Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

EU poslala zajednički odgovor Rusiji
Tanjug 10.02.2022.

Evropska unija odgovorila je danas, u ime svih 27 zemalja članica, na poruku šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova o principu "nedeljivosti bezbednosti", što će, kako je Lavrov prethodno najavio, dovesti do prekida dijaloga.

Stalni predstavnik Ruske Federacije pri EU Vladimir Čižov primio je, u ime šefova diplomatija 27 zemalja članica, odgovor EU na poruku Lavrova na temu "nedeljivosti bezbednosti", objavljeno je na sajtu ruske misije pri EU.

"Umesto da od svake države (članice) pruži pošten i jasan odgovor, EU želi da izađe s ovim kolektivnim papirom, gde će sve nijanse nacionalnih stavova biti poništene. Siguran sam da u tom slučaju nećemo moći da razgovaramo, i onda ćemo, pretpostavljam, morati da razmislimo kako da izađemo iz te situacije", rekao je Lavrov na zajedničkoj konferenciji za novinare pred razgovore sa šeficom britanske diplomatije Liz Tras, navodi Ta s s. Šef diplomatije EU, Zzosep Borelj, kaže da je u ime zemalja članica EU odgovorio na pismo koje su članice Unije dobile od Lavrova.

"Tenzije i neslaganja moraju biti rešeni kroz dijalog i diplomatiju. Pozivamo Rusiju na deeskalaciju i prekid gomilanja vojnih snaga u i oko Ukrajine i Belorusije", poručio je ovim povodom Borelj na Tviteru.

U diplomatskim izvorima u Briselu navodi se da u zajedničkom pismu EU ponavlja svoju zabrinutost zbog trenutne situacije, ali naglašava da je, zajedno sa partnerima iz NATO, spremna za nastavak dijaloga sa Moskvom u cilju jačanja bezbedsnonih prilika za sve.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Џентлменски договор који је показао да на Западу нема џентлмена
Ђорђе Марковић 10/02/2022

Гаранције о неширењу НАТО на исток нису дате формално, већ је у питању џентлменски договор, рекао је за РИА Новости Станислав Белен, професор Института за међународне односе Варшавског универзитета.

Стални представник Русије при УН у Женеви Генадиј Гатилов је недавно у интервјуу за исту агенцију рекао да је неширење НАТО на исток приоритет за Русију, и да ће бити тешко водити дијалог са Западом о питањима европске безбедности док Москва не добије гаранције.

– Питање гаранција о неширењу НАТО на исток остаје актуелно. Није било чврстих формалних обавезивања, и то се мора директно рећи. Ситуација је била таква каква је била и не треба се освртати на тадашње прилике кроз модерну призму, већ из угла услова који су тада важили – рекао је Белен поводом 15. годишњице говора руског председника Владимира Путина на Минхенској безбедносној конференцији. Он је подсетио да је крајем 1980-их и почетком 1990-их Совјетски Савез био у жалосном стању.

– Совјетски Савез је био у таквом стању агоније пре распада, да су сви предлози које су упућивали западни лидери узимани здраво за готово. И углавном су у питању била усмена уверавања. Ми то зовемо џентлменским споразумима, или “уз часну реч” – рекао је саговорник руске агенције.

То су била обећања која су најчешће давана у лично име тих лидера – САД, Велике Британије, Француске и Немачке. Заједно са генералним секретаром НАТО, уверавали су Горбачова да Запад неће претендовати да шири свој оперативни простор на друге земље, осим тада уједињене Немачке – додао је он.

– Постоји мишљење да часна реч, односно џентлменски споразуми постоје док живе они који су их дали. То значи да су у питању лични договори, дати у име оних који се договарају, а не у име држава које морају да их поштују по закону, или следеће генерације лидера – примећује Белен. Истовремено, напомиње да није реч о формалним договорима.

