Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Putin, Macron discuss security guarantees over phone

Russian President Vladimir Putin and French President Emmanuel Macron held a phone conversation on Friday to discuss the establishment of long-term and legally binding security guarantees between Russia and the West. According to a Kremlin statement, Putin told Macron that Russia will carefully study the written responses from the United States and the North Atlantic Treaty Organization (NATO) to Moscow's draft agreements on security guarantees. Putin stressed that the U.S. and NATO responses did not take into account such fundamental concerns of Russia as stopping NATO's expansion and refraining from deploying offensive weapons near Russian borders, among others.

[Dreadnought]

Amerika zatražila sednicu SB UN o Ukrajini u ponedeljak, Rusija: Očigledni pi-ar trik


Ambasadorka Norveške pri UN, trenutno predsedavajuća Savetom bezbednosti, rekla je da je sednica o situaciji u Ukrajini, na zahtev Amerike, planirana za ponedeljak, 31. januara u 16 sati po srednjeevropskom vremenu. Reagovala je i ruska Misija pri UN, ističući da se radi o američkom triku.

„Sednica će biti održana na zahtev Amerike“, rekla je novinarima norveška ambasadorka Mona Jul.

Prethodno je stalna predstavnica SAD pri svetskoj organizaciji Linda Tomas-Grinfild rekla da Vašington želi da se pred SB UN u ponedeljak diskutuje o navodnom „pretećem ponašanju“ Rusije prema Ukrajini i jačanju ruskog vojnog prisustva na granici sa Ukrajinom.

Tim povodom oglasio se i zamenik ruskog ambasadora Dmitrij Poljanski koji je rekao da se nada da članice SB neće podržati ovaj „očigledni pi-ar trik koji loše utiče na reputaciju“ ovog tela.

„Ne mogu da se setim da je ikada bio slučaj da članica SB predlaže da se diskutuje o njenim sopstvenim neutemeljenim optužbama i pretpostavkama kao o pretnji međunarodnom poretku od strane nekog drugog“, napisao je Poljanski na Tviteru.

Poslednjih meseci zapadne zemlje optužuju Rusiju da planira invaziju na Ukrajinu, zbog čega je nagomilala snage duž granice sa tom zemljom. U Rusiju su nebrojeno puta odlučno demantovali te optužbe, ističući da se radi o neosnovanim tvrdnjama koje se koriste kao povod za dalje približavanje NATO ruskim granicama.

Rusija je u međuvremenu iznela predloge o garancijama bezbednosti, u okviru kojih je jedan od ključnih zahteva da Alijansa prestane da se širi na istok, održani su pregovori sa SAD, NATO i OEBS, a potom je usledio odgovor Vašingtona i NATO Rusiju.

O odgovoru, kako je ranije danas rekao predsednik Rusije, nema odgovora na ključne stvari koje brinu Rusiju.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov Rejects Talks with US on 'Secondary Issues', Insists on US Acceptance of Russia's Red Lines

[Dreadnought]

„Pomoćnik Vašingtona u igrama protiv Moskve“: London pripremio scenarije vojnog obuzdavanja Rusije


Premijer Velike Britanije Boris Džonson tokom vikenda će razmotriti „opcije za obuzdavanje“ Rusije u Evropi koje je predložio vojni vrh zemlje, saopštio je izvor iz krugova britanske Vlade.

Kako je precizirano, tokom sastanaka na visokom novu održanom prošle sedmice, premijer je zatražio od rukovodilaca Ministarstva odbrane i obaveštajnih službi da razmotre dalje vojne opcije odbrambenog karaktera u Evropi.

„Vojni vrh (Velike Britanije) razradio je niz opcija za obuzdavanje agresije Rusije u regionu, uključujući prebacivanje tehnike i ljudstva i jačanje odbrambenog sistema NATO-a. Premijer će u toku ove sedmice razmotriti te opcije“, navodi izvor.

Takođe je dodao da Forin ofis namerava da u ponedeljak, 31. januara najavi nove sankcije protiv Rusije u vezi sa situacijom oko Ukrajine.


