Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Šojgu: Teška situacija zbog NATO u blizini granica Rusije
Tanjug 22.12.2021.

Vojno-politička situacija u 2021. godini bila je teška zbog aktivnosti NATO u blizini granica Rusije, izjavio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu.

On je dodao da se u odlazećoj godini zadržala složena vojno-politička situacija, rasla je aktivnost NATO-a kod ruskih granica, sistem kontrole naoružanja je degradiran, a teroristička pretnja se intenzivirala. Šojgu je to izjavio u govoru na plenarnoj sednici Javnog saveta pri Ministarstvu odbrane Rusije. Kako je objasnio, sve te izazove pogoršala je pandemija korona virusa, preneo je Sputnjik. Šojgu je istakao da su ruske trupe na teritoriji Sirije i mirovnjaci u Nagorno-Karabahu garant očuvanja mira.

„Više od godinu dana ruski mirovnjaci osiguravaju uslove za uspostavljanje mirnog života u Nagorno-Karabahu i okolnim područjima, pomažu da se obnove odnosi između Jermenije i Azerbejdžana. Dosad nije dozvoljen nijedan ozbiljan incident. Takođe, ruske trupe su i dalje garant očuvanja mira u Siriji“, kazao je Šojgu.

On je podsetio da su ruski vojnici u Siriji od početka godine realizovali 348 humanitarnih akcija i podelili preko 650 tona prehrambenih proizvoda i osnovnih potrepština.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Среда, 22.12.2021.
Тања Вујић

Европској унији прете зимске рестрикције струје

Рекордне цене електричне енергије због проблема у француским нуклеаркама, прекида додатних испорука гаса из Русије, Алжира и Норвешке и прескупог ЛНГ-а

Хиљаду кубних метара природног гаса за 2.120 америчких долара. Ову незапамћену тржишну вредност гас је достигао на кључној европској енергетској берзи у Холандији. И то након процене берзанских трговаца да Европска унија ове зиме нема решење за енергетску кризу на домаћем терену, као и да ће тешко избећи ланчане рестрикције све скупље електричне енергије.

Безбедносни проблем у најмање две француске нуклеарке, изостанак додатних испорука гаса (мимо постојећих дугорочних уговора) из Русије, Алжира и Норвешке, слаб ветар и прескупи течни природни гас (ЛНГ) наводе се на берзама као кључни разлози за стрепњу да је адекватно енергетско снабдевање ЕУ ове зиме неизвесно, као и напајање електричном енергијом.

Прва на удару овог још неизвесног, али изгледно мрачног сценарија о будућим рестрикцијама струје, нашла се ових дана Француска. И то због неочекиваног безбедносног проблема у најмање две француске нуклеарке: „Сиво 1” и „Сиво 2”, смештене у региону Вјен на западу Француске. Наиме, у постројењима те две атомске електране пронађене су грешке на цевима у сигурносном систему, објавила је Агенција за нуклеарну безбедност Француске (АСН). После тог алармантног открића, још два реактора француске нуклеарне електране „Шо”, на локацији у области Арден на истоку земље, обуставила су рад до 23. јануара зато што користе сличан безбедносни систем заштите постројења за убризгавање, пренео је Блумберг. У преводу, Француска је преко ноћи остала без готово 13 одсто производних енергетских капацитета, док су надлежни наложили проверу безбедносне ситуације у још 14 домаћих нуклеарки, уз најаву њиховог могућег затварања до 23. јануара.

Да енергетска невоља Европљана буде већа, са Француском је у неизвесност у вези с редовним снабдевањем електричном енергијом наступајуће зиме упао и низ држава на северозападу ЕУ, укључујући и Велику Британију, које увозе струју из француских атомских електрана. У време када су, мимо искрслог проблема у Француској, домаће залихе природног гаса у ЕУ на историјском минимуму (око 69 одсто капацитета), а водећи снабдевачи Русија, Алжир и Норвешка се не залећу да испоруче додатне количине енергента, берзе знају само за једно. А то је да подижу цене и природног гаса и електричне енергије у ЕУ. Тако се сада догађа да је широм ЕУ, с изузетком Пољске и појединих скандинавских држава, цена мегават-сата достигла износ од око 300 евра. У Француској и Швајцарској је још виша и достиже готово 400 евра. А у септембру је мегават-сат у Француској и Немачкој потрошаче коштао око 160 евра (што је тада представљало повећање од 48, односно 36 одсто у односу на август).

