Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Prenela sam oštru poruku Moskvi
Tanjug 14. 02. 2022.

ODGOVARAJUĆI na pitanje kako je protekao prošlonedeljni susret sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovim, britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras izjavila je da je prenela "oštru poruku" Moskvi u vezi sa Ukrajinom.

-Naravno da se Rusima nije dopalo ono što sam imala da im kažem, ali ja sam to ipak rekla. Želim da odustanu i želim da budu svesni da bi cena njihove invazije bila veoma visoka - rekla je Liz Tras u razgovoru s novinarima nakon što je predsedavala sastankom vladinog komiteta za krizne situacije, prenosi Rojters.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Predlog o obnovljenom dijalogu o evropskoj bezbednosti u okviru OEBS-a


Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je izjavio da Rusija smatra zanimljivim predlog Poljske o obnovljenom dijalogu o evropskoj bezbednosti u okviru OEBS-a, ali za Moskvu pregovori sa SAD i NATO-om ostaju glavni.

„U kontekstu iznalaženja puteva za prevazilaženje rastućih tenzija u evroatlantskom području, razgovarali smo o poljskoj inicijativi, kojom se predlaže da se u OEBS-u započne neformalni obnovljeni dijalog o evropskoj bezbednosti“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare nakon razgovora sa ministrom spoljnih poslova Poljske koji trenutno predsedava OEBS-om Zbignjevom Rauom.

„Ovaj predlog smatramo zanimljivim, jer pokazuje razumevanje za postojeće probleme i želju da se nešto uradi kako bi se ti problemi skinuli sa dnevnog reda“, konstatovao je on.
Istovremeno, šef ruske diplomatije je istakao da je za Moskvu u ovoj fazi glavni dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om.

Prema njegovim rečima, „u nedostatku napretka na američkom i NATO koloseku, razgovor u Beču očigledno neće dati rezultata i to svi shvataju“.

Kako je naveo, Rusija će nastaviti dijalog sa SAD i NATO-om o bezbednosnim pitanjima, jer postoje šanse da se postigne dobar rezultat.

„Nastavićemo dijalog o razjašnjavanju stavova Zapada o tome koliko su članice NATO-a sposobne za dogovor u pogledu sprovođenja ovog principa nedeljivosti bezbednosti i, naravno, vodićemo stručne konsultacije kako bismo usaglasili pristupe konkretnim pitanjima, bilo da su to rakete srednjeg i kratkog dometa ili smanjenje vojnih rizika“, precizirao je Lavrov.

On je objasnio da bečki bezbednosni dijalog na platformi OEBS-a rizikuje da se „razlije“ na manje tokove.

„To će biti još jedan format diskusije... I rizikujemo da dođemo do situacije da se sav ovaj dijalog razlije na manje tokove i da ćemo samo imitirati aktivnosti. A srž problema će ostati nerešena“, istakao je ministar.

Lavrov je konstatovao da je jedan od glavnih izazova sa kojima se OEBS sada suočava zajedničko razumevanje bezbednosne arhitekture.

„Polazimo od činjenice da je jedan od glavnih izazova sa kojima se suočava OEBS postizanje zajedničkog shvatanja fundamentalnog principa za celokupnu evropsku bezbednosnu arhitekturu, principa nedeljivosti te same bezbednosti, principa jednake i nedeljive bezbednosti“, naglasio je Lavrov.

On je podsetio da taj princip zahteva „izbegavanje bilo kakvih dejstava koja će ojačati nečiju bezbednost nauštrb bezbednosti bilo koje druge zemlje“.

Ruski ministar dodao je da očekuje da će dobiti suštinske odgovore od evropskih zemalja na svoju poruku o principima nedeljivosti bezbednosti.

