Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Nastavljamo da se širimo iako se Moskvi to ne sviđa
Novosti online 16. 12. 2021.

POLITIKA „otvorenih vrata“ NATO-a je proteklih godina, uprkos protestima Rusija, dovela do proširenja Alijanse za dve nove članice – Crnu Goru i Severnu Makedoniju, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

- NATO je u poslednje vreme potvrdio da njegova politika 'otvorenih vrata' nisu samo reči, nego i dela, uključujući i pozivanjem dve nove članice. Crna Gora i Severna Makedonija su postale članice, odnosno poslednjih godina smo prošireni za dve nove članice, uprkos protestima Moskve. Podržavamo i Ukrajinu u njenoj želji da se približi članstvu u NATO-u - rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsednik Vladimirom Zelenskom. Šef NATO-a je dodao da će Alijansa ostati verna svojoj politici i u budućnosti.

- Prisustvovao sam samitu u Bukureštu 2008. godine kada su se svi saveznici složili da Ukrajina postane članica NATO-a. Pridržavamo se te odluke, kao i drugih koje su usvojene nakon tog samita - dodao je.

Prema rečima generalnog sekretara, „poruka Rusiji je takva da je Ukrajina suverena država i da može da bira svoj put, a saveznici mogu da odluče kada će ona biti spremna da postane članica NATO-a“.

- Sada smo usredsređeni da na reforme kako bi Ukrajina mogla da ispuni standarde Alijanse. Pozdravljam snažnu privrženost predsednika Zelenskog takvim reformama - konstatovao je Stoltenberg.

Međutim, prema rečima ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitrija Kulebe, šef NATO-a nije odgovorio na pitanje Zelenskog koje će godine njegova zemlja postati NATO članica.

Izvor. www.novosti.rs

[Dreadnought]

Može li Litvanija blokirati Kalinjingrad


Rusija je zabrinuta saopštenjem o mogućoj zabrani tranzita beloruske robe kroz Litvaniju jer bi to moglo da utiče na snabdevanje Kalinjingradske oblasti, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnoh poslova Marija Zaharova u vezi sa nacrtom zakona o uvođenju sankcija protiv Belorusije koji se razmatra u Litvaniji.

„Sigurni smo da bi to bio ćorsokak koji bi mogao da pogodi snabdevanje Kalinjingradske oblasti, kao i da negativno utiče na ekonomiju, socijalni status i kvalitet života stanovništva tog regiona Ruske Federacije“, objasnila je portparolka.

Prema rečima diplomate, ukoliko te mere budu donete, takav potez neće biti ignorisan.

Zaharova je pozvala partnere Moskve da ne idu putem podrivanja ekonomskih veza, već normalizuje situacije. Rusija takođe apeluje da se u potpunosti ispune međunarodne obaveze za tranzit robe u Kalinjingradsku oblast i iz nje.

„Konkretno, rusko-litvanski međuvladin sporazum o međunarodnom drumskom saobraćaju iz 1993. godine i drugi sporazumi“, dodala je.

Ranije je saopšteno da litvanski izvoznici ne mogu da izvoze svoje proizvode preko kineske carine jer su vlasti Kine isključile Litvaniju iz carinskog registra.


izvor

[Dreadnought]

Amerika vrši pritisak na EU: Spremite sankcije bankarskom i energetskom sektoru Rusije


Američka administracija gura Evropsku uniju da pripremi sankcioni paket protiv ruskog bankarskog i energetskog sektora u slučaju navodne agresije Rusije protiv Ukrajine, piše Blumberg, pozivajući se na izvore upoznate u predstojeći paket ograničenja. Međutim, Zapad smatra problematičnom jednu od antiruskih mera.

Kako agencija navodi, odluka o novim sankcijama protiv Rusije mogla bi da bude doneta zajedno sa SAD.

S tim u vezi, izvori ističu da je EU opreznija po pitanju uvođenja antiruskih sankcija od Vašingtona, koji paket sankcija vidi kao glavni način obuzdavanja Ruske Federacije.

