Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Bela kuća: Amerika se neće složiti sa predlozima Rusije u vezi NATO-a


SAD neće pristati na predloge Rusije o bezbednosti koji se tiču NATO-a, ali bi se mogli složiti sa drugim inicijativama, izjavila je portparolka Bele kuće Džen Psaki.

„Rusija je iznela predloge – sa nekima bismo se složili, a sa nekima – na primer onima koji se tiču NATO-a, naravno da ne. Želela bih da istaknem da je NATO odbrambeni savez, a ne agresivni. Nema nikakvih dokaza koji bi sugerisali suprotno, kako od strane SAD, tako i drugih članica Alijanse“, poručila je Psaki.

Istovremeno je konstatovala da Bela kuća smatra da je ispravan put održavanje pregovora u ovoj situaciji.

Kako je precizirala Psaki, mesto i vreme održavanja pregovora o bezbednosti sa Rusijom nisu određeni, ali su planirani za početak januara.

Nakon toga se oglasio i portparol Kremlja Dmitrij Peskov koji je podsetio da je predsednik Rusije Vladimir Putin već govorio o spremnosti ruske strane da se što pre započne sa pregovorima o bezbednosti sa SAD.


izvor

[Dreadnought]

Putin says Russia doesn't want Ukraine war but needs 'immediate' guarantees

Russia wants to avoid conflict with Ukraine and the West,  President Vladimir Putin said on Thursday, but needs an "immediate" response from the United States and its allies to its demands for security guarantees.

[MOTORISTA]

Петак, 24.12.2021.

Чавушоглу упозорава на опасан ниво тензија између НАТО и Русије

АНКАРА - Тензије између НАТО и Русије су достигле опасан ниво, упозорио је данас турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу.

„Напетости између Русије и НАТО су достигле опасан ниво. Турска неће занемарити своје блиске везе са Украјином само због својих опсежних односа са Русијом”, пренео је ТВ канал ТРТ цитирајући Чавушоглуа. Према његовим речима, Турска „следи дипломатију која је у складу са околностима и захтевима националне безбедности земље”.

„То је тежак посао, али томе служи дипломатија. Турска влада настоји да изгради спољну политику засновану на три стуба, који обухватају националне вредности и интересе, стање на терену и способности земље”, прецизирао је Чавушоглу.

Запад и Кијев у последње време све више шире тврдње о наводној потенцијалној инвазији Русије на Украјину, навела је руска агенција Тас с, а преноси Танјуг. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је осудио такве тврдње, окарактерисавши их као „празну и неосновану” ескалацију тензија, истичући да Русија не представља никакву претњу ни за кога.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

"Nadamo se da će imati razuma da ne naprave balkanski front. Svi se sećamo šta je NATO radio"
IZVOR: TANJUG PETAK, 24.12.2021.

Rusija očekuje da će administracija Džoa Bajdena imati dovoljno političke volje i razuma da Balkan ne pretvori u još jedan front antiruske konfrontacije.

Na to je upozorio ministar spoljnih poslova Rusije Sergej lavrov u intervjuu sarajevskom listu Oslobođenje, uz ocenu da će, u suprotnom, to imati katastrofalne posledice po Evropu u celini. Komentarišući tezu da je BiH „žrtva rusko-američke konfrontacije“, šef ruske diplomatije je istakao da Rusija svoje probleme ne rešava na račun bilo čijih interesa i da partnere ne stavlja pred apsolutno lažan izbor „ili sa nama ili protiv nas“, prenosi agencija Tass.

Lavrov je istakao da je stav Moskve dobro poznat - regionalnim problemima su potrebna regionalna rešenja zasnovana na inkluzivnom dijalogu i uzimajući u obzir stavove svih zainteresovanih strana. Dodao je da je Vašington u poslednje vreme izbegavao da razgovara sa Rusijom ne samo o BiH, već i o Balkanun u celini. Odgovarajući na pitanje šta je glavni interes Rusije na Balkanu, Lavrov je istakao da su to mir, bezbednost i stabilnost u tom regionu.