„Da bih razjasnio pristupe naših kolega, čiji su lideri potpisali dokumente (OEBS-a), uputio sam poruku ministrima spoljnih poslova relevantnih zemalja u Evropi sa molbom da razjasne kako oni sami shvataju set ovih obaveza koje nazivaju principima nedeljivosti bezbednosti. Očekujem da će takvi odgovori u suštini doći“, ocenio je Lavrov.

Rusija računa da će sadašnji predsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju pomoći u rešavanju krize u Ukrajini, naveo je Lavrov.

„Posvetili smo posebnu pažnju ukrajinskoj krizi, potvrdili da ne postoji alternativa za implementaciju minskog paketa mera. Očekujemo da će sadašnje predsedavanje, uključujući preko svog predstavnika u Ukrajini i u kontakt grupi, olakšati kretanje u ovom pravcu što je pre moguće i što odgovornije“, zaključio je Lavrov.


Moskva uskoro predaje odgovor SAD i NATO-u

Odgovori Rusije na pisma Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a po pitanju bezbednosnih garancija biće u najskorije vreme predati Vašingtonu i Briselu, izjavio je ruski ministar.

„Što se tiče toga da li ovo znači kraj priče? Ne, to nije kraj priče. Juče sam izvestio predsednika Putina i naglasio da su naši predlozi, koje je on u principu odobrio i koji će sada biti finalizovani i u najskorije vreme predati našim američkim i partnerima iz NATO-a, oni polaze od održavanja integriteta ruske pozicije“, objasnio je Lavrov.

Prema rečima ministra, koraci navedeni u ruskom odgovoru su „naravno važni kao praktični koraci ka deeskalaciji“.

„Ali ovi koraci će biti efikasni ako se pod njima postavi čvrst pravni temelj, a pre svega u smislu tumačenja principa nedeljivosti bezbednosti, koji naše zapadne kolege besramno iskrivljuju, tumačeći ga isključivo kao slobodu izbora vojnih saveza“, zaključio je Lavrov.


izvor

[MOTORISTA]

Lavrov nakon razgovora s Blinkenom, pozvao na Ppragmatičan dijalog o "bezbednosnim garancijama"
Tanjug 15.02.2022.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u današnjem telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom istakao je potrebu da se nastavi zajednički rad i pozvao na pragmatičan dijalog o bezbednosnim garancijama, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Lavrov je poručio Blinkenu da je agresivna retorika koju koriste SAD neprihvatljiva i pozvao Vašington da od nje odustane, dodaje se u saopštenju ministarstva, prenosi TASS. Ruski ministar spoljnih poslova i američki državni sekretar razgovarali su i o rasporedu daljih kontakata na različitim nivoima.

U subotu su takođe dvojica zvaničnika razgovarala telefonom, a na inicijativu američke administracije i kako je tada izvestilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova Lavrov je Blinkenu poručio da američka propagandna kampanja o navodnoj agresiji Rusije na Ukrajinu ima za cilj provokaciju, navodi TASS.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Уторак, 15.02.2022.

Британија би могла да блокира руске фирме на Лондонској берзи

ЛОНДОН – Британија би могла да блокира руске компаније у прикупљању капитала на Лондонској берзи и да разоткрије њихову имовину и власништво које имају у Лондону и другде, уколико Русија изврши инвазију на Украјину, изјавио је данас британски премијер Борис Џонсон.

„Оно што радимо је таргетирање одређених руских банака, руских компанија како би се обезбедило предузимање корака, и чак предузимање даљих корака отрктивањем фасада руске имовине било у овом граду или негде другде... као и фасада компанија у руском власништву”, рекао је Џонсон новинарима, преноси Ројтерс. Додао је да пакет мера обухвата „такође предузимање корака за спречавање руских компанија да прикупљају капитал на лондонском финансијском тржишту”, оценивши да је реч о „веома, веома тешком пакету”.

