Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Понедељак, 10.01.2022.

Столтенберг: Верујем да је могућ договор с Русијом

БРИСЕЛ - Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изразио је уверење да постоји стварна воља руске стране и НАТО да се укључе у процес који може да спречи нови оружани сукоб у Европи.

Он је напоменуо да је имао прилику да разговара са руским званичницима у време док је обављао дужност премијера Норвешке и да је био уверен да је споразум са Русијом могућ, обећавши да ће НАТО дати све од себе да пронаде дипломатски решење, преноси ТАС С. Столтенберг је поздравио спремност Русије да учествује у дијалогу о безбедности.

„Саслушаћемо због чега је Русија забринута, али у сваком смисленом дијалогу мора се саслушати и оно што нас забрињава у вези са поступцима Русије”, рекао је Столтенберг и поновио да ће у фокусу разговора бити питања европске безбедности, транспарентности војних активности, смањење ризика и контрола наоружања, али није помињао Украјину која је првобитно проглашена за централну тему састанка. Према Столтенберговим речима, уз разговоре са Русијом Алијанса ће наставити и консултације са Европском унијом и партнерским земљама Шведском, Финском, Грузијом, Молдавијом и Украјином. Он је поновио тврдње да Русија јача своје војне снаге близу границе са Украјином и упозорио да ће земље НАТО увести нове санкције у случају „агресије” Русије на Украјину. Генерални секретар НАТО оценио је раније данас да безбедносни преговори између Русије и Запада можда неће решити сва питања током ове недеље, али да би могли обезбедити да се избегне сукоб.

„Могућ је договор са Русијом”, рекао је раније данас Столтенберг на заједничкој конференцији за новинаре са потпредседницом владе Украјине Олгом Стефанишином, пренео је Ројтерс. Он је тада указао да се не може очекивати да овакви састанци резултирају решењем свих питања и изразио наду да је могућ договор о низу нових састанака и о самом процесу, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Понедељак, 10.01.2022.

У Женеви без приближавања америчких и руских ставова

Састанак званичника САД и Русије у Женеви није допринео приближавању ставова две стране у вези са Украјином и питањима европске безбедности пошто је Москва поновила захтеве које Вашингтон сматра неиспуњивим, пренео је Глас Америке.

Предводница америчке делегације и заменица америчког државног секретара Венди Шерман (Wендy Схерман) изјавила је после разговора са представницима делегације Русије да су САД биле непоколебљиве према безбедносним предлозима руске стране који нису прихватљиви. Шерман је навела да нису дозволили да се затвара политика отворених врата Северноатлантске алијансе током разговора са руском страном у Женеви.

„Нећемо се одрећи билатералне сарадње са сувереним државама које желе да сарађују са САД и нећемо доносити одлуке о Украјини без Украјине, о Европи без Европе, или о НАТО-у без НАТО-а”, нагласила је америчка званичница. Такође је упозорила да ниједна земља не може силом да мења границе друге државе и затражила од Русије да смањи тензије тако што ће вратити војнике у касарне. Према њеним речима, САД су са руском страном имале искрене осмочасовне разговоре и спремне су за поновни састанак како би се детаљније разматрала билатерална питања.

Са друге стране, заменик руског министра спољних полова Сергеј Рјабков, који је предводио руску делегацију, оценио је да су разговори били сложени и веома професионални и додао да су потребни искорак и компромиси. Рјабков је новинарима после састанка рекао да ће руска страна одлучити да ли ће наставити преговоре после овонедељних састанака са представницима НАТО-а и Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС). Оценио је да између Русије и САД постоји основа за споразум, али Вашингтон не треба да потцењује ризике конфронтације.

„У разговорима Москве и Вашингтона није било напретка у разговорима о одбацивању могућег чланства Украјине у НАТО-у. Русија тражи чврсте гаранције да Украјини никада неће бити омогућено чланство у западној војној алијанси јер би такав потез значио угрожавање руске националне безбедности”, рекао је Рјабков. Према његовим речима, судбина дела будућих преговора зависи од напретка у вези са тим питањем.