"Nema potrebe da tražimo neki skriveni smisao u ruskoj politici. To je uzaludno. Sa svima saradjujemo na ravnopravnim, transparentnim osnovama, uz uzajamno uvažavanje, na principima međunarodnog prava, pre svega Povelje UN", naglasio je Lavrov. Prema njegovim rečima, mit o „štetnom uticaju” Moskve je izmišljen, a promovišu ga, kako je rekao, "lokalni rusofobi" da bi zatrovali atmosferu saradnje u regionu. Lavrov je ocenio da je stavljanje balkanskih država pred veštački izbor „ili Evropska unija ili Rusija“ kontraproduktivno i nepravedno i da izaziva nove linije podela u regionu i ometa saradnju. Ruski ministar spoljnih poslova smatra da se često namerno ignoriše volja građana balkanskih država.

"Pogledajte do čega je to dovelo u Crnoj Gori, koja je bukvalno "uvučena" u NATO, suprotno mišljenju većine. Zašto lomiti preko kolena i nasilno promovisati evroatlantsku agendu?", upitao je Lavrov. Dodao je da se svi dobro sećaju šta je NATO radio u regionu 1990-ih godina i da će posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom osećati još mnogo generacija lokalnog stanovništva. Lavrov je ponovio da je Srbija ključni partner Rusije na Balkanu i da Moskva visoko ceni strateško partnerstvo sa Beogradom i ulaže napore da svestrano unapredi bilateralne veze. Ponovio je i da je stav Rusije o Kosovu i Metohiji dobro poznat i da Moskva podržava postizanje održivog i obostrano prihvatljivog rešenja Beograda i Prištine na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Lavrov je istakao da to rešenje mora dobiti odobrenje Saveta bezbednosti, jer je reč o obezbedjivanju međunarodnog mira.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Moskva: "Odgovorićemo vojno. Adekvatno. Morate da shvatite"


Zvanična Moskva uputila je jasnu poruku zapadnim zemljama ukoliko dođe do "neprijateljskih akcija".

Kremlj je saopštio da će Rusija sprovede "adekvatne vojne mere" u slučaju tog scenarija, javlja "Sputnjik".

"Morate da razumete zašto je pokrenuta ova tema. Razlog tome su kontinuirane neprijateljske akcije od strane NATO članica, na koje je rusko rukovodstvo odgovorilo da ako se nastavi takvi neprijateljski i agresivni potezi, na njih će se odgovoriti adekvatno. Tu se ubraja i vojno-tehnički odgovor", kazala je portparolka ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, odgovarajući na pitanje postavljanja nuklearnog naoružanja na teritoriju Belorusije.


izvor

[Dreadnought]

Gasovod „Jamal-Evropa“ četvrti dan bez ruskog gasa, nema potražnje


„Gasprom“ ni danas, četvrti dan zaredom nije rezervisao kapacitete gasovoda „Jamal-Evropa“ za tranzit gasa kroz Poljsku, pokazuju podaci aukcije na platformi „GSA platform“. Kako navode u ruskoj kompaniji, razlog za to je nedovoljna potražnja.

Ruska kompanija je ranije rezervisala isporuke ne na redovnoj, već na dodatnoj sesiji, a takođe je iskoristila kratkoročne dnevne rezervacije na nekoliko sati. Predloženo je rezervisanje kapaciteta na ulazu u poljsku deonicu gasovoda, što je jedna od glavnih ruta za „Gaspromove“ isporuke gasa Evropi. Međutim, kako se navodi, nije pokazano interesovanje za njegovu kupovinu.

„Gasprom“ je krajem prošle nedelje nastavio da smanjuje obim rezervacija za tranzit gasa. Kompanija je 17. decembra kupila 27 miliona kubnih metara, 18. decembra – 5,2 miliona, 19. decembra – 4,2 miliona, a 20. decembra – 3,8 miliona od dostupnih 89,1 milion kubnih metara. Ranije ovog meseca je rezervisala po 31,4 kubnih metara.

Komentarišući dinamiku isporuka gasovodom „Jamal-Evropa“ kompanija „Gasprom“ je saopštila da radi u skladu sa zahtevima potrošača i sa ugovorenim obavezama.

Pad isporuka gasa na ovoj ruti uključujući i druge faktore utiče na raspoloženje učesnika na tržištu gasa. Vrednost fjučersa za gorivo je ove nedelje prvi put u istoriji dostigla 2.190 dolara za hiljadu kubnih metara.

Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin je 23. decembra na godišnjoj konferenciji za novinare izjavio da „Gasprom“ nije kriv za energetsku krizu u Evropi i da su takve optužbe iz Evrope i Kijeva pokušaj da se sve okrene naglavačke. Ruski lider je objasnio da kapaciteti gasovoda „Jamal-Evropa“ nisu rezervisani, jer nema zahteva za tim.

Gasovod „Jamal-Evropa“, zajedno sa „Severnim tokom 2“ i gasno-transportnim sistemom Ukrajine jedan je od glavnih pravaca isporuka ruskog gasa u evropske države.
 
Transnacionalni gasovod „Jamal-Evropa“ prolazi kroz teritorije četiri zemlje – Rusije, Belorusije, Poljske i Nemačke. Projektni kapacitet cevi je 33 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Dugoročni ugovor „Gasproma“ sa Poljskom za tranzit gasa kroz gasovod „Jamal-Evropa“ je istekao prošle godine i za 2020-2021. godinu kompanija je rezervisala kapacitete putem aukcije.


izvor

[Dreadnought]

"Severni tok 2" je već mogao da radi da nije politizovan


Gasovod "Severni tok 2" je mogao da bude u funkciji, a cene gasa bi bile niže za evropske kupce, da projekat nije politizovan, izjavio je danas zamenik premijera Rusije Aleksandar Novak u intervjuu za TV kanal "Rosija-24".

 - Kompanije koje su investirale u ovu infrastrukturu bi mogle, između ostalog, da primaju gas za evropske konzumente kroz tu infrastrukturu. Postoji politizacija ovog projekta. Mogao je da proradi odavno, da nema politike i konfrontacije - naveo je Novak, prenosi TASS.

On je kazao da ruska vlada očekuje da će sertifikacioni proces za rad "Severnog toka 2" biti završen do polovine sledeće godine.

 - Poslali smo aplikaciju za dobijanje sertifikata ovog leta. Ispostavilo se da je ovo dugačak proces, iako je mogao biti kraći. Bez obzira na sve, ako pričamo o regulativama koje su usvojene u Evropi, ovo će pre biti dugačak proces. I nadamo se da će, u 2022. do polovine godine, sertifikacioni proces biti okončan - rekao je Novak.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka: Sedam energetskih kompanija otišlo u stečaj od oktobra zbog poskupljenja gasa!


Prema pisanju ruskih medija, sedam energetskih kompanija u Nemačkoj bankrotiralo je od oktobra zbog povećanja cena gasa

RIA piše da je zbog poskupljenja gasa u Nemačkoj sedam energetskih kompanija od oktobra prestalo sa radom i delimično otišlo u stečaj!


izvor

[MOTORISTA]

Oni koji ne daju „Severnom toku 2“ da proradi – postupaju glupo
Novosti online 24. 12. 2021.

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin smatra da oni koji ne dozvoljavaju da projekat „Severni tok 2“ proradi postupaju glupo.

Ruski lider je prokomentarisao izveštaj lidera stranke LDPR Vladimira Žirinovskog koji je naveo da „u Evropi sami ne puštaju u rad 'Severni tok 2', a sada će se smrzavati“, istakavši da se slaže sa njegovim ocenama.

- Što se tiče 'Severnog tok 2'... to je još i glupo za one koji ne dozvoljavaju da taj sistem radi, jer bi dodatne isporuke gasa na evropsko tržište sigurno snizili cenu na berzi, na spot tržištu - rekao je Putin na sednici Državnog saveta i Saveta za nauku i obrazovanje. Kako je dodao, mnoge zemlje, uključujući Ukrajinu, same nisu htele da kupuju gas direktno od Rusije.

- To je bio njihov izbor, ne žele da kupuju direktno od nas. I za njih bi se cena snizila, značajno. Jednostavno sami režu granu na kojoj sede. To je iznenađujuće, ali dobro, to je njihov izbor. Nismo to mi smislili, nego oni - istakao je ruski predsednik. Putin je dodao da su evropske zemlje same doprinele poskupljenju goriva, jer su počele sa reversnim isporukama ruskog gasa.

