Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

SAD sa saveznicima o Rusiji, Ukrajini, Kini i Iranu


Ministri spoljnih poslova Nemačke, Francuske, Velike Britanije i SAD razgovarali su o situaciji na ukrajinskoj granici i predstojećim formatima dijaloga sa Rusijom, objavilo je danas nemačko ministarstvo spoljnih poslova.

Četiri ministra spoljnih poslova su takođe razgovarala o poslednjoj rundi međunarodnih pregovora u Beču o iranskom nuklearnom programu i o tome kako pokazati solidarnost sa Litvanijom u vezi sa nedavnim akcijama Kine, saopštilo je ministarstvo na Tviteru, prenosi Rojters.

Američki predsednik Džozef Bajden i ruski predsednik Vladimir Putin planiraju da razgovaraju sutra, prema najavama iz Bele kuće i Kremlja, u trenutku kada Vašington priprema zajednički odgovor sa evropskim saveznicima na rusko vojno jačanje na granici sa Ukrajinom.


izvor

[Dreadnought]

Nikoga ne zanima mišljenje Žozepa Borelja


Nikoga ne zanima mišljenje šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja o zahtevima Rusije za bezbednosne garancije SAD i NATO-a, izjavio je politički analitičar Jakov Kedmi.

- Cela diskusija je u sferi u kojoj on (Žozep Borelj) nema šta da radi i počinju pregovori između NATO-a i Rusije, između Ruske Federacije i Sjedinjenih Država - rekao je Kedmi.

Prema rečima politikologa, novinari i političari mogu da iznesu svoje stavove o predstojećim pregovorima, ali to neće uticati na njihov tok i konačne odluke.

– Nikoga ne zanima gde će biti generalni sekretar NATO za mesec-dva. Pitanje je da li će biti NATO-a i u kojim granicama, gde će stajati američke trupe i gde će stajati trupe NATO-a - rezimirao je on.

Podsećamo, visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borelj, okarakterisao je kao neprihvatljive uslove o bezbednosnim garancijama koje je predstavila Rusija, i upozorio da se pregovori o tome ne mogu odvijati bez učešća EU.


izvor

[Dreadnought]

Bela kuća: Bajden će Putinu izložiti diplomatske mogućnosti za deeskalaciju u Ukrajini


Američki predsednik Džozef Bajden izjaviće ruskom kolegi Vladimiru Putinu da postoje diplomatske mogućnosti za smanjenje tenzija oko Ukrajine ako Moskva pokaže interesovanje za to, izjavio je visoki predstavnik Bele kuće uoči razgovora dvojice lidera.

Predstavnik Bele kuće je napomenuo da su Sjedinjene Američke Države spremne za diplomatsko rešavanje situacije oko Ukrajine, ali i da su spremne da odgovore u slučaju deeskalacije.

„Predsednik Bajden će jasno staviti do znanja da postoji diplomatski put za deeskalaciju tenzija u regionu ako je predsednik Putin zainteresovan za to“, rekao je on tokom telefonskog brifinga.

On je istakao da je Vašington zabrinut zbog značajnog koncentrisanja ruskih snaga „u blizini granice sa Ukrajinom“ i nada se da će se trupe vratiti u svoje matične baze.

Prema njegovim rečima, napredak u rešavanju situacije i postizanju stabilnosti i bezbednosti može se postići samo ako se stvore uslovi za deeskalaciju.

„I dalje smo zabrinuti zbog prisustva ruskih snaga tamo, zbog tenzije koja se stvara, zbog mogućnosti koje Rusija ima. To ostaje izvor velike zabrinutosti“, konstatovao je on.

Zvaničnik je dodao da Sjedinjene Američke Države neće objavljivati pitanja koja nameravaju da pokrenu u kontaktima sa Rusijom, ali veruju u napredak za pregovaračkim stolom.

„Izneli smo naše zabrinutosti, mnoge od njih su poznate i trebalo bi da budu deo razgovora o evropskoj bezbednosti“, rekao je predstavnik američke administracije.