Džonson najavio razgovor sa Putinom

Kako je saopštila pres-služba britanskog premijera, Boris Džonson će u najskorije vreme stupiti u kontakt sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

„Premijer (Boris Džonson) namerava da pojača diplomatske napore i poveća politiku obuzdavanja kako bi sprečio krvoproliće u Evropi. Kada bude razgovarao sa predsednikom Putinom ove nedelje on će ponoviti da je neophodno da Rusija odstupi i da se uključi u diplomatski dijalog“, saopštila je pres-služba.

Iz Kremlja je saopšteno da London još nije zvanično inicirao razgovor.


Pomoćnik Vašingtona

Prema rečima šefa komisije Saveta federacije za zaštitu državnog suvereniteta Rusije Andreja Klimova, Velika Britanija je zapravo pomoćnik Sjedinjenih Američkih Država u politici koju vode protiv Rusije.

„Britanija sebe i dalje zamišlja sebe kao globalnu imperiju, ali odavno je glavni pomoćnik Vašingtona u njegovim igrama protiv Moskve i kontinentalne Evrope“, rekao je ruski senator, istakavši da je sve ostalo „samo posledica te politike koja je opasna po svet“.


izvor

[Kubovac]

Divizion PVO Pancir-S stigao je u Belorusiju da proveri reagovanje snaga Savezne države

Sledeći ešelon vozova isporučio je protivvazduhoplovni raketno-topovski divizion Pancir-S Istočnog vojnog okruga na istovarnu stanicu u Belorusiji. Jedinice Oružanih snaga Ruske Federacije uključene u proveru snaga za reagovanje Savezne države nastavljaju da se premeštaju u republiku.

[MOTORISTA]

Bajden najavio raspoređivanje malog broja vojnika u istočnoj Evropi
Srna 29.01.2022.

Američki predsednik Džo Bajden najavio je raspoređivanje malobrojnih trupa u istočnoj Evropi, iako su najviši zvaničnici Pentagona pozvali na diplomatski pristup.

Bajden je najavio slanje malog broja američkih vojnika da pojača prisustvo NATO-a u istočnoj Evropi, jer tenzije i dalje rastu. SAD već imaju desetine hiljada vojnika stacioniranih širom zapadne Evrope. Najviši zvaničnici u Pentagonu pozvali su na fokusiranje na diplomatiju, govoreći da Rusija sada ima dovoljno trupa i opreme da ugrozi celu Ukrajinu.

- Svaki takav sukob bio bi strašan za obe strane. Ako bi došlo do invazije na Ukrajinu, to bi bilo strašno i užasno - upozorio je najviši američki general, predsjedavajući Združenog štaba Mark Milej.

Ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da sukob nije neizbežan, da još ima vremena i prostora za diplomatiju, kao i da nema razloga da ova situacija preraste u sukob, prenosi Bi-Bi-Si.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Bela kuća: "Ako bude sankcija, cilj ce biti Ruska industrija"
Tanjug 29.01.2022.

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena planira da poštedi obične ruske građane od američke kontrole izvoza ukoliko Rusija napadne Ukrajinu, i da se fokusira na određene ruske industrijske i tehnološke sektore, kazao je zvaničnik Bele kuće Piter Herel.

"Ključni ljudi" će se takođe suočiti sa "značajnim sankcijama", dodala je visoka ekonomska zvaničnica Tea Kendler, preneo je Rojters.

Sankcije bi mogle da ciljaju rusku ekonomiju, pa bi se na udaru našli industrijski i tehnološki sektor, konkretno, pomenuta je proizvodnja pametnih telefona.

- Ne možemo predvideti svaku akciju, ali namera je da se degradira ruska industrijska sposobnost i proizvodnja, a ne da se ciljaju pojedinci, odnosno, svakodnevni ruski potrošači - kazao je nacionalni savetnik u Beloj kući Herel.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Džonson će narednih dana posetiti istočnu Evropu, u planu i telefonski razgovor sa Putinom
Srna 29.01.2022.

Britanski premijer Boris Džonson telefoniraće ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i posetiće narednih dana istočnu Evropu, saopštila je Vlada Velike Britanije.

