Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Moguć i lični kontakt dvojice lidera
Tanjug 01. 02. 2022.

PREDSEDNICI Rusije i Francuske, Vladimir Putin i Emanuel Makron, razgovarali su telefonom o situaciji u Ukrajini, kao i o bezbednosnim garancijama koje je predložila Rusija, saopštio je danas Kremlj.

U saopštenju se navodi da će Moskva i Pariz razmotriti mogućnost da dođe do ličnog sastanka Putina i Makrona, prenosi TASS.

- Strane su se dogovorile o daljim telefonskim kontaktima - navodi se u saopštenju.

To je drugi telefonski razgovor Putina i Makrona za nešto više od tri dana, ukazuje Rojters. Putin je u petak rekao Makronu da se odgovorima SAD i NATO na ruske predloge o bezbednosti ne rešavaju "glavne brige" Moskve. Putin je naglasio da ne želi da situacija u blizini Ukrajine eksalira.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

EK: EU će učiniti sve da Rusija ne koristi gas kao oružje
SVET Autor: Tanjug 31. jan. 2022

Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis izjavio je danas da je gasovod Severni tok 2 koji je projektovala Rusija stavljen na čekanje, da EK ispituje usklađenost projekta sa evropskom energetskom politikom i istakao da će EU učiniti sve da Rusija nema mogućnost da koristi prirodni gas kao oružje.

Severni tok 2, koji od Rusije do Nemačke prolazi i kroz Baltičko more završen je u septembru, ali se čeka odobrenje regulatora u Nemačkoj i EU da bi počeo da funkcioniše, prenosi Rojters. Dombrovskis je takođe najavio da Evropska komisija planira da sutra odobri paket finansijske pomoći Ukrajini u vrednosti od 1,2 milijarde evra.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

Rusija: Naši avioni lete strogo po pravilima


Ruski lovci Su-27 nisu leteli iznad Baltičkog mora 29. januara, saopštilo je Ministartsvo odbrane Rusije, odbacivši optužbe Estonije da su ruski avioni povredili njen vazdušni prostor.

„Svi letovi aviona Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije realizuju se u strogom skladu sa Međunarodnim pravilima korišćenja vazdušnog prostora iznad neutralnih voda, ne kršeći granice drugih država“, saopštilo je Ministartsvo odbrane.

Ranije je ministarstvo spoljnih poslova Estonije uručilo protesnu notu ambasadoru Rusije zbog ruskog lovca Su-27 koji je, navodno, narušio granicu te zemlje.

Kako su saopštili, incident se dogodio u rejonu ostrva Vajndlo. Avion se nalazio u vazdušnom prostranstvu Estonije manje od jednog minuta.


izvor

[Dreadnought]

Londongrad se odriče ruskog kapitala koji je već otišao u EU


Pretnja Velike Britanije da će u okviru pooštravanja sankcija protiv Rusije blokirati imovinu kompanija „povezanih sa Kremljom“ mogla bi Londonu, koji zbog ruskog novca već zovu Londongrad, da se vrati kao bumerang, ocenjuju ruski eksperti. U svakom slučaju, ako do toga dođe, Rusija će odgovoriti recipročno.

Komentarišući pretnje britanske ministarke spoljnih poslova Liz Tras da će londonske vlasti sledeće nedelje pooštriti sankcije Rusiji zbog situacije oko Ukrajine i da bi jedna od mera mogla biti konfiskacija ruske imovine u Velikoj Britaniji ruski ekspert Vasilij Koltašov ocenjuje da ove najave pokazuju „veliku nervozu Londona“, koji već ionako trpi zbog odliva kapitala.

