Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Kremlj o odnosima sa Zapadom: Ne može se na silu zadobiti ljubav


Zainteresovani smo za saradnju sa svima, uključujući sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropom, ali se na silu ne može zadobiti ljubav, stoga će Moskva tražiti mogućnosti za proširenje saradnje tamo gde postoji reciprocitet, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Rusija je zemlja koja traži saradnju sa svima. Zainteresovani smo za saradnju sa našim evropskim partnerima. Zainteresovani smo i za saradnju sa SAD – u trgovinsko-ekonomskim, investicionim, kao i bezbednosnim pitanjima. Ali na silu se ne može zadobiti ljubav. Zbog toga će, naravno, Rusija tražiti mogućnosti da proširi saradnju tamo gde vidi reciprocitet“, objasnio je Peskov.

On je naveo da je „potpuno normalna praksa kada se nedostatak komunikacije na jednom, takoreći, krilu nadoknađuje komunikacijom na drugom krilu“.

„To je apsolutno normalna praksa i dešava se u svim državama, uključujući i Rusiju“, dodao je portparol ruskog predsednika.

Prema njegovim rečima, Moskva nema problem sa nedostatkom mogućnosti da izrazi svoj stav stranim partnerima.

„Iznošenja stava u Rusiji ne manjka, barem svaki govor predsednika Vladimira Putina u bilo kom formatu odmah zainteresuje apsolutno sve u svetu. To se nastavlja i sasvim je prirodno. Dakle, nema deficita u tom pogledu“, konstatovao je.


OEBS ne treba da igra ulogu instrumenta

Istovremeno, Peskov je ocenio da bi OEBS trebalo da postane univerzalna organizacija koja se bavi pitanjima bezbednosti i saradnje u Evropi, a ne da igra ulogu instrumenta.

„Veoma je važno da OEBS prestane da igra ulogu instrumenta, kako bi postao univerzalna organizacija koja se zaista bavi pitanjima bezbednosti i saradnje u Evropi i koja ne predstavlja samo podelu na prvorazredne i drugorazredne zemlje“, smatra Peskov.


izvor

[MOTORISTA]

Amerika zapretila Rusiji da će joj osakatiti ekonomiju ako napadne Ukrajinu, ruski ambasador: "Boli nas uvo!"
Tanjug 13.02.2022.

Sjedinjene Američke Države upozoravaju Rusiju da će se suočiti sa strašnim sankcijama i većim jačanjem NATO snaga, ako napadne Ukrajinu.

Specijalni savetnik američkog državnog sekretara Derek Šole pojasnio je šta je predsednik Džozef Bajden mislio pod "brzim i teškim troškovima" sa kojima će se suočiti Rusija ukoliko napadne Ukrajinu, preneo je Gardijan. Šole je za Bi-Bi-Si rekao da SAD može da odgovori na dva glavna načina, koji podrazumevaju sankcije koje će ih, kako je naveo, osakatiti u ekonomskom smislu i koje će doneti Rusiji ekonomske poteškoće. Drugi način podrazumeva ojačavanje vojnih kapacita na istočnim granicama NATO, što će, kako je naveo Šole, diplomatski izolovati i unazaditi strateški i vojno Rusiju. Govoreći o prirodi potencijalne ruske invazije, Šole je rekao:

"U kom god obliku da bude (vazdušni udari, upad na kopno, itd.), ukoliko bude onoliko velik koliko se bojimo da će biti, okolnosti ce biti prilično opasne za Ukrajinu".

Ruski ambasador: "Boli nas uvo"

Viktor Tatarintsev, ruski ambasador u Švedskoj, za švedski tabloid Aftonbladet dao je intervju u kom je, između ostalog govorio o gore pomenutim sankcijama zapadnih zemalja.

- Oprostite na izrazu, ali boli nas uvo za zapadne sankcije - rekao je ambasador za švedski list.