– Око тога се сви споре. То нису били формални споразуми, већ само неформалне гаранције. Русија већ дужи низ година инсистира на тим обећањима, а на Западу нажалост одговарају да они који су дали та обећања и државе које су предмет договора више не постоје. Нема Совјетског Савеза – рекао је он, и додао: – Запад је једноставно искористио слабост Русије деведесетих за своју експанзију и то методом свршеног чина, не тражећи ничију дозволу – закључио је он.

Крајем 2021. Русија је објавила нацрте уговора са Сједињеним Државама и споразума са НАТО о безбедносним гаранцијама. Москва захтева од западних земаља правне гаранције да се НАТО неће ширити на исток, да неће бити придруживања Украјине том блоку и успостављања војних база у постсовјетским земљама.

Предлози садрже и клаузулу о неразмештању ударног наоружања НАТО у близини граница Русије и повлачењу снага алијансе у источној Европи на положаје из 1997. године. Касније су САД и НАТО упутили Москви писмене одговоре на предлоге Русије за безбедносне гаранције.

Izvor: www.pecat.co rs

[MOTORISTA]

Ovo je bio razgovor nemog sa gluvim, razočaran sam
Srna 10. 02. 2022.

ZAHTEVI Zapada da Rusija povuče svoju vojsku sa sopstvene teritorije su za žaljenje, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov

On je na konferenciji za novinare nakon sastanka sa ministarkom spoljnih poslova Velike Britanije Liz Tras u Moskvi prokomentarisao komentare koje je Trasova iznela na istom događaju. Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras poručila je Rusiji da treba da pomeri vojsku koju je nagomilala na granici sa Ukrajinom ukoliko je ozbiljna u nameri da koristi diplomatiju za ublažavanje krize. Ona je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom u Moskvi rekla da ne vidi nijedan drugi razlog za 100.000 vojnika stacioniranih na ukrajinskoj granici osim da se zapreti Ukrajini.

- Ukoliko je Rusija ozbiljna u vezi sa diplomatijom, mora da pomeri te snage i prestane sa pretnjama - izjavila je Trasova.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je današnji sastanak sa britanskom koleginicom Liz Tras okarakterisao kao razgovor "nemog sa gluvim", prenosi Sputnjik.

- Iskreno, razočaran sam što je ispao razgovor nemog sa gluvim. Čini se da slušamo, ali ne čujemo - izjavio je Lavrov na konferenciji za novinare održanoj nakon sastanka sa Tras. Kako je dodao, najdetaljnija objašnjenja Rusije su pala “na nepripremljeno tlo, otprilike kao što kažu da Rusija čeka da se zemlja zaledi i postane kao kamen kako bi tenkovi mirno prešli na ukrajinsku teritoriju”.

- Čini mi se da su i naše britanske kolege danas imale isto takvo tlo sa kojeg su se brojne činjenice odbijale - rekao je ruski ministar. Za Moskvu je, kako tvrdi, nejasna zabrinutost Zapada povodom vojnih vežbi i pomeranja ruskih snaga na sopstvenoj teritoriji.

- Mi ne želimo nikome da pretimo, pogledajte izjave, nigde nije bilo nijedne pretnje. Nama prete - poručio je Lavrov, dodajući da Rusija i Velika Britanija različito tumače sporazume iz Minska. Navodi i da je zapadnim silama ukrajinski predsednik Zelenski potreban kao instrument kako bi Rusiju izbacivali iz ravnoteže.

- Predsednik Zelenski poziva da se ne paniči, ali, očigledno je našim zapadnim kolegama potreban predsednik Zelenski samo kao instrument kako bi se Rusija izbacivala iz ravnoteže i nikog ne interesuje šta on tamo misli i kakve negativne posledice sve to ima po Ukrajinu, ukrajinsku ekonomiju, ukrajinski budžet, i kako investicije beže iz Ukrajine zbog svih tih jadikovanja - poručio je šef ruske diplomatije.