„Iz saopštenja Britanaca jasno je da ruski novac ne smatraju privatnim. Ispostavlja se da sve što dolazi iz Rusije i ima neku vezu sa Rusijom može biti konfiskovano voljom britanskih vlasti. Izgleda da se njima ne sviđa Rusija, ali da im se sviđa ruski novac. Kako god, ove izjave pokazuju veliku nervozu u Londonu, dok se kapital već dugi niz godina odliva iz Engleske ka Evropskoj uniji i, recimo, ka Frankfurtu, pošto se veruje da je rad u EU nekako lakši, opušteniji. Prema različitim izvorima, iz Engleske je samo ruskog novca povučeno najmanje 300 miliona dolara i prebačeno u EU i to upravo zbog toga da se ne bi upalo u zamku britanskih političkih igrarija. Štaviše, postalo je jasno da Engleska uopšte nije pravna država, da se takve stvari tamo olako izgovaraju i da se lako mogu primeniti“, kaže Koltašov.

Ekspert napominje da nisu svi ruski biznismeni promenili svoju investicionu politiku, te da su mnogi ostali na Londonskoj berzi, što kako ocenjuje, sugeriše na to da su mnogi bogataši dobili nekakve garancije od Londona.


London i EU trpe kritike zbog veza sa Rusijom

Zanimljivo je da samo nekoliko dana pre nego što će britanska šefica diplomatije objaviti o novim antiruskim sankcijama Organizacija za istraživanje državne politike i propagande „Centar američkog progresa“ napravila izveštaj za američkog predsednika Džo Bajdena u kome šefa države savetuje kako da se obračuna sa Rusijom zbog situacije oko Ukrajine i u kome se kritikuju američki saveznici, Velika Britanija i EU, zbog svojih veza sa ruskim „oligarsima“.

Bajdenu se savetuje da „targetira“ i iskoreni bogatstvo i uticaj „oligarha“, koji su prebacili svoj novac na Zapad, poslali svoju decu u zapadne škole i univerzitete, kupili nekretnine u zapadnim prestonicama i drugim destinacimaja, i ušli zapadne elitne krugove. Procenjuje se da ruski privatni novac koji se drži u inostranstvu može iznositi više od triliona dolara.

Kako se dodaje u izveštaju, „oligarsi“ daju novac velikim zapadnim političkim partijama, univerzitetima i dobrotvornim organizacijama. Zapošljavaju vodeće advokatske kancelarije, računovođe, menadžere i brokere za nekretnine.


Kupili su uticajne novine i medije, sportske timove i kompanije…

„Za iskorenjivanje takvog uticaja biće potrebne agresivne sankcije i zabrane izdavanja viza“, navodi se u tekstu, a Roman Abramovič je jedno od imena koje se konkretno pominje.

Takođe u američkom izveštaju ističe se da banke u Nemačkoj, Švedskoj, Danskoj i u baltičkim zemljama bave pranjem novca ruskih oligarha, a da je London postao glavni centar ruskog novca, zbog čega je u medijima dobio nadimak „Londongrad“.

Da bi se smanjio uticaj ruskih „oligarha“ na Zapadu, savetuje se uvođenje oštrih sankcija protiv njih, konfiskacija imovine, pokretanje sudskih procesa, kao i zabrana dobijanja vize. Pored toga, SAD i Britaniji je preporučeno da stvore radnu grupu za borbu protiv „ruskih kleptokrata“, kao i da se obračunaju sa njihovim „zapadnim saučesnicima“: kompanijama, računovođama, investicionim firmama koje profitiraju od rada sa „oligarsima“.

Između ostalog, Zapadu se savetuje da zabrani izvoz tehnologija u Rusiju i da vodi stalnu kampanju ekonomskih sankcija protiv Moskve sa ciljem da dugoročno degradira rusku ekonomiju.
Koltašov ocenjuje da Vašington u „određenoj meri“ može da računa na London.