Џонсон је навео да, иако је уочио неке знаке отварања за дипломатско решење са Русијом око Украјине, најновији обавештајни подаци о томе шта се дешава на терену и даље нису охрабрујући. Британија, Сједињене Државе, Европска унија и други савезници упозорили су да ће сместа увести тешке економске санкције Русији ако дође до било какве инвазије. Русија каже да не планира инвазију и да се део њених војних јединица враћа у своје базе након завршене војне вежбе.

Британија је прошле недеље донела нови закон који јој омогућава да уведе шире санкције него што је раније могла руским појединцима и привредним субјектима за које утврди да дестабилизују Украјину или подржавају руску владу, наводи Ројтерс, преноси Танјуг.

Izvor. www.politika.rs

[MOTORISTA]

Уторак, 15.02.2022.
Озрен Милановић

Страх француско-немачких лидера од „подметнутог” Путиновог пи-си-ар теста

У оквиру хитних највиших државничких посета Москви, француски председник и немачки канцелар одбили су да се подвргну пи-си-ар тестирању пре сусрета са Путином и та вест се паралелно „вртела” не мање од оних вести шта су државници разговарали.

Немачки канцелар Олаф Шолц допутовао је на разговоре о деескалацији напетости на руско-украјинској граници, али је избегао контакт с руским лекарима да се подвргне њиховом тесту пре састанка. Уместо руског, Шолц је одлучио да му лекар из немачке амбасаде уради тест који је предуслов за улазак у Кремљ на састанак с Путином.

Француски председник Емануел Макрон прошле недеље је такође одбио да се подвргне пи-си-ар тесту који би му урадили домаћини пре састанка с Путином. Извори су објаснили новинским агенцијама како Французи „нису могли да пристану на то да Руси имају председников ДНК”.

Разговори Макрона и Путина због тога су одржани за шест метара дугим столом како би се одржао драстичан физички размак. На новинској конференцији после састанка, Путин и Макрон стајали су удаљени неколико метара. И Шолц је стигао у Кремљ, у низу западних шефова држава и влада укључених у снажну дипломатску офанзиву ради спречавања рата, а његова мисија је осетљива јер је Немачка највећи руски трговачки партнер у Европи. Објашњење срочено за медије, у оба случаја, одјекнуло је и употпунило дуго стварану „западну” слику о „опасним Русима” који се служе разним а тајним средствима како би контролисали лидере и остале битне људе по Европи и свету.

У међународном психолошко-пропагандном ратовању, епизода са ДНК узорцима великој већини „конзумената” голица пажњу и изгледа оправдано и реално. Јер, Руси су већ „тровали и разна чуда чинили”, према ономе како су западни медији последњих година извештавали. Лични биоподаци у погрешним рукама могу да представљају претњу по националну безбедност и економију, сугеришу овакве вести. Податак да се ДНК може узети на много начина, у овим најновијим медијским објашњењима је изостављен.

На питање – који се биолошки узорци користе за анализу ДНК, одговор је једноставан. Тачно је да је стандардни биолошки узорак за анализу ДНК баш брис унутрашње стране образа (буклани брис) који се узима протрљавањем унутрашње стране образа штапићем на чијем се врху налази вата. Метода је апсолутно безболна и може да се примени и код тек рођене бебе. С обзиром да све ћелије нашег организма садрже идентичну ДНК, извори за добијање овог молекула могу бити и било који други биолошки трагови које остави нека особа (трагови на чаши из које је особа пила, опушак цигарете, жвака, четкица за зубе, кап крви, длака косе са кореном…). Дакле, ако су Руси хтели да имају Макронове и Шолцове узорке ДНК, могли су то врло лако да обаве на више начина. Зато се француско-немачки најновији изговори уклапају у стварану медијску слику о Русији.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Zaharova kritikovala London zbog dezinformacija: Britanci misle da će Rusija da uđe u Ukrajinu "pod tuđom zastavom"
Blic 16.02.2022.

Ministarstvo inostranih poslova Rusije nazvalo je dezinformacijom izjavu šefice britanske diplomatije Liz Tras da Rusija želi da izvrši „invaziju“ na Ukrajinu „pod tuđom zastavom“.