Britanska ministarka je, s druge strane, istakla da Rusija ima izbor ili da sarađuje sa NATO-om ili da nastavi sa povećanjem broja svojih trupa na granici sa Ukrajinom.

- Smatram da Rusija ima jasan izbor: Rusija može ići diplomatskim putem i sarađivati sa NATO-om kako bi osigurala evropsku bezbednost ili da nastavi put koji mi vidimo, a to je povećanje broja snaga na granici sa Ukrajinom, što predstavlja pretnju - istakla je Tras. Ona je ponovila da "Severni tok 2" neće biti pušten u rad u slučaju "invazije" Rusije na Ukrajinu.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Francuska: Nemačka treba da reši sudbinu „Severnog toka 2“


Pitanje gasovoda „Severni tok 2“ treba da rešava sama Nemačka, smatra ministar inostranih poslova Francuske Žan-Iv Le Drian.

„Francuska smatra da je to stvar Nemačke. Nemačka treba da reši šta namerava da uradi“, rekao je Le Drian radiju „France Info“ na pitanje da li Pariz podržava poziciju Vašingtona koji je obećao da će sprečiti puštanje u rad gasovoda u slučaju eskalacije krize u Ukrajini.

„Ja mislim da je Nemačka bila jasna po tom pitanju. Koliko znam, i nemački kancelar i moja nemačka koleginica su rekli da, ako budu bile potrebne velike mere, i gasovod „Severni tok 2“ će biti među njima“, naglasio je francuski ministar.

Američka administracija nastavlja da vodi kampanju protiv ruskog gasovoda „Severni tok 2“ i obećava da neće dozvoliti da bude pušten u rad ako dođe do eskalacije situacije u Ukrajini. Zvanični Vašington već mesecima govori da postoji mogućnost da poraste zavisnost Evrope od ruskog gasa.


izvor

[Dreadnought]

NATO razmatra raspoređivanje jedinica u području Crnog mora


NATO razmatra mogućnost raspoređivanja jedinica u rejonu Crnog mora, tačnije u Rumuniji, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

„Proučavamo mogućnost dugoročnog prisustva na jugoistoku Alijanse. Sada imamo jedinice u Baltičkim zemljana i Poljskoj. Proveravamo da li postoji mogućnost da se takve jedinice rasporede i u području Crnog mora u Rumuniji“, saopštio je on na zajedničkoj konferenciji sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom.

Generalni sekretar NATO-a je dodao da je ukrajinska vojska pripremljena mnogo bolje nego što je bila 2014. godine.

„Velika Britanija i druge članice Alijanse pružaju podršku ukrajinskim snagama odbrane kako bi mogli da se zaštite. To je pravo svake nacije“, rekao je Stoltenberg.


izvor

[Dreadnought]

Objavljena karta svih NATO snaga u Evropi – bliže nego ikad


Dok NATO šalje sve više vojnika i naoružanja sve bliže granici sa Rusijom, objavljena je karta koja prikazuje gde su oni raspoređeni.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


"Borbeno smo spremni, invazija je sve izvesnija", poruka je ove alijanse.

"NATO ima četiri multinacionalne borbene grupe veličine bataljona u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj, koje deluju na rotacijskoj osnovi.

Svaku od njih vodi po jedna velika članica – Velika Britanija, Kanada, Nemačka i SAD, a čine ih vojnici iz više zemalja.

NATO je prošlog meseca objavio da su sve četiri članice "snažne i borbeno spremne", prenosi CNN.

Jens Stoltenberg takođe je rekao da je savez spreman da vrlo brzo još više pojača prisustvo slanjem dodatnih snaga i resursa u to područje.


izvor

[MOTORISTA]

Šolc upozorio Rusiju na ekonomske i političke posledice
Tanjug 10.02.2022.