Шта сада треба да учине Брисел и чланице уније, ако се зна да је Европска комисија пролетос, пре енергетске кризе која је почетком јесени постала очигледна, оптимистички проценила да готово 31 милион Европљана живи у „енергетском сиромаштву”, другим речима да није сигурно да може да плати своје рачуне за струју? Европска комисија је иначе 2019. године, пре пандемије и енергетске кризе, сматрала да 50 милиона Европљана обитава у „енергетском сиромаштву”. Невладина организација „Пријатељи Земље” сматра да би све скупље и све мање извесно снабдевање гасом и струјом могло да број „енергетски сиромашних” Европљана повећа на читавих 80 милиона људи.

Да би обезбедили какво-такво, макар и папрено снабдевање Европљана природним гасом, берзански и политички актери у ЕУ предузимају различите кораке. С једне стране, берзе увиђају постојање снабдевачког потенцијала новоизграђеног „Северног тока 2”, који стоји неискоришћен. Свесни да од „зеленог светла” том гасоводу још нема ништа ни у Берлину (где је нова владајућа коалиција тим поводом у отвореном раскораку), а камоли у Бриселу, европски берзански трговци почели су да се надмећу с конкуренцијом у Азији.

Наиме, Европљани сада не питају много пошто је товар течног природног гаса (ЛНГ), јер су спремни да понуде вишу цену него азијски ривали. Више танкера крцатих гасом ових дана се, уместо ка Азији, где су наумили, крећу ка Европи, где гас достиже профитабилнију цену. Само, тај „окрет из места” не доноси ЛНГ тако брзо до европских лука, у којима ионако влада гужва због претовара успореног факторима које изазива пандемија. Скупоцени товари ЛНГ тешком муком набављени ових дана допловиће до Европе у најбољем случају у јануару – усред зиме, која ће према већини најава бити хладнија него многе претходне.

Пошто су природни гас и електрична струја у ЕУ ових дана све скупљи, у престоницама њених чланица све озбиљније разрађују планове за увођење разних врста енергетских рестрикција. Може деловати бизарно, али је „закључавање” нација под образложењем пандемије једна од мера за коју се сматра да може донети осетно смањење потрошње струје. У међувремену, у регистру могућих мера које се помињу у појединим престоницама ЕУ ових дана су и увођење уговора о смањењу тражње, снижавање напона у електроводовима, а потом, у случају крајње нужде, и двочасовне рестрикције електричне струје по регионима – потези које је званични Париз и лане, на почетку пандемије, узимао у обзир.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

U vezi sa energetskom krizom ...

Not only energy crisis, but also fertiliser crisis. Inflation set to soar

[Dreadnought]

Шта ће се догодити ако Русији искључе SWIFT


Високи функционери на Западу све чешће на истеку ове године говоре да ће Русију искључити из међународног платног система SWIFT. У овом издању говоримо како на ове проблеме гледа Русија и иша ће бити са Европом ако ова одлука ступи на снагу.   

[Dreadnought]

‘They keep lying all the time’ - Putin on gas crisis in Europe

Putin claimed that Russia is not the only supplier of gas, but is the only one that increased the amount. Commenting on the West's decision to use the market to ‘regulate things’, said ‘you want it - you have it’.

[Dreadnought]

Putin o energetskoj krizi - Namerno komplikuju stvari


Predsednik Rusije Vladimir Putin na redovnoj godišnjoj konferenciji za novinare odgovorio je na pitanja o energetskoj krizi.

Putina su novinari podsetili da je „Gasprom“ optužen za monopol na tržištu, situacija u Evropi je teška, a cena apsolutna rekordna. Da li je kriv „Gasprom“?

- Naravno da nije. To je pokušaj da se sve ponovo okrene naglavačke. Kolega pita šta Zapad ne razume. Svi lažu, jer namerno komplikuju stvari. ‘Gasprom’ je povećao isporuke za skoro 20 odsto u dalje inostranstvo i u Evropu uopšte. Ovo je po meni jedina kompanija koja se tako ponaša. Američki dobavljači su vukli gas na premijum tržišta, u Južnu Ameriku, Koreju, Japan. I cene su skočile - rekao je Putin.

On je dodao da postoji mnogo faktora.

- A nepovoljno vreme, dugo proleće, nedovoljno pumpanje u podzemnim skladištima, ‘vetrogeneratori’ nisu radili. Istovremeno, lokalne vlasti plaše svoje kompanije. Nastao je deficit - objasnio je Putin.


izvor

[MOTORISTA]

Zbog gasnog sukoba sa Rusijom ispašta cela Evropa
Milijana Milkšić 23.12.2021.