Blinken: "Ostaje otvoreno diplomatsko rešenje"

Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je danas da je ostao otvoren diplomatski put za okončanje sukoba sa Moskvom oko Ukrajine. Nakon sastanka sa japanskim i južnokorejskim kolegama, Blinken je još jednom upozorio da bi ruska vojska, koja ima više od 100.000 vojnika u blizini Ukrajine, mogla da izvrši invaziju svakog trenutka, prenosi agencija Rojters.

- Diplomatski put ostaje otvoren. Način da Moskva pokaže da želi da ide tim putem je jednostavan. Treba da deeskalira situaciju, a ne da eskalira - poručio je Blinken.

Moskva, sa druge strane, negira da planira napad na Ukrajinu i ističe da brani sopstvene bezbednosne interese od NATO-a. Prethodno je Blinken izjavio da je rizik od ruske vojne akcije u Ukrajini dovoljno visok i da opravdava odlazak većeg dela osoblja iz američke ambasade u Kijevu.

- Naredili smo odlazak većine Amerikanaca koji su u ambasadi u Kijevu. Rizik od ruske vojne akcije je dovoljno visok, a pretnja je dovoljno neminovna da je to razumna stvar - poručio je Blinken na konferenciji za novinare u Honoluluu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Šolc sutra u Kijevu, potom ide u Moskvu: "Naš posao je da osiguramo da bude sprečen rat u Evropi"
Srna 13.02.2022.

Nemački kancelar Olaf Šolc otputovaće sutra u Kijev, a dan kasnije u Moskvu u okviru napora da se smire tenzije u ukrajinskoj krizi.

Šolc je uoči prve posete Kijevu i Moskvi na funkciji kancelara ponovio svoje upozorenje Rusiji, ali i stav da je neophodno nastaviti sa diplomatijom.

- Naš je posao da osiguramo da bude sprečen rat u Evropi i da šaljemo jasnu poruku Rusiji da će bilo kakva vojna agresija imati posledice veoma velike po Moskvu i da smo ujedinjeni sa saveznicima. Međutim, istovremeno, to uključuje i iskorišćavanje svake prilike za razgovore - naglasio je Šolc.

Rusija je koncentrisala više od 100.000 vojnika nedaleko od granice sa Ukrajinom i izvršila je niz vojnih vežbi u regionu, ali tvrdi da ne planira invaziju. Moskva traži garancije od Zapada da NATO neće dozvoliti Ukrajini i drugim bivšim sovjetskim republikama da uđu u članstvo, da Alijansa obustavi slanje oružja i opreme toj zemlji te da povuče svoje snage iz istočne Evrope. SAD i NATO su odbacili ove zahteve. Nemačka je pozvala svoje državljane da napuste Ukrajinu, što je pre moguće.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Nemačka nastavlja da izvozi u Rusiju robu dvostruke namene
Novosti onlajn 13. 02. 2022.

KOMPANIJE iz Nemačke, uz odobrenje nemačkih vlasti, nastavljaju da isporučuju Rusiji robu koja se može koristiti u vojne svrhe, bez obzira na sankcije Evropske unije, piše „Velt“, pozivajući se na dokument Ministarstva ekonomije i zaštite klime.

Kako se navodi u dokumentu, u 2020. godini Federalna služba za ekonomiju i kontrolu izvoza Nemačke izdala je 673 licence na izvoz u Rusiju robe dvostruke namene koja može biti korišćena, kako u civilne, tako i u vojne svrhe, u vrednosti od oko 366 miliona evra. „Velt“ piše da se u 2020. godini Rusija nalazila na četvrtom mestu po uvozu ove robe. Na prvom mestu je Kina sa 1,6 milijardi evra, na drugom su bile SAD sa milijardu evra, dok je treći bio Brazil sa 371 milion evra.