„London je već nagovestio određene granice, a to znači da neće direktno učestvovati u sukobu, jer svaki konflikt u Evropi, između bilo kojih država, odraziće se kao poraz Engleske, pošto će to naneti nepopravljivu štetu Londonskoj berzi i britanskim hartijama od vrednosti. Stoga, Britanci drže distancu. Što se tiče zemalja EU one igraju posebnu igru, naročito Nemačka, koja je, izgleda, zainteresovana da SAD budu nekako ponižene u Evropi, makar čisto političkim putem u Ukrajini. Kao rezultat toga Nemačka bi mogla da zauzme britanske sfere uticaja u Poljskoj i Češkoj i dobije više jeftinog gasa, govoreći istovremeno: ‘Pokušali smo da napravimo zajednički front protiv Rusije, ali vašom krivicom to nije uspelo’“, kaže Koltašov.


Rusija će uzvratiti udarac

Kako je obelodanila je britanska ministarka spoljnih poslova, London sprema nacrt zakona koji bi omogućio primenu sankcija protiv bilo koje ruske kompanije „povezane sa Kremljom“ i zapretila je da „Putinovi oligarsi i ruske kompanije koje služe kao stub ruske države neće moći da se sakriju“.

Liz Tras nije isključila mogućnost konfiskacije imovine ruskih biznismena u Londonu, a komentarišući opaske da će takve mere pogoditi i britanske investitore, ona je rekla da su „demokratija i sloboda važniji od trenutnih finansijskih interesa”.

Ruski ekspert Anton Šabanov smatra da bi to nanelo štetu ruskim biznismenima, ali i da bi se kao bumerang vratilo i Londonu, jer se takav potez stvorio lošu klimu i nepoverenje, što se ne bi dopalo krupnim investitorima iz drugih zemalja.

„To bi svakako bio obostrani udarac, i za London i za te ljude koji ulažu u ekonomiju Velike Britanije, jer danas je na udaru ruski pasoš, a sutra nečiji drugi. To je klizav teren“, ocenio je ekspert.

Ekonomista Jurij Judenkov smatra da su pretnje Londona „za sada“ samo populističke izjave povezane sa unutrašnjom političkom krizom.

„Oni su svoje namere izneli — videćemo šta će odlučiti parlament. Izgleda da sve to odgovara britanskom premijeru Borisu Džonsonu. Jasno je da je on taj koji piše ovaj scenario. Za njega je sav ovaj haos i navodni rat protiv Ukrajine šansa da popravi svoje unutrašnje pozicije, jer su prilično klimave — njegov rejting je svega 24 odsto. Stoga su sve te parole koje čujemo pomešane — čas se govori o zaštiti Ukrajine, čas o zaštiti slobode i demokratije.
 
Osim toga, mora se priznati da Britanija, na čelu sa Džonsonom, postaje vazalna država SAD. Ne samo sankcije, već i ekonomska politika pokazuje da on širom otvara vrata SAD“, kaže Judenkov.

Judenkov smatra da je Velika Britanija počela da preti sankcijama, pošto London, kao i sve druge zemlje NATO-a, nemaju čime da odgovore Rusiji na njene zahteve o bezbednosnim garancijama.

„Ukrajina sama po sebi nije toliko važna za Veliku Britaniju. Verujem da su sve ove haotične akcije ne samo Engleske, već i zemalja NATO-a u celini, uzrokovane našom pozicijom. Naši bezbednosni zahtevi izazvali su blagu paniku u redovima zapadnih političara…“, naveo je Judenkov.

Ruski ekspert Igor Kovaljov ocenjuje da ovaj otvoreni napad Londona na ruski biznis neće ostati bez odgovora Moskve, a to će značiti recipročne mere prema britanskom biznisu.

„Ovde se radi o napadu na naše energetske kompanije i na ruski biznis. Ovo je zabrinjavajuće, ali to je problem čak i za Britance. Znamo koliko je britanskih energetskih kompanija bankrotiralo zbog skoka cena prirodnog gasa i koliko je situacija na energetskom tržištu trenutno teška... U svakom slučaju, ovaj pritisak je protivzakonit i London će se suočiti sa ruskim kontramerama", zaključio je Kovaljov.


