Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Šojgu: U medijskom ratu ne smemo izgubiti


U toku je informacioni rat na svim frontovima i Moskva nema pravo na poraz, saopštio je televiziji "Zvezda" ministar odbrane Sergej Šojgu.

"Došlo je takvo vreme da to nije samo prezentovanje informacija u ovom ili onom obliku, to je veliki rat. Informacioni rat na svim frontovima i nemamo pravo da izgubimo u njemu", prokomentarisao je Šojgu rad pres-službe Ministartsva odbrane.

Po njegovim rečima, protiv Ministarstva odbrane se koristi širok spektar "informacionog oružja", počevši od lažnih vesti do dezinformacija i napada.

Šojgu je još 2016. godine govorio o informacionom ratu. Po njegovim rečima, SAD i NATO ne prestaju sa pokušajima da nametnu svoju volju drugim državama uz pomoć ekonomskog i političkog diktata, kao i vojne sile.


izvor

[Dreadnought]

West Alarmed as US Prepares for Key Talks with Russia With No Negotiating Strategy & Divided Allies

[Dreadnought]

Russia rules out any concession over Ukraine in talks with US

Russia ruled out Sunday any concession at talks with the United States on soaring tensions over Ukraine as Moscow seeks a wide-ranging new security arrangement with the West but faces strong pressure to pull back troops.

[MOTORISTA]

Dijalog Rusije sa Amerikom se neće voditi beskonačno
Novosti onlajn 09. 01. 2022.

MOSKVA ne isključuje da se dijalog sa SAD u Ženevi o bezbednosnim garancijama može ograničiti na jedan sastanak, izjavio je zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov.

- Ništa ne mogu da isključim, to je vrlo mogući scenario. Amerikanci, posebno njihova grupa za podršku koju predstavljaju druge članice NATO-a, ne treba da imaju nikakve iluzije tim povodom - rekao je Rjabkov, odgovarajući na pitanje da li razgovori o bezbednostnim garancijama mogu biti ograničeni samo na jedan sastanak, ako Vašington ne pokaže spremnost da razgovara o zabrinutostima Moskve.

- Ne idemo tamo sa ispruženom rukom, idema sa jasno furmulisanim zadatkom koji treba da se reši pod uslovima koje smo formulisali. To je sve - naglasio je zamenik šefa diplomatije. On je objasnio da, "ako budemo išli u krug i ponavljali jedno isto, ako ne vidimo ni najmanji znak spremnosti sa te strane da se uzmu u obzir naši prioriteti, da se reaguje na njih konstruktivno, tada će dijalog biti besmislen".

- I koja je poenta da se to nastavi? Ne razumem - zaključio je Rjabkov.

Podsetimo, Rusija i SAD će održati danas u Ženevi konsultacije o bezbednostnim garancijama koje je predložila Moskva, nakon čega će u Briselu biti održana sednica Saveta Rusija-NATO, a u Beču konsultacije na polju OEBS-a.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Ruska delegacija stigla u Ženevu na razgovore sa SAD
IZVOR: TANJUG NEDELJA, 9.01.2022.

Ruska delegacija stigla je u Ženevu, gde će sutra biti održani pregovori sa SAD o garancijama za bezbednost, prenele su ruske agencije.

Međuresornu delegaciju predvodi zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, a u njoj su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane Ruske Federacije, navodi agencija RIA Novosti. Pregovori su zakazani za sutra, ali je prvi sastanak planiran za večeras, na večeri, i to će biti "preliminarni" pregovori.

Sutrašnji, glavni deo pregovora biće održan u zatvorenom formatu, u stalnoj misiji SAD pri Kancelariji UN u Ženevi. Delegaciju SAD u pregovorima predvodiće prva zamenica državnog sekretara Vendi Šerman. Rusija je 17. decembra 2021. godine objavila nacrte sporazuma sa SAD i NATO o garancijama bezbednosti. Moskva zahteva od Zapada garancije da se NATO neće širiti dalje na istok, da Ukrajina neće ući u NATO i da Alijansa neće otvarati vojne baze u zemljama nastalim na teritoriji nekadašnjeg S S SR-a.

Posle konsultacija Rusije i SAD, u Briselu će 12. januara biti održan sastanak saveta NATO - Rusija.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Borelj: Potreban dijalog i obuzdavanje u odnosima sa Rusijom

 
Šef diplomatije EU Žozep Borelj smatra da je Evropskoj uniji potreban dijalog i obuzdavanje u odnosima sa Rusijom.

