Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Pregovori između Rusije i NATO trebalo bi da počnu 12. januara u Ženevi
Kurir 27.12.2021.

Moskva je ranije poslala listu sa osam zahteva koje Zapad mora da prihvati kako bi se postigao sporazum i sprečila eskalacija krize.

Rusija je primila predlog NATO i razmatra da 12. januara počne početak pregovora dve strane o sigurnosnim pitanjima, prenela je agencija TASS, pozivajući se na visokog zvaničnika ministarstva spoljnih poslova koji je želeo da ostane anoniman. Rusija, koja je gomilanjem trupa u blizini granice sa Ukrajinom izazvala uzbunu u vojnim krugovima na Zapadu, prošle nedelje je objavila spisak od osam zahteva o kojima želi da postigne sporazum sa NATO.

Susret u Ženevi

Među tim zahtevima se nalazi i pismena garancija Alijanse da se neće dalje širiti na istok i da u svoje redove neće primati države poput Ukrajine ili Gruzije. Uz to se traže i garancije da NATO neće sprovoditi nikakve vojne aktivnosti u Istočnoj Evropi i Ukrajini.

- Dobili smo ponudu NATO i razmatramo je - rekao je izvor agencije TASS.

Mediji u Nemačkoj navode da bi sastanak i početak pregovora trebalo da se održi 12. januara, najverovatnije u Ženevi. SAD i Ukrajina se plaše da Rusija priprema invaziju na Ukrajinu, što Moskva demantuje, navodeći da je do porasta tenzija došlo zbog približavanja NATO i Ukrajine. Rusija napetost u odnosima upoređuje s kubanskom raketnom krizom 1962, kada je svet došao na ivicu nuklearnog rata. Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je Zapad da što pre odgovori na zahteve Rusije i rekao da će njegova zemlja biti primorana da razmotri vojnotehničke opcije kako bi sprečila širenje NATO na Ukrajinu.

Nema povlačenja

- Mi nemamo gde da se povučemo. NATO može u Ukrajinu da razmesti rakete koje za pet minuta mogu da pogode Moskvu. Doveli su nas do linije koju ne smemo da pređemo i moramo im reći dosta - rekao je Putin.

NATO je ranije odbacio stavljanje veta na buduće članstvo Ukrajine u Alijansi. Takođe, isključena je mogućnost uklanjanja američkog nuklearnog oružja iz Evrope i povlačenje multinacionalnih snaga iz Poljske, Estonije, Letonije i Litvanije.

Putin o dočeku Nove godine

Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da će Novu godinu dočekati u krugu porodice. On je rekao kako se uvek trudi da sam izabere novogodišnje poklone za svoje unuke, iako lično ne odlazi u šoping. O svom privatnom životu Putin je govorio u intervjuu za televiziju Rosija 1, a na pitanje hoće li Novu godinu provesti s članovima porodice i bira li sam poklone za unuke, odgovorio je potvrdno, dodavši da ipak ne odlazi lično u kupovinu.

- Nažalost, ne idem u kupovinu, ali kako danas postoje broje mogućnosti da nešto odaberete, trudim se to sam da obavim. I nadam se da će im se pokloni svideti - rekao je Putin.

Na pitanje kako planira da provede novogodišnju noć, sa osmehom je odgovorio:

- Biću s porodicom, slaviću Novu godinu i slušaću predsednikov govor.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

NATO se sprema za oružani sukob sa Rusijom
Tanjug 27.12.2021.

NATO se sprema za oružani sukob sa Rusijom, izjavio je danas zamenik ruskog ministra odbrane Aleksandar Fomin na brifingu za vojne atašee i predstavnike stranih ambasada akreditovanih u Rusiji.

- Vojna konstrukcija severnoatlantskog bloka je potpuno preusmerena na pripremu za oružani sukob velikih razmera sa Rusijom - rekao je general-pukovnik Fomin, prenose RIA Novosti.