Iz Vlade su naveli da će premijer ponoviti potrebu da se Rusija "diplomatski angažuje" kada ove neđelje bude razgovarao sa Putinom. On će ponoviti potrebu da Rusija odstupi, navodi se u saopštenju. Džonson je rekao da bi Britanija mogla da rasporedi trupe da zaštiti saveznike u NATO-u ako Rusija napadne Ukrajinu. Međutim, Ukrajina nije deo NATO-a i Rusija želi da Zapad obeća da se nikada neće pridružiti vojnom savezu, videći to kao direktnu pretnju svojoj bezbednosti. Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras posetiće Moskvu u naredne dve sedmice, saopštila je ruska Ambasada u Britaniji.

Džonson je zatražio od vojnih i šefova bezbednosti da mu daju više opcija radi ublažavanja, kako je naveo, "rastuće ruske agresije". Ovog vikenda premijer razmatra te opcije, uključujući raspoređivanje dodatnog broja britanskih vojnika u članice NATO u regionu, navodi Bi-Bi-Si.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

SAD spremne da smanje vojne aktivnosti u Evropi
Tanjug 29.01.2022.

SAD su spremne da smanje neke vojne aktivnosti u Evropi pod uslovom da Rusija preduzme recipročne korake, izjavio je predstavnikz za štampu Pentagona Džon Kirbi.

- Započeli smo pregovore sa Putinom i želeli smo da damo predlog pod uslovom da Moskva prihvati da povuče recipročan potez. Predložili smo da smanjimo neke vojnih aktivnosti u Evropi, pod uslovom da i Rusija pristane na recipročne mere, međutim Rusi nisu bili voljni da to učine. Ponavljam, ne zatvaramo vrata za razgovore. Kao što je jasno saopšteno iz štejt departmenta - ima mesta za razgovore, ali moramo da vidimo kuda nas ti razgovori vode - rekao je Kirbi, prenosi TASS. On je istakao da je Vašington spreman da sarađuje sa Moskvom o tim pitanjima, ali se protivi zabrani širenja NATO na Ukrajinu.

- Vladimir Putin nema ovlašćenje da stavi veto na odluku neke nacije da se prodruži NATO ili stupi u partnerski odnos sa Alijansom. Nije na Putinu da tako olako krši suverenitet Ukrajine. Dakle postoje neke stvari, neki principi oko kojih neće biti kompromisa - rekao je Kirbi i dodao da Rusija nastavlja da jača svoje vojne kapacitete duž granice sa Ukrajinom i u Belorusiji.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov okarakterisao je ove tvrdnje o invaziji na Ukrajinu kao "prazne i neosnovane", kao trik pomoću kojeg se podiže napetost i istakao je da Rusija ne predstavlja nikakvu pretnju bilo kome.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Rusija premešta pomorske manevre, SAD spremne
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 29.01.2022.

Rusija je najavila da će premestiti pomorske vojne manevre dalje od obale Irske.

I to nakon što je zvanični Dablin izrazio zabrinutost u jeku napetosti između Zapada i Moskve oko proširenja NATO na istok i straha Zapada da se Rusija sprema da izvrši invaziju na Ukrajinu. Ruski vojni manevri bi trebalo da budu održani od 3. do 8. februara u međunarodnim vodama na 240 kilometara od obala jugozapadne Irske, ali unutar ekskluzivne ekonomske zone Irske, premnosi AP.

Irski ministar spoljnih poslova Sajmon Koveni usprotivio se ove nedelje ruskim pomorskim manevrima rekavši da "nije vreme za intenziviranje vojnih aktivnosti i tenzija u kontekstu onoga što se dešava sa i u Ukrajini".

"Činjenica da Rusi to nameravaju da rade na zapadnim granicama EU, uz obalu Irske, je nešto što po našem mišljenju jednostavno nije dobrodošlo" poručio je Koveni.

Ruska ambasada u Irskoj objavila je danas na Fejsbuku pismo ambasadora Jurija Filatova u kojem se navodi da će vojno-pomorske vežbe biti izmeštene van irske ekonomske zone "sa ciljem da se ne ometaju aktivnosti profesionalnih ribara".