- Dijalog (sa Rusijom) je neophodan, ali su takođe potrebni obuzdavanje i odlučnost kroz snažnu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine - napisao je Borelj u svom blogu.

On je još jednom naglasio da će "svaka dalja agresija na Ukrajinu imati ozbiljne posledice i visoku cenu za Rusiju".

- Mi blisko koordinišemo naš pristup sa transatlantskim i drugim partnerima istomišljenicima. Bez bezbednosti Ukrajine nema bezbednosti u Evropi - zaključio je on.

Borelj se nalazio u Ukrajini od 4. do 6. januara i tokom posete prvo posetio kontakt-liniju u Donbasu, gde je otvoreno izjavio da podržava ukrajinsku stranu sukoba.


izvor

[MOTORISTA]

Nema razgovora o trupama na našoj teritoriji!
P. Z. S. / Sputnjik internacional 09. 01. 2022.

RUSKO ministarstvo spoljnih poslova javno je iznelo par bezbednosnih predloga SAD i NATO-u za koje Moskva veruje da bi mogli znatno da smanje tenzije i okončaju sukob između Istoka i Zapada oko Ukrajine.

Ruski i američki zvaničnici treba da održe razgovore o strateškoj stabilnosti u ponedeljak, nakon čega će u sredu uslediti sastanak Saveta NATO-Rusija. Rusija nije spremna da razgovara sa SAD i NATO o bilo kakvim zahtevima za „merama deeskalacije“ na sopstvenoj teritoriji u toku predstojećih bezbednosnih pregovora, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

- Mogu da kažem da...zahtevi SAD i drugih zemalja NATO-a da sprovedemo neke ’mere deeskalacije‘ na našoj teritoriji ne dolaze u obzir. Ovo je non-starter u bukvalnom smislu te reči. Ako Amerikanci žele da razgovaraju o promeni našeg pristupa, na primer, paketu mera iz Minska [o miru u Ukrajini] ili čak da zamucaju o nečemu kao što je Krim, to takođe nema šanse za diskusiju - rekao je Rjabkov u intervjuu za Ruski mediji u nedelju. Rusija nije izbačena iz ravnoteže zbog „teške“ pozicije koju su postavile SAD i njeni saveznici u NATO-u uoči ovonedeljnih pregovora o bezbednosti, dodao je Rjabkov.

- Pozicija SAD je prilično teška. Po svemu sudeći, ona se u potpunosti poklopila sa pozicijom na kojoj su naši susedi na Zapadu i naši direktni susedi iz takozvane grupe zemalja Bukureštanske devetke radili poslednjih nedelja - rekao je Rjabkov, misleći na grupu od devet istočnoevropskih i baltičkih zemalja članica NATO-a koje okružuju zapadne granice Rusije - I naravno, Sekretarijat NATO-a dodaje ulje na vatru na ovu temu. Ali videli smo gore i to nas ne izbacuje iz ravnoteže. Uporno ćemo objašnjavati našu logiku i iznositi argumente u prilog našem stavu - dodao je diplomata. Rjabkov je napomenuo da je Rusija spremna da vodi diskusiju član po član o dva predloga sporazuma o bezbednosti koje je Ministarstvo spoljnih poslova objavilo u decembru.

- Da li će naše američke kolege biti sklone takvom razgovoru ili ne, sumnjam na osnovu signala koje smo čuli proteklih dana - rekao je on.

Rjabkov, koji je u nedelju doputovao u Ženevu na predstojeće pregovore između Rusije i SAD, Rusije i NATO-a i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju ove nedelje, takođe je naglasio da svaki sporazum postignut između dve strane mora biti pravno obavezujući i naglasio da neće biti problema sa ratifikacijom bilo kog ugovora sa ruske strane.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Želimo da se bavimo pitanjima bezbednosti
Novosti onlajn 09. 01. 2022.

MOSKVA ima želju da se bavi konkretnim pitanjima bezbednosti, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova komentarišući predstojeće razgovore sa SAD o bezbednosnim garancijama u Ženevi.

- Imamo, što je najvažnije, radno raspoloženje, radni stav, razumevanje realnosti i želju da se zaista bavimo konkretnim bezbednosnim pitanjima - rekla je ona za televiziju „Rusija 1“. Ona je dodala da će to biti razgovor ruskih profesionalaca i američkih partnera, a videćemo kako će se Amerikanci predstaviti ili pokazati - Opet kažem: naši specijalisti su otišli ​​tamo sa željom da učestvuju u konkretnom radu - naglasila je Zaharova.

