Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Makron razgovarao sa Bajdenom uoči puta u Moskvu
Tanjug 07.02.2022.

Predsednik Francuske Emanuel Makron razgovarao je danas sa američkim kolegom DŽozefom Bajdenom uoči njegovog sutrašnjeg puta u Moskvu, saopšteno je iz francuskog predsedništva.

Razgovor dvojice lidera trajao je 40 minuta i omogućio im je da podele informacije koje su prikupljene tokom vikenda, radi bolje koordinacije uoči Makronovog puta, dodalo je francusko predsedništvo, a preneo Rojters. Bela kuća je objavila da su lideri ragovarali o "diplomatiji koja je u toku i pokušaju odvraćanja ruskog kontinuiranog gomilanja vojske na granici sa Ukrajinom". Oni su ponovili svoju podršku ukrajinskom teritorijalnom integritetu i suverenitetu i složili se da će njihovi timovi ostati u kontaktu i nastaviti konstulacije sa saveznicima i partnerima, uključujući i Ukrajinu.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Makron veruje da je dogovor o izbegavanju rata na dohvat ruke
Tanjug 07.02.2022.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je uoči današnje posete Moskvi da veruje da je moguć dogovor kako bi se izbegao rat u Ukrajini, ali i da Rusija ima pravo da bude zabrinuta za sopstvenu bezbednost.

On za francuski "Žurnal di dimanš" rekao da cilj Rusije "nije Ukrajina, već pojašnjenje pravila...sa NATO i EU", prenosi BBC. Makron je izrazio nadu da će njegov razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom biti dovoljan da se spreči vojni konflikt i dodao da veruje da će Putin biti otvoren za razgovor o širim pitanjima. Francuski predsednik, koji je u nedelju razgovarao i sa američkim kolegom Džozefom Bajdenom, pozvao je na uspostavljanje "nove ravnoteže" radi zaštite evropskih država i smirivanja Rusije. Ponovio je da suverenitet Ukrajine nije tema razgovora.

"Moramo da štitimo našu evropsku braću predlažući novu ravnotežu koja će moći da očuva njihov suverenitet i mir", rekao je Makron.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Borel: Rusija odbila da isporuči dodatne količine gasa za skladišta u Evropi
SVET Autor: FoNet 06. feb. 2022

Rusija je poslednjih nedelja ispunjavala svoje ugovorne obaveze o snabdevanju gasom, ali je odbila da isporuči dodatne količine za popunu skladišta u Evropi, izjavio je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žosep Borel.

„Poslednjih nedelja, uprkos tome što se Rusija strogo pridržava svojih ugovornih obaveza, ruska državna kompanija Gasprom odbila je da izvrši dodatne isporuke za popunu evropskih skladišta, što je dodatno povećalo previranja na tržištu“, napisao je Borelj u svom blogu, uoči sastanka Saveta za energetiku EU-SAD, koji će biti održan sutra, prenosi Sputnjik. Šef evropske diplomatije naveo je da su cene gasa u Evropskoj uniji šest do deset puta više nego pre godinu dana.

„Cene energenata porasle su zbog globalnih problema sa ponudom i potražnjom. Cene gasa u Evropskoj uniji su šest do deset puta više nego pre godinu dana, što stvara veći pritisak na cene električne energije zbog načina na koji se one određuju na tržištu u Evropi“, objasnio je Borelj. On je istakao da su teškoće sa isporukama gasa u Evropi izazvane "krizom u odnosima sa Rusijom“.

"Energetika je oduvek bila jedno od najvažnijih geopolitičkih pitanja, a s obzirom na visoke cene i poteškoće u isporukama gasa izazvanih krizom u odnosima sa Rusijom, ova tema je na vrhu našeg dnevnog reda“, napisao je Borelj. On je ukazao da je neophodno raditi na kratkoročnim izazovima, pridržavajući se pritom dugoročnog cilja prelaska ka nultim emisijama, i dodao da će Savet za energetiku EU-SAD u Vašingtonu ojačati transatlantsku saradnju na tom frontu.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Kremlj: Poseta Makrona - glavni događaj večeri


Napetost u Evropi zbog situacije oko Ukrajine i bezbednosnih garancija tema je koja će dominirati na sastanku predsednika Rusije i Francuske, Vladimira Putina i Emanuela Makrona, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Veče je posvećeno poseti predsednika Francuske Emanuela Makrona. Očekujemo da će večeras oko pet sati početi razgovor Putina i Makrona koji će se nastaviti za radnom večerom i završiti zajedničkom konferencijom za štampu. To je veoma važna poseta. Očigledno je da će apsolutno dominirati tema napetosti u Evropi, vezana za situaciju oko Ukrajine, tema bezbednostnih garancija za Rusiju, sve što se tiče ovih glavnih problema“, rekao je Peksov novinarima.