– To je pothranjivanje dezinformacijama svojih lokalnih novinara i tabloida - izjavila je Marija Zaharova na svom Telegram kanalu – Prvo izmisle nepostojeće, kao što je to opet uradila Liz Tras, a zatim govore o posledicama – dodala je ona. Portparolka MIP Rusije je podsetila da je Moskva više puta govorila da se u Ukrajini koriste „tuđe zastave“, ali u kontekstu mogućih provokacija.

– Možda se radi o tome da će oni (Velika Britanija) iskoristi svoju zastavu? Ne znam, to treba njih pitati – izjavila je Zaharova.

Ranije je šefica diplomatije Velike Britanije Liz Tras nazvala „vrlo verovatnim“ da će Rusija izvršiti „napad“ na Ukrajinu, bez obzira što su ruske trupe počele da se vraćaju u svoje kasarne nakon završetka vojnih vežbi. Marija Zaharova je rekla da su izmišljene dezinformacije Londona o napadu Rusije na Ukrajinu „nespretan pokušaj da se sačuva obraz”. Podatke o invaziji na Rusiju pod „stranom zastavom” je nazvala i lažima. Ranije je tabloid "The Sun" rekao da će se „napad“ desiti 16. februara u 4:00 po moskovskom vremenu.

- Britansko ministarstvo spoljnih poslova odlučilo je da se osramoti do kraja, tvrdeći da će Rusija izvršitu invaziju na Ukrajinu - rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na svom Telegram kanalu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Zapadni mediji podsetili šta je Putin davno priznao o sebi
Novosti online 15. 02. 2022.

ZAPADNI mediji podsetili su na jednu od interesantnih činjenica iz života Vladimira Putina, tvrdeći da je ona sada od izuzetne važnosti za razumevanje njegove politike.

U svojoj biografiji "Iz prve ruke" ruski predsednik Vladimir Putin ispričao je je jednu anegdotu iz mladosti koja ga je naučila ponašanju u stresnim situacijama. Danas, u jeku napetosti između Zapada i Rusije u kojima bi Ukrajina mogla da postane poprište borbe, stručnjaci navode kako bi upravo ta anegdota mogla dati bolji uvid u njegova razmišljanja.

- U podrumu su bili pacovi. Moji prijatelji i ja terali smo ih palicama. Jednom sam pronašao jednog divovskog pacova i počeo sam ga jurim sve dok ga nisam saterao u ugao. Više nije imao gde da pobegne. Onda se naglo uzdigao na zadnje noge i krenuo na mene. To se dogodilo potpuno neočekivano i na trenutak sam se šokirao. Preokrenuo je situaciju i on počeo mene da proganja. Skakao je po stepenicama za mnom, ali ja sam bio za tren brži i pred nosom sam mu zalupio vrata - ispričao je svojevremeno Putin. Priznao je da je iz tog neugodnog iskustva izvukao nekoliko pouka.

- Najbitnija je pouka - kada si sateran u škripac, ne dopusti da te strah parališe. Neka postane izvor tvoje hrabrosti - istakao je on i otkrio kako je to gradivo kasnije utvrdio tokom obuke za agenta tajne službe.

- U opasnim situacijama čovek mora biti napet da bi reagovao na prikladan način. To je jako bitno. Ne prepusti se situaciji, već iznenadi protivnika. Uspravi se kada on pomisli da ćeš se predati. Budi budan i veruj u svoju šansu kada je drugi potpuno uveren u svoju pobedu - poručio je sada jedan od najmoćnijih ljudi današnjice.

Ruski predsednik, koji prkosi Zapadu i za kog je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel na samitu G7 još 2014. kazala da niko ne zna koji će biti njegov naredni potez, isticao je kako je teško doživeo "ponižavajući raspad SSSR" i da mu je politički prioritet da spreči dalje urušavanje ruskog carstva.