Izgrađen o trošku od 11 milijardi dolara, novi gasovod Severni tok 2 direktno od Rusije do Nemačke zavisi od toga iz kog ugla gledate – energetski spas za nemačke fabrike ili poklon ruskom predsedniku Vladimiru Putinu koji pokušava da ucenjuje Evropu gasom. U svakom slučaju, veliko pitanje sa kojim se suočava budućnost projekta je da li će Severni tok 2 ikada biti uključen, piše “Vašington post”.

Manje od dve nedelje otkako se na čelu Nemačke našao novi kabinet, sudbina gasovoda je glavobolja koja kancelaru Olafu Šolcu sigurno nije trebala, ali i najveći rani ispit nemačkog rukovodstva u post-Merkelinom svetu. Izgradnja gasovoda, koji dužinom od 1.230 kilometara ispod Baltičkog mora spaja Rusiju i Nemačku, a zaobilazi ukrajinski tranzit, okončana je u septembru nakon pet godina. Međutim, kako se ruske trupe gomilaju na ukrajinskoj granici a tenzije od invazije rastu, Šolc se našao pod ogromnim pritiskom od strane evropskih saveznika da iskoristi gasovod protiv Putina.

A diplomatske, političke i ekonomske posledice mogle bi biti ogromne. Novi gasovod proteže se duž slične rute već operativnog Severnog toka 1 i udvostručio bi kapacit ruskog gasa za Nemačku. Ali, zaobilazi Ukrajinu, a Kijevu su naknade za tranzit koje naplaćuje Moskvi važan izvor prihoda. Novi gasovod daje Putinu stratešku opciju da odseče Ukrajinu po nahođenju, držeći svoju ruku nad slavinom koja napaja Nemačku i veći deo Evropske unije.

Gašenje Jamala-Evropa

Rusija je u utorak obustavila tranzit svog gasa u Nemačku preko gasovoda Jamal-Evropa. Protok je obustavljen nakon pada količine isporuka u subotu, a kako se navodi “Gasprom” nije tog dana rezervisao kapacitete za izvoz gasa preko Jamala. Ruski državni gigant smanjio je svoje isporuke gasa Evropi tokom vikenda, što je uzrokovalo vrtoglavi skok cena energenta dok se kontinent priprema za zimu i temperature u minusu. Interfaks je u nedelju preneo, pozivajući se na podatke sa tržišta, da su isporuke preko Jamala - koji ide kroz Belorusiju i Poljsku do Nemačke - tokom vikenda bile na najnižem nivou za najmanje mesec dana. Pored Severnog toka 1, Jamal-Evropa je jedna od glavnih tranzitnih ruta ruskog gasa za Evropu.

Dok u punom kapacitetu Jamal operiše sa 89 miliona kubnih metara dnevno, u ponedeljak je funkcionisao sa svega četiri odsto kapaciteta. U ponedeljak su cene gasa skočile na preko 1.700 dolara po kubnom metru, što je 70 odsto više od nivoa u septembru kad su evropski političari tek počeli da brinu oko mogućeg ruskog pritiska uoči dolaska zime, navodi “Moskov tajms”. Nakon što “Gasprom” nije rezervisao kapacitete za pumpanje gasa za utorak, nemački operater za transport energenta “Gaskejd” je saopštio da su krenule rezervne isporuke gasa preko Jamala. To je dovelo do toga da su cene gasa u Evropi u utorak uveče zaključene na novom rekordnom nivou svih vremena, približivši se cifri od 2.200 dolara za hiljadu kubnih metara. Tokom tog dana dana cena je bila na nivou od 1800-2.000 dolara, a dan pre 1.600 dolara.

Pošto je zaustavljen protok gasa Jamalom, u utorak je tok išao u obrnutom smeru – od Nemačke prema Poljskoj.

"Omča za sopstvene vratove"

Rusiji se unazad prebacuje da pokušava da izvrši pritisak na evropsko gasno tržište kako bi unapredila svoj projekt Severni tok 2 – koji čeka sertifikaciju nemačkih vlasti – i pogurala evropske zemlje da zaključe dugoročne ugovore sa “Gaspromom” koji garantuju snabdevanje po fiksnim cenama. Sa druge strane Atlantika, američki predsednik Džo Bajden protivi se gasovodu, ali je u maju odustao od uvođenja sankcija kako ne bi naštetio odnose sa Nemačkom i evropskim partnerima. Bajden je tada kritikovan da je time dao “poklon” Putinu, dok je grupa od 10 američkih kongresmena predstavila amandman u kojem se od predsednika traži da nametne sankcije svakom entitetu odgovornom za planiranje, konstrukciju ili operisanje Severnim tokom 2.