Peskov je podsetio da su ovim kontaktima prethodili telefonski razgovori dva predsednika.

„Zato očekujemo veoma sadržajan i dug razgovor“, dodao je on.

„Emanuel Makron se nalazi na čelu države koja predsedava EU. To je veoma važno. Naravno, situacija je suviše kompleksna da se mogu očekivati neki odlučujući prelomi tokom jednog sastanka. Međutim, mi znamo, i sam Makron je govorio Putinu, da on dolazi sa određenim idejama po pitanju pronalaženja mogućih opcija smirivanja napetosti u Evropi. On dolazi da podeli te ideje sa Putinom“, istakao je portparol ruskog predsednika.


izvor

[Dreadnought]

German Chancellor Scholz in US amid Ukraine-Russia tensions

German Chancellor Olaf Scholz is preparing for talks in the White House, seeking to reassure President Joe Biden of Germany's reliability as an ally.

Before leaving for the US, Scholz reiterated that military aggression against Ukraine would have a high cost for Russia. Germany's NATO allies, including the US, are unhappy with Berlin's refusal to provide Ukraine with defensive weapons. But Scholz stressed that the decision is in line with a longstanding German policy on arms sales.

[Dreadnought]

Gasovod „Jamal-Evropa“ i dalje bez ruskog gasa, neće biti ni dodatnog tranzita preko Ukrajine


„Gasprom“ tokom rezervisanja gasnih kapaciteta nije odabrao kapacitet poljskog dela gasovoda „Jamal-Evropa“ za II i III kvartal, kao ni dopunske kapacitete preko Ukrajine.

Instrument kao što je kvartalni ugovor za rezervaciju dopunskih kapaciteta gasa „Gasprom“ nije koristio u poslednje vreme.


Ukrajina

„Operater gasno-transportnog sistema (GTS) Ukrajine“ distribuirao je predložene kapacitete putem dve maršrute: preko gasne merne stanice „Sudža“ je predloženo pumpanje 9,8 miliona kubnih metara na dan i još 5,2 miliona kubnih metara na dan preko gasne merne stanice „Sohranovka“. Zaključci sa aukcije „Regional Booking Platform“ su pokazali da kapaciteti nisu iskorišćeni.

U „Gaspromu“ su na snazi dugoročne rezervacije ukrajinskih kapaciteta u obimu od 40 milijardi kubnih metara, što je 109 miliona kubnih metara dnevno.

U januaru je koncern iskoristio samo polovinu tih kapacitete (54 miliona kubnih metara na dan), u prvoj nedelji februara je prosečno pumpao 94 miliona kubnih metara.


Poljska

Takođe, „Gasprom“ nije hteo da rezerviše za sledeća dva kvartala kapacitete poljskog dela gasovoda „Jamal-Evropa“ (predloženo je 89 miliona kubnih metara na dan), pokazuju podaci aukcije na platformi „GSA platform“.

Koncern je za januar rezervisao kapacitete od 19,3 miliona kubnih metara dnevno, ali ih nije iskoristio. U decembru 2021. godine „Gasprom“ takođe nije rezervisao dodatne mesečne kapacitete i kupovao je kapacitete prema potrebi na dnevnim aukcijama.

Direktan protok gasa ovim gasovodom je zaustavljen od 21. decembra i od tada je gasovod prešao na reversni režim (revers znači da prvobitni potrošač, pošto je dobio gas, isporučuje ga u suprotnom smeru), iz Nemačke u Poljsku.


