Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Vest koja naizgled nema veze sa ovom temom ...

Snabdevaćemo redovno evropsko tržište
Tanjug 21. 12. 2021.

GASPROM će snabdevati evropsko tržište gasom u skladu sa zahtevima potrošača i važećim ugovornim obavezama, saopšteno je danas iz ove ruske kompanije.

- Gasprom vrši snabdevanje gasom u skladu sa zahtevima potrošača i važećim ugovornim obavezama - navodi se u saopštenju kompanije, prenosi agencija TASS.

U jutarnjim satima 21. decembra gas je tekao kroz gasovod Jamal-Evropa, ali u obrnutom smeru iz Nemačke ka Poljskoj.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

I diplomatija i obuzdavanje
Novosti online 21. 12. 2021.

SAD se bave istovremeno i diplomatijom i obuzdavanjem prema Rusiji i spremne su da oštro odgovore na postupke Moskve koje Vašington smatra agresivnim, izjavio je američki državni sekretar Entoni Blinken.

- Predsednik SAD DŽo Bajden je tokom svog prvog sastanka sa predsednikom Rusije (Vladimirom Putinom) u Ženevi pre nekoliko meseci rekao predsedniku Putinu da odlučno dajemo prednost stabilnijim i predvidljivijim odnosima između Rusije i SAD, ali ako Rusija nastavi sa nepromišljenim ili agresivnim akcijama mi ćemo odlučno odgovoriti - rekao je Blinken, komentarišući situaciju sa vestima o „napadu“ koji Rusija navodno planira da izvede na Ukrajinu.

Kako je dodao, američke vlasti su spremne da iskoriste različite kanale za pregovore o bezbednosti, uključujući dijalog o strateškoj stabilnosti sa Rusijom. Vašington računa da će pregovori sa Moskvom o bezbednosti početi uskoro posle Nove godine. Blinken je dodao da se zasad ne planira novi sastanak predsednika Rusije i SAD.

Podsetimo, Rusija je nebrojeno puta odbacila optužbe Zapada i Ukrajine o „agresivnom ponašanju“, ističući da nikoga ne ugrožava i da ne namerava da bilo koga napada. U Moskvi je takođe naglašeno da se izjave o „ruskoj agresiji“ koriste kao opravdanje za razmeštanje dodatne vojne tehnike NATO u blizini ruskih granica.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Zaharova žestoko napala verne saveznike SAD i njihove "polovnjake"
Novosti online 22. 12. 2021.

PORTPAROLKA ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova prokomentarisala je poljsku nabavku 300 polovnih oklopnih vozila od SAD.

Ranije je poljski ministar nacionalne odbrane Mariuš Blaščak rekao da je poljska vojska od Sjedinjenih Država kupila 300 polovnih oklopnih vozila tipa MRAP, piše RIA Novosti.

- Ministar odbrane Poljske Mariuš Blaščak podelio je prošle nedelje na Tviteru poljska dostignuća u vojno-tehničkoj sferi: Varšava je od Amerikanaca na veliko kupila 300 polovnih oklopnih transportera "Kuguar". Pan Blaščak je rekao da su noviteti polovni, i da će ojačati jedinice stacionirane u istočnoj Poljskoj. Kakva vojska, takva i oprema - napisala je Zaharova na svom Telegram kanalu.

Prema njenim rečima, umesto ozbiljne analize ruskih konstruktivnih predloga o globalnoj i evropskoj bezbednosti, "kolona američkog smeća maršira Poljskom ka istočnim granicama".

Izvor. www.novosti.rs

[Dreadnought]

Baltičke zemlje prave zajednički raketni sistem protiv Rusije


Ministri odbrane Letonije, Litvanije i Estonije dogovorili su se da naprave zajednički raketni sistem koji bi, kako je rekao litvanski ministar odbrane Arvidas Anusauskas, mogao da bude „dobar odgovor na crvene linije“ koje je objavila Rusija, prenose ruski mediji, pozivajući se na agenciju „BNS“.