Ambasador Ukrajine u Nemačkoj Andrej Meljnik optužio je nemačku vladu za „licemerstvo“ zbog odbijanja da isporuči oružje Kijevu, dok odobrava licence za isporuku gorenavedene robe Rusiji.

Ekonomske sankcije Evropske unije, koje su na snazi više od sedam godina, usmerene su na finansijski, energetski i odbrambeni sektor u Rusiji. Konkretno, jednom broju ruskih banaka i kompanija ograničen je pristup primarnom i sekundarnom tržištu kapitala EU, uvedena je zabrana uvoza i izvoza oružja i robe dvostruke namene. Osim toga, Evropska unija je ograničila ruskoj strani pristup brojnim tehnologijama i uslugama za proizvodnju i istraživanje nafte.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Mir s Rusijom ne može bez Evrope i Amerike; motivi SAD nejasni
IZVOR: BETA NEDELJA, 13.02.2022.

Mediji i analitičari u Evropskoj uniji pokazuju veliku zabrinutost zbog zaoštravanja ukrajinske krize.

Mediji takođe postavljaju i pitanje da li je Amerika usaglasila svoju politiku sa EU, budući da iz Vašingtona stalno dolaze najave ruske vojne intervencije u Ukrajini, uz manje naglašene poruke o spremnosti da se pregovorima nađe rešenje. Francuska i Nemačka, uz podršku više članica EU, pokušavaju da sukob usmeri na diplomatiju i da rešenje nađe kroz pregovore o sprovođenju "Sporazuma iz Minska" o raspletu sukoba vlasti u Kijevu i pobunjenih proruskih oblasti u Donjecku i Lugansku. U medijima je vidno istaknuto i da je sam ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio da stalne američke tvrdnje o neminovnom ruskom upadu "izazivaju paniku...a panika je najgori neprijatelj naše zemlje".

Francuski list "Mond" postavlja pitanje da li su američki pozivi na uzbunu "pokušaj da se osujeti ratni sukob", ili Vašington zasad još želi da zaoštri stav za pregovore, za koje i američki predsednik Džo Bajden kaže da su SAD spremne, isto kao i na žestoku odmazdu u slučaju ruske intervencije. Evropski mediji prenose i ruske demantije američkih, britanskih i tvrdnji NATO da je samo pitanje dana kad će ruske trupe munjevito upasti u Ukrajinu i zauzeti i sam Kijev, pa tako italijanski list "Republika" otkriva da su "američki obaveštajci presreli razgovore ruskih generala iz kojih proističe da će, pošto se izazove izgovor, do napada doći u sredu ili četvrtak".

Italijanski dnevnik doduše dodaje da "nije sigurno da to nisu samo (ruske) dezinformacije da bi se zbunili protivnici" i navodi da bi "izgovor" za Moskvu bio da dođe do "lažnog napada na proruske oblasti Donbasa...a onda bi krenula žestoka, ali kratka ofanziva, a moguće i trajnija okupacija i samog Kijeva".

Ruski manevri u centru pažnje

Veliku pažnju su privukli i ruski pomorski manevri u Crnom moru, za koje je NATO ocenio da je reč o blokadi ukrajinske luke Odesa, preko koje ide zamašan deo ukrajinskog izvoza.

"Na korak od rata", ističu neki listovi, TV i radio stanice, ali se u analizama ipak ukazuje i na činjenicu da je ruski predsednik Vladimir Putin prihvatio da razgovara o uzrocima krize i posebno se ukazuje da ocenu francuskog predsednika Emanuela Makrona da "ključni geopolitički cilj Rusije danas jasno nije Ukrajina, već da se utvrde pravila života i odnosa s NATO i Evropskom unijom".