„Jamal-Evropa“

Gasovod „Jamal-Evropa“ je dugačak više od 2.000 kilometara i ima kapacitet od 33 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Vlasnik poljskog dela koji iznosi 683 kilometra je „Europol gas“, kojim upravlja nacionalni gasno-transportni sistem „Gas-sistem“. Dugoročni ugovor „Gasproma“ za tranzit kroz tu zemlju je istekao pre dve godine. Od tada se kapaciteti raspoređuju na osnovu rezervacije putem aukcija.

Od oktobra 2020. godine do septembra 2021. godine „Gasprom“ je rezervisao kapacitete na godišnjim aukcijama, a od oktobra 2021. godine je vršio rezervacije na mesečnom nivou.

Gasovod „Jamal-Evropa“, zajedno sa „Severnim tokom 2“ i gasno-transportnim sistemom Ukrajine jedan je od glavnih pravaca isporuka ruskog gasa u evropske države. Transnacionalni gasovod „Jamal-Evropa“ prolazi kroz teritorije četiri zemlje – Rusije, Belorusije, Poljske i Nemačke.


izvor

[Dreadnought]

Portparol Evropske unije: Ni EU ni Zapad nisu učinili ništa da bi se Rusija osećala ugroženo


Trenutno gomilanje ruske vojske na granici sa Ukrajinom, iz ugla EU, apsolutno je "neisprovocirano, neopravdano i veoma ozbiljno", a razloge za takvu akciju zna verovatno samo predsednik Rusije, ocenio je danas portparol EU, Peter Stano.

Na pitanje evropskih medija da li u Briselu trenutne ruske aktivnosti vide kao "imperijalističke" namere prema Ukrajini ili je to odraz "bezbednosne zabrinutosti" zbog NATO i drugih EU zemalja, Stano kaže da prave razloge za to zna verovatno samo Vladimir Putin.

- Gomilanje tako velikih vojnih snaga na granici sa susednom državom je potpuno neisporovocirano, neopravdano i kao što je već izjavio visoki predstavnik Borelj, oni nisu tamo da bi popili kafu ili bili na pikniku. U pitanju je nešto ozbiljno, ali sa naše tačke gledišta apsolutno nema potreba za tako velikom koncentracijom vojnika i vojne mašinerije - poručio je Stano.

U Briselu konstatuju da Ukrajina nikome nije pretnja, a da "EU niti Zapad nisu učinili ništa da bi se Rusija osećala ugroženo".

Stano dodaje da su EU i njene članice "jasne i koordinisane u poruci Moskvi da ovakva neisprovocirana, i neopravdana akcija mora da stane", kao i da žele da se angažuju u razgovorima sa Moskvom bez obzira na ruske motive.

Povodom nedavnog sastanka predsednika Putina sa predsednikom Kine Si Đinpingom u Briselu Stano ocenjuju da svako ima pravo da se sastanke sa svakim ako to radi u interesu jačanja mira, stabilnosti i multilateralnih pravila.

- Zemlje mogu slobodno da razvijaju međusobnu saradanju i bezbednosne aranžamane. To isto važi i u trenutnoj situaciji sa Rusijom i Ukrajinom. Ako odluče da sarađuju za dobrobit globalnog mira i bezbednosti onda nemamo ništa protiv - zaključio je Stano.

U Briselu dodaju da je poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Moskvi koordinisana sa kancelarijom šefa diplomatije EU Đuzepa Borelja, koga su zemlje članice zadužile da bude koordinator između EU, NATO, SAD i drugih međunarodnih partnera u situaciji bezbednosne krize na Istoku Evrope.


izvor

[Dreadnought]

Fon der Lajen: Razgovaramo sa mnogim zemljama o povećanju isporuka gasa


Evropska unija je u razgovorima sa Sjedinjenim Državama i drugim dobavljačima o povećanju isporuka gasa za Evropi, zbog zabrinutosti u pogledu snabdevanja gasom iz Rusije, kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

- Radimo na izgradnji partnerstva za energetsku bezbednost sa Sjedinjenim Državama, što se prvenstveno odnosi na veće isporuke tečnog prirodnog gasa (TPG) - rekla je fon dej Lajen danas na jednog konferenciji koju su orgaizovali nemački mediji Tagešpigel, Cajt, Handelsblat i Virtšaftsvoše, prenosi Rojters.