Podsetimo, „Gasprom“ ni danas, četvrti dan zaredom nije rezervisao kapacitete gasovoda „Jamal-Evropa“ za tranzit gasa kroz Poljsku, pokazuju podaci aukcije na platformi „GSA platform“. Kako navode u ruskoj kompaniji, razlog za to je nedovoljna potražnja.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Amerika šalje flotu tankera sa tečnim gasom
Novosti online 24. 12. 2021.

NIKAD manje gasa u skladištima Nemačke i Evrope, cena goriva svakog dana obara rekorde – i odjednom se na horizontu pojavljuje flotila američkih tankera sa gasom, piše nemački „Velt“.

Da li je to božićni poklon ili nevidljiva ruka tržišta?

Kako navodi nemački list, najmanje 10 američkih tankera sa tečnim prirodnim gasom uputilo se ka Evropi. Stručnjaci ističu da Amerika namerava da kompenzuje nedovoljno isporuka ruskog gasa Evropi. „Velt“ precizira da se u tim tankerima nalazi oko pet miliona kubnih metara tečnog gasa, što je dovoljno da podmiri trećinu potreba Nemačke u zimskom periodu. Pored toga, teško da se slanje američkih tankera može smatrati politički organizovanim činom pomoći, smatraju autori članka, podsećajući da je pitanje snabdevanja gasom odavno politizovano: američka vlada godinama ubeđuje evropske zemlje da grade terminale za tečni prirodni gas. Bivši ministar energetike SAD Rik Peri svojevremeno je rekao da je tečni prirodni gas – „gas slobode“ pomoću Evropa može da se oslobodi enegetske zavisnosti od Rusije.

Međutim, piše „Velt“, američkog predsednika DŽozefa Bajdena ne treba zamišljati u ulozi Deda Mraza koji šalje Evropi božićni poklon. Razlozi za isporuku gasa su ili geopolitički ili prirodni ekonomski. List podseća da su poslednjih meseci američki tankeri plovili u Aziju pošto su tamo bile najviše cene, a sada su se okrenuli ka Evropi u svetlu rasta cene goriva. U ovom momentu evropski potrošači plaćaju 24 dolara više po jedinici tečnog prirodnog gasa, nego kupci u Aziji.

Prema podacima sa londonske berze ICE, cena gasa na evropskom tržištu pala je za 18,5 odsto u poređenju sa prethodnim danom. Vrednost januarskih fjučersa na holandskoj berzi TTF padala je od otvaranja trgovanja. Nakon rekordnih cena 21. decembra, primetan je pad cena gasa treći dan zaredom. Konačna cena danas zaustavila se na 1.261,9 dolara, u poređenju sa oko 1.550 dolara dan ranije.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Bajden ima četiri opcije kako da zagorča život Putinu i spreči invaziju na Ukrajinu
M.I.M. 25.12.2021.

Dok se ruske trupe gomilaju se blizu istočne ukrajinske granice, a strahovi od invazije na tu zemlju rastu, ni nedavni dvočasovni video razgovor između Putina i Bajdena nije protekao u očekivanom tonu i doveo do deeskalacije krize.

Američki predsednik je Džo Bajden je, prema pisanju nekih američikih medija, bio previše blag prema ruskom kolegi Vladimiru Putinu, za kojeg se smatra da sprema moguću invaziju na Ukrajinu. Oni bliski Kremlju tvrde da Putin ne želi da započne novi rat u Ukrajini, ali da on ipak mora da pokaže da je spreman za sukob, ako je neophodan, kako bi zaustavio ono što vidi kao egzistencijalnu bezbednosnu pretnju – ekspanziju NATO pakta u zemlji koja je vekovima bila deo Rusije.

Dok Bajden nije rekao da neće prekoračiti Putinove „crvene linije“, ruski predsednik sa svoje strane nije obećao da će povući 175.000 vojnika, za koje SAD kažu da se gomilaju duž ukrajinske granice, sedam godina nakon aneksije Krima. Američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je da je “malo verovatno da će kroz gasovod Severni tok 2 proticati gas ukoliko Rusija obnovi agresiju protiv Ukrajine”. Grupa sedam najrazvijenijih industrijskih zemalja G7 takođe je upozorila Rusiju na "masovne posledice" ako napadne Ukrajinu, kako se navodi u nacrtu saopštenja u koji je Rojters imao uvid. Bajden je takođe upozorio Putina da će Rusija platiti "stravičnu cenu" i suočiti se sa razornim ekonomskim posledicama ako napadne Ukrajinu.