On je napomenuo da SAD veruju u mogućnost postizanja „većeg napretka za pregovaračkim stolom, iza zatvorenih vrata”.

Predstavnik je primetio da je zahtev za telefonskim razgovorom dvojice lidera stigao je sa ruske strane.

Prema rečima predstavnika administracije, Bajden je uveren da „ne postoji zamena za direktan dijalog između lidera, a to je posebno tačno kada je u pitanju Rusija“.

U administraciji su napomenuli da će tokom kontakta predsednici razgovarati o predstojećem strateškom dijalogu, kontaktima između Rusije i NATO-a i preko OEBS-a.


O januarskim pregovorima

Kako je rekao predstavnik američke administracije, na predstojećoj seriji razgovora ne očekuje se prisustvo američkog i ruskog lidera.

„Ne očekujemo da predsednik Bajden i predsednik Putin budu prisutni na tim sastancima“, naglasio je on.

U četvrtak uveče biće obavljen telefonski razgovor predsednika Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Kako je ranije saopštila Bela kuća, Bajden tokom razgovora namerava da sa Putinom razgovara o nizu tema, uključujući predstojeće američko-ruske razgovore 10. januara, kao i zasedanje Saveta Rusija-NATO i susret na platformi OEBS-a.

U svetlu tenzija oko Ukrajine, Rusija i SAD planiraju da 10. januara održe sastanak u formatu strateškog dijaloga na nivou predstavnika ministarstava spoljnih poslova. Sastanak Saveta Rusija-NATO planiran je za 12. januar, a multilateralni sastanak na platformi OEBS-a dan kasnije.

Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici sumnjiče Rusiju da priprema navodnu „invaziju“ na Ukrajinu i prete neviđenim sankcijama ako se sprovedu planovi koji joj se pripisuju. Američki Stejt department saopštio je ranije da je američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao telefonom sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim o načinima za mirno rešavanje sukoba na istoku Ukrajine, kao i o predstojećim diplomatskim kontaktima sa Rusijom.

Rusija je više puta negirala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i ne namerava nikoga da napada, a da se izjave o „ruskoj agresiji” koriste kao izgovor kako bi se više vojne tehnike NATO-a razmestilo u blizini ruske granice. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ranije je napomenulo da su izjave Zapada o „ruskoj agresiji“ i mogućnosti da se Kijevu pomogne da se odbrani od nje smešne i opasne.

Pri tome, Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog intenziviranja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne bi trebalo nikoga da brine.


izvor

[Dreadnought]

Upozorenje ruskog pukovnika


Ruski pukovnik u penziji Viktor Baranec upozorio je na moguću zamku koju NATO sprema u pregovorima sa Rusijom o bezbednosnim garancijama na kojima insistira Moskva.

- Obratite pažnju, 10. januara biće pregovori Rusije i Sjedinjenih Država, a 12. januara pregovori sa NATO-om i pregovori sa predstavnicima OEBS-a. Ovo je glavna NATO zamka, povodom koje ne treba da zabijamo glavu u pesak.

Gledajte, oni prvo kažu – imamo NATO saveznike, kažu, moraju da se dogovore, onda – imamo saveznike u EU i treba nam i konsenzus. Ovo je pametna diplomatska zamka u najboljem američkom stilu. Ali u Moskvi su brzo sve shvatili. Šta je Lavrov juče rekao? Momci, možemo nekako da se snađemo i bez Evrope i OEBS-a, hajde prvo da razgovaramo oči u oči sa Amerikancima. Ako upadnemo u ovu zamku, ispašće kao sa Ukrajinom, od koje se SAD odriču, pod maskom nedostatka konsenzusa u NATO. Ali već smo jasno stavili do znanja da je zamka razotkrivena - rekao je Viktor Baranec.