Ona je dodala da se razgova i sa drugim dobavljačima gasa, na primer sa Norveškom, o povećanju njihovih isporuka Evropi.


izvor

[dzumba]

- Gomilanje tako velikih vojnih snaga na granici sa susednom državom je potpuno neisporovocirano, neopravdano i kao što je već izjavio visoki predstavnik Borelj, oni nisu tamo da bi popili kafu ili bili na pikniku. U pitanju je nešto ozbiljno, ali sa naše tačke gledišta apsolutno nema potreba za tako velikom koncentracijom vojnika i vojne mašinerije - poručio je Stano.

Овако ја то схватам. Запад, ЕУ и НАТО су подстицали и наоружавали Украјину да помисли да би могли оружаним нападом повратити Крим и побуњене делове Донбаса. Дакле, нису ЕУ и њене чланице НАТО-а баш невини, како каже Стано. Руси су као одговор спремили не малу војску са јасном поруком да, десили се то удариће по Украјини свом снагом,а покуша ли неко да им помогне (војском) и "мало" шире. Украјинци су вероватно већ (практично одмах) одустали од тренутне намере да оружаним путем поврате Крим и Донбас (иако су се вероватно спремили), али су САД (пре свих) то искористиле да испроваоцирају ову кризу до максимума како би себе (шкакав год резултат ових догађаја био) прогласили победником (ето обузадли су Русију). Бајдену и екипи је потребна победа и  максимално слабљење Русије да би слободније маневрисао када је у питању Кина (која је у суштини главни противник).

[MOTORISTA]

Prilični sam optimista, ali ne verujem u čuda
Tanjug 07.02.2022.

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je danas svom francuskom kolegi Emanuelu Makronu na početku sastanka u Kremlju da Moskva i Pariz dele zajedničku zabrinutost zbog bezbednosne situacije u Evropi.

Putin je Makronu kazao i da je video kako francuske vlasti ulažu napore da reše bezbednosna pitanja u Evropi, uključujucji i krizu u Ukrajini, preneo je Rojters. Makron je rekao Putinu da je i Evropi i Rusiji potreban koristan odgovor da bi se okončala napetost oko Ukrajine.

"Koristan odgovor je odgovor koji nam, naravno, omogućava da izbegnemo rat i da gradimo poverenje, stabilnost, vidljivost", rekao je Makron Putinu tokom razgovora u Kremlju o ukrajinskoj krizi.

Francuski predsednik doputovao je u Moskvu na sastanak sa predsednikom Putinom da bi razgovarao o ukrajinskoj krizi. Makron je uoči razgovora sa Putinom izrazio umereni optimizam.

"Prilični sam optimista, ali ne verujem u čuda", rekao je Makron novinarima neposredno po sletanju u rusku prestonicu.

Putin i Makron na početku razgovora na "ti"

Ruski predsednik Vladimir Putin obratio se danas na početku razgovora u Moskvi francuskom kolegi Emanuelu Makronu na "ti", dok se Makron ruskog lidera zvao Vladimir.

"Dragi gospodine predsedniče, dragi Emanuel, mnogo mi je drago što te vidim", rekao je Putin Makronu na početku protokolarnog dela razgovora.

Dodao je da su prošle dve godine od njihovog poslednjeg susreta i da se za to vreme skupilo mnogo pitanja o kojima treba da se razgovara uživo. Putin je napomenuo da kontakti sa francuskom stranom tokom protekle dve godine nisu bili prekinuti, prenosi RIA Novosti. Makron se ruskom kolegi obratio sa Vladimir i nekoliko puta mu rekao "ti".

"Mnogo ti hvala što si me primio i što si izdvojio vreme", rekao je Makron Putinu.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Putin i Makron završili razgovor posle pet sati: Još postoji šansa da se pronađe miran put za Evropu
Tanjug 07.02.2022.

Ruski i Francuski predsednik, Vladimir Putin i Emanuel Makron, završili su večeras razgovor u Moskvi koji je trajao nešto više od pet sati.

Putin je na konferenciji za novinare sa francuskim kolegom rekao da je u razgovoru, pored ostalog, bilo reči o bezbednosnim garancijama koje je Rusija tražila od SAD i NATO. Primetio je da je u strategiji NATO-a "Rusija označena kao neprijatelj", prenosi RIA Novosti. On je optužio Kijev da ignoriše sve prilike za mirno rešenje u Donbasu. Predsednik Francuske Emanuel Makron ocenio je večeras, nakon razgovora sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom u Moskvi, da još postoji šansa da se pronađe miran put za Evropu.