U isto vreme, Zapad smatra previše problematičnim moguće isključenje Rusije iz međunarodnog platnog sistema SVIFT u okviru potencijalnih sankcija, dodaju izvori.

Prema njihovim rečima, zapadne zemlje taj korak smatraju problematičnim jer bi to moglo negativno da utiče, između ostalog, na svetsko energetsko tržište.

Poslanici Evropskog parlamenta su u četvrtak na plenarnoj sednici većinom glasova usvojili rezoluciju o situaciji na granicama Ukrajine, kojom apeluju na Evropsku uniju da se pripremi za uvođenje oštrih sankcija protiv Rusije u slučaju eskalacije.

Blumberg je ranije pisao da Sjedinjene Države i Evropska unija razmatraju uvođenje sankcija protiv najvećih ruskih banaka i Ruskog fonda za direktne investicije, u slučaju „invazije“ Rusije na Ukrajinu. Kako je agencija tada navela, kao jedna od opcija razmatra se blokada konvertovanja rubalja u dolare, evre ili britanske funte.


izvor

[Dreadnought]

Evropska unija produžila sankcije Rusiji i oštro zapretila zbog Ukrajine


Evropska unija produžila je ekonomske sankcije protiv Rusije, saopštio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

„Lideri zemalja EU jednoglasno su se složili da produže ekonomske sankcije protiv Rusije... Pozivamo Rusiju da ispuni svoj deo dogovora i realizuje Minske sporazume“, objavio je Mišel na Tviteru. Takođe je istakao da u slučaju agresije protiv Ukrajine Rusiju čekaju „ogromne posledice, te da će morati da plati za to visoku cenu“.

Ni on, a ni šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nisu dali konkretan odgovor na pitanje šta Evropska unija namerava konkretno da uradi.

Ekonomske sankcije Evropske unije, koje su na snazi više od sedam godina, usmerene su protiv finansijskog, ekonomskog i odbrambenog sektora Rusije. Sankcije su prvobitno uvedene krajem jula 2014. godine na godinu dana. Novo produženje sankcija očekuje se krajem januara 2022. godine.

Rusija je više puta isticala da nije strana konflikta u Ukrajini.

Ranije je saopšteno da su poslanici Evropskog parlamenta na plenarnoj sednici većinom glasova usvojili rezoluciju o situaciji na granicama Ukrajine, kojom apeluju na Evropsku uniju da se pripremi za uvođenje oštrih sankcija protiv Rusije u slučaju eskalacije.


izvor

[Dreadnought]

EU Summit: European leaders threaten Russia with new sanctions

[Dreadnought]

Rusija objavila nacrt sporazuma sa SAD i NATO


Rusija je danas objavila nacrt sporazuma sa SAD i NATO o bezbednosnim garancijama.

Glavne odredbe dokumenta objavljenog na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije su isključivanje daljeg širenja NATO i ulaska Ukrajine u alijansu da NATO i SAD ne razmeštaju dodatnu vojsku i naoružanje van granica zemalja u kojima su se nalazili u maju 1997. godine (pre pristupanja istocnoevropskih zemalja alijansi), osim u izuzetnim slučajevima uz saglasnost Rusije i članica NATO.

Takođe, Rusija zahteva da SAD i NATO odustanu od svih vojnih aktivnosti NATO u Ukrajini, Istočnoj Evropi, Zakavkazju i u Centralnoj Aziji i da ne raspoređuju rakete srednjeg i manjeg dometa tamo odakle one mogu da pogode teritoriju druge strane (Rusija).

Moskva, takođe, traži da NATO ne izvodi vežbe i druge aktivnosti sa formacijama većim od brigade u dogovorenoj pogranicnoj zoni i da redovno razmenjuje informacije o vojnim vežbama, kao i da potvrdi da dve strane ne smatraju jedna drugu protivnicima i da će, u skladu sa sporazumom, sve sporove rešavati mirnim putem i uzdržavati se od upotrebe sile.