Pukovnik je dodao da je Moskva već počela mudro i pragmatično da preseca sumnjive sklonosti Vašingtona.


izvor

[Dreadnought]

Putin čestitao Novu godinu Bajdenu: SAD i Rusija imaju posebnu odgovornost


Ruski predsednik Vladimir Putin uputio je novogodišnju i božićnu čestitku američkom kolegi Džou Bajdenu, u kojoj je istakao da su Rusija i SAD kao zemlje koje nose posebnu odgovornost za međunarodnu i regionalnu stabilnost, mogu i moraju konstruktivno da sarađuju.

Putin je naveo da dve zemlje moraju da ulože napore za rešavanje brojnih izazova i pretnji sa kojima se suočava čovečanstvo, objavio je Kremlj, prenosi TASS.

Putin je poruku sa najlepšim željama uputio i drugim liderima, kao što su kineski predsednik Si Đinping, predsednik Francuske Emanuel Makron, britanska kraljica Elizabeta II.


izvor

[Dreadnought]

Isključenje Rusije iz SVIFT-a stvoriće problem za sve


Isključenje Rusije iz međunarodnog platnog sistema SVIFT stvoriće probleme i drugim zemljama, izjavio je ministar finansija Rusije Anton Siluanov u intervjuu televiziji „Rosija 24“.

On je podsetio da je Rusija veliki učesnik u međunarodnoj trgovini, zbog čega njeno isključenje iz SVIFT-a neće koristiti nikome.

„Naravno, to je moguće uraditi, ali ćemo onda zajedno da tražimo načine kako da jedni drugima dostavljamo informacije o transakcijama. To će biti veliki, veliki problem“, rekao je Siluanov.

Prema njegovim rečima, takav korak će zasmetati i evropskim kompanijama koje aktivno trguju sa Rusijom.

Ranije su mediji saopštili da zapadne zemlje i Kijev u poslednje vreme optužuju Moskvu za navodno povećavanje vojnog prisustva na granici sa Ukrajinom i da se kao kontramera sve češće iznose pretnje isključenjem Rusije iz „Svifta“. Rusija je kao odgovor na to napravila svoj sistem bankarske finansijske telekomunikacije. U decembru je agencija „Blumberg“ objavila da Zapad takav potez smatra problematičnim.

Udruženje za međunarodne međubankarske finansijske telekomunikacije (SVIFT) je međunarodni međubankarski sistem za prenos informacija i obavljanje plaćanja, na koji je povezano više od 11 hiljada najvećih organizacija u gotovo svim zemljama sveta.


izvor

[Dreadnought]

Ne sumnjamo u Berlin i dogovor o Severnom toku 2

 
Rusija ne vidi razlog za sumnju u sposobnost nemačkih vlasti da se dogovorimo oko gasovoda Severni tok 2, izjavila je danas portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

- U ovoj fazi nemamo razloga da sumnjamo u sposobnost zvaničnog Berlina da se dogovorimo u ovom konkretnom slučaju - izjavila je Zaharova, a prenosi ruska agencija TASS.

Ona je to izjavila u odgovoru na pitanje da prokomentariše izjavu nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok koja je podvukla geostratešku ulogu gasovoda Severni tok 2, i istakla da je to za nju više od privatnog ekonomskog projekta kako ga je ranije opisao nemački kancelar Olaf Šolc.


izvor

[Dreadnought]

Putin i Bajden razgovarali 50 minuta


Američki predsednik Džozef Bajden i predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarali su drugi put ovog meseca, a na dnevnom redu razgovora bile su sve veće tenzije oko Ukrajine, saopštila je Bela kuća.

Razgovor je završen posle 50 minuta, dodaje se u saopštenju američke administracije.

Poziv koji je inicirao Putin, počeo je u 21.35 po srednjoevropskom vremenu.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je ranije da je razgovor dvojice lidera počeo na vreme.