Komunikacije i sajber rat

U vreme kad se Sjedinjene Američke Države oporavljaju od haotičnog povlačenja iz Avganistana i pandemije korona virusa, Vašington ipak ima na raspolaganju brojne alatke – uključujući one ekonomske prirode – da odvrati Rusiju od “nedovršenog posla” invazije na Ukrajinu.

Kako piše “Blumberg”, postoje četiri najbolja instrumenta koja bi SAD i evropske demokratije mogle da iskoriste da odvrate Rusiju od potencijalog napada. Prva alatka koja je Zapadu na raspolaganju su obaveštajne i strateške komunikacije. Skupljanjem informacija iz svih izvora, izlažući ih na koherentan način i objavljujući ih širom sveta, Vašington može da cilja da okupi koaliciju usmerenu na nove i strože kazne. Iako američka vlada ne može da otkrije izvore i metode, može da pruži detaljne, neklasifikovane izveštaje, možda preko ministra odbrane Lojda Ostina ili direktorke nacionalne obaveštajne službe Avril Hajns, navodi “Blumberg” dodajući da fotografije ruskih snaga i teške opreme “govore hiljadu reči”.

Drugi instrument je sajber rat.

Američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) i Sajber komanda SAD sigurno već ispituju moguće sisteme komande i kontrole ruskih snaga za invaziju. Ali potpuna tajnost nije uvek najbolji pristup, ukazuje “Blumberg”. Ako Rusi vide američke napore, bez otkrivanja svega što SAD mogu ili hoće da urade, trebalo bi da shvate da invazija neće biti laka.

Sankcije i "nuklearna opcija"

Treća alatka je ekonomska. Iako prethodne sankcije nisu odvratile ruskog lidera, Bajden je tokom video razgovora sa Putinom u utorak upozorio ruskog predsednika da će njegova zemlja platiti "stravičnu cenu" i suočiti se sa razornim ekonomskim posledicama ako napadne Ukrajinu.

“Snažne ekonomske i druge mere” u slučaju vojne eskalacije, piše “Blumberg”, trebalo bi da uključe dodatne korake svih zapadnih demokratija protiv najviših članova Putinovog unutrašnjeg kruga, strože sankcije ruskim državnim bankama i njenom naftnom i gasnom sektoru (prepoznajući teškoće toga s obzirom na evropsku zavisnost od ruske energije) i daleko šire sekundarne sankcije protiv kompanija koje posluju u Rusiji, što bi počelo da odvaja Putina od globalne ekonomije. Bajden je nakon razgovora sa Putinom takođe rekao da mogućnost slanja američkih kopnenih borbenih trupa u Ukrajinu u slučaju ruske invazije "nije bila na dnevnom redu", iako će se od SAD i NATO tražiti da pošalju više vojnih snaga na istočne granice alijanse kako bi se učvrstila linija odbrane.

Konačno, američka administracija mora da razmotri takozvanu “nuklearnu opciju” – odvajanje Rusije od međunarodnog platnog sistema “Svift” koji koriste banke širom sveta. Ovo je kazna koja je pomogla da se uništi iranska ekonomija pre deceniju, navodi “Blumberg”.

"Suprotan efekat"

U smislu pomoći ukrajinskoj vojsci, Pentagon obezbeđuje Bajdenu pozamašnu listu: odbrambeni, ali smrtonosni raketni sistemi koji mogu da zaustave tenkove, motorizovana artiljerija i kopneni transport za trupe, napredni dronovi sa sposobnošću udara, osnovna municija i druga logistička podrška. Pentagon bi čak mogao da prenese i raketni odbrambeni sistem za suprotstavljanje ruskom oružju zemlja-zemlja. Sve ovo mora biti kombinovano sa dovoljnim brojem instruktora i strateških savetnika koji će pomoći ukrajinskim vojnim planerima dok procenjuju nepredviđene situacije.