Uveče 9. januara planiran je prvi susret ruske i američke delegacije u formatu večere. To su „preliminarni“ pregovori. Glavni deo diskusije održaće se u ponedeljak, u zatvorenom formatu, na teritoriji stalne misije SAD pri Kancelariji UN u Ženevi. Američku delegaciju na pregovorima predvodiće prvi zamenik državnog sekretara Vendi Šerman. Posle konsultacija Rusije i SAD, u Briselu će se održati sastanak Saveta Rusija-NATO, a u Beču će se održati konsultacije na platformi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

Krajem 2021. Rusija je objavila nacrte sporazuma sa SAD i dogovora sa NATO-om o bezbednosnim garancijama. Moskva, između ostalog, zahteva od svojih zapadnih partnera pravne garancije protiv daljeg širenja NATO-a na istok, ulaska Ukrajine u Alijansu i otvaranje vojnih baza u postsovjetskim zemljama.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Putin je opasan kada ga saterate u ćošak: Šta će doneti sastanak NATO i Rusije
SVET Autor: Ana Tašković 09. jan. 2022

Tokom nedelje koja nam dolazi može doći do jednog od najznačajnijih trenutaka u odnosima Severnoatlanskog saveza i Rusije od raspada Sovjetskog Saveza.

U sredu će se predstavnici NATO, njegovih 30 država članica i Ruske fedracije sastati u Briselu, pre sve kako bi se razgovaralo o nedavnom gomilanju ruskih trupa na granici između Rusije i Ukrajine. Američki državni sekratar Entoni Blinken rekao je da postoje „dva puta“ i da je opcija „diplomatije i deeskalacije“ jedna od opcija koje su SAD i Međunarodna zajednica izložile Moskvi uoči sastanka. Blinken se sastao sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim u Stokholmu, usred sve veće zabrinutosti zapadnih sila da Rusija želi da izvrši invaziju na Ukrajinu, prenosi CNN.

Nedavna eskalacija napetosti izazvala je strah od ponavljanja 2014. godine, kada je Rusija anektirala crnomorsko poluostrvo Krim i podržala separatiste u istočnoj Ukrajini. Ovaj čin, činjenica da je Rusija to mogla da uradi i da se izvuče, pokrenula je godine ozbiljnih problema u političkim krugovima na Zapadu, kao i bojazan od toga da li je Zapad sposoban da se suprotstavi Rusiji. Odnosi između Zapada i Rusije se nikada nisu obnovili nakon tog trenutka - umesto toga, skoro su dostigli najniže nivoe od Hladnog rata. Savet NATO-Rusija, osnovan je 2002. godine kao pokušaj saradnje između Rusije i Zapada, ali se nije sastajao više od dve godine.

Blinken je u petak rekao da bi napredak mogao biti postignut tokom diplomatskih razgovara između američkih, evropskih i ruskih zvaničnika sledeće nedelje, ali da to mora da bude "dvosmerna ulica" sa Rusijom koja mora da deeskalira svoju agresiju prema Ukrajini. Više zvaničnika NATO-a izjavilo je za CNN da je to po njihovom mišljenju, činjenica da je Rusija konačno pristala da se sastane veliki ustupak, i znak da bi diplomatija mogla da dovede do deeskalacije. Međutim, oni su takođe oprezni da se sve neprijateljskiji raspoložen Kremlj možda neće sastati u dobrom raspoloženju.

Moskva je tek prošlog meseca objavila dva nacrta sporazuma u kojima su navedeni njeni zahtevi za smirivanje tenzija na ukrajinskoj granici. Ti zahtevi uključuju ukidanje raspoređivanja NATO snaga po istočnoj Evropi, što znači da bi mnoge zemlje koje su susedi Rusiji i koje su bile pod kontrolom Sovjetskog saveza bile manje zaštićene od strane alijanse. Ovo, zajedno sa obećanjem da se NATO neće širiti dalje na istok, neprihvatljiv je zahtev iz perspektive NATO-a.

Čemu se onda Rusi nadaju?

Izvori iz NATO-a kažu da bi zahtevi mogli biti "namerno smešni da se primora na povlačenje stvari kao što je prijem novih članica NATO-a", ili bi jednostavno mogli da budu "predstava koja omogućava ruskim zvaničnicima da kažu da su pokušali da pregovaraju kako bi opravdali eskalaciju svojim građanima". S ozbirom na nefleksibilnost obe strane, koja je poenta sastanka uopšte?