Strane će nastaviti da razgovaraju o pitanjima koja su pokrenuta tokom poslednje video-konferencije, a dotaći će se i teme bezbednosnih garancija. Cilj razgovora je „postizanje kompromisa, uzimajući u obzir principijelne međusobne stavove“, istakli su u Kremlju.


izvor

[Dreadnought]

Putin poručio Bajdenu: Rusija će se u ovoj situaciji ponašati onako kako bi se ponašale SAD


Predsednik Amerike Džozef Bajden jasno je stavio do znanja tokom telefonskog razgovora sa ruskim liderom Vladimirom Putinom da SAD nemaju nameru da u Ukrajini razmeštaju udarno ofanzivno naoružanje, saopštio je novinarima pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.

„Bajden je jasno rekao da Amerika ne namerava da postavlja ofanzivno udarno naoružanje u Ukrajini“, rekao je Ušakov.

Ruski lider rekao je američkom kolegi da će se Rusija ponašati onako kako bi se ponašale Sjedinjene Američke Države u pitanjima osiguravanja svoje bezbednosti.

„Naš predsednik je naglasio da ćemo se u ovoj prilično teškoj situaciji ponašati onako kako bi se ponašale Sjedinjene Američke Države kada bi ofanzivno oružje bilo raspoređeno u blizini američkih granica“, naglasio je Ušakov.

Prema njegovim rečima, Putin je na sve moguće načine pokušao da prenese ovu ključnu poruku američkom predsedniku.


O bezbednosnim garancijama

Prema rečima Ušakova, američki predsednik je u više navrata istakao da nuklearni rat ne sme da bude pokrenut, kao i da u jednom takvom ratu nema pobednika.

Putin je američkom kolegi podrobno izložio osnovne principe na kojima su bazirani zahtevi za garancije bezbednosti u dokumentima predatim Vašingtonu i NATO.

On je dodao da će pregovori o bezbednosnim garancijama, koje je Rusija tražila od SAD i NATO, biti vođeni na tri koloseka – u Ženevi (Rusija-SAD), Beču (OEBS) i Briselu (NATO).
 
Pregovori u Ženevi će biti održani 9-10. januara, u Briselu 12. januara, a razgovori u Beču će početi dan kasnije.

„Putin je podrobno izložio principe u dokumentima koje smo predali i istakao da su oni za nas važni, kao i pregovori na tri koloseka, ali da je najvažniji rezultat. Mi ćemo insistirati na rezultatima u vidu osiguranja garantovane bezbednosti Rusije“, naveo je Ušakov.

Uspeh tih pregovora dovešće do normalizacije bilateralnih odnosa Rusije i SAD, istakao je Ušakov.

„Bilo je istaknuto da ako pregovori o garancijama bezbednosti prođu uspešno to će, naravno, dovesti do određene normalizacije i možda, čak, i do poboljšanja bilateralnih odnosa“, rekao je Putinov pomoćnik.

Prema njegovim rečima, lideri su se dobro pripremili za razgovor i on je bio ozbiljan.

„Bajden se, kao i naš predsednik, dobro pripremio za razgovor. Razgovor je bio veoma ozbiljan“, rekao je on i dodao da to nije bio puki prednovogodišnji razgovor.

Kako je Ušakov preneo novinarima, Bajden je Putinu rekao da će se Amerika konsultovati sa saveznicima u vezi sa sva tri koloseka pregovora o garancijama bezbednosti, kao i da bi Rusija i SAD mogle da imaju ključnu ulogu u naporima za osiguranje mira i bezbednosti kako u Evropi, tako i u drugim delovima sveta.

Ušakov je ocenio i da ovaj telefonski razgovor stvara pozitivnu atmosferu za bilateralne pregovore u Ženevi. Dodao je da su predsednici rekli da će te tok tih pregovora lično kontrolisati.

„Večerašnji razgovor je bio dobar, konstruktivan, otvoren i stvara pozitivnu atmosferu za početak pregovora u Ženevi“, rekao je Ušakov.