- Neko vreme nadao sam se da će privredni rast i razvoj demokratskih struktura zaustaviti proces raspada. Međutim, život i praksa pokazali su da to nije bio slučaj - kazao je tada Putin.

Hrvatski Večernji list primećuje da bi biografija šefa Kremlja mogla da posluži Zapadu da bolje razume Putina.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Bajden poručio Rusima: "Vi niste naši neprijatelji"
IZVOR: B92 UTORAK, 15.02.2022.

Vašington -- Američki predsednik Džo Bajden rekao je večeras da su SAD spremne bez obzira na to što se dogodi u Ukrajini.

"Spremni smo na dodatni angažman s Rusijom i našim saveznicima i partnerima kako bismo poboljšali stabilnost i sigurnost u celoj Evropi. Spremni smo da odgovorimo odlučno na ruski napad na Ukrajinu, koji još postoji kao mogućnost. Svih ovih nedelja i meseci, to je bio naš pristup svemu i ostaje naš pristup", naglasio je Bajden. Rekao je kako veruju u diplomatiju kako bi se izbegla patnja. Dodaje da SAD još nisu potvrdile da Rusi povlače deo snaga.

"Još nismo potvrdili da se ruske vojne jedinice vraćaju u svoje matične baze. Naše analize ukazuju na to da su i dalje na vrlo opasnom položaju, a činjenica je da i sada Rusija ima više od 150.000 vojnika koji kruže oko Ukrajine i Belorusije, duž ukrajinske granice. Invazija je još moguća", rekao je predsednik SAD-a. U govoru je aglasio da će Rusija naići na ogromnu međunarodnu osudu ako se odluče za napad.

"Ako Rusija napadne, Ukrajina će platiti ogromnu cenu. A svet neće zaboraviti da je Rusija izabrala bespotrebnu smrt i uništenje."

"SAD nije pretnja Rusiji. Ukrajina nije pretnja Rusiji. SAD ni NATO nemaju projektile u Ukrajini. Mi nemamo, nemamo planove da ih tamo postavimo. Građani Rusije nisu naša meta. Ne želimo da destabilizujemo Rusiju. Građanima Rusije: 'Niste naši neprijatelji. Ne verujem da želite krvavi, destruktivni rat s Ukrajinom'", rekao je Bajden.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Putin: Rusija ne želi rat u Evropi, s druge strane nema konstruktivnog odgovora
SVET Autor: N1 Beograd, BBC 15. feb. 2022

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da Rusija ne želi rat u Evropi, kao i da je iznela bezbednosne predloge da bi sprečila tu mogućnost, na koje, kako je naveo, nije bilo konstruktivnog odgovora. Međutim, kazao je, još uvek ima stvari koje je Moskva stavila pred NATO i SAD o kojima može da se razgovara. Dodao je da odlaganje pitanja članstva Ukrajine u NATO neće ništa promeniti i da već sada žele to da reše. Nemački kancelar Olaf Šolc, koji je u prvoj poseti Moskvi od stupanja na dužnost prošle godine, istakao je da "bezbednost može jedino da bude postignuta sa Rusijom, ne protiv nje".

Ruski predsednik je kazao da NATO nije odgovorio na glavne zahteve Moskve, kao i da nema obavezu da jača svoju bezbednost na račun drugih zemalja. Međutim, dodao je da je spreman da razgovara o pitanjima evropske bezbednosti i raketnih sistema. Rekao je da se poslednjih 30 godina govori da neće uopšte biti širenja NATO, ali ipak „danas vidimo infrastrukturu na našem pragu“. Putin je pitao kada će biti Ukrajina primljena u NATO. Inače, Kijev još nije ni počeo pristupni proces, a stručnjaci kažu da je Ukrajina još i daleko od toga.

"Moramo da rešimo ovo pitanje sada, moramo da ga rešimo u sklopu ovih pregovora", rekao je Putin. Dodao je da se nada da će zabrinutosti Moskve biti saslušane i da će ih "naši partneri shvatiti ozbiljno".