Olivera Ikodinović
izvor

[Dreadnought]

Stejt department potvrdio: Dobili smo od Rusije odgovore o bezbednosnim garancijama


Američki Stejt department potvrdio je da je američka strana dobila odgovor Rusije na svoj predlog o bezbednosnim garancijama i deeskalaciji krize oko Ukrajine.

„Možemo da potvrdimo da smo dobili pisani odgovor od Rusije. Bilo bi neproduktivno pregovarati javno, pa ćemo Rusiji prepustiti da odluči da li želi da razgovara o svom odgovoru“, izjavio je predstavnik američke diplomatske službe.

On je naglasio da je Vašington i dalje potpuno posvećen dijalogu sa Rusijom za rešavanje bezbednosnih pitanja, uključujući ukrajinsku krizu, i namerava da održava bliske konsultacije o toj temi sa svojim saveznicima i partnerima, što takođe podrazumeva Kijev.


izvor

[Dreadnought]

Rusija: Nećemo se povlačiti pred američkim sankcijama


Rusija neće odustati od svojih interesa zbog pretnji Amerike, saopštila je ruska ambasada u Vašingtonu. Neće biti ustupaka zbog sankcija, dodaje se u saopštenju.

„Generator napetosti nije Moskva, nego Vašington. Nemamo nameru da se povlačimo i stojimo mirno pred pretnjom američkim sankcijama“, navodi se u poruci ambasade na Fejsbuku.

Kako se ističe, upravo su SAD „podstakle radikalno-nacionalistički državni prevrat u Kijevu zbog čega su se stanovnici Krima našli pod pretnjom uništenja i glasali za ujedinjenje sa Rusijom“, navodi se u poruci.

Takođe se navodi da Vašington snabdeva ukrajinske vlasti savremenim ofanzivnim naoružanjem izlazeći u susret želji vlade Vladimira Zelenskog da problem Donbasa reši putem sile.

Ruske diplomate su optužile Vašington da krše princip nedeljivosti bezbednosti i da je svoju vojnu infrastrukturu doveo tik uz granica Rusije. Istovremeno se ističe da Rusija ima suvereno pravo da svoje snage premešta na svojoj teritoriji i da to ne predstavlja pretnju nikome.

Podsetimo, zapadne zemlje prete Rusiji sankcijama bez presedana u slučaju eskalacije sukoba u Ukrajini.


izvor

[MOTORISTA]

Lavrov poslao NATO-u pitanja o principima bezbednosti
Tanjug 01.02.2022.

Ministar spoljnih poslova Lavrov poslao je pitanja ministrima spoljnih poslova NATO-a, kao i američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu, o tome kako Alijansa razume princip nedeljivosti bezbednosti, izjavio je visokorangirani diplomatski izvor za RIA Novosti.

- Nema odgovora na ovu poruku od Zapada, ni od koga - rekao je taj izvor. Dodao je da Moskva nastavlja da priprema „konsolidovan” odgovor SAD-u i NATO-u o bezbednosnim garancijama, a da se poruka Lavrova odnosi na to kako Zapad razume princip "nedeljivosti bezbednosti".

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško prethodno je danas izjavio da Rusija još nije SAD-u dostavila odgovor nakon što je Vašington prošle sedmice odgovorio na ruski predlog o bezbednosnim garancijama. Njegova izjava usledila je pošto su pojedini mediji preneli da je iz američkog Stejt departmenta potvrđeno da je Moskva odgovorila nakon što su joj SAD i NATO dostavili odgovore na zahteve o garancijama bezbednosti.

- To nije tačno - rekao je Gruško za agenciju RIA Novosti. On je dodao da su odgovori SAD-u i NATO-u još u pripremi.