Prema objavljenom sporazumu, strane bi se obavezale da neće stvarati uslove koje bi druga strana mogla shvatiti kao pretnju, a bile bi otvorene i telefonske linije za hitne kontakte.

Nacrt sporazuma je sačinjen na ruskom, engleskom i francuskom jeziku, prenosi agencija RIA Novosti.


izvor

[Dreadnought]

Amerika se ne oglašava na predloge Moskve, Rjabkov poručuje: "Još nam nije rečeno ne"


Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je danas da Vašington nije još odbio ruski predlog sporazuma o bezbednosnim garancijama sa SAD i NATO.

- Još nam nije rečeno 'ne'. Nije nam rečeno 'da', ali nije ni 'ne' -rekao je Rjabkov, prenosi TAS S.

Prema njegovim rečima, da je Moskva dobila odgovor da se sastanak održi u Ženevi ili negde druge, bila bi odmah spremna za susret sa Amerikancima.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije uručilo je ranije Vašingtonu nacrt predloga o sporazumu o bezbednosnim garancijama sa SAD i NATO.


izvor

[Dreadnought]

Stoltenberg: NATO dobio ruski predlog o garancijama


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da je Alijansa dobila ruski predlog o bezbednosnim garancijama i naglasio da svaki dijalog sa Moskvom treba da se održi u konsultacijama sa evropskim partnerima NATO kao što je Ukrajina.

On je rekao da dijalog sa Rusijom treba da obuhvati i zabrinutost NATO zbog akcija Rusije, kao i da bude zasnovan na osnovnim principima i dokumentima evropske bezbednosti, prenosi AP.

Stoltenberg je dodao da je 30 članica NATO jasno stavilo do znanja da ako Rusija "preduzme konkretne korake za smirivanje tenzija" Alijansa je spremna da radi na jačanju izgradnje mera poverenja.


izvor

[MOTORISTA]

Berlin: Odlaganje dozvole za gasovod Severni tok nije politička odluka
Tanjug 17.12.2021.

Portparol nemačke vlade Štefen Hebeštrajt izjavio je danas da odluka o odlaganju dozvole za gasovod Severni tok 2 nije politički vođena.

On je rekao da su odluku o tome da se ne odobri puštanje gasovoda u rad doneli nadležni organi, prenosi Rojters. Nemački energetski regulator, Bundesnecagentura, u novembru je obustavio proces sertifikacije tog gasovoda, navodeći da konzorcijum, s kompanijom Severni tok 2 AG sa sedištem u Švajcarskoj, mora prethodno da osnuje nemačku podružnicu kako bi bio u skladu sa evropskim energetskim propisima. Ovo telo je u četvrtak saopštilo da ne očekuje da će odluka o tome da li da dozvoli pokretanje gasovoda biti doneta u prvoj polovini sledeće godine.

Rojters prenosi da je i portparol nemačkog Ministarstva ekonomije izjavio danas da gas iz tog gasovoda neće biti u prodaji u januaru, jer još nije odobreno njegovo puštaje u rad, dodajući da zalihe gasa u skladištiima i dalje garantuju sigurnost snabdevanja. Šef komiteta za energetiku u Donjem domu ruskog parlamenta rekao je ranije da je veoma siguran da će u januaru početi transport gasa gasovodom Severni tok 2, navodi britanska agencija.

Izvor. www.blic.rs

[Dreadnought]

Da li su Putin i Bajden postali prijatelji


Predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Džozef Bajden, ne mogu se nazvati prijateljima, ali je njihov međusobni odnos pun poštovanja i ima poslovni karakter, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

U intervjuu televiziji RTVI Peskov je, komentarišući ton razgovora između lidera, podsetio da su se oni lično sreli još kada je Putin bio premijer.

"Jedna stvar je razgovarati sa poštovanjem, na drugi način lideri velikih država i ne mogu da razgovaraju. Druga stvar je ako se jako ne slažete oko nečega. Ovde se, naravno, nažalost, mogu konstatovati veoma ozbiljne razlike u konceptualnim pristupima po vrlo važnim pitanjima", izjavio je Peskov.