Prema rečima zvaničnika najglasnijih i najstarijih članica NATO-a, sreda je prilika da alijansa iznese čvrst i jedinstven stav: ako Rusija zaista eksalira tenzije, suočiće se sa ozbiljnim ekonomskim posledicama. Zvaničnici koji su razgovarali sa CNN-om nisu bili jasni o tome šta bi to bili alati jer bi "putokazima dali Rusiji priliku da se pripremi za njih". Međutim, pošteno je reći da bi to predstavljalo mešavinu strogih ekonomskih sankcija, pa čak i više jedinica NATO-a na pragu Rusije. Koliko god bi neprijateljstvo Zapada moglo biti rizično u provociranju Putina, neaktivnost bi mogla biti gora.

"Kapitulacija pred zahtevima van ovoga sveta učinila bi celokupnu situaciju mnogo opasnijom, jer bi samo ohrabrila Kremlj da deluje agresivno", kaže Pasi Eronen, istraživački analitičar u Centru za istražiavnje konflikata. "Štaviše, Kina i drugi revizionisti posmatraju reakciju na kockanje Kremlja", dodao je on.

Ono što je primetno kada se razgovara sa zvaničnicima i ekspertima jeste osećaj da se Zapad mnogo manje plaši Rusije nego što je to bio slučaj proteklih godina. Trovanja i ubista ruskih državljana na stranom tlu, brutalno potiskivanje i zatvaranje političkih protivnika, mešanje u inostrane izbore i aneksija Krima oslikali su Putina kao lidera kojeg se treba bojati. Naravno, ako živite u Rusiji ili susednoj državi i suprotstavljate se Putinu, onda je on zastrašujuća osoba. Međutim, njegova eksalirajuća agresija mogla bi delimično da se svodi na njegovu smanjenu moć u drugim oblastima, prenosi CNN.

"Putin je ostareli autokrata, opsednut nasleđem svoje vladavine i neuspeha Sovjetskog Saveza", kaže Eronen. "Rusiju je razorio kovid, a budućnost njene ekonomije izvoza ugljovodonika izgleda mračno".

Ova ekonomska slabost je mesto gde bi Zapad ako ostane jedinstven, mogao da iznenadi Putina.

"Njegova zemlja ima ekonomiju otprilike iste veličine kao Njujork. Ako bi Zapad bez straha pravilno koordinarao ekonomske sankcije protiv njega i ruskog biznisa, on bi vrlo brzo bio sateran u ćošak", kaže Bil Brauder, istaknuti finansijer.

Dok je Zapad uveo sankcije Rusiji poslednjih godina zbog raznih nedela Kremlja, pošteno je reći da su mogli da odu i dalje. Delimično je to razlog zašto je sledeća nedelja toliko važna: ako svi saveznici NATO-a dođu na istu stranu, to bi moglo da pošalje najjaču poruku u kritičnom trenutku. Baš kao što Putin ponovo pokušava da iskoristi svoju sreću, Zapad ima priliku da u formalnom diplomatskom okruženju kaže da im je ponestalo strpljenja. Da bi sve nove sankcije bile delotvornije od prethodnih pokušaja kažnjavanja Rusije, Zapad mora biti spreman da pretrpi bol. U prošlosti su izbegavali da ciljaju ruski državni dug i trgovinu energijom. Prema Ričardu Konoliju, saradniku Kraljevskog instituta za ujedinjene usluge, "povećanje troškova poslovanja za ruske firme, bilo ogrančavanjem pristupa kapitalu, bilo ograničenjem pristupa tehnologijama, moglo bi da ima veći uticaj na rusku ekonomiju i na Putinov uži krug nego da cilja na pojedince jer je najkritičniji ruski biznis na neki način povezan sa Kremljom".

On takođe kaže da bi "uvođenje sekundarnih sankcija onima kjoi trguju sa Rusijom", u oblastima poput energije, oružja i strateške robe moglo da nanese sličan nivo štete kao što su sekundarne sankcije nanele Iranu. Što se tiče mučnijeg pitanja tradicionalne čvrste moći i potencijalnog širenja NATO-a, neki veruju da saveznici imaju razloga da se osećaju moćnije kada se sastanu sa Rusima u sredu.

"Moramo da udružimo snage i da se ne plašimo. Putin se plaši, ne mi. On se plaši svog naroda, plaši se demokratskih izbora", kaže Raša Juknevičijene, bivša ministarka odbrane Litvanije. Ona smatra da je sada vreme da se ubrza pridruživanje Ukrajine NATO-u.