- Sada svi moramo da pronađemo miran put u Evropi i put stabilnosti, još uvek postoji mogućnost i vreme za to - rekao je Makron na zajedničkoj konferenciji za novinare. On smatra da su potrebni novi mehanizmi da bi se obezbedila stabilnost u Evropi, ali da ih ne treba razvijati revidiranjem postojećih sporazuma.

- Neophodno je izgraditi nove mehanizme koji bi obezbedili stabilnost u regionu, ali se te nove tačke ne mogu graditi revidiranjem ugovora od poslednjih 30 godina i osnovnih principa ili ograničavanjem osnovnih evropskih prava - dodao je Makron. Dodao je da bi ta nova bezbednosna rešenja u Evropi možda trebalo da budu inovativnija.

- Ne verujem da smo primorani da biramo između novih pravila i igre bez pravila. To je, sa mog stanovišta, optimizam zasnovan na volji. Rusija je privržena suverenitetu i pravima, ali sam siguran da možemo da izgradimo bezbednost i stabilnost u Evropi, potvrdivši ono što već postoji u okviru OEBS-a - rekao je Makron. Pregovore sa ruskim kolegom nazvao je sadržajnim i saopštio da su Moskva i Pariz dogovorili zajednički rad na bezbednosnim garancijama.

- Imamo želju da radimo zajedno kako bismo garantovali novi poredak stabilnosti i bezbednosti u Evropi - dodao je Makron. On je istakao da postoje dodirne tačke između stavova Francuske i Rusije i najavio da će biti nastavljeni pregovori sa svim partnerima kako bi se izgradile nove garancije mira i bezbednosti.

Pregovori predsednika Rusije i Francuske, Vladimira Putina i Emanuela Makrona trajali su nešto duže od pet sati, odnosno skoro do ponoći po moskovskom vremenu. Francuski predsednik došao je u Moskvu u trenutku kada Zapad optužuje Rusiju da namerava da izvrši invaziju na Ukrajinu zbog čega je, kako tvrde zapadni mediji i političari, na granici koncentrisala veliki broj vojnika. Zvanična Moskva je više puta demantovala te optužbe, ističući da su potpuno neosnovane i da predstavljaju izgovor NATO-u da razmešta dodatnu vojnu tehniku i ljudstvo u blizini ruskih granica.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država članica Severnoatlantskog saveza. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Bajden poručio: Ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu neće biti Severnog toka 2
Tanjug 07.02.2022.

Predsednik SAD DŽozef Bajden izjavio je danas da, ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, neće biti Severnog toka 2.

Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, Bajden je rekao da ako Rusija izvrši invaziju ponovo, onda neće postojati Severni tok 2, preneo je Rojters. Na pitanje kako bi to uradio, odgovorio je: "Obećavam vam da ćemo to moći da uradimo".

Severni tok 2 treba da bude registrovan kao nezavisni operater u Nemačkoj, kako bi se izvršilo pokretanje gasovoda, ali je Savezna agencija za energetske mreže (Bundesnetzagentur) suspendovala proceduru njegove sertifikacije zbog organizacionih i pravnih pitanja 16. novembra 2021, preneo je TAS S.

Regulator je naglasio da će postupak sertifikacije biti suspendovan sve dok glavna imovina i ljudski resursi operatera ne budu prebačeni u vlasništvo njegove nemačke podružnice. Kompanija Severni tok 2 AG, sa sedištem u Švajcarskoj, osnovala je 26. januara 2022. podružnicu i saopštila da će sedište te firme, koja je registrovana pod imenom "Gas za Evropu", biti u nemačkom gradu Šverinu, a njen zadatak je da upravlja nemačkom deonicom gasovoda.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Ako Ukrajina uđe u NATO i napadne Krim, da li vi želite sukob sa Rusijom?
Tanjug 08. 02. 2022.

AKO Ukrajina bude članica NATO i pokuša silom da vrati Krim, doći će do vojne konfrontacije između Rusije i Alijanse, izjavio je večeras predsednik Rusije Vladimir Putin na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom.