„(Predsednik Rusije Vladimir) Putin želi da zemlje NATO-a ne budu zaštićene, a jedine zemlje Alijanse sa kojima Rusija graniči, osim Norveške na severu, su Poljska i baltičke zemlje, da ne bude ofanzivnog naoružanja, da ne bude Amerikanaca, da u suštini ne bude snaga NATO-a. Smatram da se ne možemo složiti sa tim“, rekao je Anusauskas nakon ministarskog sastanka koji je održan u litvanskom Kaunasu.

Kako je dodao, baltičke zemlje su zatražile od Amerike da podeli odgovarajuće tehnologije.

Ministar odbrane Estonije Kale Lanet rekao je da se veoma raduje „što će se u sve tri zemlje razvijati taj projekat višecevnih raketnih sistema koji je izuzetno važan za region“.

„To je veliki korak napred u razvoju naših zajedničkih kapaciteta i jačanja obuzdavanja, kao i povećanja odbrambene snage u našem regionu“, konstatovao je estonski ministar.

Ministri odbrane baltičkih zemalja takođe su razgovarali o pitanjima regionalne bezbednosti, saradnje u formatima EU i NATO-a, prenela je agencija.


izvor

[Dreadnought]

CNN: Šah-mat, bez ispaljenog metka


Kako se bliži 2022. godina, Zapad pokušava da predvidi sledeći potez ruskog predsednika Vladimira Putina na složenoj geopolitičkoj šahovskoj tabli.

Istovremeno, taj isti Zapad priprema agresivni paket sankcija ako se Putin odluči na još jedno otimanje teritorija u Ukrajini.

Napetosti su sada na najvišem nivou od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim i poslala "male zelene ljude" u ukrajinsku regiju Donbas. Potpuna kopnena invazija Ukrajine sada je realna mogućnost. Ali, Putin ne mari za pretnje Zapada, jer je u zavidnoj poziciji i može da vuče sledeće poteze, piše CNN.

Evropa je u energetskoj krizi i poseduje male rezerve, a s obzirom na to da 40 odsto uvoza gasa u EU dolazi iz Rusije, Kremlj je već pokazao svoju sposobnost da matira najoštrije sankcije Zapada ograničavanjem proizvodnje i potencijalnim zamračenjima širom evropskog kontinenta.


Putinova igra je SSSR 2.0

Putinova igra je SSSR 2.0, navodi dalje CNN. Njegovi sledeći potezi stižu u delikatnom geopolitičkom trenutku, sa strahom Zapada od invazije na Ukrajinu, kolonizacije Belorusije, energetske krize u celoj Evropi, nemačke kancelarke Angele Merkel koja se povlači s mesta glavnog pregovarača EU i zabrinutosti zbog konfuzne spoljne politike američkog predsednika Džoa Bajdena.

Ako sumnjate u Putinove planove da vrati vreme unazad samo pročitajte njegov esej s više od 5.000 reči o tome zašto su Rusija, Belorusija i Ukrajina osuđene na propast bez bliže integracije s Majkom Rusijom. Ili uzmite u obzir njegove odvažne zahteve u petak za vetom na to ko se pridružuje NATO savezu i ograničenja u stacioniranju trupa i oružja u bilo kojoj zemlji koja se pridružila NATO-u nakon 1997. godine, ističe se u analizi CNN-a.

Bez ispaljenog metka, Putin je uspeo da pošalje Zapad u kolektivnu paniku ili barem u poziciju u kojoj osećaju potrebu da umire ostarelog autokratu. U poslednja četiri meseca, a posebno između 7. septembra i 5. decembra, prema izvorima zapadnih obaveštajnih službi, Putin je nagomilao desetine hiljada vojnika i teškog naoružanja oko 50 kilometara od ukrajinske granice. Izveštaji američkih obaveštajnih službi upućuju na gomilanje do 175.000 vojnika, dovoljno za brzi i trenutni upad.