"Evropa ne može da se vrati u vreme Hitlera i Staljina, kada su narodi bili podeljeni. Ukrajinci, a ne Kremlj moraju da odlučuju kakva će biti budućnost Ukrajine. Uspeh Ukrajine bio bi najbolji lek protiv Kremlja. Oni se plaše najviše", dodaje ona.

Očigledno da će razgovori sledeće nedelje biti napeti i da rešavanje ukrajinske krize neće biti lako. Putin može biti najopasniji kada je sateran u ćošak, kažu posmatrači, a on trenutno žonglira sa višestrukim spoljno političkim krizama nakon što su ruske trupe raspoređene u susedni Kazahstan da bi ugušile nemire posle nasilnih antivladinih protesta. Zapad u sledeću nedelju ulazi sa toliko strateških prednosti u odnosu na Rusiju, da bi na papiru trebalo da bude relativno lako naterati Putina na deeskalaciju na istoku Evrope. Međutim, Putin nije bez razloga ostao na vlasti u Rusiji više od 20 godina. Da bi Zapad iskoristio svoju poziciju i smanjio uticaj Putina, njegovo jedinstvo mora biti neuništivo.

Izvor: www.nova.rs

[torpedo011]

Свега овог не би било да је Путин 2013. урадио једну од ове две ствари:

1. Сам срушио Јануковича и довео другог;
2. Ушо тенковима.

[MOTORISTA]

Ako Amerika prihvati ruske zahteve, otvoriće put Ruskom carstvu 3.0, a posledice bi bile nesagledive
M.I.M. 09.01.2022.

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena započeće 9. januara pregovore u Ženevi u vezi sa "Putinovim ultimatumom", dva paketa zahteva koje je ruski predsednik predstavio SAD i NATO. Ukoliko se prihvate njegovi zahtevi, to će uništiti 30 godina evropske bezbednosne politike posle hladnog rata, otvarajući istovremeno put "ruskom carstvu 3.0", piše u autorskom članku za "Hil" Arijel Koen, istraživač Atlantskog veća i direktor Programa energije, rasta i bezbednosti Međunarodnog investicionog centra.

A da je tako, već pokazuju izjave iz Švedske, čiji je najviši vojni zvaničnik, general Mikael Biden, upozorio u petak da bi njihova strategija bezbednosti “bila u potpunosti ugrožena ako bi NATO pristao da se uzdrži od širenja i ograniči neke od svojih aktivnosti u Evropi kako je to Rusija tražila”. Gomilanje ruskih trupa u blizini granice sa Ukrajinom alarmiralo je Zapad. Moskva, koja negira tvrdnje Vašingtona da priprema invaziju, želi niz bezbednosnih garancija, uključujući obustavu širenja Alijanse na istok. Zahtevi Rusije uznemirili su evropske zemlje koje nisu članice NATO, uključujući Švedsku, koja je ojačala veze sa Alijansom.

Koen, koji je ujedno i autor knjige “Ruski imperijalizam: Razvoj i kriza”, ukazuje da je ruski zahtev najozbiljniji izazov američkom prisustvu u Evropi i NATO još od berlinskih kriza 1940-tih i 1960-tih godina.

"Razvlače SAD na dva fronta"

Kremlj želi da preokrene 30 godina posthladnoratovskog mira i 75 godina relativne stabilnosti u Evropi nakon poraza nacističke Nemačke 1945, garantovanih Helsinškim sporazumom iz 1975. i Pariskom deklaracijom iz 1990, navodi Koen, ocenjujući da bi to moglo da dovede do eskalacije, poput Kubanske raketne krize, i to sa nepredvidljivim posledicama. Bajdenova administracija i NATO saveznici treba da obrate pažnju na pretnje Kremlja i budu potpuno spremni da odvrate potencijalnu agresiju, ističe Koen.

Kako je naveo, dvostruki cilj Putinovog ultimatuma je emaskulacija NATO, stvaranje geostrateškog prostora da se progutaju Belorusija i eventualno Ukrajina, dok negira opcije alijansi da se suprotstavi obnovi ruske imperije. Moskva to radi istovremeno sa pritiskom Pekinga na Tajvan, preteći otvaranjem dva daleka fronta protiv SAD, u Evropi i na Pacifiku. Odnos snaga u Evropi se promenio zbog hroničnog zanemarivanja vojnih sposobnosti članica alijanse i istorijske krivice Nemačke – kao i apetita za ruskim gasom, ističe Koen, dodajući da su u isto vreme jačanje ruske vojske i domaći pomak ka policijskoj državi - koju veteran aktivista za ljudska prava dr Lev Ponomarjov naziva tranzicijom ka fašizmu - učinili Kremlj prkosnijim.