On je naveo da u doktrinarnim dokumentima Ukrajine stoji da je Rusija njen protivnik i da je moguće vratiti Krim vojnim putem, preno je Interfaks. Rusiju i dalje pokušavaju da umire argumentacijom da je NATO čisto odbrambeni savez, ali su se građani mnogih zemalja na sopstvenoj koži uverili koliko je to tačno, rekao je Putin, preneo je Sputnjik. To su Irak, Libija, Avganistan, a i velika vojna operacija protiv Beograda bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, koja je daleko od onoga što bi miroljubiva organizacija mogla da izvede, podsetio je ruski lider. On je kazao da je Rusija u vojnoj strategiji Alijanse označena kao protivnik.

- Između ostalog, ne možemo da zanemarimo ovo: u vojnoj strategiji NATO-a iz 2019. godine Rusija je direktno nazvana glavnom bezbednosnom pretnjom i protivnikom. NATO nas je označio kao protivnika. Pri čemu je primakao svoju vojnu infrastrukturu sve do naših granica - istakao je Putin.

Prema njegovim rečima, NATO i njegove države članice smatraju da je ispravno da Rusiju ponešto nauče o tome gde i kako treba da raspoređuje oružane snage i smatraju da je moguće zahtevati da se ne izvode planirani manevri i vežbe, a premeštanje ruskih trupa na sopstvenoj teritoriji predstavlja se kao pretnja ruske invazije, u ovom slučaju, na Ukrajinu.

- Navodno, opasnost osećaju i baltičke zemlje i druge države - naši susedi. Na osnovu čega, nije baš jasno. U svakom slučaju, to se koristi kao teza u cilju izgradnje neprijateljske politike prema Rusiji - konstatovao je Putin. On je dodao da su glavne zabrinutosti Rusije koje su navedene u predlozima za bezbednosne garancije ignorisane.

- Tokom razgovora nastavili smo da razmenjujemo mišljenja o ruskim predlozima upućenim SAD i NATO-u o obezbeđivanju dugoročnih pravnih garancija bezbednosti - rekao je Putin i nabrojao zabrinutosti Moskve u ovoj oblasti.

Prema njegovim rečima, „centralne zabrinutosti su, nažalost, ignorisane u odgovorima dobijenim 26. januara od SAD i NATO“. Govoreći o situaciji na istoku Ukrajine, Putin je naveo da je Kijev krenuo putem demontaže Minskih sporazuma.

- Po mom mišljenju, svima je očigledno da su sadašnje vlasti u Kijevu krenule putem demontaže Minskih sporazuma. Nema napretka u takvim fundamentalnim pitanjima kao što su ustavna reforma, amnestija, lokalni izbori, pravni aspekti posebnog statusa Donbasa. Još uvek nije uneta u ukrajinsko zakonodavstvo dobro poznata, barem za stručnjake, Štajnmajerova formula - ocenio je predsednik Rusije.

Prema njegovim rečima, Kijev nastavlja da ignoriše „sve mogućnosti za mirnu obnovu teritorijalnog integriteta zemlje kroz direktan dijalog sa Donjeckom i Luganskom“. Ruski predsednik uveren je da pri rešavanju situacije u Ukrajini nema alternative Minskim sporazumima.

- Što se tiče Minskih sporazuma, da li su živi, da li imaju neku perspektivu ili ne, smatram da jednostavno nema druge alternative - naglasio je Putin. Putin je skrenuo pažnju na dvosmislen stav kijevskih vlasti koje "ponekad kažu da će poštovati (sporazume), ponekad kažu da će to uništiti njihovu zemlju".

- Aktuelni predsednik (Ukrajine Vladimir Zelenski) nedavno je izjavio da mu se ne sviđa nijedna tačka iz tih Minskih sporazuma. Pa sviđalo se njemu ili ne, to je - što je. Moraju se realizovati, drugačije se ne može - dodao je ruski predsednik.