On je naglasio da su za Rusiju to, između ostalog "crvene linije" i njeni nacionalni interesi.

"Bajden je govorio da nije spreman da prizna "crvene linije". Međutim, atmosfera je ipak bila vrlo poslovna i puna poštovanje", rekao je portparol.

Po njegovim rečima, ne može se reči da nesuglasica između Rusije i SAD sada ima više.

„Njihove (nesuglasice) su jednostavno zabeležene u obimu u kojem su već bile“, konstatovao je Peskov.


izvor

[Dreadnought]

Počelo punjenje drugog kraka „Severnog toka 2“


Kompanija „Nord strim 2AG“ počela je da puni gasom drugi krak gasovoda „Severni tok 2“, saopštio je operater gasovoda.

„Započeta je procedura punjenja gasom drugog kraka gasovoda 'Severni tok 2'. Slično proceduri koja se sprovodila za prvi krak, drugi krak će se postepeno puniti gasom kako bi se dostigla neophodna zapremina i pritisak“, navodi se u saopštenju.

Sledeći tehnički koraci operatora biće naknadno objavljeni, precizira kompanija.

Gasovod „Severni tok 2“ polazi od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke i čine ga dva kraka ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Njegova izgradnja završena je 10. septembra. Trenutno je u toku proces sertifikacije kompanije „Nord strim 2 AG“ kao nezavisnog operatora gasovoda.


izvor

[Dreadnought]

Države Severne Evrope odbile plan Moskve


Ministri odbrane država Severne Evrope i Baltika saopštili su da evropske države ni pod kojim uslovima ne mogu prihvatiti predlog Rusije o garancijama bezbednosti u Evropi, saopštila je pres-služba ministarstva odbrane Estonije.

Na sastanku ministara odbrane država Severne Evrope i Baltika učestvovali su šefovi odbrane Finske, Estonije, Švedske, Danske, Norveške, Letonije, Litvanije i Islanda.

"Ministri odbrane država Severne Evrope i Baltika održali su sastanak posredstvom video linka i složili se da Rusija predstavlja najveću vojnu pretnju za Evropu. Ministri su jednoglasni da zapadne države ni pod kojim uslovima ne mogu prihvatiti zahteve Rusije", navodi se u saopštenju.

Kako se navodi, ministar Finske Kale Lanet će u ponedeljak i utorak imati sastanke sa kolegama iz Poljske, Letonije, Litvanije i Holandije sa kojima će razgovarati o trenutnoj situaciji.

U međuvremenu, zvanični predstavnik spoljnopolitičke službe EU Piter Stano saopštio je da Brisel predlaže Moskvi da o evropskoj bezbednosti razgovaraju u već postojećim formatima, uključujući Savet Rusija-NATO i OEBS. On je podsetio na stav EU: svaka država ima pravo da slobodno bira svoju spoljnu politiku, politiku bezbednosti i savez.

"Rusija to treba da shvati i poštuje", zaključio je predstavnik EU za Sputnjik.


izvor

[Dreadnought]

Ruski senator o NATO planovima, Ukrajinu pretvaraju u udarnu pesnicu


Član Saveta Federacije Rusije, senator Aleksej Puškov ocenio je da je proširenje vojne saradnje NATO i Ukrajine praktično priprema za rat sa Rusijom.

- Izlaz NATO na našu granicu sa Ukrajinom, koja je veoma duga, već je casus belli (povod za objavu rata), to je praktično priprema za rat - rekao je Puškov u radio emisiji "Govori Moskva".

Puškov je postavio pitanje zašto bi NATO primao Ukrajinu ako ne zato da bi pripremio "odskočnu dasku" da ugrozi Rusiju.

On smatra da za ostvarivanje svojih militarističkih planova NATO čak ne mora zvanično da odobri članstvo Ukrajini.