Visoki predstavnik EU Žozep Borel je, stavljajući do znanja da time sažima većinski stav svih članica Unije, posle razgovora s američkim zvaničnicima izjavio da "za Rusiju nije važna Ukrajina. Za Rusiju je važno ustrojstvo bezbednosti u Evropi, ustrojstvo koje osporava. Rusi su zabrinuti za bezbednost i žele da razgovaraju o tome". On je naveo i da cilj Moskve nije da se izvrši invazija na Ukrajinu, već da se kroz pritisak na Kijev dođe do razgovara o nečemu što je za Rusiju važno, a to je, kako je naglasio, širenje NATO i bezbednosne zabrinutosti u vezi s tim.

Pažnju analitičara u Evropi su privukle i analize u američkim vladajućim krugovima bliskom časopisu "Forin polisi" u kojima se navodi da je bivši državni sekretar Henri Kisindžer mišljenja da Ukrajina treba da dobije status neutralnosti poput Finske, tako da može da se "pridruži politički i ekonomski Evropskoj uniji, ali da izbegne da institucionalno bude neprijatelj Rusije". Takođe se ukazuje na stav Grejema Alisona s Harvardskog univerziteta koji je naveo primer Belgije koja je uspela da opstane kao nezavisna zemlja zahvaljujući statusu neutralnosti u trenutku kad je formirana kao država.

Ugledne američke akademske ličnosti, piše "Forin polisi", poput Džona Miršajmera, Stivena Volta i Berija Posena "predočavaju da bi neutralnost Ukrajine mogla stabilizovati Evropu", dok Anatol Liven pominje i neutralnost Austrije utvrđen dogovorom velikih sila pobednica u drugom svetskom ratu. Liven ističe da se ne može prenebregnuti činjenica da je "Rusija deo Evrope i jednostavno previše velika, previše moćna i previše ugrađena u svoje neposredno susedstvo da bi mogla biti isključena iz evropskog bezbednosnog poretka".

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Peskov: Rusija će insistirati da se bezbednosne garancije ne ignorišu


Rusija nije dobila direktne odgovore na ideje o bezbednosnim garancijama, Zapad pokušava da se koncentriše na drugostepene detalje, ali će ruski predsednik i dalje insistirati da se ta pitanja ne ignorišu, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za Sputnjik.

„(Predsednik Rusije Vladimir) Putin veoma je dosledan u pristupu našim, pa, da kažemo partnerima, ali, nažalost, oni su sada više protivnici nego partneri. On otvoreno postavlja pitanja i očekuje direktne odgovore. I kako je 2007. direktno postavljao pitanja, tako je i 2022. direktno postavio pitanja u nacrtima ta dva dokumenta koja su predata Vašingtonu i NATO-u. Nismo dobili direktne odgovore“, objasnio je Peskov.

Prema njegovim rečima, ruska strana vidi pokušaje da se pažnja usmeri na sporedna pitanja.

„Štaviše, konstatujemo pokušaj da se koncentriše na drugostepene detalje i pokušaj da se izbegne bilo kakvo razumevanje pitanja koja su za nas kritična. Ali, ni malo ne sumnjam da će predsednik Putin i dalje biti dosledan u svom stavu i da će insistirati da pitanja koja su za nas zapravo egzistencijalna pitanja, da ta pitanja ne ostanu bez pažnje i da se ne ignorišu“, istakao je on.


Odnosi sa SAD

Peskov je objasnio da postoje pozitivne strane u radu sa aktuelnom američkom administracijom, među kojima je postojanje određenih kanala za dijalog, s obzirom da je pre par godina dijalog bio na nuli, ali, nažalost, odnosi između Rusije i SAD „faktički leže na podu“.

„Ovde se, verovatno, kao pozitivno može navesti da, koliko god da je teško u drugim oblastima, ipak postoje određeni kanali za dijalog. U dijalogu su šefovi država, dijalozi su u toku i u drugim oblastima. To je plus. To je plus jer, znate, pre samo par godina naš dijalog je bio na nuli, nije bilo kontakata kao takvih. Ali u ostalom, nažalost, u bilateralnim odnosima možemo govoriti samo o minusu. Nalazimo se na veoma niskom nivou. Oni zapravo leže na podu“, konstatovao je Peskov.