On je dodao i da se Rusija dogovara sa NATO o formatu pregovora, kao i da će Moskvu u tim razgovorima predstavljati zamenici ministara spoljnih poslova i odbrane.

„Vođa delegacije na pregovorima u Ženevi je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov. U Briselu se sada dogovaramo o formatu“, dodao je Ušakov, ističući da pregovarački proces znači da će dve strane uzimati u obzir međusobne interese, a najvažnije – garancije bezbednosti Moskvi.

Pregovore sa OEBS-om će voditi stalni predstavnik Rusije u toj organizaciji Aleksandar Lukaševič.

„Ali, za nas nije najvažniji kompromis nego da osiguramo za sebe garancije bezbednosti koje su nam toliko potrebne. To je smisao naše pozicije i na tome ćemo insistirati“, istakao je Putinov pomoćnik.


O sankcijama

Bajden je takođe pomenuo da bi zapadne zemlje mogle da uvedu neviđene sankcije protiv Rusije u slučaju eskalacije duž rusko-ukrajinske granice, rekao je Ušakov.

„Bajden je napomenuo da će, ukoliko se nastavi eskalacija duž ukrajinske granice, zapadne zemlje preduzeti velike ekonomske, finansijske i vojne sankcije“, precizirao je on.

„Naš predsednik je odmah reagovao na ovo rekavši da, ukoliko Zapad odluči da uvede ove neviđene sankcije pod ovim ili onim uslovima, onda bi sve to moglo dovesti do potpunog raskida odnosa naših zemalja. Biće naneta ozbiljna šteta odnosima Rusije sa Zapadom“, istakao je pomoćnik predsednika.

On je dodao da je predsednik napomenuo da bi ovi postupci bili greška, „koju će naši potomci kasnije ceniti kao ogromnu”.

„Mnogo takvih grešaka već je napravljeno u proteklih 30 godina. Stoga bi bilo preporučljivo da se takve greške više ne prave u ovoj situaciji“, rekao je Ušakov.

Predsednici su se dogovorili da će posle Nove godine nastaviti dijalog.

Dvojica lidera razgovarala su drugi put ovog meseca, a večerašnji razgovor trajao je 50 minuta. Telefonski razgovor šefova dveju zemalja održan je na inicijativu Rusije, saopštio je ranije portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Cilj kontakata bio je da se razgovara o pitanjima pokrenutih u video-razgovoru dvojice lidera održanom početkom decembra.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka ministarka: Veoma je bolno što Rusije nema u G7


Ministarka inostranih poslova nemačke Analena Berbok ne očekuje da će se Rusija u bliskoj budućnosti vratiti u G7.

„U ovom trenutku je nemoguće predvideti kada se Rusija može vratiti u Grupu sedam. Sadašnja eskalacija u svakom slučaju tome ne doprinosi“, izjavila je ministarka agenciji DPA.

Ona je nazvala „veoma bolnim“ to što se Rusija „isključila iz ove grupe“ zbog priključivanja Krima Ruskoj Federaciji.

Podsetimo, Rusija je iz G7 isključena 2014. godine nakon ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom. Istovremeno, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da se „Rusija ne drži formata G8 kao pijan plota". On je naglasio da „ako zapadni partneri veruju da on više nema svoju svrhu, neka tako i bude“. U Moskvi su više puta naglašavali da je, danas, format G20 od mnogo većeg značaja, s obzirom da tu ulaze tako velike kao što su Indija, Kina i Brazil.

Grupu sedam čine Velika Britanija, Nemačka, Italija, Kanada, SAD, Francuska i Japan.


izvor

[Dreadnought]

5 ključnih tačaka jučerašnjeg razgovora Putina i Bajdena


Ruski i američki predsednik Vladimir Putin i Džo Bajden su se fokusirali na predloge Ukrajine i Moskve za bezbednosne garancije u Evropi.

U 50-minutnom razgovoru u četvrtak između ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog američkog kolege Džoa Bajdena dotaknuta su bezbednosna pitanja o kojima se očekuje da će se detaljno razgovarati sledećeg meseca u nizu diplomatskih sastanaka na visokom nivou.