Snaga i slabost

Dok Vašington signalizira slabost nakon katastrofalnog povlačenja iz Avganistana, Moskva se vraća na status kvo iz prethodnih 500 godina – pravljenje najjače vojne sile u severnoj, centralnoj i istočnoj Evropi. Kremlj je sada uveren da može da diktira geopolitičke ishode u regionu, navodi Koen. Ruski zahtevi izneti NATO u nacrtu od 17. decembra su radikalni. Moskva insistira da Vašington prestane da preleće bombarderima ili prolazi brodovima bilo gde u dometu potencijalnh ruskih meta i da ukloni rakete srednjeg dometa postavljene van granica SAD. Poručuje da će uzvratiti recipročno, ali je u prošlosti varala razmeštanjem nuklearnih projektila “Iskander” u Kalinjingradu, ukazuje Koen.

Moskva dalje traži potpuno povlačenje NATO iz Istočne Evrope na linije koje su postojale pre prve runde širenja u maju 1997, otkazivanje NATO deklaracije o prihvatanju Ukrajine i Gruzije iz 2008. i obavezu SAD da ih ne pozivaju u pakt. Štaviše, predviđa da SAD garantuju potpunu zabranu NATO snaga i vojnih baza u državama bivšeg SSSR-a koje trenutno nisu u alijansi i obećanje da neće da izvode nikakve vojne vežbe sa postsovjetskim zemljama.

"Suština ultimatuma"

Ovo je, ističe Koen, suština “Putinovog ultimatuma” – zapadno priznanje Velikog ruskog carstva koje uključuje Belorusiju, Ukrajinu i i u budućnosti potencijalno i delove Kazahstana u kojima se govori ruski jezik — sfera uticaja od Dnjepra do Odre. Danas Moskva ponovo vodi Livonske ratove Ivana Groznog, ekspanzionističke pohode Petra I na Baltiku i osvajanja Ukrajine i Poljske Katarine Velike. SSSR pod Staljinom je zauzeo Zapadnu Ukrajinu i Baltik u dogovoru sa Hitlerom 1939. i stvorio imperiju u Centralnoj Evropi nakon 1945. godine. Ti pohodi su od Rusije, navodi Koen, učinile skoro hegemonom u Evropi. Danas, sa energetskim oružjem u ruci i lobijem “Russlandversteher” (Rusija koji se grli), izgrađenim postavljanjem penzionisanog nemačkog kancelara (Gerhard Šreder) i francuskog premijera (Fransoa Filon) u korporativne odbore, Rusija misli da ima polugu za još jedan trijumf.

Fundamentalne razlike

Postoji, međutim, fundamentalna razlika između današnje i imperijalne Rusije. Tokom konferencije na Jalti 1945, koja je priznala Sovjetsko carstvo u Istočnoj Evropi, Staljin je bio saveznik SAD i Velike Britanije, navodi Koen, dodajući da je on žrtvovao 26,6 miliona ljudi ili 15,5 odsto sovjetske populacije za borbu protiv nacističkog lidera Adolfa Hitlera, a da su njegove armije već okupirale većinu teritorije na koju je kasnije polagao pravo. S druge strane, moderna Rusija želi da ponovo pregovara o ishodima Hladnog rata – ucenama i upotrebom sile ako je potrebno. Putinov govor u Minhenu 2007, ratovi u Gruziji, Ukrajini i Siriji, sve je to u vezi sa povratkom imperije i statusa velike sile, ističe Koen.

Dok su pregovori u Ženevi neophodni a sporazumi o kontroli naoružanja i ograničenjima raspoređivanja će možda biti potrebni, o integritetu NATO alijanse ne može da se pregovara, navodi Koen, dodajući da je NATO odbrambeni savez koji neće preventivno da napadne nuklearnu silu poput Rusije.