Još jedno otimanje povećalo bi teritoriju zauzetu 2014. kada je Rusija anektirala Krim i poslala borce koje podržava u industrijaliziranu istočnu regiju Donbas u Ukrajini.


Hibridni rat

S toliko vojne snage Putin bi mogao da cilja na kopnenuvezu između same Rusije i Krima, potez koji bi delom mogao biti osmišljen kako bi se oslobodili vodeni resursi koje je Ukrajina blokirala u Severnokrimskom kanalu, koji je nekada zadovoljavao 85 posto potreba za vodom na ovom poluostrvu.

Postupci Kremlja nisu ograničeni samo na Ukrajinu. Rusija je bila angažovana u hibridnom ratu sa Zapadom, uključujući hakovanje jednog od najvećih američkih dalekovoda, širenje dezinformacija o vakcinama protiv koronavirusa, mešanje u američke izbore i neutralizaciju protivnika na stranoj teritoriji.

Nedavno je Putin otvorio još jedan front sa Zapadom sklopivši vojni savez s čovekom koji se često naziva "poslednjim diktatorom Evrope", beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom. Ohrabren podrškom Kremlja, Lukašenko je delovao nekažnjeno zatvarajući protivnike, nateravši Rajanerov avion s političkim protivnikom na njemu na prinudno sletanje i poslavši migrante prema granici sa EU.

Ipak, tek u četvrtak, evropski čelnici odgovorili su na Putinovu taktiku maltretiranja i zastrašivanja pokušavajući da ga gurnui prema pregovaračkom stolu. To bi mogao biti znak da se EU boji da bi, čak i ako ne potpiše nove oštre sankcije Rusiji u slučaju invazije, Putin mogao odgovoriti zaustavljanjem isporuke gasa.


Strah i kohezija

Možda ne slučajno, Rusija i Kina ove sedmice su najavile zajednički rad na zatvorenoj trgovačkoj mreži koja bi smanjila zavisnost od međunarodnog finansijskog sistema i ograničila transakcije u američkoj valuti.

Kod kuće, Putin je razmahao moć države kroz strah i koheziju, uglavnom zabranom organizacija civilnog društva, zatvaranjem istaknutih protivnika i pretnjama ruskim državljanima koji rade za strane ambasade.

Koliko je alata ostalo u diplomatskom arsenalu Zapada? Depresivno malo. Ali neke opcije ipak postoje: zabrana putovanja Rusima, blokiranje višemilionskih poslova sa nekretninama koji su London i Majami pretvorili u igrališta bogatih Rusa, čak i trenutno proterivanje ruskih državljana iz zapadnih zemalja. Drugim rečima, sve što je potrebno osim direktnog vojnog sukoba, zaključuje CNN, a prenosi Index.hr.


izvor

[Dreadnought]

Putin: Russia ready to take countermeasures over Ukraine threats

Russian President Vladimir Putin warned Tuesday that Russia is prepared to take "military-technical measures" in response to "unfriendly" Western actions over the #Ukraine conflict in a sharp escalation of rhetoric. "In the event of the continuation of the obviously aggressive stance by our Western colleagues, we will take appropriate retaliatory military-technical measures," he told a defense ministry meeting.

[Dreadnought]

Zaharova: Alergija na „Severni tok 2“ razlog američkih provokacija na Crnom moru


Provokacije zemalja NATO-a u regionu Crnog mora zasnovane su, između ostalog, na "strašnoj alergiji" Amerike na projekat "Severni tok 2" koji je koristan za celu Evropu, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

Ona je na Jutjub kanalu "Solovjov lajv" rekla da su članice Alijanse spolja priznale da je "nemoguće da nastave da otvoreno vrše politički pritisak" i da agresivna retorika i ucene takođe nisu donele očekivani rezultat, a sada su prešle na "drugačije korake".

Kostatovala je da NATO-a u Crnomorskom regionu pokazuje istinitost njihovih namera, prenosi Sputnjik.

Komentarišući optužbe Vašingtona na račun Moskve za eskalaciju oko Ukrajine, Zaharova je ocenila da će Rusija uvek biti za nešto kriva u očima Amerike.