Nemački kancelar Olaf Šolc upozorio je danas Rusiju na ekonomske i političke posledice ukoliko pojača vojnu agresiju na Ukrajinu, dodajući da su Nemačka i njeni saveznici spremni za dijalog sa Moskvom i da žele mir.

"Ono što je trenutno u pitanju nije ništa manje od sprečavanja rata u Evropi. Mi želimo mir", rekao je Šolc novinarima na sastanku sa liderima baltičkih država u Berlinu, pozivajući Rusiju na smanjenje tenzija, preneo je Rojters.

"Dalja vojna agresija Rusije protiv Ukrajine imala bi veoma ozbiljne političke, ekonomske i strateške posledice po Rusiju", kazao je on.

"Istovremeno, spremni smo za ozbiljne razgovore sa Rusijom, za dijalog o pitanjima evropske bezbednosti", dodao je Šolc.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Istočnoj Evropi potrebno pojačano prisustvo NATO zbog bezbednosne pretnje koju predstavlja Rusija
Tanjug 10.02.2022.

Istočnoj Evropi će u bliskoj budućnosti biti potrebno pojačano prisustvo NATO-a zbog bezbednosne pretnje koju predstavlja Rusija, izjavio je letonski premijer Krišjanis Karinš danas u Berlinu uoči sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

- Veoma je potrebno da Nemačka bude ne samo prisutna na Baltiku, već i da preuzme vodeću ulogu u Evropskoj uniji i NATO u ovim teškim vremenima - rekao je Karinš uoči sastanka sa Šolcom, estonskom premijerkom Kajom Kalas i predsednikom Litvanije Gitanasom Nausedom, prenosi Rojters.

Litvanski predsednik je juče saopštio da će zatražiti od SAD da trajno stacioniraju trupe u ovoj zemlji, kako bi pomogli jačanju bezbednosti. On je to poručio nakon što je pozdravio novu rotaciju međunarodne borbene grupe NATO-a predvođene Nemačkom, koja je u Litvaniji raspoređena 2017. i koja će uskoro uključiti 350 dodatnih nemačkih vojnika kao odgovor na gomilanje ruskih trupa u blizini Ukrajine, preneo je Rojters.

Od 2019. SAD su rasporedile oko 500 vojnika i opreme u Litvaniji, kao dodatni angažman Alijanse u odvraćanju Rusije, a predsednik Nauseda je najavio da će razgovarati s Vašingtonom kako bi se obezbedilo stalno prišutvo ovih snaga.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Borelj: Rusiji poslata ponuda EU za nastavak dijaloga
Tanjug 10.02.2022.

Šef diplomatije EU, Žozep Borelj, u pisanom saopštenju objavljenom večeras u Briselu, navodi da je na osnovu jednoglasne odluke 27 država članica Evropske unije, poslao pismo ruskom ministru spoljnih poslova, Sergeju Lavrovu, kao odgovor na njegovu pisanu poruku članicama od njih 28. januara.

- Pismo se bavi pitanjima koja je pokrenuo ministar Lavrov i ponavlja ponudu EU i njenih država članica da nastave dijalog sa Rusijom o načinima za jačanje bezbednosti svih - naglašava Borelj.

Borelj podseća da EU ima zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i da je cilj EU 27 da deluju jedinstveno po svim pitanjima od ključnog zajedničkog interesa.

- Ovo uključuje i koordinaciju odgovora na pisma. Samo oni koji su zainteresovani da nas podele, doveli bi u pitanje takvu odluku - zaključio je Borelj.

U Briselu su danas poručili da će detaljnije o odgovoru Unije ministru spoljnih poslova Rusije govoriti kada dobiju potvrdu da je on primio i razumeo pismo.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Vlada ovlašćena da uvodi sankcije osobama bliskim Kremlju
Tanjug 11.02.2022.

Britanija je u četvrtak usvojila novi zakon kojim je moguće proširiti listu pojedinaca i kompanija povezanih sa Rusijom, a koji bi mogli biti sankcionisani u slučaju da Moskva odluči da izvrši invaziju na Ukrajinu.