“Vašington post” navodi da senator Ted Kruz, republikanac iz Teksasa, želi da “zabije eksere u kovčeg gasovoda”. On je u subotu dogovorio sa liderom većine u Senatu Čakom Šumerom da obustavi svoju opstrukciju vezanu za potvrde ambasadora Bajdenove administracije, u zamenu za glasanje u januaru o oštrim novim sankcijama protiv Severnog toka 2. Za to će mu trebati 60 glasova (dakle svi republikanci 10 demokrata), što je visoki prag u polarizovanom Senatu, podeljenom 50:50. Ali pritisak ne vrši samo Kruz. Bela kuća, kao i glasni evropski lideri, posebno iz istočnog dela kontinenta, žele od Šolca da obeća da će prekinuti gasovod u slučaju pojačane ruske agresije. Kritičari ukazuju da Nemci sa Severnim tokom 2 prosto daju Putinu “omču za sopstvene vratove”, kako navodi “Vašington post”.

Rusija poriče optužbe da namerno ne uspeva da ispuni povećanu evropsku potražnju za gasom što je dovelo do rasta cena i niskih nivoa zaliha širom kontinenta. Kritičari, međutim, kažu da je to poruka Moskve EU koja glasi “otvorite novi gasovod, ili…”.

Dolaskom zime situacija se zaoštrila.

Poljski ministar Mateuš Moravijecki je pozvao Šolca ovog meseca da mu kaže “da ne popusti pod ruskim pritiskom i da ne dozvoli da se Severni tok 2 koristi kao instrument ucene”. I nova nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, čiji su se Zeleni dugo suprotstavljali novom gasovodu, nedavno je rekla da ne treba otvarati Severni tok 2 u slučaju ruske eskalacije. I nemački ministar privrede Robert Habek je pre neki dan izjavio da je Severni tok 2 "geopolitička greška" i upozorio da će u slučaju ruske eskalacije u Ukrajini gasovod biti obustavljen.

Energetska budućnost na ulogu

Ali situacija u kojoj se Šolc zatekao već na samom početku svog mandata je daleko složenija.

Uprkos bolnim sećanjima na sovjetsku eru, mnogi Nemci danas gaje pragmatičnije stavove prema Rusiji od svojih kolega na Zapadu. Ankete pokazuju da Nemci ne veruju Putinu, ali manje nego što mu ne veruju Amerikanci, Britanci, Francuzi, Šveđani ili Holanđani. Ne treba zaboraviti ni da je Nemačka generalno podržavala dovršetak izgradnje gasovoda. Takođe, kad pogledaju američki uvoz ruske nafte, neki Nemci vide licemerje u pokušajima Vašingtona da ugasi Severni tok 2.

Kako je sumirao “Vašington post”, protivnici gasovoda suštinski traže od Šolca da stavi nemačku energetsku budućnost kao ulog u diplomatskoj opkladi protiv Putina. Obnovljivi izvori energije poput vetra i sunca su značajno porasli ali su i dalje ograničeni, dok Nemačka pokušava da ispuni svoje ambiciozne klimatske mere koje je teraju dalje od uglja. Bez nuklearne opcije - nemačka vlada je postepeno napredovala ka eliminaciji nuklearne energije nakon katastrofe sa Fukušimom u Japanu 2011. i faza isključenja je na putu da se okonča do 2022. nakon smanjenja u protekloj deceniji od preko 60 odsto, kako je u maju preneo Nsenergybusiness.com – prirodni gas ostaje ključni energetski izvor za Nemačku u doglednoj budućnosti. S obzirom da su drugi izvori prirodnog gasa u Evropi – u Britaniji, Holandiji i Norveškoj – ograničeni, izgleda da je Rusija logičan izbor, iako u senci pretnje po regionalnu i transatlantsku bezbednost.