On je objasnio da Alijansa u svojim dokumentima, uključujući i vojnu strategiju od 2019. godine, Rusiju direktno naziva glavnim izvorom pretnje koalicionoj bezbednosti. Istovremeno, primetio je Fomin, i dalje je na snazi Rimska deklaracija u kojoj se navodi da Rusija i NATO ne smatraju jedni druge protivnicima. Stranke su to potvrdile na samitu u Lisabonu 2010. godine.

- Ciljane provokacije NATO u blizini ruskih granica će vrlo verovatno dovesti do oružanog sukoba - naglasio je on.

Kao primer je naveo pokušaj britanskog razarača "Difender" u junu ove godine da prodre u teritorijalne vode Rusije kod obala Krima. Istovremeno, dejstva broda britanske mornarice obezbeđivao je američki strateški izviđački avion RC-135, dodaje on. Kako je istakao Fomin, intenzitet ovakvih letova u regionu Crnog mora povećan je za više od 60 odsto u odnosu na 2020. godinu, broj letova je povećan sa 436 na 710.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Lavrov: Sumnjamo da će naš zahtev o širenju NATO dobiti zamah
Tanjug 27.12.2021.

Rusija sumnja da će njen zahtev da se zaustavi širenje NATO na istok dobiti zamah, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Rusija je nedavno predstavila svoje predloge za bezbednosne garancije javnosti sa ciljem da spreči Zapad da ih gurne pod tepih, dodao je Lavrov u intervjuu za Jutjub kanal ''Solovjev''.

- Ipak, i dalje imamo ozbiljne sumnje da ključna stvar u predlogu, a to je bezoslovno zaustvljanje širenja NATO na istok, neće biti gurnuta u stranu - dodao je Lavrov, a preneo TAS S.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Is Putin ready to pounce?

Retired Lt. Gen. Jerry Boykin discusses Russia’s threats of military action if the West fails to meet security demands.

[MOTORISTA]

Bezbednosni pregovori SAD i Rusije mogući 10. januara, sa NATO dva dana kasnije
Tanjug 28.12.2021.

Američki i ruski zvaničnici će 10. januara održati bezbednosne pregovore, potvrdio je visoki funkcioner administracije u Vašingtonu.

Ranije je najavljeno i da će Rusija i NATO, po svemu sudeći, 12. januara održati samit, a već 13. januara bi trebalo da bude održan i prošireni sastanak na kojem bi, pored Vašingtona i Moskve, trebalo da učestvuje i nekoliko evropskih zemalja, dodao je isti zvaničnik. Moskva je iznela niz bezbednosnih predloga o kojima želi da pregovara, uključujući i zahtev da se Zapad obaveže da će NATO odustati od bilo kakve vojne aktivnosti u istočnoj Evropi i Ukrajini.

- Kada sednemo da razgovaramo, Rusija može da iznese svoje brige na pregovarački sto, ali i mi ćemo izneti svoju zabrinutost u vezi sa aktivnostima Rusije - rekao je isti zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, koji je želeo da ostane anoniman i dodao da se "bez Ukrajine neće donositi odluke o Ukrajini".

On je rekao da će tokom pregovora biti oblasti u kojima će postojati saglasnost, ali i onih oko kojih se dve strane neće složiti, uz konstataciju da je i to deo diplomatskih odnosa. Američki predsednik Džozef Bajden potpisao je u ponedeljak zakon o povećanoj potrošnji kojim će, izmedu ostalog, biti obezbeđeno 300 miliona dolara za za podršku ukrajinskim oružanim snagama i dodatne milijarde dolara za evropsku odbranu u celini. Administracija u Vašingtonu, koja smatra da Kremlj planira invaziju na Ukrajinu, obećala je brze i brutalne sankcije u slučaju takvog upada, ali Rusija negira da ima takve namere.