- Shvatate, po njihovom mišljenju mi uvek grešimo. Krivi smo samo zato što su oni večno gladni. Očigledno i zbog naših resursa, naše teritorije, nezavisne spoljne politike, našeg odbacivanja mešanja u naše unutrašnje stvari i, u principu, naše podrške međunarodnom pravnom sistemu - zaključila je ona, dodajući da će Moskva izazivati nezadovoljstvo, jer SAD "ne žele da igraju po pravilima koja su zasnovana na pravu".


izvor

[Dreadnought]

RT DE TAKEN DOWN | Germany makes another move in anti-RT crusade

The struggle for free speech endures, here: just hours ago, our new German language channel, RT DE, was REMOVED from its European satellite provider, at the request of the country's media regulator. Here's the statement of RT's CEO, Alexey Nikolov.

[Dreadnought]

Lavrov: Stoltenbergove izjave o bezbednosnim garancijama neadekvatne


Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ne daje adekvatne izjave o bezbednosnim garancijama i odnosima Alijanse sa Rusijom, smatra ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

„Gospodin Stoltenberg, generalni sekretar Severnoatlantske alijanse, stalno daje neke ne baš adekvatne izjave (o bezbednosnim garancijama i odnosima Alijanse sa Rusijom)“, rekao je on u intervjuu za RT.

Ruski ministar je dodao da generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg mora da se povuče, jer nije u stanju da radi taj posao.

„Evropska i evroatlantska bezbednost zasnivaju se na nizu principa koji su dogovoreni i potpisani na najvišem nivou kao političke obaveze. Uključujući ključni princip jednake i nedeljive bezbednosti, u skladu sa kojim su šefovi država i vlada direktno zapisali – nijedna evroatlantska država, nijedan učesnik OEBS-a neće svoju bezbednost jačati na račun zadiranja u bezbednost drugih“, podsetio je Lavrov.

Prema njegovim rečima, „ako Stoltenberg smatra da članice NATO-a imaju pravo da ignorišu taj princip, koji je sadržan u dokumentima usvojenim na najvišim nivoima, onda je verovatno vreme da ode na drugi posao, jer nije u stanju ispunjava svoje obaveze“.

On je napomenuo da Stoltenberg „glasno i prilično arogantno, čak visokoparno izjavljuje da ‘niko nema pravo da narušava princip Vašingtonskog ugovora prema kojem su vrata otvorena svakom potencijalnom kandidatu koji želi da uđe u NATO“.

Lavrov je takođe rekao da, „prema glasinama“, Stoltenberg namerava da pređe da radi u Centralnu banku Norveške.

Ranije je Stoltenberg na konferenciji za novinare u Briselu izjavio da odluka Ukrajine da uđe u NATO nije predmet kompromisa i pregovora sa Rusijom.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: U januaru pregovori sa Vašingtonom o bezbednosnim garancijama


Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ne veruje da SAD i NATO ignorišu ruske inicijative o bezbednosnim garancijama i dodao da će početkom januara sledeće godine biti održana prva runda pregovora Rusije i SAD o bezbednosnim garancijama.

„Ne bih rekao da se naše inicijative (o bezbednosnim garancijama) ignorišu“, rekao je on u intervjuu za RT.

„Juče je o tome detaljno govorio predsednik (Vladimir) Putin. Govoreći na proširenom kolegijumu Ministarstva odbrane, pomenuo je da je tokom poslednjeg telefonskog razgovora, video-konferencije sa predsednikom (SAD Džozefom) Bajdenom oni razgovarali o toj temi. Predsednik Bajden izrazio je spremnost da sagleda one zabrinutosti koje je pokrenula ruska strana“, rekao je ministar i dodao da je Rusija predstavila „svoje viđenje mogućih sporazuma“.

Ministar je naveo da se Moskva nada da će u januaru održati sastanak sa NATO-om o bezbednosnim garancijama, a Moskva će takođe izneti pitanje bezbednosnih garancija na platformu OEBS-a.