Ova odluka je redak ustupak usred porasta napetosti zbog gomilanja ruskih snaga duž granice s Ukrajinom i zahteva da se NATO obaveže da nikada neće dozvoliti Ukrajini da se pridruži Alijansi, da zaustavi raspoređivanje NATO naoružanja u blizini ruskih granica i povuče sve svoje snage iz istočne Evrope, ocenjuje Asošijejted pres.

Izvor. www.b92.net

[MOTORISTA]

Lider CDU-a: Isključivanjem Rusije iz SWIFT-a naneli bi sebi ozbiljnu štetu
SVET Autor: Klix.ba 29. jan. 2022

Lider Demohrišćanske unije Nemačke (CDU) Fridrih Merc izjavio je da bi Evropa napravila veliku grešku ukoliko bi pokušala da isključi Rusiju iz međunarodnog platnog sistema poznatijeg kao SWIFT, jer postoji opasnost da bi se tada sistem urušio.

U intervjuu za list Di Velt, Merc je pojasnio kako bi ovakva „ekstremna“ odluka mogla doneti urušavanje kompletnog međunarodnog platnog sistema na koji se oslanjaju brojne države.

„Ako isključimo Rusiju iz SWIFT-a, onda postoji velika opasnost da se ovaj sistem uruši i da ćemo možda morati preći na kineski platni sistem. Time ćemo sebi naneti ozbiljnu štetu“, rekao je on.

Govoreći o izgledima ulaska Ukrajine u NATO, Merc je pojasnio kako država sigurno neće biti primljena još određeni period.

"Mislim da je ovo ispravna pozicija. Međutim, nezamislivo je da bismo ispunili dugoročni zahtev Rusije kojim bi isključili slobodu odlučivanja o ulasku Ukrajine u NATO", mišljenja je lider CDU-a. On je naglasio da je Evropska unija napravila grešku kada je sklopila sporazum o pridruživanju s Ukrajinom.

"To je dovelo do kontroverzi u vezi s postojećim trgovinskim aranžmanima s Rusijom. Kao EU, moramo poštovati činjenicu da zemlje koje sklapaju sporazume o pridruživanju ili sporazume o zoni slobodne trgovine s Evropskom unijom, mogu istovremeno imati obaveze prema drugim ekonomskim zonama", izjavio je Merc.

Izvor. www.nova.rs

[Dreadnought]

Moskva odgovorila na najavu novih sankcija: Zapadu predstoji da se navikne na naše recipročne mere


Nove sankcije koje je najavila Velika Britanija protiv Rusije predstavljaju način da zapadni političari dokažu da nisu „slabići“, Zapadu ne ostaje ništa drugo već da se navikne na recipročne mere, izjavio je zamenik šefa komiteta za međunarodne poslove ruske Državne dume Vjačeslav Nikonov.

„To je i dalje jedna od onih mera u slučaju `ruske agresije` na Ukrajinu. Moraju svima da dokažu da nisu slabići“, kazao je on.

Prema rečima Nikonova, Rusiji već nekoliko vekova prete sankcijama i za to vreme je naučila da živi sa tim merama, a Zapadu tek predstoji da se navikne na recipročne odgovore Moskve.

Prethodno je saopšteno da i Evropska unija i Velika Britanija zajedno razrađuju sankcije protiv novih ruskih projekata u gasnom sektoru koje će biti uvedene u slučaju eskalacije sukoba oko Ukrajine.


izvor

[Dreadnought]

Strateška odluka: Rusija se oslobađa američkih državnih obveznica


Centralna banka Rusije ponovo je osetno smanjila ulaganja u američke državne obveznice. Moskva se planski oslobađa ovih hartija od vrednosti još od 2014. godine, a najnovije američke pretnje sankcijama Rusiji samo ubrzavaju proces. Sada je udeo američkih državnih obveznica u međunarodnim rezervama Rusije manji od procenta.

Ministarstvo finansija SAD izvestilo je da je Rusija smanjila ulaganja u američke državne hartije od vrednosti – sa 3,7 milijardi dolara u oktobru na 2,4 milijarde dolara u novembru, dok je u septembru ta suma iznosila 3,91 milijarde dolara.