Rjabkov: Još nema konačnog dogovora

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov potvrdio je danas da pregovori sa Sjedinjenim Državama o garancijama bezbednosti mogu biti održani 10. januara, a sa NATO 12. januara, ali je rekao da još nema konačnog i potpunog dogovora o svim aspektima predstojećih pregovora.

- Mogu da potvrdim da se upravo ti datumi razmatraju, ali nema konačnog dogovora - rekao je Rjabkov, prenosi RIA Novosti. Govoreći o 12. januaru kao datumu kada mogu biti održani pregovori Rusije i NATO-a, Rjabkov je potvrdio da se taj datum razmatra, da nema dogovora o svim aspektima, ali da se ne razmatraju ni alternativni datumi.

Rojters je prethodno javio, pozivajući se na neimenovanog zvaničnika Bele kuće, da će pregovori Rusije i SAD biti održani 10. januara, a konsultacije Ruske Federacije i NATO-a 12. januara. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je u ponedeljak da će pregovori sa SAD biti održani "odmah posle novogodišnjih praznika".

Rusija je 17. decembra objavila nacrte sporazuma sa Sjedinjenim Državama i NATO-om, koji obuhvataju i odredbe o međusobnim garancijama bezbednosti u Evropi, o nerazmeštanju raketa srednjeg i manjeg dometa i neširenju NATO-a dalje na istok, uključujući i bivše republike SSSR-a.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Lavrov poručio: "Nema ustupaka"


Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da će se Moskva u pregovorima sa SAD čvrsto držati liniju odbrane sopstvenih interesa.

"Sada smo angažovani na tome da tu čvrstu liniju, koja ima za cilj odbranu naših interesa i odbijanje ustupaka koji ne bi vodilti računa o ravnoteži interesa, sprovedemo što efikasnije", rekao je Lavrov, prenosi RIA Novosti.

Dodao je da Rusija polazi od toga, kada se sprema za pregovore, pre svega sa Sjedinjenim Državama.

Rusko-američke konsultacije o bezbednosnim garancijama zakazane su za 10. januar u Ženevi, izjavio je prethodno zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov takes a hard line towards NATO and Ukraine

[Dreadnought]

Rusija traži prisustvo vojnih zvaničnika na sastanku sa NATO-om


Veoma je važno da Rusija dobije potvrdu od NATO-a da će u delegaciji Alijanse na pregovorima o bezbednosnim garancijama biti vojni predstavnici, rekao je Sputnjiku zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

„Izuzetno nam je važno da od NATO-a dobijemo potvrdu da će u njihovoj delegaciji na događaju 12. januara u Briselu biti visoki vojni zvaničnici. Tamo se sastajemo u međuresornom formatu, naše Ministarstvo odbrane će biti predstavljeno na veoma solidnom nivou. Važno nam je da vojska održi profesionalan razgovor“, istakao je Rjabkov.

Takođe je podsetio da je juče u Ministarstvu odbrane Rusije održan brifing za vojne atašee zemalja NATO-a tokom koga su „iznete ocene i ukazano je na veoma zabrinjavajuće momente koje Rusija primećuje u ponašanju zapadnih zemalja i NATO-a generalno, što zahteva ozbiljno razmatranje“.

Što se tiče bilateralnog formata sastanka o bezbednosnim garancijama sa SAD, dodaje on, Rusija je zvanično predala Americi svoje predloge dnevnog reda.

„Sada vidimo pozivanja na neimenovane predstavnike američke administracije o tome da računaju i na razgovor o Ukrajini i kontroli naoružanja. Šta je kontrola naoružanja?

To je neka vrsta apstrakcije. Polazimo od toga da treba da se razgovara o nacrtima koje je predstavila ruska strana – nacrtu bilateralnog sporazuma o bezbednosnim garancijama sa SAD i nacrtu multilateralnog sporazuma sa NATO. To je dnevni red i na to se treba fokusirati. Radi toga se pokreću pregovori i kolege u Vašingtonu treba od toga da pođu“, istakao je Rjabkov.