On je naveo da se sa francuskim kolegom dogovorio da se čuju nakon Makronove posete Kijevu. Kako je naveo, nekoliko Makronovih ideja u potpunosti mogu da budu osnova za dalje zajedničke korake u Ukrajini. Putin je na početku svog obraćanja naveo da je sastanak sa Makronom protekao poslovno, da je bio informativan i koristan. Predsednici Rusije i Francuske razgovarali su u Kremlju više od pet sati, skoro do ponoći po moskovskom vremenu.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Понедељак, 07.02.2022.
Слободан Самарџија

САД против мултиполаризма

Да ли ће ова година бити преломна у односима Русије и САД? Да ли ће се Европа коначно пробудити из постхладноратовске летаргије, манути се америчке доминације у Северноатлантском војном савезу (НАТО) и окренути се себи и својим проблемима? Да ли ће наш свет коначно упловити у воде мултиполаризма и ослободити се војне, политичке, медијске, па и идеолошке доминације Запада? И, на крају, да ли све то може да се оствари без новог великог рата?

Актуелна криза у Украјини једна је од преломних тачака у решавању наведених питања. Основ свега и даље остаје однос Москве и Вашингтона. Ма колико да је позорница за будућа дешавања (као много пута раније) постављена овде, на Старом континенту, бој ће водити Русија и САД, две државе од којих једна, иако историјски дуго одвојена, по свему припада европском простору, док се друга овде ушанчила тек после Другог светског рата, преузевши пуну и неприкосновену команду над његовим западним делом.

Важна чињеница је што Америка, и поред војног буџета чак 15 пута већег од руског и прошлонедељног допремања још 3.000 војника у Румунију, Пољску и Немачку, без праве помоћи европских земаља у евентуалном сукобу са источним конкурентом не може да рачуна на било какву победу. Јер пребројавање тенкова и људства, са једне или друге стране, сменило је рачунање домета међуконтиненталних ракета.

Другим речима, онога тренутка када први смртоносни пројектил са натписом „made in USA” „слети” на територију Русије, па макар био упућен из Румуније, Пољске..., уследиће слетање руског на северноамерички континент. А Америка не може себи да допусти да ратује на сопственој територији. Нема за то потребну друштвену, расну, националну или религијску хомогеност. Нема параметре који би показали како би се понашао амерички домаћин ако би му у двориште нахрупила гомила наоружаних момака, па још у униформама које не делују нимало пријатељски.

То што просечан Американац воли да у прочељу куће држи истакнуту заставу земље у којој живи не гарантује да би за ту земљу и живот дао. Рекло би се – све има своје границе.

Овдашњи патриотизам у великој мери је условљен местом у друштву, док на супротној страни ствари стоје знатно другачије. Тамо припадност не доказују заставама, већ сећањем на милионе предака страдалих током мноштва ратова, а посебно оног Другог светског, у којем их је изгинуло чак 29 милиона. И у којем су ти изгинули – победили.

Вођена таквим сазнањем, администрација америчког председника Џозефа Бајдена последњих дана као да свесно избегава да користи израз „неизбежно” када говори о могућности инвазије руских оружаних снага на суседну Украјину. Колико је томе допринела свест Беле куће да би даље форсирање антируске пропаганде могло Вашингтону да се врати као бумеранг, па и сазнање да међу савезницима из НАТО-а нема сагласности о евентуалним заједничким војним акцијама, може само да се нагађа.

Оно што је извесније јесте да ће Вашингтон покушати да пребаци игру на терен економских санкција, како се најављује, „тешких” чак 50 милијарди долара. Према писању светских медија, у најави је бојкот, па и забрана промета стратешким руским производима, једнако војним као и енергетским, а чијом продајом највећа држава на свету остварује главнину свог годишњег прихода.

Али као што унутар НАТО-а нема сагласности у вези с ратовањем, тешко да ће је бити и када је реч о санкцијама. Подсетимо, поједине европске државе, пре свих Немачка, стратешки су везане за енергенте који им стижу са Истока. Сем тога, и ограничења којима су у претходном периоду покушавали да се ставе на страну Американаца имала су само контраефекат.

Такође, најаве да ће САД, Аустралија, Нови Зеланд и слични учинити све што могу не би ли Европљанима надокнадили неминовне енергетске губитке разбијају се о чињеницу да је то што поменути нуде далеко скупље од онога што пристиже цевоводима „Северни ток 1”, „Северни ток 2”, „Јамал” или „Дружба”. А свакако је краћег даха и у целини несигурније.