Састанак је одржан у седишту америчке дипломатске мисије у Женеви у околностима нарушених дипломатских билатералних односа од окончања Хладног рата пре три деценије, оценио је ВоА. Руско-америчке разговоре о безбедносним гаранцијама предложила је Москва која је раније Вашингтону и НАТО предала нацрте безбедносних докумената у којима се захтева да Алијанса не прими у чланство Украјину и друге земље које су некада биле део ШСР-а као и да одустане од размештања снага и војне опреме у централној и источној Европи, пренела је Бета.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Rusija spremna za nastavak konstruktivnog dijaloga


Rusija je pokazala radni duh tokom razgovara sa SAD o bezbednosnim garancijama i spremna je za nastavak konstruktivnog dijaloga, izjavila je danas portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

- Polazimo od premise - i, mislim, ovo je očigledno - od toga da složena pitanja (bezbednosnih garancija), a to su veoma složena pitanja koja uzrokuju, blago rečeno, razlike mišljenja, još uvek imaju šansu i da treba da imaju šansu za profesionalan, konstruktivan i poslovan razgovor. Mi, sa naše strane, demonstriramo i pokazujemo ovaj duh i spremni smo za nastavak rada- poručila je Zaharova, komentarišući rezultate rusko-američkih konsultacija o bezbednosnim garancijama u Ženevi, prenosi TAS S.

Prema rečima portparolke, "nema drame" duž odgovarajućeg radnog koloseka, a sada predstoje razgovori o pitanjima bezbednosnih garancija na sednici Saveta NATO-Rusija u Briselu i na sastanku Stalnog saveta OEBS-a u Beču.

- Na osnovu ukupno obavljenih razgovora, donosiće se analitički zaključci- zaključila je Zaharova.

Rusko-američke konsultacije posvećene pitanjima bezbednosnih garancija završene su 10. januara u Ženevi.

Rusija će sutra razgovarati o svojim zabrinutostima u sferi bezbednosti u Evropi, kao i o bezbednosnim garancijama na briselskom sastanku Saveta NATO-Rusija, a prekosutra na bečkom zasedanju Stalnog saveta OEBS-a.


izvor

[Dreadnought]

Rusija: Tvrdnje SAD o navodnim dezinformacijama o sastanku u Ženevi su neistinite


Rusija odlučno negira sve tvrdnje američke administracije o mogućem plasiranju dezinformacija o bilateralnim konsultacijama u Ženevi, navodi se u saopštenju koje je objavljeno na Fejsbuku ruske ambasade u SAD.

U ruskoj diplomatskoj misiji su obratili pažnju na izjavu portparolke Bele kuće Džen Psaki. Prema njenim rečima, SAD se spremaju da će Rusija, navodno, širiti dezinformacije o obavezama, vezanim za bilateralne konsultacije u Ženevi koje su posvećene pitanjima bezbednosnih garancija.

„Odlučno negiramo insinuacije ovog tipa. Zvanične izjave Rusije su u potpunosti tačne“, navedeno je u izjavi ruske ambasade.

„Očekujemo i da američka strana bude otvorena. Pozivamo kolege da odustanu od neosnovanih spekulacija na račun partnera u konsultacijama. Tim pre, što takav pristup svedoči o degradaciji pregovaračke kulture“, rekli su u ambasadi Rusije.

Ranije je Džen Psaki na brifingu u Beloj kući izjavila da se SAD spremaju za mogućnost da će Rusija, navodno, „širiti dezinformacije o obavezama koje nisu preuzete u Ženevi“.


izvor

[Dreadnought]

Šta Rusija očekuje od sastanka sa NATO-om?

   
Nakon razgovora sa SAD u Ženevi, ruske diplomate odlaze u Brisel na razgovore sa NATO-om. Kako je saopštio zamenik šefa ruske diplomatije Aleksandar Gruško, očekivanja nisu velika ali se nadaju konstruktivnom dijalogu.

"Idemo tamo sa apsolutno realnim očekivanjima i nadom da će to, ipak biti ozbiljan, sadržajan razgovor o ključnim, fundamentalnim problemima evropske bezbednosti", rekao je on novinarima.