Ranije su agencije „Frans pres“ i Rojters, pozivajući se na predstavnika Bele kuće, saopštile da će se pregovori Rusije i SAD održati 10. januara, konsultacije Rusije i NATO-a 12. januara, a da će 13. januara biti održan sastanak predstavnika Rusije i OEBS-a.

Rjabkov je potvrdio da se pomenuti datumi sastanka sa SAD i NATO i razmatraju, ali da zasad nema konačnog i potpunog dogovora po pitanju svih aspekata budućih konsultacija.


izvor

[Dreadnought]

"EU da izađe iz ćorsokaka u koji je sama sebe dovela"


Evropska unija treba da učini prvi korak kako bi se prekinula blokada u odnosima između Rusije i EU, rekao je stalni ruski predstavnik pri EU Vladimir Čižov.

Čižov smatra da postoje dobri izgledi za prevazilaženje krize u odnosima Rusije i EU.

"Verujem da je EU već shvatila da je trenutna situacija nenormalna. Sve što je potrebno da EU uradi jeste da izađe iz ćorsokaka u koji je sama sebe dovela", rekao je Čižov, prenosi ruska agencija TASS.

Takođe je ukazao da "kada EU bude imala dovoljno političke volje da to učini, ona će uvek znati gde da nas nađe".


izvor

[MOTORISTA]

Ruski diplomata: "Želimo ozbiljne garancije Zapada, NATO se približio granicama Moskve"
Tanjug 28.12.2021.

Zapad se na predstojećim pregovorima o garancijama bezbednosti sa Rusijom neće izvući sa praznim rečima, jer Rusija želi da dobije ozbiljne garancije bezbednosti od Amerike i NATO, rekao je zamenik ruskog ambasadora pri UN Dmitrij Poljanski, naglašavajući da to nije ultimatum.

Prema njegovim rečima, zabrinutost Moskve je sasvim osnovana jer se NATO približio njenim granicama a ne obrnuto, prenosi Sputnjik.

„Mi se zalažemo za princip nedeljive bezbednosti - za to da bezbednost jedne države ne može biti postignuta na račun bezbednosti drugih. To je ključna stavka brojnih dokumenata potpisanih početkom i sredinom 90-tih godina. Želimo da se vratimo tom duhu... Veoma smo konstruktivni, ali mislim da se naše kolege neće izvući sa nekakvim 'bla-bla' kako kaže Greta Tunberg“, rekao je on novinarima.

Priprema pregovora je u toku, ali su neophodna neka preciziranja. Kako Sputnjik navodi, zapadni mediji su objavili, pozivajući se na izvor u Beloj kući, da bi pregovori Rusije i Amerike mogli da budu održani 10. januara u Ženevi, konsultacije Rusije i NATO dva dana kasnije, a zatim, 13. januara, bio bi održan i sastanak predstavnika Rusije i OEBS. Rusija je 17. decembra objavila nacrte sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om koji, između ostalog, uključuju odredbe o uzajamnim garancijama bezbednosti u Evropi, o nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u uzajamnom dometu i o odbijanju daljeg širenja NATO na istok. Dokumenta su već predata Vašingtonu i njegovim saveznicima.

U jednoj od tačaka nacrta predlaže se da NATO pruži garancije neširenja Alijanse na teritoriju Ukrajine. Kako je ranije izjavio zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, ako NATO i SAD ne reaguju na zahteve Rusije za bezbednosnim garancijama, to bi moglo dovesti do nove runde konfrontacije.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Pregovori SAD i Rusije: Pomak ili lažna nada?
IZVOR: PRVA TV UTORAK, 28.12.2021.

Bela kuća objavila je da će zvaničnici SAD i Rusije razgovarati 10. januara u vezi sa tenzijama oko Ukrajine i pitanja kontrole nuklearnog naoružanja.

Moskva, međutim, upozorava na druge mogućnosti.