Udeo američkih državnih obveznica na minimumu

Ove obveznice su jedan od ključnih finansijskih instrumenata Bele kuće, koje pomažu da se niveliše budžetski deficit. Međutim, na Rusiju u tome očigledno ne treba da računati, jer je američke državne obveznice rasprodala gotovo u potpunosti.

Još koliko 2010-2013. godine ulaganja Rusije u američki dug premašivala su 140 milijardi dolara. Međutim, nakon što je aprila 2014. Vašington najavio sankcije protiv Rusijee, Rusi su počeli su da se oslobađaju američkih hartija od vrednosti.

Centralna banka Rusije je 2018.godine pokrenula ogromnu rasprodaju, prepolovivši portfelj američkih državnih obveznica hartija - na 13,2 milijarde dolara. Od tada se praktički nije povećao udeo američkih obveznica u zlatno-deviznim rezervama Rusije.


Uravnoteženi portfelj

Ulaganja se periodočno povećavaju što je potrebno radi balansiranja portfelja, ali se u celini gledano dosledno smanjuju. Sada američke hartije od vrednosti čine manje od jedan odsto međunarodnih rezervi Rusije. Osobođena sredstva ulažu se u zlato, kao i u evro i u juane.

Može se reći da je to logičan rezultat politike koja se odavno vodi. Od oktobra Ministarstvo finansija Rusije predložilo je rasprodaju i dolarski aktivi pali su na rekordno niski nivo, konstatuje Edvard Bugrov iz investicione kompanije "GLS Invest".

Postoji nekoliko faktora za to. Prvo, u toku je dedolarizacija koja smanjuje zavisnost ruske ekonomije od američke valute. Drugo, međunarodne rezerve treba diversifikovati.

Kako ističe Mihail Kogan, šef odeljenja za analitička istraživanja na Višoj školi za finansijski menadžment, rebalans je normalan proces za apsolutno svaki portfelj, počev od pojedinačnog investitora novajlije do države. Prema njegovoj prognozi, pošto podataka zasad nema, u decembru je dinamika vezana za američke državne obveznice takođe bila negativna. Reč je o uobičajenom preispitivanju interesovanja prema određenoj stavki investiranja.


Proceniti rizik

Međutim, formiranje rezervi nije samo pitanje tržišne svrsishodnosti. Diversifikacija (evro, juan, švajcarski franak, kao i rezervne valute drugog reda) povećava stabilnost finansijskog sistema u reagovanju na dalje pritiske. Drugim rečima, oslobađajući se američkog državnog duga, Rusija pre svega minimizira sankcione i geopolitičke rizike.

Već sada je jasno da su odnosi dve zemlje ponovo eskalirali i da Vašington preti Moskvi novim ograničenjima. Rusiju će te "isključiti" iz sistema SVIFT, te joj obećavaju ciljane sankcije protiv banaka. Ali ima i gorih opcija.

"Ne može se isključiti mogućnost da SAD odluče da zamrznu dolarske aktive Rusije i odbiju da odgovaraju na dužničke obaveze. Naravno, na talasu slične retorike bilo bi nerazumno držati novac u resursima koji su pod kontrolom oponenta", ukazuje Edvard Bugrov.


Racionalan pristup

Istovremeno, iako je udeo američkih državnih obveznica u zlatno-deviznim rezervama Rusije postao čisto simboličan, to ne znači da sve treba prodati. Američke državne obveznice su visoko likvidni aktivi, mogu se brzo i u velikom obimu konvertovati u vodeće svetske valute i prodati u bilo kom trenutku. Pored toga, to je zgodan alat za osiguranje obaveza, recimo u poslovima sa drugim aktivima.

Uz to, ogromna većina međunarodnih obračuna se i dalje vrši u američkoj valuti, a upravo se dolar koristi u glavnim finansijskim i robnim tokovima.