„Planiramo da u dogledno vreme, želimo to da uradimo i u januaru, da iskoristimo pregovaračku platformu za razgovor o drugom dokumentu – nacrtu sporazuma između Rusije i zemalja NATO-a (o bezbednosnim garancijama)“, objasnio je Lavrov.

Lavrov je istakao da će početkom januara 2022. biti održana prva runda pregovora Rusije i SAD o bezbednosnim garancijama.

On je nazvao poslovnom reakciju SAD na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama.

„Što se tiče prave reakcije, ne retoričke... već prave reakcije naših američkih kolega, rekao bih da je poslovna. Održan je niz razgovora na nivou spoljnopolitičkih pomoćnika predsednika Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, a kao rezultat još jednog kontakta, u suštini su dogovoreni organizacioni modaliteti daljeg rada“, dodao je ministar.

Prema njegovim rečima, pregovori Rusije sa SAD i NATO-om o bezbednosnim garancijama ne mogu biti beskrajni.

„Naravno, mnogi se pitaju ‘šta ako’? Amerikanci su rekli da su u našim dokumentima sadržane brojne zabrinutosti, spremni su da razgovaraju, a jedan deo je neprihvatljiv... Oni i sami imaju svoje zabrinutosti. Mi smo spremni da ih razmatramo, ali nam još nisu predstavljene“, rekao je Lavrov.

Kako je naveo, ukoliko postoji razumevanje po organizacionoj strani stvari o sadržaju pregovora, ima još mnogo posla.

„Ali, kako je rekao predsednik, on ne može da se vodi beskrajno“, zaključio je Lavrov.


izvor

[brodarski]

Bez ovih odnosa svijet ne bi bio zanimljiv. Ruski imperij i zapadni kapitalisti. Tko će prvi pritisnuti botun?

[dzumba]

Tko će prvi pritisnuti botun?

Надам се да неће нико, јер би у том случају нахебали и сви остали.

[Dreadnought]

Putin upozorio: Nemačka zabrinuta


Nemačka ima za cilj da zaustavi dalju eskalaciju ukrajinskog sukoba, izjavila je u sredu nova ministarka spoljnih poslova Berlina Analena Berbok. Ona je ovo izjavila nakon što je predsednik Vladimir Putin rekao da je Rusija spremna da preduzme vojne korake.

Berbok je rekao da je Berlin "veoma zabrinut" zbog Putinovih najnovijih izjava, s obzirom na "dalja kretanja trupa na granici" prema Ukrajini od strane Rusije.

Ministarka je pozvala Berlin da zauzme čvršći stav prema Moskvi u odnosu na prethodnu vladu bivše kancelarke Angele Merkel, i rekla je da je "dijalog" sada od suštinskog značaja za pokušaj smirivanja "velike krize".

"Zbog toga sam poslednjih dana više puta naglašavala da moramo da se vratimo za pregovarački sto u Normandijskom formatu grupišući Nemačku, Francusku, Rusiju i Ukrajinu, kao i u Savetu NATO-Rusija", rekla je ona.

Takvi razgovori bi imali za cilj da "sprečaju dalju eskalaciju jer ovu veliku krizu u kojoj se nalazimo možemo da rešimo samo kroz dijalog", rekla je ona novinarima posle razgovora sa svojim kolegom iz Luksemburga Žanom Aselbornom.

U oštroj eskalaciji retorike, Putin je u utorak upozorio da je Rusija spremna da preduzme vojne korake kao odgovor na "neprijateljske" akcije Zapada u vezi sa sukobom u Ukrajini.

On je takođe pozvao na "ozbiljne pregovore" o ruskim bezbednosnim zahtevima postavljenim Sjedinjenim Državama i NATO-u tokom svog prvog razgovora sa novim nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, koji je zauzvrat pozvao na "deeskalaciju".