"NATO se sprema za veliki oružani sukob sa Rusijom", izjavio je zamenik ministra odbrane Rusije Aleksandar Fomin. On je to objavio na brifingu za vojne atašee i predstavnike stranih ambasada akreditovanih u Moskvi.

"Vojna konstrukcija NATO-a je potpuno preusmerena na pripremu za veliki oružani sukob visokog intenziteta sa Rusijom".

Fomin je podsetio da je u dokumentima NATO-a poslednjih godina, Rusija direktno predstavljena kao glavni izvor "pretnji koalicionoj bezbednosti". Ukazao je da je sastanak sa vojnim atašeima i predstavnicima stranih ambasada uslovljen potrebom da se iznesu ocene Ministarstva odbrane Rusije o prirodi odnosa Rusije i NATO-a u protekle dve decenije.

"Verujemo da je takva revizija sada potrebna više nego ikada, da bi se razumelo zašto je Rusija upravo sada poslala Sjedinjenim državama i Alijansi pravno obavezujući sporazum o bezbednosnim garancijama"

Fomin je podsetio i da su se granice bloka NATO-a pomerile za više od hiljadu kilometara na istok.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Borelj: Zahtevi Rusije - ponašanje pobednika


Šef evropske diplomatije Žozep Borelj smatra neprihvatljivim bezbednosne garancije koje je predložila Rusija.

„Zahtevi za garancije o bezbednosti i prekidu širenja EU i NATO-a na istok predstavlja rusku agendu sa potpuno neprihvatljivim uslovima, posebno onih koji se odnose na Ukrajinu“, rekao je Borelj u intervjuu „Veltu“.

Prema njegovim rečima, Moskva je po prvi put "predstavila svoju agendu u pisanoj formi", što se ranije nikada nije desilo.

"To rade samo pobednici: postavljaju svoje uslove", dodao je on.

Pregovori se moraju odnositi, ne samo na Ukrajinu i širenje NATO-a na istok, već "svih prekršenih sporazuma od trenutka usvajanja Helsinškog završnog akta 1975. godine", smatra šef evropske diplomatije.

"Ne slažemo se sa mnogim odlukama spoljne politike Rusije, kao i nekih događaja koje Moskva smatra unutrašnjim stvarima", izjavio je Borelj.

On je optužio Moskvu da "želi da razgovara o arhitekturi evropske bezbednosti bez učešća EU".

"To je apsurdno. To ne prihvatamo", rekao je sagovornik "Velta".

Po njegovim rečima, to pitanje se ne tiče samo SAD i Rusije.

"EU treba da prisustvuje tim razgovorima. Oni imaju smisao samo ako se održavaju u tesnoj koordinaciji sa EU i uz njeno učešće", smatra Borelj.


izvor

[Dreadnought]

Diplomatija uz podršku nosača aviona


Iako sledi čitav niz pregovora kako bi se smirila napetost između Rusije i Ukrajine, SAD su ipak, "za svaki slučaj", ostavile nosač aviona u Mediteranu.

Nosač, tačnije čitava grupa brodova koja prati američki nosač aviona "USS Hari S. Truman" trebalo je da produži u vode Bliskog istoka, ali je američki ministar obrane Lojd Ostin naredio da on ostane u Sredozemnom moru, piše Dojče vele.

Jedan službenik Pentagona rekao je da "ta promena odslikava ponovnu nužnost trajnog prisustva u Evropi" i naglasio da je "neophodno na taj način zagarantovati saveznicima i partnerima naš angažman u kolektivnoj obrani".

Pre svih su istočne članice NATO izuzetno zabrinute zbog značajnog gomilanja ruskih jedinica na granici prema Ukrajini. Širi se strah da bi Rusija mogla da napadne susednu zemlju, iako Moskva negira da ima takve planove i odbacuje sve kritike zbog pokreta vojnih jedinica. Kijev i NATO optužuje je, međutim, za "provokaciju".

Moskva je doduše objavila i da su "vojne vežbe" u blizini granice sa Ukrajinom "završene", ali je dodala i da tamošnje vojne snage "ostaju u stanju visoke pripravnosti".