Kako je saopšteno, novi propisi će omogućiti vladi da se uvedu stroge sankcije onima koji su bliski Kremlju i koji su uključeni u destabilizaciju Ukrajine, što je kako je navedeno, deo međunarodnih napora da se najave ekonomske posledice po Rusiju u slucaju da izvrši invaziju na Ukrajinu, prenosi Rojters. Zakon koji je usvojen u četvrtak uključuje ovlašćenje vladi da se sankcionišu entiteti koji su, ili su bili „umešani u destabilizaciju Ukrajine ili podrivanje ili pretnju teritorijalnom integritetu, suverenitetu ili nezavisnosti Ukrajine, ili rade u korist ili podržavaju Vlade Rusije, navodi Rojters.

Britanski premijer Boris Džonson je u utorak izjavio da će sankcije i druge mere biti spremne u slučaju ruskog napada na Ukrajinu, a tada je najavio da će njegova vlada tražiti od parlamenta i sankcije za ruske pojedince i kompanije. DŽonson je u autorskom članku za londonski “Tajms” naveo i da Britanija razmatra raspoređivanje borbenih aviona “tajfun” i ratnih brodova Kraljevske mornarice kako bi zaštitila jugoistočnu Evropu, kao i da će britanski ministar odbrane Ben Volas i ministarka spoljnih poslova Liz Tras uskoro otputovati u Moskvu, preneo je Rojters.

Izvor. www.blic.rs

[Dreadnought]

Šefica Forin ofisa izgubila mapu: Ne priznaje suverenitet Rusije nad dva ruska regiona


Šefica britanske diplomatije Liz Tras tokom razgovora sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom nije priznala suverenitet Rusije nad oblastima oko Voronježa i Saratova, otkriva izvor Sputnjika koji je prisustvovao sastanku.

Prema tom izvoru, Lavrov je tokom diskusije povodom informacija o ruskim snagama kod ukrajinske granice upitao britansku ministarku da li London priznaje suverenitet Rusije nad voronješkim i saratovskim regionom.

Ona je odgovorila:

„Velika Britanija nikada neće priznati suverenitet Rusije nad tim regionima.“

Britanska ambasada u Moskvi potom je saopštila da je ministarka mislila da su te dve oblasti deo Ukrajine.

Obe oblasti nalaze se na jugoistoku Rusije u blizini granice sa Ukrajinom.


izvor

[Dreadnought]

Ruski ambasador: Britanska strana nije ni slušala ni čula Lavrova


Britanska strana nije „ni slušala, ni čula“ šta je govorio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tokom susreta sa šeficom Forin ofisa Liz Tras u Moskvi, izjavio je ruski ambasador u Londonu Andrej Kelin.

„Nismo videli nikakav napor, to je jednostavno bilo ponavljanje fraza i formulacija koje ona izgovara i ovde u parlamentu, za medije, na Tviteru i ništa više.. Ministar je detaljno govorio o tome šta se dešava, šta mi želimo, otkud takva situacija, ali britanska strana nije ni slušala ni čula to što su joj govorili“, rekao je ambasador za Bi-Bi-Si.

Prethodno je i sam Lavrov iskazao razočarenje što su pregovori sa britanskom ministarkom ispali kao razgovor nemog s gluvim.

Kelin je dodao da se Moskva nadala da će poseta Tras biti prilika da se britanska diplomatija pokaže u najboljem svetlu, međutim, ministarka se koristila ograničenim brojem formulacija što nije bilo ni „blizu dijaloga zasnovanog na uzajamnom poštovanju i prihvatanju međusobnih interesa i potrage za rešenjima“.

Upitan da li bi bilo bolje da sastanka nije ni bilo, Kelin je rekao da ne može tako nediplomatski da govori i istakao da je Rusija uvek otvorena za dijalog ako za to postoji uzajamna želja.