Uticaj Vašingtona na EU

Vašingtonu nikada nije nedostajala istrajnosti u pokušaju da utiče na svoje partnere u Evropi, navodeći šta i ko treba da radi, a Moskva se nada da će u Evropi prevladati razum i ona će razmišljati o svojim interesima, dodao je on.

„Evropske države dosledno i veoma energično pokušavaju da ojačaju pravac spoljne politike i bezbednosti u svojim integracionim procesima. To je jedan od stubova koji je uvek šepao u Evropskoj uniji i Evropljani očajnički pokušavaju da povećaju spoljnopolitičku ulogu Evropske unije u svetskim poslovima. To im baš i ne uspeva. Prvo, uticaj Vašingtona je i dalje veoma jak. Sjedinjenim Američkim Državama nikada nije nedostajalo upornosti, pa čak ni onog kaubojskog pristupa u pokušaju da utiču na svoje partnere u Evropi. Oni otvoreno govore šta ko treba da uradi, a ako se neko sa time ne slaže, direktno govore šta će im se desiti zbog toga. To se dešavalo i nastaviće da se dešava. I mi smo toga veoma svesni“, rekao je Peskov.

„To je, naravno, u suprotnosti sa željom Evropljana da postanu suvereniji u svojim spoljnopolitičkim interesima. Ali skakako ćemo se nadati će ovde prevladati zdrav razum i da će Evropljani pre svega razmišljati o našem zajedničkom domu, o Evropi, gde živimo jedni pored drugih i direktni smo susedi“, dodao je portparol.


O razoružavanju

Peskov je dodao da je efikasnost pregovora na temu razoružanja pod znakom pitanja.

„Što se tiče razoružanja, nije sve baš dobro i očigledno je da nas u pregovorima očekuju višegodišnje teške pozicione konfrontacije čiji je rezultat pod pitanjem“, objasnio je Peskov.


izvor

[Dreadnought]

NATO military build up in Slovakia as US takes over airbase

[Dreadnought]

Volfgang Išinger: "Rusija neće slati predstavnike na ovogodišnju Minhensku konferenciju"

   
Ruska vlada odlučila je da ne pošalje predstavnika na ovogodišnju Minhensku bezbednosnu konferenciju, izjavio je danas Volfgang Išinger koji predsedava tim događajem koji će početi 18. februara.

Konferencija, poznata kao "bezbednosni Davos", okupiće svetsku odbrambenu i bezbednosnu elitu u Nemačkoj, prenosi Rojters.

Konferencija se ove godine održava u posebno osetljivom trenutku, imajući u vidu tenzije na relaciji između Ukrajine i Rusije i upozorenja Sjedinjenih Država na mogućnost "potencijalne ruske invazuje na Ukrajinu."


izvor

[Dreadnought]

G7: Rusija će se suočiti sa ogromnim ekonomskim posledicama


Ministri finansija iz Grupe sedam najrazvijenih ekonomija Zapada (G7) upozorili su danas Rusiju da će se suočiti sa ogromnim ekonomskim posledicama ako odluči da izvrši invaziju na Ukrajinu.

Istovremeno, ministri su obećali brzu i odlučnu podršku ukrajinskoj ekonomiji, prenosi agencija Rojters.

"Kontinuirano nagomilavanje ruske vojske na granici Ukrajine je razlog za ozbiljnu zabrinutost. Mi, ministri finansija G7, naglašavamo našu spremnost da delujemo brzo i odlučno kako bismo podržali ukrajinsku ekonomiju", navodi se u zajedničkom saopštenju ministara.

Dodaje se i će svaka "dalja vojna agresija Rusije protiv Ukrajine naići na brz, koordinisan i snažan odgovor".