Evo ključnih tačaka o kojima su dvojica lidera razgovarala:


Bajden signalizira da je kompromis sa Rusijom oko Ukrajine moguć

Američki predsednik je navodno nagovestio da Vašington ne planira da rasporedi ''ofanzivno udarno oružje u Ukrajini'', saopštio je Kremlj posle poziva.

Putinov pomoćnik Jurij Ušakov rekao je da je dobijanje usmenog obećanja bila ''jedna od ključnih tačaka'' za Moskvu, što se tiče predloga koje je Rusija dala Zapadu o svojoj bezbednosti, prenosi RT.

Čini se da je Bela kuća je međutim, navela da Bajden nije dao ''nikakve izjave o namerama'' tokom razgovora.


Bajden otkrio šta će SAD uraditi ako Rusija ''napadne Ukrajinu''

Bajden je ''jasno stavio do znanja'' da će SAD i njihovi saveznici ''odlučno odgovoriti'', ako Rusija krene u invaziju na Ukrajinu, rekla je sekretar za štampu Bele kuće Džen Psaki, posle poziva.

Ako bi Rusija odlučila da ''nastavi sa daljom invazijom na Ukrajinu'', suočila bi se sa ''ozbiljnim'' posledicama, uključujući ''ekonomske troškove'', ''prilagođavanje i povećanje položaja snaga (NATO) u savezničkim zemljama'' i ''dodatnu pomoć Ukrajini'', upozorio je neimenovani visoki američki zvaničnik.

SAD i njihovi partneri optužili su Kremlj da podstiče tenzije na granici sa svojim susedom, navodeći navodno jačanje ruske vojske. Moskva je dosledno negirala spekulacije da planira invaziju.


Putin opisuje odgovor Rusije na potencijalne američke sankcije

Odgovarajući na pretnju kaznama ukoliko dođe do poteza protiv Ukrajine, Putin je istakao da bi uvođenje daljih kaznenih mera nanelo smrtonosni udarac odnosima SAD i Rusije.

''Sankcije bez presedana'' protiv ruske ekonomije, finansijske i vojne industrije, ako se uvedu, dovele bi do ''potpunog raspada'' bilateralnih veza, rekao je Ušakov, a takav scenario bi bio ''kolosalna greška''.


Otkriven format novogodišnjih razgovora Rusije sa Zapadom

Poziv je osmišljen tako da postavi ''podlogu'' za seriju diplomatskih sastanaka koji bi trebalo da se održe u prvoj polovini januara. Razmena će se odvijati u tri formata: rusko-američki sastanak koji će se održati 9. i 10. januara u Ženevi, zatim još jedan u Briselu između Rusije i NATO 12. januara i završni susret 13. januara na nivou Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju.


Putin postavlja krajnji cilj razgovora sa SAD i NATO

U razgovoru sa Bajdenom, Putin je takođe izneo bezbednosne garancije koje je Moskva tražila od SAD i NATO-a, naveo je Kremlj. Ruski predsednik je istakao da, iako je važna sama činjenica njihovog pregovora, očekuje konkretne rezultate od njihovih sastanaka.

Krajnji cilj Moskve bio je da dobije neophodne garancije u pogledu svoje bezbednosti, rekao je Putin Bajdenu, naveo je Ušakov.

Čini se da je američki predsednik taj zahtev shvatio ''prilično ozbiljno'', rekao je savetnik.


izvor

[Dreadnought]

Biden, Putin trade frank talk as alarm rises over Ukraine

U.S. President Joe Biden and Russian President Vladimir Putin on Thursday exchanged warnings over Ukraine but conveyed some optimism that diplomatic talks in January could ease spiraling tensions.