"Putin u raju"

Takođe, gasovodi Severni tok su savremeniji, pouzdaniji i efikasniji od napukle ukrajinske mreže, zbog čega je EU podeljena – Austrija, međutim, zagovara njegovo brzo otvaranje, sada već bivši kancelar Aleksandar Šalenberg je krajem novembra rekao da Severni tok 2 neće povećati zavisnost Evrope od ruskog gasa i da treba da se nastavi sa projektom. Energetski stručnjak Centra za strateške i međunarodne studije Nikos Cafos rekao je “Vašington postu” da bi Šolc zaustavljanjem Severnog toka 2 udaljio nemačku industrijsku bazu koja računa na ovaj izvor energije.

- Ali takođe gubite bilo kakav izgovor vladavine prava, čak i ako sledite procedure i zadovoljite regulacije nemačke vlade i dalje to ne možete da pokrenete – istakao je Cafos.

Kako je zima već tu, Nemci su uradili najbolje što su mogli sa svojom birokratijom – kupili vreme. Prošle nedelje je nemački energetski regulator objavio da će odluku o konačnom sertifikatu za Severni tok 2 doneti u drugoj polovini 2022. Do tada će se znati da li su ruske trupe upale u Ukrajinu ili su se tenzije smanjile dovoljno da se okrenu u pravcu otvaranja gasovoda. Iako možda nikad neće ostvariti ovaj projekt, ruski lider možda već uživa zbog sukoba među zapadnim saveznicima.

- Putin mora da je u raju dok ovo posmatra – rekla je Džudi Dempsi, istraživač Karnegija Evropa.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Jedini izlaz iz trenutne situacije je dijalog" - Britanska šefica diplomatije ponovila upozorenje Rusiji
Tanjug 23.12.2021.

Ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Liz Tras ponovila je danas upozorenje Rusiji da bi svaki napad na Ukrajinu bio greška, ali je ujedno pozdravila spremnost Moskve da uđe u pregovore.

"Svaki napad Rusije na Ukrajinu bio bi ogromna strateška greška i bio bi dočekan koordinisanim sankcijama, koje bismo sproveli sa našim saveznicima što bi nametnulo ozbiljne troškove interesima i ekonomiji Rusije", rekla je Tras, a navodi se u saopštenju, koje je preneo Rojters. Britanška šefica diplomatije je poručila da je za Rusiju jedini izlaz iz trenutne situacije dijalog. Ona je takođe pozdravila činjenicu da je Rusija signalizirala spremnost da uđe u pregovore u januaru.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Blinken i Stoltenberg razmatrali NATO pristup Rusiji
Tanjug 23.12.2021.

Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je danas sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, kako bi razmotrili situaciju oko gomilanja ruskih trupa na granicama Ukrajine, saopštio je američki Stejt department.

„Blinken i Stoltenberg su razgovarali o dvostrukom pristupu NATO Rusiji, uz napomenu da Alijansa ostaje spremna za smislen dijalog sa Rusijom, ali i ujedinjena u odbrani i zaštiti saveznika“, saopštio je danas Stejt department, prenosi Rojters. NATO će nastojati da pokrene ozbiljne razgovore sa Moskvom početkom sledeće godine kako bi se smanjile tenzije zbog gomilanja ruskih oružanih snaga na granici sa Ukrajinom, izjavio je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Ruski predsednik Vladimir Putin takođe je danas izrazio nadu u konstruktivne razgovore sa Vašingtonom i Briselom o bezbednosnim garancijama koje je tražila Rusija, jer, kako je rekao, postoje naznake da je Zapad spreman da sarađuje o tom pitanju.

"Rusija želi da izbegne sukob sa Ukrajinom i Zapadom", poručio je danas Putin na tradicionalnoj velikoj godišnjoj konferenciji za novinare, navodi Rojters.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Kako bi reagovali Amerikanci da na njihovu granicu postavimo rakete?
Novosti online 23. 12. 2021.

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin na redovnoj godišnjoj konferenciji za novinare odgovorio je na pitanje "da li će Rusija napasti Ukrajinu".

- Naša dejstva neće zavisiti od toka pregovora, već od bezuslovnog osiguravanja bezbednosti Rusije. Jasno smo stavili do znanja da je širenje NATO-a na istok neprihvatljivo. Sjedinjene Američke Države stoje sa raketama na pragu naše kuće. Zar je preteran zahtev da se pored nas ne postavljaju udarni sistemi? Kako bi reagovali Amerikanci da na granicu sa Kanadom ili Meksikom postavimo rakete - rekao je Putin.

Ruski lider je istakao da je širenje NATO-a na istok neprihvatljivo.