"Spremni smo da kolektivno uvedemo ekonomske i finansijske sankcije koje će imati ogromne i direktne posledice po rusku ekonomiju", zaključuje se u saopštenju.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj: Odustajanje Kijeva od članstva u NATO-u pomoglo bi pregovorima o bezbednosnim garancijama


Zvanično odustajanje Ukrajine da uđe u NATO pomoglo bi u formulisanju smislenog odgovora na zabrinutost Rusije o bezbednosnim garancijama, smatra portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Svakako, na neki način zabeleženo, potvrđeno odustajanje Ukrajine od ideje o ulasku u NATO... Naravno, to bi bio korak koji bi značajno doprineo formulisanju smislenijeg odgovora na ruske zabrinutosti“, rekao je Peskov novinarima.

Ranije je ukrajinski ambasador u Velikoj Britaniji Vadim Pristajko priznao da bi Kijev mogao da odustane od težnje da uđe u NATO kako bi „izbegao rat“. Kasnije je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da su ove reči „izvučene iz konteksta“.


izvor

[Dreadnought]

Putin: Širenje NATO-a na istok – veoma opasno;
Rusija spremila reakciju na odgovore o bezbednosti


Širenje NATO-a na istok na račun postsovjetskih republika, uključujući Ukrajinu, je beskonačno i veoma opasno, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin tokom sastanka sa ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

Putin je na početku razgovora rekao Lavrov da Ministarstvo spoljnih poslova trena da iznese svoje stavove o odgovorima koje je Rusija dobila na predloge upućene američkim kolegama u Vašingtonu i kolegama iz Severnoatlantske alijanse u Briselu.

Radi se o bezbednosnim pitanjima u Evropi i odgovorima na zabrinutost Rusije vezane za „beskonačno, po našem mišljenju, i veoma opasno širenje NATO-a na istok, sada već na račun bivših republika Sovjetskog Saveza, uključujući i Ukrajinu“, objasnio je predsednik.

„Znam da je takva analiza urađena, radili ste i sa kolegama iz drugih resora i ministarstava i, naravno, voleo bih da čujem vašu analizu i vaše predloge u vezi sa reakcijom na odgovore dobijene iz Vašingtona i Brisela“, dodao je šef države.

Lavrov je istakao da je reakcija Rusije na odgovore SAD i NATO-a o bezbednosnim garancijama je formulisana i izložena na 10 stranica.


Negativni odgovori SAD

Šef ruske diplomatije rekao je da je odgovor SAD na ključne ruske predloge o bezbednosti negativan.

„Poslali su nam odgovore – odgovor SAD i odgovor Severnoatlantske alijanse. Pažljivo smo ih proučili zajedno sa našim kolegama u međuresorskom formatu. Pre svega nas zanima odgovor Sjedinjenih Američkih Država, jer svi shvataju ko igra glavnu ulogu u rešavanju ovih pitanja u zapadnom taboru“, rekao je Lavrov.

On je objasnio da se odgovor Vašingtona na ruske predloge sastoji iz dva dela.

„Prvi deo odgovara na naša tri ključna problema koja smo označili: neširenje NATO-a, neraspoređivanje udarnog oružja koje nam preti i, uopšte, povratak vojne i vojno-tehničke konfiguracije u Evropi na pozicije iz 1997. godine, kada je potpisan Osnivački akt Rusija-NATO, u kome je prvi put u ovom formatu izražen zadatak obezbeđivanja nedeljivosti bezbednosti. Odgovor na ova pitanja je negativan. Naravno, ne možemo da budemo zadovoljni zbog toga“, istakao je ministar.

„To ne što se tiče prvog dela američkog odgovora, koji nas ne zadovoljava. Drugi deo je, u izvesnoj meri, konstruktivan i predviđa prilično konkretne mere“, dodao je Lavrov.