Moskva je krajem prošle godine SAD-u i NATO-u uputila predloge garancija za bezbednost, koji obuhvataju dalje neširenje NATO-a na istok, kao i to da Ukrajina neće ući u članstvo Alijanse. SAD i NATO su 26. januara dostavili pisane odgovore, a Moskva je saopštila da te odgovore razmatra, navodeći da SAD i NATO nisu odgovorili na glavno pitanje - neširenje NATO-a na istok.

Zapad optužuje Rusiju da priprema napad na Ukrajinu, dok Moskva kategorički odbacuje te tvrdnje.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Ko laže, SAD ili Rusija?
IZVOR: B92, TANJUG UTORAK, 1.02.2022.

SAD su dobile pisani odgovor od Rusije pošto je Vašington prošle nedelje dostavio pisane odgovore na zahteve Moskve za bezbednosne garancije.

To je izjavio portparol Stejt departmenta.

"Možemo da potvrdimo da smo dobili pisani odgovor od Rusije", rekao je portparol, čije ime agencija ne navodi, prenosi Rojters. On je dodao da bi bilo neproduktivno pregovarati u javnosti, tako da Vašington prepušta Rusiji ako želi da razgovara nakon što je uputila odgovor. Takođe je naveo da SAD ostaju potpuno posvećene dijalogu kada je reč o tim pitanjima i da će nastaviti konsultuje sa svojim saveznicima i partnerima, uključujući Ukrajinu.

Međutim, u međuvremenu se oglasio zvanični Kremlj, koji je demantovao navode Stejt departmenta.

Naime, kako prenosi "Sputnjik", izvor pri Ministarstvu spoljnih poslova Rusije otkrio je da taj resor i dalje sprema odgovor Vašingtonu. Moskva je krajem prošle godine SAD-u i NATO-u uputila predloge garancija za bezbednost, koji obuhvataju dalje neširenje NATO-a na istok, kao i to da Ukrajina neće ući u članstvo Alijanse. SAD i NATO su 26. januara dostavili pisane odgovore, a Moskva je saopštila da te odgovore razmatra, navodeći da SAD i NATO nisu odgovorili na glavno pitanje - neširenje NATO-a na istok.

Zapad optužuje Rusiju da priprema napad na Ukrajinu, dok Moskva kategorički odbacuje te tvrdnje.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Blinken, Lavrov to hold fresh talks on Ukraine crisis as UK’s Johnson heads to Kyiv

US Secretary of State Antony Blinken holds fresh talks Tuesday with his Russian counterpart Sergei Lavrov on the Ukraine crisis as Western officials say Russia continues to build a massive military force on the ex-Soviet state's border. The call, the first between the top US and Russian diplomats, comes as British Prime Minister Boris Johnson heads to Kyiv for talks with Ukraine's President Volodymyr Zelensky.

[Dreadnought]

Jakov Kedmi: SAD i druge zemlje Alijanse hitno treba da učine ustupke Moskvi, inače će ih „samo čudo spasiti“


SAD i druge zapadne zemlje još uvijek mogu da izbegnu odlučnu i oštru reakciju Rusije kao odgovor na odbijanje zahtjeva Moskve za dalje širenje NATO-a, smatra politikolog Jakov Kedmi.

– Ako gledamo trenutnu sliku, onda će u roku od dvije nedjelje biti pregovora između ministara spoljnih poslova (Ruske Federacije i Sjedinjenih Država), dok Olimpijada traje. Onda će Ruska Federacija sačekati malo odgovor Amerikanaca. Nakon toga, general armije Šojgu će dati preporuke predsjedniku Rusije, vrhovnom komandantu. On će izabrati opciju, a sledeća faza će početi – objasnio je stručnjak.

Prema njegovim riječima, Rusija je spremna da što prije riješi problem sa NATO-om u istočnoj Evropi i za to ima sve potrebne snage i sredstva. SAD i druge zemlje Alijanse hitno treba da učine ustupke Moskvi, inače će ih „samo čudo spasiti“, zaključio je Kedmi.