Ruski predsednik je nedeljama optuživao Sjedinjene Države i vojnu alijansu NATO-a predvođenu Vašingtonom da podstiču tenzije u blizini granica Moskve, ali ovo su bili njegovi prvi komentari koji nagoveštavaju potencijalni sukob.


izvor

[Dreadnought]

"Rusija je ugrozila evropsku bezbednost"


Šef diplomatije EU Žosep Borelj ocenjuje da su ruske akcije dovele do ugrožavanja evropske bezbednosti.

Borelj ocenjuje da dva nacrta ugovora, koje je Rusija uputila SAD i NATO, utiču na celokupnu evropsku bezbednosnu arhitekturu.

"Evropska unija je u potpunosti posvećena bezbednosti u Evropi zasnovanoj na ključnim principima nenapadanja i poštovanja nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Danas je evropska bezbednost ugrožena", izjavio je Borelj u saopštenju.

U pisanom saopštenju, šef diplomatije EU podseća na destabilzirajuću ulogu koju su, kako tvrdi, pre svega, imale nelegalna aneksija Krima, uloga Rusije u podsticanju sukoba u istočnoj Ukrajini, akcije u otcepljenim regionima Južne Osetije i Abhazije i podrška Moskve beloruskom režimu Aleksandra Lukašenka, uključujući i poslednje gomilanje ruske vojske na granicama sa Ukrajinom.

Borelj ponavlja da je EU, zajedno sa partnerima i saveznicima, jasno nagovestila da će odlučno odgovoriti na svako dalje kršenje suvereniteta Ukrajine.

On dodaje da EU, istovremeno, veruje da su dijalog, pregovori i saradnja "jedina sredstva za prevazilaženje sporova i postizanje mira".

"Svaka stvarna diskusija o bezbednosti u Evropi mora se nadovezati i ojačati obaveze koje dolaze iz članstva u OEBS i UN, kao istinskih stubova evropske bezbednosne arhitekture – a ne dovesti do njihove erozije. Takva diskusija mora biti inkluzivna i mora uzeti u obzir brige i interese svih zainteresovanih strana. EU će se angažovati i sa SAD i sa NATO kako bi osigurala da njeni interesi budu zastupljeni u svakoj mogućoj diskusiji sa Rusijom o evropskoj bezbednosti", navodi Borelj.

On je podržao predlog NATO da se održi Savet NATO–Rusija kao odgovor na nacrte sporazuma o evropskoj bezbednosti koje je Rusija objavila prošle nedelje.

Šef diplomatije EU zaključuje da NATO ima ključnu ulogu u garantovanju mira u Evropi i da EU želi da radi zajedno sa saveznicima u rešavanju trenutne bezbednosne situacije na evropskom kontinentu.


izvor

[Dreadnought]

Razgovori Amerike i Rusije zakazani za januar?


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izrazio je nadu da će razgovori o predlozima Moskve za bezbednosne garancije početi u januaru.

"Znate da su konkretni predlozi Rusije, dva nacrta sporazuma o bezbednosnim garancijama formulisani i predati Vašingtonu i evropskim državama", izjavio je Peskov, prenosi TAS S.

On je rekao da ruska strana smatra da pre otpočinjanja razgovara o novom samitu Putin-Bajden kroz njihov lični sastanak, treba da se vidi kakav je konkretan odgovor SAD i njihovih evropskih saveznika na iznete predloge.

Peskov je rekao da su već dogovoreni formati pregovora u vezi sa bezbednosnim garancijama.

''Nadaćemo se da će oni početi u januaru", poručio je portparol Kremlja.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je nedavno da su Moskvi potrebne pisane garancije da se NATO neće širiti na istok, pošto se ranije izjave zapadnih zvaničnika nisu ostvarivale, odnosno, ostajalo je sve na rečima, navodi TAS S.

Prema Peskovu, Rusija je spremna da odmah počne pregovore o nacrtu dokumenata oko bezbednosnih garancija sa američkim savetnikom za bezbednost Džejkom Salivenom, a zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov bi predstavljao Moskvu na ovim razgovorima.


izvor