- Jednostavno smo direktno postavili pitanje da ne bi trebalo da bude nikakvog širenja NATO-a na istok. Lopta je na njihovoj strani, moraju da odgovore. Sve u svemu, zasada vidimo pozitivnu reakciju - rekao je ruski lider.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Sergej Rjapkov o početku pregovora Rusije i SAD
V. N. 23. 12. 2021.

RUSIJA je Sjedinjenim Američkim Državama ponudila tačan datum početka dijaloga o bezbednosnim garancijama i čeka odgovor Vašingtona, rekao je u četvrtak zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjapkov.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je pre dva dana najavio da će pregovori o bezbednosnim garancijama između Rusije sa SAD i NATO početi u januaru. Rjapkov je istakao da nakon razgovora moraju da uslede konkretni koraci. Podsetio je da je ruska strana od početka naglašavala da je spremna da uđe u dijalog odmah i bez odlaganja.

- Kako sam razumeo, njih sprečava Božić. Verovatno će biti neke vrste pauze između katoličkog Božića i Nove godine, ali više od toga ne možemo da odlažemo - poručio je Rjapkov.

- Želimo brzu formalizaciju dogovora koje smo stavili na papir u ugovornoj formi. Ako preduslov američke strane bude da mi na sopstvenoj teritoriji sprovedemo određene mere, koje će se "dopasti" Vašingtonu i drugim prestonicama NATO, ili koje po diktatu Kijeva Amerikanci žele da postave kao zahtev da nastavimo rad, onda to neće uspeti - rekao je Rjapkov.

Rusija je 17. decembra objavila nacrte sporazuma o bezbednosnim garancijama sa SAD i NATO koji, između ostalog, uključuju odredbe o nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u uzajamnom dometu i o neširenju NATO na istok.

U JANUARU

SAMIT o bezbednosnim garancijama na ekspertskom nivou mogao bi da bude održan u Ženevi u januaru, a tačan datum biće naknadno objavljen, saopštio je u četvrtak portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

- Rusku stranu predstavljaće zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjapkov. Predsednik Putin je spreman u svakom trenutku na dijalog - rekao je Peskov.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Jens Stoltenberg - Niko nije obećao da se NATO neće širiti
Srna 23. 12. 2021.

NATO nikada nije obećao da se neće širiti i to proizilazi iz niza međunarodnih ugovora, izjavio je danas generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg.

Stoltenberg se osvrnuo na memorandum o pridruživanju NATO-a, takozvani Vašingtonski sporazum, koji kaže da svaka zemlja može tražiti članstvo u Alijansi. On se osvrnuo i na druge dokumente poput Završnog akta Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi i Pariske povelje, zajedno sa osnivačkim aktom NATO-Rusija.

- To je fundamentalni princip evropske bezbjednosti i princip koji je Rusija takođe prihvatila. To nije nešto što možemo da promenimo kroz neke citate - rekao je šef Alijanse.

Generalni sekretar je, takođe, primetio da saveznici kategorički negiraju da su davali bilo kakva obećanja u vezi sa neširenjem NATO-a. Kao deo svojih bezbednosnih prijedloga, Rusija zahteva da se NATO ne širi na istok i ne raspoređuje bilo kakvo ofanzivno oružje u istočnoj Evropi. Izjava Stoltenberga je usledila nakon godišnje konferencije za novinare ruskog predsednika Vladimira Putina, tokom koje je on rekao da je Alijansa nekoliko puta "prevarila" Rusiju i rekao da postoji "pet talasa proširenja NATO-a".

- Ni pedalj na istok – tako su nam govorili 90-ih. I šta? Varali su. Samo su drsko varali - rekao je Putin, prenio je "Sputnjik".

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Четвртак, 23.12.2021.

Европа сама себи створила проблеме са гасом, Русија спремна да помогне

МОСКВА – Председник Русије Владимир Путин оценио је данас да се дефицит гаса у Европи појавио због проблема које је Европска унија (ЕУ) створила сами себи, али да је Русија спремна да помогне.

Дефицит гаса се појавио јер ЕУ „малтретира” своје нафтне и гасне компаније и оне не улажу довољно новца у производњу, рекао је Путин, и одбацио оптужбе да Гаспром не испоручује довољне количине гаса. Власти у Европи „лажу све време, стално нешто петљају”, рекао је Путин на редовној 17. по реду годишњој конференцији за новинаре. Он је навео да Гаспром испоручује целу количину закључену у уговорима.