Politikolog je ranije ispričao kako je ruski predsjednik Vladimir Putin sa dva telefonska poziva naterao Vašington da započne pregovore o bezbjednosnim garancijama.


izvor

[Dreadnought]

Novi razgovor Blinkena i Lavrova: Amerika traži od Rusije da povuče trupe sa ukrajinske granice


Državni sekretar SAD Entoni Blinken i šef ruske dilomatije Sergej Lavrov razgovarali su telefonom o američkom odgovoru na ruske predloge u oblasti bezbednosti, saopštio je Stejt department.

"Državni sekretar je naglasio spremnost SAD, kako bilateralno, tako i zajedno sa saveznicima i partnerima da nastavi suštinsku razmenu mišljenja sa Rusijom o uzajamnoj zabrinutosti u sferi bezbednosti", navodi se u saopštenju.

Blinken je u razgovoru sa ruskim kolegom pozvao Moskvu na "hitnu deeskalaciju situacije" i da povuče trupe i oružje sa ukrajinske granice. On je saopštio da svaka država ima pravo da samostalno vodi spoljnu politiku i da bira saveze.

Blinken je naglasio da invazija Rusije na Ukrajinu može dovesti do "brzih i surovih posledica" za Moskvu i pozvao na diplomatiju.

Zvanična Moskva je više puta saopštavala da se njene snage nalaze na ruskoj teritoriji i da ne ugrožavaju nikoga. Američko sazivanje SB UN povodom glasina da se na rusko-ukrajinskoj granici nalazi više od 100.000 vojnika izazvalo je čuđenje kod ruskog diplomate. Štaviše, on je pokretanje ovog pitanja u UN okarakterisao kao mešanje u unutrašnje stvari Rusije.


izvor

[Dreadnought]

Orbanova mirovna misija


Niko od lidera EU ne želi rat, poručio je danas mađarski premijer Viktor Orban tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi.

"Moja današnja poseta je i svojevrsna mirovna misija. Voleo bih da vas ponovo uverim da niko od lidera Evropske unije i njenih država članica ne želi rat ili sukobe. Pozivamo na politička rešenja i obostrano korisne sporazume", rekao je Orban.

Ruski predseednik Vladimir Putin rekao je da bi mu bilo drago da infomiše Orbana o pregovorima Rusije o bezbednosnim garancijama sa SAD i NATO, prenosi Tass.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Zapad pokušava da zaboravi na ključni princip nedeljivosti bezbednosti


Zapad u potpunosti pokušava da zaboravi na ključni princip nedeljivosti bezbednosti, saopštio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, istakavši da je na to podsetio američkog državnog sekretara Entonija Blinkena tokom današnjeg telefonskog razgovora.

„Naše zapadne kolege ne samo da pokušavaju jednostavno da ignorišu, nego da u potpunosti predaju zaboravu taj ključni princip međunarodnog prava (nedeljivost bezbednosti), koji je dogovoren na evroatlantskom prostoru. Da do toga ne bi došlo, kada smo dobili reakciju iz Vašingtona na naše prvobitne predloge detaljno sam opisao to o čemu sada govorimo u posebnom pismu koje sam poslao svim ministrima spoljnih poslova zemalja OEBS-a i nizu drugih država, kako bi bili upoznati sa našim stavom“, rekao je Lavrov, objavilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

On je podsetio da je reakcija SAD i NATO na ključno pitanje – savesno poštovanje sporazuma o nedeljivosti bezbednosti koji su postignuti u okviru OEBS-a u Istanbulu 1999. godine i u Astani 2010. godine bila – negativna.

Kako je precizirao, ti sporazumi ne samo da predviđaju slobodu izbora saveza, nego i uslovljavaju slobodu njihovog izbora potrebom da se izbegava jačanje bezbednosti na račun ugrožavanja bezbednosti drugih.

Prema rečima Lavrova, Moskvu brine stav niza zemalja NATO-a o nedeljivosti bezbednosti.