Већина светских аналитичара склона је мишљењу да су пред Америком захтевна времена. Јер Русија није једини противник. Иза ње долазе – Кина, Индија, Турска, Иран... са свим својим политичким, историјским и друштвеним карактеристикама.

Време је показало да амерички друштвени систем није универзалан, па ни најбољи. Једноставно, није га могуће тек тако пресликати на друге народе. Поготово не на оне са дугим историјским памћењем, другачијом традицијом, културом, укорењеним навикама... Могуће је наметнути га разним методима попут пропаганде, економских, па и војних притисака. Али то свакако није решење за сва времена. А Америка посустаје.

Izvor. www.politika.rs

[MOTORISTA]

Putin: NATO nije odbrambeni savez, mnogi su to osetili na svojoj koži
SVET Autor: FoNet 07. feb. 2022

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u Moskvi da NATO nije, kako tvrdi, čisto odbrambeni savez, u šta su mogli da se neposredno uvere građani mnogih zemalja na sopstvenoj koži.

„Želim da napomenem da oni još pokušavaju da umire Rusiju argumentima da je NATO mirna i čisto odbrambena organizacija, čisto odbrambeni savez. Koliko je to tačno, uverili su se građani mnogih država iz sopstvenog iskustva“, rekao je Putin na konferenciji za medije posle razgovora s francuskim kolegom Emanuelom Makronom.

On je u tom kontekstu naveo Irak, Libiju i Avganistan, kao i veliku vojnu operaciju protiv Beograda bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, koja je daleko od onoga što bi miroljubiva organizacija mogla da izvede, javlja Sputnjik. On je podsetio da je Rusija u vojnoj strategiji Alijanse označena kao protivnik.

"Između ostalog, ne možemo da zanemarimo ovo: u vojnoj strategiji NATO iz 2019. godine, Rusija je direktno nazvana glavnom bezbednosnom pretnjom i protivnikom. NATO nas je označio kao protivnika. Pri čemu je primakao svoju vojnu infrastrukturu sve do naših granica", rekao je ruski predsednik. Dodao je da NATO i njegove države-članice takođe smatraju da mogu da Rusiji određuju gde i kako treba da raspoređuje svoje oružane snage i da ne izvodi planirane manevre i vežbe, i čak da premeštanje njenih trupa na njenoj teritoriji predstavljaju kao pretnju ruske invazije, u ovom slučaju, na Ukrajinu.

"Navodno opasnost osećaju i baltičke zemlje i druge države – naši susedi. Na osnovu čega, nije baš jasno. U svakom slučaju, to se koristi kao teza u cilju izgradnje neprijateljske politike prema Rusiji", konstatovao je Putin. On je dodao da su glavne zabrinutosti Rusije, koje su navedene u predlozima za bezbednosne garancije, ignorisane.

"Tokom razgovora nastavili smo da razmenjujemo mišljenja o ruskim predlozima upućenim SAD i NATO o obezbeđivanju dugoročnih pravnih garancija bezbednosti“, rekao je Putin posle razgovora s Makronom.

Govoreći o situaciji na istoku Ukrajine, Putin je naveo da je Kijev krenuo putem demontaže Minskih (mirovnih) sporazuma. Prema njegovim rečima, nema napretka u takvim fundamentalnim pitanjima kao što su ustavna reforma, amnestija, lokalni izbori, pravni aspekti posebnog statusa Donbasa. Ruski predsednik je precizirao da Kijev nastavlja da ignoriše "sve mogućnosti za mirnu obnovu teritorijalnog integriteta zemlje kroz direktan dijalog s Donjeckom i Luganskom". Dodao je da se s francuskim kolegom dogovorio da se čuju nakon njegove predstojeće posete Kijevu. Kako je naveo, nekoliko Makronovih ideja u potpunosti mogu da budu osnova za dalje zajedničke korake u Ukrajini.

Putin je još rekao da Rusija i Francuska nameravaju da nastave obostrano korisnu saradnju u privredi, politici, kulturnoj i humanitarnoj oblasti. Predsednici Rusije i Francuske razgovarali su u Kremlju više od pet sati, prvo u četiri oka, a potom na večeri, skoro do ponoći po moskovskom vremenu.

Izvor: www.n1info.com