Prema rečima diplomate, NATO je dugo godina prećutkivao poteškoće, a na stav Moskve gledao kao na "pojavu nepoverenja prema miroljubivom karakteru NATO-a".

"Sve dolazi u svoje vreme i bez preterivanja se može reći da dolazi trenutak istine u našim odnosima sa alijansom", dodao je Gruško.

Kako je naveo, sastanak koji će biti održan 12. januara u formatu Saveta Rusija-NATO biće neformalan, bez dnevnog reda jer u Briselu, sedištu Alijanse, nema ni jednog predstavnika Rusije koji bi pripremao takvu vrstu susreta.

Gruško je naglasio da će ruska delagacija govoriti o inicijativama predsednika Rusije o bezbednostnim garancijama, o čemu je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg obavešten.


izvor

[Dreadnought]

No breakthrough in Russia-US talks on troop build-up near Ukraine

Russia and the United States gave no sign that they had narrowed their differences on Ukraine and wider European security in talks in Geneva on Monday, as Moscow repeated demands that Washington says it cannot accept.

[MOTORISTA]

Letonija privela dvojicu navodnih ruskih špijuna
Tanjug 11.01.2022.

Letonska služba državne bezbednosti je, zajedno sa odbrambenom obaveštajno-bezbednosnom službom, privela dve osobe koje se sumnjiče za višegodišnju špijunažu u korist ruske vojne obaveštajne službe, javlja letonska novinska agencija LETA.

Dvojica osumnjičenih privedeni su prošle godine, prenosi ruska agencija TASS. Osumnjičeni su, prema navodima letonske tajne službe, održavali sastanke sa predstavnicima ruskih vojnih obaveštajaca na teritoriji Rusije, otkrivajući poverljive informacije o sektoru odbrane Letonije.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Уторак, 11.01.2022.

Демократски сенатори против санкција за Северни ток 2

ВАШИНГТОН – Група демократских сенатора у САД саопштила је касно синоћ, после састанка са званичницима америчке администрације, да сматрају да би увођење санкција руском гасоводу Северни ток 2, за шта се залаже републикански сенатор Тед Круз, могло да нашкоди односима са Немачком.

Државна подсекретарка Викторија Нуланд и саветник председника Џоа Бајдена за глобалну енергетску безбедност Амос Хохштајн састали су се иза затворених врата са десетак демократских сенатора који су изразили резервисаност према Крузовом закону, преноси Танјуг.

Очекује се да ће овај закон бити на гласању у Сенату ове недеље након што су две странке постигле договор прошлог месеца, према којем ће Круз, под условом да закон буде усвојен, одустати од оспоравања десетак Бајденових номинација за амбасадоре. Према договору, закон треба да добије 60 гласова „за”, што је врло упитно будући да је однос снага између републиканаца и демократа у Сенату фифти-фифти. Предлог закона би такође морао да буде усвојен у Представничком дому и да га потпише председник Бајден.

Сенатор Крис Марфи рекао је новинарима да су у разговору са представницима владе изнели став да би Крузов закон могао да нашкоди односима с новом владом Немачке баш у време када је Вашингтону потребна подршка Берлина да изврши притисак на Русију против, како каже, могуће инвазије на Украјину.

„Крузов амандман би учинио руску инвазију вероватнијом. Нема смисла санкционисати нову немачку владу када су управо променили став и коначно ставили гасовод на лед”, изјавио је Марфи.

Гасовод за испоруке руског гаса Немачкој, који иде по дну Балтичког мора, завршен је у септембру, али можда неће добити дозволу за рад до средине године пошто је Немачка успорила процедуру сертификације. Немачка владајућа коалиција је подељена по питању Северног тока 2, при чему социјалдемократе канцелара Олафа Шолца подржавају гасовод, јер је земљи преко потребан природни гас након затварања нуклеарки и електрана на угаљ, док је странка Зелених, млађи коалициони партнер у влади, против тог гасовода.