„Na primer Francuska, koja je preko svog ministra spoljnih poslova nedavno saopštila da oni insistiraju na potrebi osiguravanja bezbednosti na osnovu dokumenata koji su prethodili usvajanju Istanbulske povelje i Astanske deklaracije i citiraju dokument sa samita OEBS-a u Parizu 1990. godine u kome nije bilo zahteva da se ne jača sopstvena bezbednost na račun bezbednosti drugih“, objasnio je Lavrov.

Kako je dodao, danas je potvrdio Blinkenu da ruska strana neće dozvoliti da se ta tema razvodni te da će insistirati na „poštenom razgovoru i čestitom objašnjenju zašto Zapad ne želi da ispunjava svoje obaveze ili želi da ih ispunjava isključivo selektivno u svoju korist“.

„Entoni Blinken se složio da ovde postoji tema za dalji razgovor. Videćemo kako će se stvari dalje odvijati“, istakao je šef ruske diplomatije.

On je takođe saopštio da Moskva završava međuresorno usaglašavanje reakcije na odgovor SAD i NATO-a o bezbednosnim garancijama.


izvor

[Dreadnought]

Putin: Zapad ignoriše naše zahteve, Orban: Nema nijednog lidera koji bi želeo konflikt sa Rusijom


U Moskvi je održan sastanak predsednika Rusije i Mađarske, Vladimira Putina i Viktora Orbana. Ruski lider je istakao da Zapad ignoriše Zahteve Moskve u oblasti bezbednosti, dok je Orban pozvao da se spreči ulazak u novi Hladni rat.

„Moja poseta je mirovna, jer sam imao priliku da kažem da je Evropska unija jednstvena, što znači da nema nijednog lidera koji bi želeo da započne sukob sa Ruskom Federacijom“, izjavio mađarski lider na konferenciji za štampu nakon sastanka.

On je istakao da su Mađari zainteresovani za sniženje napetosti i da su spremni da urade sve kako bi se sprečio novi Hladni rat.

Predsednik Rusije je, sa svoje strane, saopštio da Moskva pažljivo analizira odgovore SAD i NATO-a o ruskim predlozima o bezbednostnim garancijama i primećuje da su njene principijalne zabrinutosti ignorisane.

„Nismo primetili da su adekvatno razmotrena naša tri ključna zahteva: sprečavanje širenja NATO-a, odustajanje od razmeštanja udarnih sistema u blizini ruskih granica i vraćanje vojne infrastrukture bloka u Evropi u stanje iz 1997. godine, kada je bio potpisan Osnivački akt Rusija-NATO“, rekao je on.

Putin je istakao da se Zapad poziva na pravo država da mogu slobodno da izaberu način kako da osiguraju svoju bezbednost.

„Ali, nije samo stvar u tome da se nekome da pravo da slobodno izabere način kako da osigura svoju bezbednost. To je samo jedan deo poznate formule nedeljive bezbednosti.

Drugi neodvojivi deo govori o tome da se ne sme dozvoliti jačanje nečije bezbednosti za račun bezbednosti drugih država“, naglasio je ruski predsednik.

Tokom konferencije Orban je saopštio da je Budimpešta zainteresovana za povećanje uvoz ruskog gasa za još milijardu kubnih metara godišnje.

Ruski lider je izrazio mišljenje da, tokom naredne godine, u mnogim evropskim državama može doći do problema sa gasom, ali Mađarska neće biti jedna od njih.

"Količina gasa u Evropi je smanjena za oko 40 odsto i sledeće godine će naši partneri u Evropi, verovatno, imati probleme. Mađarska ih neće imati, jer su dogovorene dodatne količine. Konačnu odluku će doneti privredni subjekti negde početkom aprila ali je to, generalno, dogovoreno“, rekao je Putin.