U međuvremenu se je i diplomatija ipak počela da deluje i dogovoren je čitav niz susreta: 10. januara se u Ženevi sastaju predstavnici SAD i Rusije kako bi počeli razgovore o deeskalaciji sukoba, dva dana kasnije je planiran i susret predstavnika NATO i Rusije u Moskvi, a već sutradan, 13. januara, predviđeno je "savetovanje" predstavnika Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Rusije.


Gde je tu Evropska unija?

Brisel negoduje zbog činjenice da se razgovori pre svega vode između Moskve i Vašingtona: "Ako Moskva, kao što je najavljeno, od januara želi da razgovara o bezbednosnoj arhitekturi i o garancijama za bezbednost, to onda nije tema koja se tiče samo Amerike i Rusije", izjavio je predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borel za nemački list "Velt". "Evropska unija mora da prisustvuje tim pregovorima. Oni imaju jedino smisla ako su tesno koordinisani i ako u njima učestvuje i EU. Mi ne želimo da budemo samo posmatrači koje ostavljaju po strani, dok se odlučuje preko naših glava."

Iako će to što SAD ostavljaju nosač aviona u Sredozemnom moru Rusija bez sumnje da proglasi za "provokaciju", ta odluka Pentagona manje počiva na vojnoj sili samo jednog nosača aviona. Ona se može tumačiti i željom da, kad već raste napetost, Vašington želi da "drži prst na obaraču" kako kriza ne bi postala još veća zbog eventualne samostalne akcijom neke pojedine članice NATO. Jer, nema sumnje da su Baltičke zemlje, a naročito Poljska veoma nervozne, ali i iz Nemačke dopiru inicijative koje bi lako mogle dodatno da pogoršaju situaciju.


Opasne samostalne inicijative

Tako se recimo budući lider opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc založio za to da Nemačka "razmisli" o isporuci oružja Ukrajini kako bi bila spremna za samoodbranu. To se čuje i iz nekih krugova u sadašnjoj vladajućoj koaliciji: uoči izbora jedan od lidera Zelenih, sadašnji ministar privrede Robert Habek, zalagao se za vojnu pomoć Kijevu.

Za ambasadora Rusije u Berlinu Sergeja Nečajeva tako nešto je apsolutno neprihvatljivo: "Vojna pomoć Ukrajini je, s naše tačke gledišta, apsolutno štetna i pogrešna. Svi koraci u tom smeru bili bi kontraproduktivni", izjavio je ambasador za nemačku agenciju dpa. "Takva razmišljanja još jedan su dokaz da su Rusiji potrebne garancije za njenu bezbednost i tražimo da te garancije budu u obliku koji bi bila utemeljen u međunarodnom pravu." Kremlj je izuzetno zabrinut zbog sve većeg proširenja NATO prema istoku, a prijem Ukrajine u taj vojni savez za Moskvu je potpuno neprihvatljiv.


izvor

[Dreadnought]

Russia hardens NATO stance as 10,000 Russian troops return to bases after drills

[Dreadnought]

Putin i Bajden će razgovarati telefonom


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov Kremlj danas je potvrdio da će ruski predsednik Vladimir Putin sutra telefonom razgovorati sa američkim predsednikom DŽozefom Bajdenom.

- Istina je. Putinov telefonski razgovor sa predsednikom SAD zakazan je za sutra kasno uveče - rekao je Peskov za TAS S.

Bela kuća je ranije saopštila da će Bajden i Putin sutra "razgovarati o nizu tema, uključujući predstojeće diplomatske angažmane sa Rusijom“.

Dva predsednika su 7. decembra održala dvočasovni sastanak putem video poziva, na kojem je u fokusu bila situacija oko Ukrajine, a takođe se razgovaralo o bilateralnim odnosima, pitanjima sajber bezbednosti i iranskom nuklearnom sporazumu, navodi TAS S.


izvor