„И не само целу количину, ми смо и повећали испоруку малтене на 12 или 20 одсто”, навео је руски председник, преноси Бета. Путин је казао да евопске компаније због политике ЕУ нису извукле довољно гаса у подземна складишта, а сад активно из њих извлаче гас.

„Проблеме које су створили сами себи са гасом нек сами решавају, а ми смо спремни да помогнемо, и то ћемо учинити”, казао је Путин.

Izvor. www.politika.rs

[MOTORISTA]

Putinov šahmat: Kako je ruski lider saterao Evropu u ćošak
SVET Autor: Ana Tašković 23. dec. 2021

Kako se 2022. godina bliži, Zapad pokušava da predvidi sledeći potez ruskog predsednika Vladimira Putina na sve složenijoj geopolitičkoj šahovskoj tabli - i priprema "agresivni paket" sankcija ukoliko Rusija odluči da otme teritoriju Ukrajini, prenosi CNN.

Tenzije su sada najveće od 2014. godine, kada je RUsija nelegalno anektirala Krim i poslala „male zelene ljude“ u ukrajinski region Donbasa. Sveobuhvatna kopnena invazija na Ukrajinu sada je realna mogućnost. Putina baš i ne brinu pretnje Zapada, jer je on zavidnoj poziciji i može da izvede udarce. Evropa je zahvaćena energetskom krizom sa niskim rezervama energenata. A s obzirom da Rusija isporučuje oko 40 odsto uvoza gasa u Evropsku uniju, Kremlj je već pokazao svoju sposobnost da matira najoštrije sankcije Zapada, ograničavanjem proizvodnje i petencijalnim pokretanjem nestanka struje širom kontinenta. Putinov kraj igre je stvaranje novog Sovjetskog Saveza, koji dolazi skoro 30 godina nakon raspada SSSR.

Njegovi sledeći potezi dolaze u delikatnom geopolitičkom trenutku sa strahom Zapada od invazije na Ukrajinu, kolonizacija Belorusije, energetske krize širom Evrope, bivše nemačke kancelarke Angela Merkel koja se povukla sa mesta glavnog pregovarača EU i zabrinutosti zbog poremećene spoljašne politike američkog predsednika Džoa Bajdena. Ako sumnjate u Putinove planove da vrati sat unazad, samo pročitajte njegov esej od 5000 i više reči o tome zašto su Rusija, Belorusija i Ukrajina osuđene na propast bez bliže integracije. Ili njegovi drski zahtevi za veto na to ko se pridružuje NATO savezu i ograničenja u stacioniranju trupa i naoružavanja u bilo kojoj zemlji koja se pridružila alijansi posle 1997. godine. Bez ispaljenog metka, Putin je uspeo da pošalje Zapad u kolektivnu paniku – ili barem u poziciju u kojoj oni osećaju potrebu da umire ostarelog autokratu.

Tokom protekla četiri meseca, a posebno između 7. septembra i 5. decembra, prema zapadnim obaveštajnim izvorima koje citira CNN, Putin je skupljo desetine vojnika i teškog naoružanja u blizini ukrajinske granice. Izveštaji američkih obaveštajnih službi ukazuju da je skupio oko 175.000 vojnika, dovoljno da izvrši brz i trenutni upad. Još jedno otimanje zemlje dodalo bi dodatnu teritoriju na onu zaplenjenu 2014. godinu – kada je Rusija aneksirala Krim i poslala borce koje podržava Rusija u istočni deo Ukrajine Donbas. Sa toliko mišića, Putin bi mogao da se bori za kopneni most između same Rusije i Krima – potez koji bi mogao da bude osmišljen delom da oslobodi resurse vode koje je Ukrajina blokirala u Severnokrimskom kanalu koji je nekada zadovoljavao 85 odsto potreba za vodom na poluostrvu.

Akcije Kremlja nisu ograničene samo na Ukrajinu. Rusija je bila angažovana u hibridnom ratu sa Zapadom, uključujući sajber hakovanje jednog od najvećih američkih gasovoda, širinje dezinformacija o vakcinama protiv koronavirusa, mešanje u američke izbore i neutralisanje protivnika na stranom tlu, prenosi CNN. Nedavno je Putin otvorio još jedan front sa Zapadom uspostavljanjem vojnog saveza sa čovekom koji se često naziva „poslednji diktator u Evropi“, beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom. Ohrabren podrškom Kremlja, Lukašenko je sprovodio akcije nekažnjeno zatvarajući protivnike, „otimajući“ avion Rajanera kako bi uhapsio političkog protivnika u njemu i šaljući migrante ka granici sa susedima EU. Ipak, tek u četvrtak, evropski lideri su odgovarali na Putinovu taktiku maltretiranja i zastrašivanja pokušavajući da ga dovedu do stola za pregovaranje. Ovo bi mogao da bude znak da se blok plaši da bi Putin mogao da odgovori zaustavljenjm proizvodnje gasa, čak i iako potpišu dalje oštre sankcije Rusiji ukoliko dođe do invazije.