"Šanse za rat u Ukrajini 25 odsto"

Ima kombinovani BDP od 40 biliona (američki trilion) dolara i populaciju od 943 miliona u odnosu na 1,5 biliona dolara i 146 miliona u Rusiji. Evropa troši, ističe Koen, “lavovski deo” ruske nafte i gasa, a Zapad snabdeva najveći deo investicija i tehnologije za ruski ekonomski razvoj. Velike su šanse – prema Koenu 25 odsto ili više – da bi Putin mogao da izvrši invaziju na Ukrajinu. Međutim, on ukazuje da je mnogo lakše započeti rat nego ga okončati. Mnogi ruski vladari — od Ivana Groznog preko Nikolaja II do Gorbačova — naučili su ovu gorku lekciju prekasno. Rezultat je bio imperijalni kolaps, navodi Koen. Iako je nada da će preovladati razum, suočeni smo sa jasnom i prisutnom opasnošću u Evropi. SAD i Zapad moraju da se pripreme za burne vode i truckavu vožnju koja je pred njima, zaključio je.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Amerika neće razgovarati o evropskoj bezbednosti bez Evropljana
Tanjug 10.01.2022.

Zamenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman danas je tokom susreta sa zamenikom ministra spoljnih poslova Rusije Sergejem Rjabkovom na radnoj večeri u Ženevi poručila da se pitanje evropske bezbednosti ne može rešiti bez evropskih saveznika, rekao je danas portparol Bele kuće Ned Prajs.

Šerman je šef američke delegacije na pregovorima, koji će se voditi sutra u švajcarskom gradu na temu Ukrajine i bezbednosnih garancija koje Rusija traži od SAD i NATO, dok je šef ruske delegacije Rjabkov.

- Zamenica državnog sekretara potvrdila je da bi SAD pozdravile opšti napredak kroz diplomatiju. SAD će razgovarati o pojedinim bilateralnim pitanjima sa Rusijom na Strateškom dijalogu o stabilnosti, ali neće razgovarati o evropskoj bezbednosti bez naših evropskih saveznika - rekao je Prajs, preneo je TAS S.

Prajs je dodao da će Šerman rekla da će određene teme biti ostavljene za razgovor NATO i Rusije u Briselu 12. januara, kao i za sastanak OEBS-a u Beču 13. januara, gde će takođe prisustovati delegacije SAD i Rusije.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Možemo da nađemo zajedničko rešenje sa Rusijom
Tanjug 10.01.2022.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da je zajedničkim snagama sa Rusijom moguće naći politički put ka napretku, ali i da se reši zabrinutost Moskve, dodajući da ipak i dalje postoji rizik od konflikta.

- Moramo da se radimo naporno i nadamo se najboljem, ali i da se pripremimo za najgore - rekao je on za "Fajnenšl tajms". On je, takođe, naveo da je Alijansa spremna za "novi oružani konflikt u Evropi" ukoliko pregovori propadnu, u vreme kada su zapadni zvaničnici pripremljeni za potencijalne razgovore sa Moskvom o smanjenju vojnih vežbi, kontroli naoružanja i obećanju da se ne instaliraju američki projektili u Ukrajini.

- Svestan sam ruske istorije. Vekovima su prolazili kroz sukobe sa susedima. Ali, Rusija ima alternativu - da sarađuje, da radi sa NATO - dodao je on.

Rusija je, dodaje "Fajnenšl tajms", raspodelila oko 100.000 trupa u blizini ukrajinske granice prethodnih meseci, što je izazvalo strah da bi mogao da se desi napad na Ukrajinu. Predsednik Rusije Vladimir Putin negirao je da postoji plan o invaziji, ali je upozorio na moguću vojnu akciju ukoliko SAD i NATO ignorišu zahtev Moskve za bezbednosne garancije, jer navodi da je širenje NATO pretnja za ruske granice. NATO i Rusija će ove nedelje održati sastanak, a Stoltenberg kaže da očekuje da će biti neophodno obaviti "niz sastanaka" kako bi se našlo zajedničko prihvatljivo rešenje.

- Hoćemo da težimo boljim odnosima. Dokazali smo ranije da smo sposobni za kompromise i da nađemo rešenja sa Rusijom - naveo je Stoltenberg.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Preliminarni rusko-američki pregovori bili poslovni
Novosti onlajn 09. 01. 2022.

PRELIMINARNI deo pregovora Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o bezbednosnim garancijama, koji će se održati u ponedeljak u Ženevi, protekao je poslovno, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

- Sjajno - rekao je Rjabkov nakon preliminarne faze pregovora, odgovarajući na pitanje novinara - Razgovor je bio težak, ali poslovan, uronili smo u pitanje predstojećih poslova, mislim da sutra nećemo gubiti vreme. Nikada ne gubim optimizam, uvek se njime rukovodim - istakao je diplomata.