Бајденова администрација се успротивила Северном току 2 јер испоруке руског гаса том рутом заобилазе Украјину, лишавајући је уносних транзитних такси и, како наводи Ројтерс, потенцијално поткопавајући њену борбу против Русије. Прошле године, Бајденова администрација је укинула санкције компанији Северни ток 2 АГ, која контролише гасовод, како би изгладила односе са Немачком и другим европским савезницима који су били погоршани због неких одлука бившег председника Доналда Трампа, укључујући и одлуку о изласку САД из споразума о клими. Нед Прајс, портпарол Стејт департмента, рекао је прошле недеље да ће Крузов закон поткопати уједињени западни фронт против Русије.

Демократски сенатор Џон Тестер је изјавио синоћ: „Морамо да будемо сигурни да ако идемо на санкције, оне буду усмерене на проблем, а не да изазову колатералну штету”.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

NATO chief warns Russia of 'severe costs' if Ukraine attacked

NATO chief Jens Stoltenberg warned Russia Monday of "severe costs" if it launches a fresh attack on Ukraine, saying the alliance backed Kyiv's right to defend itself. "We also need to send a very clear message to Russia, that we are united and that there will be severe costs -- economic, political costs -- for Russia if they once again use military force against Ukraine," Stoltenberg said at a meeting with Ukraine's deputy prime minister.

[Dreadnought]

Važan je rezultat pregovora sa SAD

 
Rusko-američki razgovori o bezbednosnim garancijama nisu proces radi procesa kao takvog, već je važan rezultat, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

- Za sada nema šta da se kaže o rezultatu. Preostaje još nekoliko rundi koje će omogućiti da se dođe do boljeg razumevanja, odnosno jasnije slike o tome gde smo sa Amerikancima - poručio je Peskov na konferenciji za novinare, a prenosi ruska agencija TAS S.

On je dodao da Rusija ne postavlja rokove u dijalogu sa SAD o bezbednosnim garancijama, ali da beskrajna odlaganja u ovom procesu neće odgovarati Moskvi.

- Ne, ovde nema jasnih rokova i, naravno, niko ih ne postavlja. Postoji samo stav Rusije da beskrajno odlaganje u ovom procesu nam uopšte neće odgovarati - rekao je portparol ruskog predsednika, povodom pregovora SAD i Rusije o sigurnosnim garancijama.

izvor

[Dreadnought]

Dosta je ponižavanja Rusije, ako nećete rat, primite Moskvu u NATO!

   
Zapad treba da promeni stav prema Rusiji i da joj čak pruži mogućnost ulaska u NATO kako bi izbegao vojni sukob, izjavio je norveški general-potpukovnik u penziji Robert Mod za „Aftenposten“.

On je u članku za norveški list kritikovao SAD i njihove saveznike zbog antiruske politike nakon raspada Sovjetskog Saveza. Prema rečima generala, Rusija protekle tri decenije nije primljena u krug zapadnih država, a retorika zemalja Alijanse u okviru Saveta Rusija-NATO bila je usmerena „pre na ponižavanje“ Moskve nego na dijalog.

-Takođe ne pamtim da sam video i jedan film ili seriju gde su Rusi bili pozitivci, a zapadni likovi negativci. Zapadna kultura promoviše Ameriku i stanovnike Zapadne Evrope kao nešto apsolutno dobro i pritom neguje imidž Rusije i Rusa kao nešto nedvosmisleno zlo, podlo i primitivno. Iskrivljujemo stvarnost prikazujući Rusiju kao glavnog negativca, a SAD i Zapad kao besprekorne zaštitnike demokratije, smatra Mod.

Njegov predlog za uspostavljanje dijaloga između Zapada i Moskve je da zapadne zemlje odbace konvencionalno razmišljanje i pregovaraju na osnovu međusobnog poštovanja, lične diplomatije i angažovanja svih strana.

Možda bi vredelo reformisati postojeće ili stvoriti nove međunarodne institucije, kao i promeniti politiku NATO-a, navodi se u članku.