Kako je naveo, dobijeni odgovori na zahtev Rusije za tumačenje principa nedeljivosti bezbednosti nezadovoljavaju i Moskva će nastaviti da traži konkretan odgovor svake zemlje u njenom nacionalnom svojstvu. On je dodao da nijedna od zapadnih zemalja-primalaca nije odgovorila na poruku Rusije o tome kako nameravaju da ispunjavaju svoje obaveze o nedeljivosti bezbednosti u okviru OEBS-a.

„Uputio sam specijalnu poruku svim našim zapadnim kolegama, skrećući im pažnju da su obaveze o nedeljivosti bezbednosti mnogo složenije i kompleksnije nego što pokušavaju da zamisle, opravdavajući ulazak Ukrajine u NATO, istina, uveravajući u zagradi da za sada nije došlo do toga, da se neće dogoditi uskoro. Ali svi znamo kako takva uveravanja funkcionišu“, ocenio je Lavrov.

„Dobio sam nezadovoljavajuće odgovore. Niko od mojih kolega ministara nije odgovorio na moju direktnu poruku. Dobili smo dva mala papira: jedan od Stoltenberga, generalnog sekretara NATO-a, drugi od Borelja, šefa diplomatije Evropske službe za spoljne poslove, u kojima se kaže: ‘Ne brinite, treba da nastavimo dijalog, glavno je da se obezbedi deeskalacija oko Ukrajine’“, objasnio je ruski ministar.

On je podsetio da prema sporazumima koje su potpisali lideri zemalja članica OEBS-a „nijedna država, nijedna grupa zemalja, nijedna organizacija ne može da dominira prostorom OEBS-a“. Prema njegovim rečima, NATO pokušava da učini tako da ta organizacija treba odredi razvoj situacije na evropskom kontinentu.

„Mislim da je to nepoštovanje norme koja je postavljena na najvišem nivou i po kojoj nijedna organizacija sebe ne može smatrati glavnom i dominantnom u evroatlantskom regionu“, zaključio je ministar.

Lavrov je dodao i da je ruska inicijativa o bezbednosnim garancijama „potresla“ zapadne kolege.


Nastavak pregovora

Ministar je takođe predložio predsedniku Rusije da se nastave i jačaju pregovori o bezbednosnim garancijama sa SAD i NATO.

„Čini mi se da naše mogućnosti daleko od toga da su iscrpljene. One, naravno, ne bi trebalo da traju beskonačno, ali u ovoj fazi bih predložio da se one nastave i nadograđuju“, konstatovao je Lavrov.

On j naglasio da je u centru pažnje i dalje pitanje nedeljivosti bezbednosti, uključujući i neširenje NATO-a.

„Mi ćemo, razvijajući dijalog o nekim aspektima koji su od praktičnog značaja, već danas sa našim zapadnim, pre svega američkim kolegama, istovremeno od njih tražiti odgovore na legitimna pitanja koja ste postavili i koja ste više puta potvrdili, uključujući i na konferenciji za novinare sa (francuskim predsednikom) Emanuelom Makronom. Vi ste, po mom mišljenju, vrlo jasno pokazali izglede za uvlačenje Ukrajine u NATO u savremenim uslovima i uzimajući u obzir ambicije koje ima kijevsko rukovodstvo“, dodao je ministar.

Ruski predsednik podržao je nastavak konsultacija sa Zapadom o pitanjima koja je ruska strana otvorila u oblasti bezbednosti.

Putin i Lavrov su se sastali kako bi razgovarali o odgovoru Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-u na njihov odgovor na bezbednosne garancije. Putin će se u ponedeljak takođe sastati sa ministrom odbrane Rusije Sergejem Šojguom i sa njim takođe razgovarati na istu temu.


izvor

[Dreadnought]

Rusija spremna da puca na brod koji ilegalno uđe u njene vode


Rusija je spremna da otvori vatru na strane brodove i podmornice koji ilegalno uđu u njene teritorijalne vode, izjavio je danas jedan visoki ruski vojni zvaničnik, javila je ruska novinska agencija Interfaks.