Druga stvar je što se Rusija svesno udaljava od sistemskog rizika, a ovde se ne radi samo o geopolitici i sankcijama. Sama finansijska situacija u SAD nameće pitanja među mnogim investitorima. Pre svega, zbunjuje ih ogroman dug kojim je sve teže upravljati od skoro 30 biliona dolara.

U avgustu prošle godine, Amerikanci su ponovo dostigli zakonom uspostavljen plafon državnog duga. Tehnički gledano, ovo je onemogućilo zemlju da se zadužuje. U tom trenutku obaveze državne blagajne već su premašile obim američke privrede i iznosile 28,5 biliona dolara. Na kraju je Ministarstvo finansija opet podiglo limit a budžet prevelo u režim "usisivača", emitujući seriju državnih obveznica na velike sume. Vašingtonu i dalje pozajmljuju novac, ali je sve više bojazni hoće li on moći da ga vrati.


Čvrste rezerve

Međunarodne rezerve Rusije su dotle krajem 2021. Obnovile istorijski maksimum i dostigle 630,5 milijardi dolara. Ovim visokolikvidnim stranim aktivima upravljaju Centralna banka i vlada.

One obuhvataju monetarno zlato, posebna prava vučenja (SDR), rezervnu poziciju u MMF i sredstva u stranoj valuti. Sve se to koristi za pokrivanje deficita platnog bilansa, za uticaj na kurs rublje putem intervencija, plaćanje spoljnih kredita, obračunske operacije s drugim državama i ispunjavanje socijalnih obaveza.

Poslednjih godina dominira zlato. Krajem juna 2020. godine udeo plemenitog metala je prvi put premašio dolar – iznosio je 23 odsto prema 22 odsto. Otprilike jednu trećinu sredstava čini evro, a 12 odsto juan.

Banka Rusije je krajem 2021.godine povećala svoje zlatne rezerve na 2,3 hiljade tona (što je oko 74 miliona unci). To je vredno oko 133 milijarde dolara, a čini oko 21,3 odsto zlatno-deviznih rezervi. Tako visoki pokazatelj, , kako navodi komentator RIA Novosti Natalija Dembinska, daje dodatnu stabilnost, osigurava pouzdanost, diversifikaciju i rast vrednosti. Inače sada se oko trećine rezervi razvijenih zemalja čuva upravo u zlatu.


izvor

[Dreadnought]

Britanija planira veliko prebacivanje trupa i tehnike u Estoniju


Velika Britanija razmatra mogućnost dvostrukog povećanja brojnosti svog vojnog kontingenta u Estoniji i prebacivanje odbrambenog naoružanja u vezi sa situacijom oko Ukrajine, saopštila je pres služba britanskog premijera.

„Premijer razmatra svu moguću pomoć NATO-a i namerava da pokrene Oružane snage Velike Britanije za zaštitu svojih saveznika. Velika Britanija razmatra varijantu dupliranja broja vojnika i slanje odbrambenog naoružanja u Estoniju. Za zaštitu saveznika NATO-a mogli bi biti poslati mlazni avioni, ratni brodovi i vojni stručnjaci“, navodi se u saopštenju.

Napominje se da će se sledeće nedelje predstavnici Londona dogovoriti o konačnim detaljima predloga sa predstavnicima NATO-a u Briselu, a ministri će razgovarati o vojnim opcijama u ponedeljak.

„Ovaj paket će poslati jasnu poruku Kremlju da nećemo tolerisati destabilizujuću aktivnost i da ćemo uvek stajati uz naše saveznike u NATO-u u suočavanju sa neprijateljskim koracima Rusije. Naložio sam pripremu za transfer ljudstva i tehnike u Evropu sledeće nedelje kako bismo mogli da podržimo naše saveznike u NATO-u na kopnu, moru i u vazduhu“, rekao je Džonson.

Takođe se navodi da će moguće prebacivanje britanskog kontingenta ojačati potencijal NATO-a i britansku podršku partnerima u Skandinaviji i na Baltiku. Osim toga, britanski ministar odbrane Ben Volas posetiće sledeće nedelje Mađarsku, Sloveniju i Hrvatsku. Ministar odbrane će narednih dana zajedno sa ministrom spoljnih poslova Liz Tras takođe otići na pregovore u Moskvu.