Putin, kako ukazuje “Blumberg”, prezire ideju zapadnih trupa stacioniranih blizu Rusije i traži bezbednosne garancije, uključujući obećanje NATO da se neće širiti na Istok, kao cenu deeskalacije krize. A Zapad, navodi portal, ne treba da “padne” na to: “Putinu treba reći da će invazija na Ukrajinu imati suprotan efekat, sa dramatičnim povećanjem američkih snaga na Baltiku, u Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj”.

Flotila američkih razarača stacioniranih u Roti u Španiji može se premestiti u Grčku odakle bi započela redovna operativna krstarenja Crnim morem, ističe “Blumberg”.

Putin je, kako se ocenjuje, otišao dalje od “zveckanja sabljama”, iako verovatnoća od invazije pre kraja ove godine deluje relativno mala. U proteklih 13 godina izvršio je invaziju na svog deokratskog suseda dva puta. Pustiti ga da se ponovo “izvuče” moglo bi unazaditi međunarodni sistem za decenije, zaključuje “Blumberg”.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Zaharova: "Neširenje NATO glavna tema razgovora sa SAD"
Tanjug 26.12.2021.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova odbacila je danas tvrdnje SAD i nekih zapadnih zemalja da pitanje neširenja NATO na istok neće biti tema razgovora o bezbednosnim garancijama koje je Moskva tražila.

- Tim povodom, naglašavamo da su upravo neširenje NATO i neraspoređivanje oružanih sistema koji prete našoj bezbednosti kod ruskih granica glavno pitanje u predstojećim razgovorima sa SAD i NATO. To treba jasno da razumeju oni koji još uvek nisu shvatili suštinu pozicije Moskve - rekla je Zaharova u subotu, prenosi TASS.

Rusija je uputila sredinom decembra SAD i NATO svoj predlog sporazuma u kojem traži bezbednosne garancije.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Rojters: Sastanak ruskih i nemačkih zvaničnika zbog Ukrajine sledećeg meseca
Tanjug 26.12.2021.

Visoki nemački i ruski zvaničnici sastaće se sledećeg meseca u pokušaju da smanje političke tenzije oko Ukrajine, rekao je danas za Rojters izvor iz nemačke Vlade.

Savetnik nemačkog kancelara Olafa Šolca za spoljnu politiku, Jens Plotner i ruski pregovarač za Ukrajinu Dmitrij Kozak dogovorili su se da se sastanu posle telefonskog razgovora, održanog u četvrtak, saopštili su izvori koji su zatražili da ostanu anonimni. Berlin izražava više sumnji od Vašingtona u to da Rusija zaista planira da napadne Ukrajinu i želi da deeskalira tenzije, rekla su Rojtersu dva izvora iz Vlade.

„Cilj nemačke strane ostaje postizanje brzog ponovnog aktiviranja Normandijskog formata“, izjavio je izvor iz nemačke Vlade.

Šef poslaničke grupe SPD u Bundestagu Rolf Mucenih u izjavi Rojtersu rekao je da ova partija nije "naivna" i da zna s kim ima posla, i dodao da i dalje veruje da bi ovakav angažman mogao da pomogne u deeskalaciji situacije oko Ukrajine.

U poslednjih mesec dana obavljeno je više telefonskih razgovora između zapadnih lidera i ruskog predsednika Vladimira Putina, zbog tenzija nasatalih gomilanjem ruskih trupa na ukrajinskoj granici i straha od moguće invazije. Otkako je ovog meseca preuzeo dužnost, Šolc je naglasio potrebu za dijalogom sa Rusijom oko njenog vojnog jačanja na ukrajinskoj granici, ali se i pridružio zapadnim saveznicima u upozorenjima na moguće sankcije Moskvi u slučaju invazije, navodi Rojters.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Субота, 25.12.2021.
Тања Вујић

Амерички ЛНГ обара цену руског гаса у Европи

Извозни терминали у САД раде пуним капацитетима, поручују с оне стране Атлантика, чиме је битка за европско енергетско снабдевање ове зиме ушла у нову фазу надметања америчких произвођача с руским „Гаспромом”