Takva odluka bi, međutim, bila doneta samo na “najvišem nivou”, dodao je taj zvaničnik, a prenosi agencija Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Šojgu: Proterivanje američke podmornice iz naših voda trajalo tri sata – šta će ona na Istoku?


Podmornica za koju verujemo da je američka, zašla je u vode Ruske Federacije na dubinu veću od četiri kilometara i gotovo tri sata je trajalo njeno proterivanje odatle, pritom iz tri navrata, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu na sastanku sa predsednikom Vladimirom Putinom.

„Zahvaljujući radu grupe Tihookeanske flote, tokom izvođenja jedne od vežbi u području Kurilskih ostrva, ostrvu Iturup, otkrili smo podmornicu, najverovatnije američku. Usled gotovo tročasovnih akcija ona je proterana sa teritorije ruskih voda, u koje je zašla prilično duboko za standarde ostrva – više od četiri kilometra“, objasnio je Šojgu.

Ruska flota je tri puta preduzela specijalne akcije kako bi proterala stranu podmornicu sa Kurila, kaže Šojgu.

S tim u vezi, on je naglasio da je američka aktivnost na Istoku nejasna i neosnovana.


izvor

[Dreadnought]

Moskva: Varšava raspiruje neprijateljstvo prema Rusiji


Rusko-poljski odnosi su u nezadovoljavajućem stanju, saopštilo je danas rusko ministarstvo spoljnih poslova uoči razgovora između ministara spoljnih poslova dve zemlje Sergeja Lavrova i Zbignjeva Raua.

"Politički dijalog je zamrznut od 2014. godine na inicijativu Varšave, a svi ključni mehanizmi bilateralne saradnje su u zastoju. Poslednji sastanak u punom formatu između ministara inostranih poslova dve zemlje održan je 2013. godine i od tada do danas održavani su samo kratki kontakti na marginama velikih međunarodnih događaja", saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Rusije, prenosi TAS S.

U današnjem saopštenju ministarstvo ukazuje da je nemoguće graditi konstruktivne odnose sa Poljskom u situaciji kada Varšava raspiruje neprijateljstvo prema Rusiji.

"Atmosfera neprijateljstva prema Rusiji veštački se izaziva u Poljskoj od strane vlasti i masovnih medija, uz neprekidne spekulacije o ruskoj pretnji i uporednim jačanjem svojih i NATO potencijala u blizini ruskih granica", upozorava u saopštenju Ministarstvo spoljnih poslova Rusije i ocenjuje da to nije atmosfera za izgradnju konstruktivnih odnosa.


izvor

[MOTORISTA]

Amerika će razmestiti rakete srednjeg i kratkog dometa u Pacifiku
Novosti online 14. 02. 2022.

SJEDINJENE Američke Države planiraju da do 2028. godine rasporede u Azijsko-pacifički region rakete srednjeg i kratkog dometa za obuzdavanje Rusije i Kine, saopštio je zamenik načelnika glavne operativne uprave Generalštaba Rusije Stanislav Gadžimagomedov.

- Bela kuća u nameri da podrži svoje planove planira da do 2028. godine razmesti u Azijsko-pacifički region rakete srednjeg i kratkog dometa - rekao je Gadžimagomedov na okruglom stolu u Savetu Federacije. Prema njegovim rečima, SAD su na regionalni program obuzdavanja Rusije i Kine za 2022. godinu izdvojile više od sedam milijardi dolara.

- Pored toga, ostaju i pretenzije Japana na ruska Kurilska ostrva, ne isključuje se mogućnost konflikta na Korejskom poluostrvu, između ostalog uz primenu nuklearnog naoružanja - rekao je Gadžimagomedov.

Podsetimo, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država-članica Severnoatlantskog saveza. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.

Izvor: www.novosti.rs