Trenutno je u Estoniji stacionirano 900 britanskih vojnika, u Ukrajini 100 i oko 150 u Poljskoj.

U okviru misije za obuku „Orbital“ britanskog Ministarstva odbrane u Ukrajini, koja je pokrenuta 2015. godine, obuku je prošlo oko 22 hiljade ukrajinskih vojnika. Velika Britanija je u januaru poslala u Ukrajinu dodatne nove vojne instruktore i dve hiljade raketa.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Amerika je u stanju da izda prijatelje zarad sopstvenih sebičnih interesa


Zarad sopstvene koristi, Sjedinjene Američke Države mogu da izdaju one sa kojima su negovale prijateljske odnose i sa kojima su sarađivale, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Vašington je u svojim aktivnostima na međunarodnoj sceni pragmatičan, negde utilitaran. Kada se Americi učini da nešto odgovara njenim interesima, ona može u određenoj meri da izda sve one sa kojima je bila prijatelj, sarađivala i koji su joj obezbedili pozicije u različitim regionima sveta“, rekao je ministar za „Prvi kanal“.

S tim u vezi, on je podsetio na bivšeg predsednika Egipta Hosnija Mubaraka.

„Kada su ga uhapsili, Vašington ni prstom nije mrdnuo“, istakao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije je naveo i primer Avganistana.

„Pogledajte šta se desilo u Avganistanu. Mnogo je primera kada su se Amerikanci vodili isključivo svojim pragmatičnim, kako se u narodu kaže, sebičnim interesima“, napomenuo je ruski ministar.


Bezbednost Rusije neće biti narušena

Međutim, Lavrov je naglasio da Moskva ne namerava da ostane u položaju u kojem je njena bezbednost narušena.

„I mi imamo svoje interese, faktore i život. Poučeni gorkim iskustvom, ne želimo da ostanemo u položaju gde se naša bezbednost svakodnevno narušava“, kontatovao je on.

Prema njegovim rečima, Rusija ne gaji iluzije i želi dobre, ravnopravne odnose sa SAD i drugim zemljama sveta, zasnovane na poštovanju.

„U Americi politiku 'kroji' veliki broj igrača. Tamo postoji zbunjujuć sistem koji često najvažnija pitanja globalne bezbednosti i stabilnosti pravi taocem unutarstranačkih igara, interesa senatora određene države. Svaki zakon može da bude 'natovaren' izmenama koje nemaju veze sa konkretnim pitanjem. Navikli su tako da žive. Ali drugima nije zbog toga lakše“, istakao je diplomata.

Istovremeno, Lavrov je rekao da će Moskva danas uputiti zahtev NATO-u i OEBS-u da objasne svoje tumačenje obaveze da se bezbednost ne jača na račun drugih. Ukoliko ne nameravaju to da čine, želimo da objasne zašto, kaže diplomata. S tim u vezi, napomenuo je da će odgovor zapadnih zemalja na zahtev ruskog MIP-a da objasne kako tu tumače obavezu preuzetu u okviru OEBS-a – biti odlučujuć pri formiranju predloga predsedniku o daljim koracima.

„To će biti ključno pitanje prilikom definisanja naših daljih predloga o kojima ćemo izvestiti predsednika Vladimira Putina“, dodao je.

Rusija će tražiti od Zapada ne samo obećanja, već i pravno obavezujuće garancije svoje bezbednosti, kaže ministar.

„Sada znamo koliko vrede reči Zapada. Tražićemo ne samo uverenja, političke obaveze 'na papiru', već i pravno obavezujuće garancije koje bi osiguravale bezbednost na čitavom evropskom kontinetu uz puno, ravnopravno uvažavanje legitimnih interesa Ruske Federacije“, objasnio je Lavrov.

Prema njegovim rečima, „sada imamo ozbiljne probleme upravo zato što se Zapad neoprezno i nepošteno poneo prema ruskim interesima. Međutim, postali smo mudriji, a kažu da se uči samo na sopstvenim greškama“, zaključio je šef ruske diplomatije.


izvor