Sastanak, koji prethodi zvaničnim rusko-američkim pregovorima o bezbednosnim garancijama, održan je u nedelju u Ženevi i trajao je više od dva sata. U Ženevi 10. januara treba da počnu rusko-američki pregovori, 12. januara u Briselu će se sastati Savet Rusija-NATO, a 13. januara u Beču će se održati sastanak Stalnog saveta OEBS-a. Ovi razgovori će se prvenstveno fokusirati na ruske bezbednosne inicijative u evroatlantskoj oblasti.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Blinken: Cilj Putina obnavljanje Sovjetskog Saveza
SVET Autor: FoNet 09. jan. 2022

Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da je malo verovatno da će rusko-američki pregovori o bezbednosti postići značajan uspeh sve dok su ruske trupe blizu granice sa Ukrajinom i smatra da je cilj ruskog predsednika Vladimira Putina obnavljanje Sovjetskog Saveza.

Što se tiče stvarnog napretka, veoma je teško zamisliti da će se dogoditi, sve dok postoji trenutna eskalacija kada Rusija drži Ukrajinu na nišanu sa 100.000 vojnika na granici, a postoji mogućnost da se njihov broj veoma brzo udvostruči, rekao je Blinken za CNN, prenosi Sputnjik. Prema njegovim rečima, Rusija želi u geopolitičkom smislu da obnovi poredak stvari koji je postojao pod Sovjetskim Savezom.

- Mislim da je to jedan od ciljeva predsednika Vladimira Putina. A to znači obnavljanje sfere uticaja nad zemljama koje su ranije bile deo Sovjetskog Saveza, što je neprihvatljivo - kazao je Blinken.

Govoreći o američko-ruskim pregovorima, koji će biti održani sutra u Ženevi, on je istakao da su mere za smanjenje napetosti moguće samo na uzajamnim osnovama.

- Ako Sjedinjene Države i Evropa preduzmu korake kako bi izašle u susret Rusiji zbog njene zabrinutosti, onda će i Rusija morati da učini isto - istakao je američki državni sekretar. Blinken je naveo i da američka administracija ne namerava da pravi ustupke u predstojećim rusko-američkim pregovorima o bezbednosti, kao i da Vašington očekuje da proceni da li je moguće smanjiti tenzije.

- Ovde se ne radi o ustupcima, već o shvatanju da li, u kontekstu dijaloga i diplomatije, obe strane mogu da preduzmu korake koji će smanjiti napetosti. To smo radili i u prošlosti - rekao je Blinken i dodao da će SAD nastaviti da isporučuju Ukrajini odbrambeno oružje. Prema njegovom mišljenju, delegacije SAD i Rusije na predstojećim pregovorima u Ženevi mogle bi da postave temelje za obnavljanje sporazuma o raketama srednjeg dometa, a Vašington je spreman da razgovara i o razmerama vojnih vežbi koje se izvode u Istočnoj Evropi, ali ne i o broju američkih trupa.

U odnosima sa Rusijom najpoželjniji diplomatija i dijalog

- Sada imamo priliku da kroz dijalog i diplomatiju vidimo da li ćemo uspeti da rešimo legitimne zabrinutosti Rusije zbog širenja NATO, kao i mnoge zabrinutosti drugih zemalja u vezi sa ponašanjem Rusije u Evropi - rekao je Blinken. Naglasio je da Sjedinjene Države smatraju da su u odnosima sa Rusijom najopoželjniji diplomatija i dijalog, ali su spremne da upotrebe „odlučne mere u slučaju da Rusija krene putem konfrontacije“.

- Privrženi smo dijalogu i diplomatiji kako bismo videli da li možemo da rešimo ove probleme mirnim putem, koji je svakako najpoželjniji, ali smo istovremeno spremni da delujemo veoma odlučno protiv Rusije ako izabere put konfrontacije i agresije - istakao je Blinken. Zaključio je da Sjedinjene Države smatraju da tokom predstojećih pregovora o bezbednosti dve strane mogu da pronađu zajednički jezik o pitanjima koja ih zabrinjavaju.

- Smatramo da možemo da napredujemo u rešavanju problema zabrinutosti sa obe strane, što će smanjiti napetosti i pomoći u poboljšanju bezbednosti - rekao je Blinken.

U Ženevi sutra treba da počnu rusko-američki pregovori, 12. januara u Briselu će se sastati Savet Rusija-NATO, a 13. januara u Beču će se održati sastanak Stalnog saveta OEBS-a.

Izvor: www.n1info.com