Можда ипак није све у сибирском гасу? Том проценом кључна европска енергетска берза у Холандији оборила је у четвртак и јуче цену гаса на око 1.300 долара (пре неки дан коштао је 2.120 долара) за хиљаду кубних метара. Драматични обрт уследио је након првих вести да флотила од најмање 30 америчких танкера крцатих течним природним гасом (ЛНГ), управо плови ка Европи. Прецизније, од 76 америчких ЛНГ карго бродова тренутно у транзиту у светском мору, десет (с укупним товаром од око 1,6 милиона кубних метара енергента) је већ пријавило да се усмерава ка Старом континенту, док још око 20 (с око 3,3 милиона кубних метара ЛНГ) „делује” као да прелази Атлантик на путу ка Ротердаму, Гибралтару и другим терминалима у Европи, пренео је Блумберг.

Нови курс америчких пловећих грдосија које транспортују ЛНГ изазвала је рекордна разлика у цени коју су европске муштерије сада спремне да плате, у односу на дојучерашње конкуренте у Азији. Наиме, за товар ЛНГ мерен у БТУ, тј. по милиону британских термалних јединица, Европљани су вољни да искеширају 24 долара више него азијски ривали. Истовремено, исти гас у САД кошта 14 пута мање. Европљани сада толико не питају за цену америчког ЛНГ. Један танкер из САД који је пловио ка Азији 15. децембра окренуо се насред Индијског океана назад ка Суецу, што су на Волстриту протумачили као промену курса пут Европе, јавио је „Волстрит џорнал”.

Када ће америчка ЛНГ флотила допловити до терминала у Европи и коју ће цену достизати по претовару – за сада је неизвесно. У међувремену, извозни терминали ЛНГ у САД раде пуним капацитетима, па и преко тога, поручују с оне стране Атлантика, чиме је битка за енергетско снабдевање Европе ове зиме ушла у нову фазу надметања америчког ЛНГ с водећим конкурентом – руским „Гаспромом”. И док најављени прилив америчког ЛНГ доноси извесно олакшање унутар Европске уније, кавга с главним снабдевачем Русијом не јењава. Руски председник Владимир Путин упозорио је у четвртак да је сибирски енергент који стиже гасоводом „Јамал” (преко Белорусије и Пољске у Немачку) последњих дана постао предмет папрене препродаје по вишеструко вишим ценама.

„Променили су руту кретања сибирског енергента гасоводом ’Јамал’ уназад. Другим речима, по приспећу у Немачку – назад у Пољску. Зашто? Једноставно, зато што ми испоручујемо гас Немачкој по цени склопљеној дугорочним уговорима. Та цена је четири, шест, па чак и седам пута нижа од оне на дневној берзи”, истакао је Путин. Шеф Кремља каже и да би препродаја милијарди кубних метара гаса могла актерима донети зараду од око 900 милиона долара, јавио је Тас. Према сазнањима званичне Москве, у Пољској постоји гасно чвориште које повезује гасоводе с онима у Украјини, тако да се око три милиона кубних метара енергента дневно може „одлити” у смеру мимо уговореног тока.

„Имам много разлога да верујем да препродати гас на крају стиже у Украјину. Не би требало да мисле да су толико паметни да претпоставе да их Бог не види. Проблем који су створили сами, сами треба и да решавају. Ми смо ту, спремни да помогнемо, и то радимо”, додао је Путин.

Руски председник је истовремено поручио европским потрошачима да се распитају код својих званичника који све фактори ових дана на берзама енормно дижу и спуштају цену природног гаса. Да ли ће званични Берлин одговорити на Путинову прозивку о спекулативној препродаји сибирског гаса потрошачима у Пољској и евентуално Украјини, за сада је неизвесно. У Берлину је јуче дошло до још једног појашњења става нове владајуће коалиције поводом сертификације „Северног тока 2”. Наиме, немачки канцелар Олаф Шолц и Аналена Бербок, шефица дипломатије у Берлину, сели су у четвртак да усагласе ставове према „Северном току 2”. Постигли смо договор, објавила је Бербокова, а преноси „Раша тудеј”.