„Mi smo uvek za dijalog, za diplomatiju, ali ultimatumi, čvrst nastup, fraze - to je put u ćorsokak. Ali, na žalost sve češće u toj zemlji i u Americi primenjuju takvu diplomatiju“, rekao je Kelin.

Podsetio je da je britanski premijer Boris Džonson ranije rekao da šalje ministre spoljnih poslova i odbrane u Moskvu kako bi normalizovali odnose, ali da ruska strana posle posete Liz Tras tako nešto nije videla.


izvor

[Dreadnought]

Britanski ministar odbrane stiže u Moskvu: Cilj posete – zapretiti Rusiji


Ministar odbrane Velike Britanije Ben Volas trebalo bi danas da doputuje u zvaničnu posetu Moskvi gde će se sastati sa svojim ruskim kolegom Sergejom Šojguom, a glavni cilj posete je da pokuša putem pretnji sankcijama da „ubedi Rusiju da odstupi od praga rata“, piše list „Tajms“ pozivajući se na sopstvene izvore.

„Ovo bi mogli da budu poslednji pregovori“, kazao je izbor i ocenio da diplomatski razgovori na visokom nivou u narednom periodu nisu planirani.

Takođe je kazao i da Ben Voles ima nameru Sergeju Šojguu da kaže da bi eventualna invazija na Ukrajinu stavila Moskvu u „gubitničku poziciju“.

Uoči dolaska Volasa Moskvu je posetila i britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras koja se juče sastala sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom.

Tokom susreta šefovi diplomatija Velike Britanije i Rusije razgovarali su o situaciji u Ukrajini, vojnim vežbama u Belorusiji i garancijama bezbednosti.


izvor

[Dreadnought]

Biden urges Americans to leave Ukraine immediately


US President Joe Biden has urged US citizens to leave Ukraine immediately as fears over a possible Russian invasion mount. He reiterated that under no circumstances would he be sending troops to Ukraine to evacuate US citizens in the event of a conflict.

Biden's remarks were released just hours after Russian and Belarusian forces embarked upon a 10-day large-scale military exercise in Belarus, drawing an ominous warning from NATO. The alliance described the live-fire drills as Russia's biggest military operation in Belarus since the Cold War.

[MOTORISTA]

Džonson: Upozoriti Moskvu da postoji paket teških sankcija
Tanjug 11.02.2022.

Britanski premijer Boris Džonson poručio je saveznicima danas da strahuje za bezbednost Evrope zbog situacije u Ukrajini, saopšteno je iz njegovog kabineta.

On je imao video sastanak sa liderima SAD, Italije, Poljske, Rumunije, Francuske, Nemačke, Evropskog saveta, Evropske komisije i NATO-a gde se razgovaralo o aktuelnoj situaciji u vezi s Ukrajinom, prenosi Rojters.

„Britanski premijer je naglasio potrebu da NATO saveznici apsolutno jasno stave do znanja da postoji paket teških ekonomskih sankcija spremnih za uvođenje, ukoliko Rusija donese štetnu i destruktivnu odluku da izvrsi invaziju na Ukrajinu“, saopšteno je iz Džonsonovog kabineta.

Britanski ministar odbrane Ben Volas, koji boravi u poseti Moskvi, i njegov ruski kolega Sergej Šojgu održali su danas sastanak i izrazili nadu u mogućnost diplomatskog rešenja niza pitanja. Šojgu je prethodno rekao da je vojna i politička situacija u Evropi sve napetija, ali je naglasio da to nije krivica Rusije. On je izrazio uverenje da će Rusija uskoro odgovoriti na predloge SAD i NATO o evropskoj bezbednosti.

Moskva je zatražila da Vašington i Brisel garantuju da NATO neće dopustiti Ukrajini da se pridruži tom bloku, što su oni odbili i uputili sopstvene predloge Rusiji.

Izvor: www.blic.rs