Andrej Soldatov, ruski istraživački novinar i stručnjak za bezbednosne službe, rekao je da je zemlja pod velikim sankcijama i da su ciljane ruske kompanije efektivno podstaknute unosnim ugovorima odbrambenih snaga i obaveštajnih organa. Rusija je verovatno videla uticaj oštrih zapadnih sankcija iz 2018. godina na Iran i izračunala je da može da izdrži kaznene mere čak i ako to znači suspenziju iz međunarodnog SVIFT programa plaćanja. Mada ne slučajno, Rusija i Kina su se ove nedelje obavezale da će zajednički raditi na zatvorenoj trgovačkoj mreži koja bi smanjila zavisnost od međunarodnog finansijskog sistema i ograničila transakcije u amerčkoj valuti.

Kod kuće, Putin širi svoju moć kroz strah i koheziju – uglavnom zabranom grupa civilnog društva, zatvaranjem istaknutih protivnika i pretnjama ruskim državljanima koji rade za strane ambasade.

Koji su to alati ostali u diplomatskoj kutiji Zapada? Malo ih je. Ali neke opcije ostaju: zabrana putovanja Rusija, blokiranje tih višemilionskih ugovora o imovini koji su London i Majami pretvorili u igralište za bogate Ruse – čak i naređivanje trenutnog proterivanja ruskih državljana iz zapadnih zemalja. Drugim rečima, šta god da je potrebno, osim direktnog vojnog sukoba. Jasno je da video razgovori sa Bajdenom i pretnje evropskih lidera „ozbiljnim posledicama“ neće odvratiti Putina. S ozbirom da je invazija na Ukrajinu neizbežna, Zapad treba da razjasni šta to čeka Putina ko poželi da učiti taj dramatični naredni korak. Pojava nedostatka odlučnosti, bilo u diplomatiji, na boljnom polju ili na šahovskoj tabli, nikada nije dobitna strategija, prenosi CNN.

Izvor. www.nova.rs

[Dreadnought]

Vašington upozorava: NATO se može približiti granicama Rusije, a ne udaljiti


Potencijalne akcije Rusije u vezi sa Ukrajinom neće udaljiti, nego će približiti vojnike NATO-a granicama te zemlje, izjavio je visoki službenik američke administracije.

„Ako Rusija krene napred u onome što se možda već dešava, mi i naši saveznici spremni smo da nametnemo oštru cenu koja će naneti štetu ruskoj privredi i dovesti do onoga što ona (Rusija) ne želi – više NATO potencijala bliže, a ne dalje od ruskih granica. To smo direktno preneli Rusiji“, rekao je američki zvaničnik.

Istovremeno je dodao da Vašington ne primećuje da Ukrajina stvara eskalaciju vojne napetosti na granicama sa Rusijom.

„Ne vidimo nikakve dokaze takve eskalacije sa ukrajinske strane“, istakao je zvaničnik, dodajući da naoružanje koje zapadne zemlje isporučuju Ukrajini ne predstavljaju „nikakvu značajnu pretnju za Rusiju“.


Pregovori o bezbednosti

SAD su spremne da početkom januara započnu diplomatske pregovore o bezbednosnim garancijama sa Rusijom preko brojnih kanala, istakao je zvaničnik.

„Takođe smo saopštili Rusiji da se suštinski napredak može postići samo u atmosferi deeskalacije“, poručio je američki službenik.

Kako je dodao, pregovori neće biti ograničeni na predloge Rusije, nego će biti govora i o zabrinutostima SAD u vezi sa akcijama Moskve.

„Pregovori će takođe uključivati, kao što i treba, našu i zabrinutost naših saveznika povodom postupaka i koraka Rusije koji destabilišu evropsku bezbednost“, konstatovao je on.
Portparolka Bele kuće Džen Psaki potvrdila je da će se pregovori o bezbednosti održati početkom januara.

„Pregovori će se održati u januaru. Samo još nismo dogovorili sve njihove detalje, odnosno to će biti sledeći korak", rekla je ona novinarima.


izvor