„Имамо заједнички став. Није тајна да смо раније имали различита мишљења о тој теми. Као што је канцелар рекао, и ја сада кажем, процес сертификације, треба да тече у складу с гасним правилником ЕУ. Ипак, судбина ’Северног тока 2’ истовремено зависи и од разматрања енергетске безбедности Немачке”, прецизирала је Берокова.

Који ће бити кључни критеријум немачке Агенције за енергетске мреже („Бундеснецагентур”) за наставак сертификације и коначну одлуку, као и када ће до ње доћи, за сада није јасно.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Bajden udara na Putina istim oružjem kao Tramp na Kinu
SVET Autor: Ana Tašković 25. dec. 2021

„Jasno sam rekao predsedniku Putinu. Ako krene na Ukrajinu, ekonomske posledice će biti razarajuće“, rekao je prvi čovek SAD Džozef Bajden 12. decembra nakon video razgovora sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Agencija “Rojters” otkrila je o kakvim merama je reč, a sudeći prema njihovim saznanjima, Bajden Rusiji sprema sprema sličan scenario kakav je već viđen u ratu bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa i kineskog gignata “Huaveji”.

“Rojters” je objavio, citirajući neimenovanog zvaničnika iz Bajdenove administracije, da Sjedinjene Američke Države razmatraju stroge mere kontrole izvoza koje bi naštetile ruskoj ekonomiji. Mere, o kojima će se detaljno raspravljati u utorak u Beloj kući, bile bi dodatak ekonomskim sankcijama koje je Bajdenova administracija već najavila nakon što je Moskva rasporedila desetine hiljada vojnika uz granicu s Ukrajinom. Ove, nove, sankcije biće daleko oštrije i, prema rečima zvaničnika sa kojim je „Rojters“ razgovarao, mogle bi da „uguše različite delove industrijskih i potrošačkih tehnologija u Rusiji“.

Pojašnjavajući šta to znači, zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman, kaže da SAD bi mogle da „onemoguće da Rusija uvozi pametne telefone, ključne komponente za avione i automobile, kao i materijale potrebne za mnoge druge sektore“. Ruskim tržištem mobilnih telefona dominiraju strane kompanije kao što su „Epl“, „Samsung“ i „Huaveji“, koje su ove godine postale predmet novog ruskog zakona koji od njih zahteva da instaliraju ruski softver, prenosi „Rojters“.

"Sankcije bi mogle da imaju uticaj na ruske potrošače, industrijske operacije i zapošljavanje", citirala je novinska agencija njegove reči.

Zanimljivo je da se u izveštaju agencije navodi da će SAD, da bi planirane mere sprovele u delo, koristiti alate koje je koristila i administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa tokom rata sa kineskom telekomunikacionom kompanijom „Huaveji“. Tramp je 2020. godine stavio kineskog telekomunikacionog giganta "Huavej" i 70 osoba i firmi povezanih sa tom kineskom kompanijom, na "crnu listu" i zabranio američkim kompanijama koje proizvode čipove da ih prodaju kineskoj firmi, osim ako nemaju posebnu dozvolu države. Delovi poluporovodnika ili čipovi koji se ugrađuju u “Huaveji” uređaje proizvode se u SAD:

Zašto Bajden preti Rusiji?

Podsećamo, tokom video sastanka dvojice predsednika početkom meseca, prvi čovek SAD Džozef Bajden upozorio je ruskog lidera Vladimira Putina da će Moskva biti pogođena sankcijama "kakve niko nikada do sada nije video" ukoliko izvrši invaziju na Ukrajinu. Ruska strana je potvrdila da je Bajden u razgovoru upozorio na sankcije koje će SAD biti spremne da primene u slučaju zaoštravanja na granici sa Ukrajinom.

Istovremeno, Moskva poriče da planira da pokrene invaziju na Ukrajinu, iako je u blizini ukrajinske granice raspoređen veliki broj vojnika ruske armije, ali i naoružanja. Ruski zvaničnici optužuju NATO da ugrožava bezbednost Rusije vojnim vežbama, raspoređivanjem oružja i širenjem u blizini zapadnih granica Rusije, što je između ostalog, rekao i predsednik Rusije Vladimir Putin na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za novinare koja je održana u Moskvi.

Izvor: www.nova.rs