Razgovor Putina i Orbana u Moskvi trajao je skoro pet sati.


izvor

[Dreadnought]

Bela kuća pravi zaokret? Senat najavljuje sankcije, Nulandova poručuje — „Ne pre ruske invazije“


Dok iz američkog Senata poručuju da je pitanje trenutka kada će se demokrate i republikanci dogovoriti oko „majke svih sankcija“ Moskvi, zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland saopštila je da Bela kuća smatra besmislenim uvođenje sankcija pre ruske „invazije“ na Ukrajinu. Da li Bela kuća pravi zaokret u pogledu sankcija Rusiji?

Naime, šef međunarodnog komiteta američkog Senata Robert Menendes rekao je da rad na objedinjavanju antiruskih inicijativa koje cirkulišu u Kongresu ubrzano napreduje i da deo sankcija koje se pripremaju protiv Rusije u slučaju zaoštravanja situacije oko Ukrajine može biti preventivno uveden. I republikanac Džim Riš potvrdio je da se na tome radi praktično „24 časa dnevno“, uz ocenu da konačna varijanta može da sadrži kombinaciju hitnih i odloženih sankcija.

Sa druge strane, Viktorija Nuland je navela da je „najbolje obuzdavanje kada postoji izvesna strateška neodređenost oko toga šta tačno nameravamo da uradimo“. Ona je podsetila da sankcije predviđaju uvođenje ekonomskih mera, kontrolu izvoza i mere protiv ruske elite, ali i da „ako ih sada otkrijemo, tada Rusija može da preduzme mere ublažavanja posledica, što nam se čini besmislenim“.


Da li Bela kuća pravi zaokret

Na pitanje kakav je ovo manevar Bele kuće u odnosu na poziciju američkog Senata u pogledu sankcija Rusiji, advokat i konsultant Branko Pavlović kaže da to ne vidi kao zaokret, već kao kontinuitet vođenja spoljne politike koja je po američkom Ustavu u nadležnosti predsednika države, pa onda naravno i njegove administracije.

„Mislim da je ovo stvar unutrašnje politike u smislu poruke Bele kuće — nemojte vi sada da skupljate neke poene i da dalje potkopavate kredibilitet predsednika i politike koja se vodi, znamo mi tačno šta radimo i u kom trenutku povlačimo određene poteze“, smatra Pavlović.

Kako kaže, ne misli da su u pitanju disonantni tonovi već — sinhronizovana akcija.

„To je, štaviše, ona varijanta — i od nas u Beloj kući postoje gori, pa sad mi kao njih moramo da obuzdavamo. Time se zapravo otkriva besmisao čitave postavke da će Rusija bilo koga napasti tek tako, jer je Rusija rekla da će situacija u kojoj će ona reagovati biti samo ukoliko Kijev bude vojno intervenisao protiv Donbasa kršeći sporazume iz Minska“, objašnjava naš sagovornik.


Amerika slomila najvažnije evropske partnere

Na pitanje šta u tom smislu može da se očekuje i da li će konačnu reč imati Bela kuća, ili će sankcije koje najavljuje Senat ipak biti preventivno uvedene, Pavlović nema dilemu:

„Sasvim sigurno neće, zato što je reč o tome da Amerika svoje najveće partnere u Evropi ne može da ubedi u bilo kakvo dalje zaoštravanje sankcija Rusiji.“

Amerika je, dodaje Pavlović, zapravo slomila najvažnije evropske partnere da uopšte razmišljaju u pravcu uvođenja sankcija, bez obzira na to šta je povod i šta radi Kijev.
„Tako da se uvođenje sankcija bez bilo kakvog napada Kijeva na Donbas, pa onda reakcije Moskve na to, neće dogoditi, jer bi se u tom slučaju raspalo i ono malo saglasnosti koju su uspeli da postignu sa Francuskom i Nemačkom“, uveren je Pavlović.

Podsetimo, Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog povećanja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne treba nikoga da brine.


izvor