-Možda bi NATO zaista trebalo više da se fokusira na odbranu i da otvori vrata svima, uključujući i Rusiji, pozivajući svoje članice da odustanu od baza i nuklearnog oružja van svoje teritorije? Ako ne počnemo da razmišljamo drugačije, verovatno ćemo brzo doći do još većih sukoba i ratova i kratkoročno i dugoročno posmatrano, zaključio je penzionisani general.

Ranije je zamenik ministra odbrane Rusije Aleksandar Fomin na brifingu za vojne atašee i predstavnike stranih ambasada akreditovanih u Moskvi izjavio da se Severnoatlantska alijansa sprema za veliki oružani sukob sa Rusijom.


izvor

[Dreadnought]

Russia Stands Firm in Geneva, Refuses to Discuss Troop Levels, Insists on NATO Ending Expansion

[Dreadnought]

Američki eksperti: Rusija i SAD mogu da stvore evropski bezbednosni sistem


Rusija i Sjedinjene Američke Države mogu da stvore evropski bezbednosni sistem, smatraju američki analitičari, prenosi „Politiko“.

„Glavni zadatak je ublažavanje trenutne krize. Ti pregovori daju priliku administraciji (predsednika SAD Džoa) Bajdena da postigne nešto veće i trajnije – stvaranje evropskog bezbednosnog sistema koji uključuje Rusiju i koji smanjuje rizike od izbijanja kriza i konfrontacija na kontinentu“, smatraju bivši pomoćnik predsednika SAD Džordža V. Buša za Rusiju Tomas Grem i američki politikolog Rajan Menon.

Prema mišljenju stručnjaka, nuklearni rat bio bi katastrofa za obe zemlje, kao i za ceo svet, stoga Bajdenova administracija treba da se izbori za stvaranje novog sistema bezbednosti bez oružane konfrontacije.

„To zahteva uspostavljanje razumne ravnoteže između uzimanja u obzir nekih od glavnih interesa Rusije u sferi bezbednosti kako bi se sprečile krize koje se ponavljaju, poput sadašnje, i zaštite suštinskih interesa i principa Zapada“, ističu američki analitičari, ocenjujući da taj zadatak zahteva dosta vremena, ali da nije neizvodljiv.


izvor

[Dreadnought]

Poljski ekspert objašnjava šta se krije iza doktrine NATO-a o obuzdavanju Rusije


Politika obuzdavanja Rusije nije ništa drugo nego pokušaj zemalja NATO-a da sakriju svoj strah od „ruske pretnje“, piše list „Misl Polska“.

„Političari i vojna lica iz zemalja NATO-a poverovali su u 'rusku pretnju' i toliko su je se uplašili da su odlučili da priguše svoj stran samoobmanom: plašimo se Moskve, ali i ona treba nas da se plaši, jer je 'obuzdavamo'“, piše profesor.

Međutim, Modzelevski poziva da se objektivno sagleda situacija jer, po njegovom mišljenju, teško da bi vojnici Belgije ili Španije želeli da krenu na Moskvu ako dođe do toga, odnosno da umru za principe Vašingtona.

Profesor smatra da NATO namerava da natera Poljsku da realizuje taj cilj, pa se zato Varšavi nameće navodno urođena rusofobija kako bi se poljski vojnici „našli u redovima zajedničke vojske koja će priteći u pomoć istočnom krilu NATO-a“.


izvor

[Dreadnought]

"NATO se neće vraćati na format od pre dve decenije"


Džulijan Smit izjavila je danas tokom video konferencije u Briselu da se NATO savez neće vraćati na format koji je imao pre dve decenije.

"Kada razgovarate sa našim NATO saveznicima postoji jasan konsenzus oko jednog pitanja, a to je da ovaj savez ne namerava da se vraća kroz vreme u jednu sasvim drugačiju epohu, kada smo imali drugačiji tip savezništva i potpuno drugačiju formu. Mi funkcionišemo u današnjem svetu", rekla je stalna predstavnica SAD u NATO ambasadorka Džulijan Smit.

Američka ambasadorka je ovo izjavila na molbu da prokomentariše izjavu zamenika ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Rjabkova koji je rekao da "NATO mora da se vrati u svoje granice iz 1997. godine".


izvor