[Dreadnought]

„Putin deluje sa pozicije sile“: Kako zapadni mediji izveštavaju o razgovoru Putina i Bajdena


Poslednjeg dana ove godine zapadni mediji su mnogo pažnje posvetili jučerašnjem razgovoru lidera Rusije i SAD Vladimira Putina i Džoa Bajdena. Američke medije je više zanimalo koji od lidera je delovao sa pozicije sile, dok su se evropski mediji više bavili pitanjima cena gasa.

Kako navodi američki list „Vol strit džurnal“, Putin i Bajden su tokom razgovora upozorili jedan drugog „na mogućnost opasnog pogoršanja odnosa“, ali su zadržali otvorenom mogućnost za diplomatsko rešavanje situacije oko Ukrajine.

Drugi američki list „Njujork tajms“ ističe da su obe strane pokušale da stvore „diplomatsku pozadinu“ za predstojeće pregovore o bezbednosti u Ženevi, a zatim u Briselu i Beču.

Iako je razgovor Putina i Bajdena trajao 50 minuta, list navodi da su „ostale nejasne namere Putina“. Autor članka ocenjuje da Putin deluje sa pozicije sile, što je pokazao u situaciji sa Krimom 2014. godine. Lider Rusije je, prema pisanju lista, siguran da SAD i njihovi NATO saveznici neće upotrebiti svoje snage da „pruže otpor“ u slučaju eskalacije.

Sa druge strane, ekspert lista „Politiko“ strahuje da bi Putin mogao da iskoristi Bajdena u svoju korist. Bivša zamenica pomoćnika američkog ministra odbrane Evelin Farkaš plaši se da Putin kroz razgovor „pokušava da prikupi obaveštajne podatke o Bajdenu“ ili da pripremi osnovu za dalje delovanje.


Bez posebnog napretka

Gledamo iz evropskog ugla, kako navodi francuski list „Monde“, predsednici Rusije i SAD su razgovarali o arhitekturi evropske bezbednosti, ali „bez posebnog napretka“.

Autor članka ističe da je razgovor lidera „pokrenuo novi diplomatski ciklus“, jer je bio usmeren na „ublažavanje tenzija, neviđenih od kraja Hladnog rata“.

Sa druge strane, britanski list „Fajnenšal tajms“ navodi da se razgovor predsednika odvijao u pozadini „sporova o tome koliku ulogu ima Rusija u situaciji sa rastom cena gasa u Evropi“, koja se kreće oko 1.000 dolara za hiljadu kubnih metara. List podseća da pojedini evropski političari optužuju „Gasprom“ da odbija da isporuči dodatne količine gasa kako bi „Severni tok 2“ što pre bio pušten u rad. Međutim, kako je rekao Putin, „Gasprom“ isporučuje celokupnu količinu gasa prema postojećim ugovorima, pa čak i više od toga, jer su isporuke povećane.

Drugi britanski list „Tajms“, koji je ranije pisao da bi Rusija uz pomoć migranata sa teritorije Belorusije navodno mogla da odseče Baltik od NATO saveznika za par sati, skreće pažnju na to da je razgovor Putina i Bajdena održan nedugo nakon što su Moskva i Minsk objavili planove za održavanje zajedničkih vojnih vežbi. Autor članka podseća da je Kijev udaljen od granice sa Belorusijom „samo 50 milja“ (oko 80,5 kilometara).


izvor

[Dreadnought]

Biden-Putin call sets tone for US-Russia security talks in January

U.S. President Joe Biden and his Russian counterpart Vladimir Putin spoke for nearly an hour on Thursday as rising tensions over Ukraine provided the backdrop for the leaders’ second conversation this month. The leader-level talks come ahead of a Jan. 10 U.S.-Russia security meeting, followed by a Russia-NATO session on Jan. 12, and a broader conference including Moscow, Washington and other European countries slated for Jan. 13.

[Dreadnought]

Putin played a bad hand very well: Former State Dept. official

Christian Whiton provides perspective on Biden’s call with Russian President Vladimir Putin amid Russia-Ukraine tensions on ‘Your World.’