- Moguće je, koristeći raspoloženje njenog rukovodstva, od nje napraviti neformalnu članicu alijanse, odnosno ne dati joj obaveze u pogledu odbrane, ali je snabdeti oružjem i tako je pretvoriti u pesnicu koja se može upotrebiti protiv Rusije. Mislim da NATO sada trome naginje - rekao je Puškov.

Puškov smatra da NATO pokušava da Rusiji nametne dijalog sa pozicije sile i natera Moskvu da ispuni uslove Zapada, a da su istovremeno u toku vojne pripreme.


izvor

[Dreadnought]

Ima li šanse da Amerikanci prihvate ruske prijedloge

Zvanična Moskva u Washington je poslala nacrt sporazuma o sigurnosti sa SAD-om i NATO-om, i traži da se što prije odluče o ulasku u pregovore.

Ključne tačke dokumenta su:

- obaveza isključenja daljeg širenja NATO-a na istok i ulaska Ukrajine u tu organizaciju,
- da Rusija, NATO i SAD ne razmještaju dodatnu vojsku i naoružanje van granica zemalja gdje su razmješteni u maju 1997, odnosno prije pristupanja istočnoevropskih država Alijansi - osim u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost Rusije i NATO-a
- Moskva traži da Savez i SAD odustanu od vojnih aktivnosti u Ukrajini, Istočnoj Evropi, na južnom Kavkazu i u Centralnoj Aziji, kao i da ne raspoređuju rakete srednjeg i manjeg dometa tamo odakle one mogu pogoditi teritoriju Ruske Federacije
- Strane bi se, prema sporazumu, obavezale da neće stvarati uslove koji bi mogli da budu shvaćeni kao prijetnja, i da će raditi na mirnim bilateralnim i multilateralnim odnosima.

Nacrt sporazuma naglašava ogromnu opasnost direktnog vojnog sukoba i nuklearnog oružja.

[Dreadnought]

„Ruski medved opravdano oštri kandže“:
Zapad bi mogao ponovo da udari na Moskvu


Zabrinutost Rusije u vezi sa mogućnošću nove invazije zapadnih zemalja nije neosnovana, smatra kolumnista američkog lista „Nešenal interest“ Peter Sučiu. Kako kaže, „ruski medved opravdano oštri kandže“.

„Nije iznenađujuće što ruski medved oštri kandže – modernizuje mornaricu, izvodi redovne vežbe i radi na novom oružju, od tenka T-14 'Armata' do hipersoničnih i podvodnih raketa“, istakao je autor članka.

Vojni analitičar je precizirao da se većini Amerikanaca ideja o NATO agresiji čini izmišljenom, ali da se Moskva ne sprema uzaludno za takav scenario. S tim u vezi, novinar je podsetio da su zapadne sile tokom proteklih nekoliko vekova mnogo puta pokušale da izazovu Rusiju i zauzmu njene zemlje.

Kako se navodi u članku, Sjedinjene Američke Države su takođe izvršile invaziju na njenu teritoriju tokom Građanskog rata 1918. godine i učestvovale u borbama protiv boljševičkih snaga. Samo dve decenije kasnije, nacistička Nemačka je pokrenula krvavi sukob protiv Sovjetskog Saveza, podsetio je autor.

„Po okončanju Hladnog rata i raspada SSSR-a, Rusija je možda postala ranjivija, jer su mnogi njeni nekadašnji sateliti iz komunističkog doba – Poljska, Mađarska i Rumunija, kao i Češka i Slovačka, ušli u NATO“, konstatovao je kolumnista.

Prema njegovim rečima, modernizaciju ruske vojske ne treba posmatrati sa stanovišta ofanzivnih sposobnosti, već pre kao sredstvo obuzdavanja i garanciju da Moskvu neće zadesiti još jedna invazija Zapada.


https://rs-lat.sputniknews.com/20211218/ruski-medved-opravdano-ostri-kandze-zapad-bi-mogao-ponovo-da-udari-na-moskvu-1132510628.html