Trenutno je glavni ruski zahtev Zapadu da garantuje da se Ukrajina neće priključiti NATO, severnoatlantskoj alijansi koja broji 30 članica. Putin je optužio Ukrajinu da je počinila genocid u oblastima koje drže proruski pobunjenici u istočnom ukrajinskom regionu Donbasu.

"Po našem mišljenju, ono što se događa u Donbasu je genocid", rekao je Putin na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Putin je slične optužbe izneo i ranije, aludirajući na diskriminaciju prema građanima koji govore ruski uz ukrajinsko-rusku granicu, prenosi BBC. On je u decembru poručio da je rusofobija prvi korak ka genocidu. Putin je istakao energetski sektor kao ključnu oblast saradnje sa Nemačkom, aludirajući na projekat Severni tok 2 između dve zemlje, koji je spreman, ali još nije pušten u rad. Dodao je da je to "čisto komercijalni projekat", bez uplita politike, kao i da je Rusija srećna da nastavi da obezbeđuje snabdevanje Evrope gasom preko Ukrajine, ukoliko bude potrebe za tim, dodajući da to ima ekonomskog smisla.

Šolc: Bezbednost jedino moguća sa Rusijom, ne protiv nje

Nemački kancelar Olaf Šolc, koji je doputovao u prvu posetu Moskvi od stupanja na dužnost prošle godine, kazao je da se na gomilanje ruskih vojnika na granici sa Ukrajinom gleda kao na pretnju i da je to "neshvatljivo".

Zahtevao je "deeskalaciju" u regionu, rekavši da je važno da ne dođe do rata.

Šolc je istakao da teritorijalni integritet Ukrajine nije nešto o čemu se može pregovarati, kao i da je njegova želja da postoji dijalog. Kazao je da razgovori ne smeju da zapadnu u "ćorsokak". Naveo je i da želi da Putin pošalje pregovarače sa "pozitivnim mandatom kako bi mogao da bude postignut napredak". Nemački kancelar je istakao da "bezbednost može jedino da bude postignuta sa Rusijom, ne protiv nje". Dodao je da su NATO i Evropa ujedinjeni u mišljenju da rešenje mora da bude pronađeno, bez obzira kako teško. Svi moramo da budemo hrabri i odgovorni u našim akcijama, rekao je. Šolc je ukazao i da je "rat postao nezamisliv u Evropi, i moramo da obezbedimo da tako i ostane". Upitan o Severnom toku 2, Šolc je naveo da se Nemačka obavezala da obezbedi da transport gasa u Evropu funkcioniše. Dodao je da Nemačka želi da osigura da neće biti rata u Ukrajini, jer bi to imalo "dalekosežne posledice".

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Šolc o ulasku Ukrajine u NATO: Ne treba ratovati oko nečega što nije ni na dnevnom redu


Članstvo Ukrajine u NATO se ne nalazi na dnevnom redu, saopštio je nemački kancelar Olaf Šolc nemačkim medijima nakon sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom putinom u Moskvi.

„Činjenica je da sve strane znaju da članstvo Ukrajine u NATO nije na dnevnom redu“, rekao je ministar. U vezi s tim, po njegovom mišljenju, „svi treba malo da popuste“.

Šolc se izjasnio protiv „vojne konfrontacije oko pitanja koje nije na dnevnom redu”.

On smatra da se kriza u Ukrajini može rešiti putem realizacije „formule Štajnmajera“.

On smatra dijalog NATO-a i Rusije o bezbednosnim garancijama "pametnom reakcijom" Alijanse. Po njegovim rečima, ima dovoljno preduslova za postizanje mira i bezbednosti u Evropi.

„Treba uraditi sve kako bi se ove polazne tačke iskoristile za postizanje mira i bezbednosti u Evropi, da se pobrinemo da imamo dobru budućnost, kako bismo izbegli rat u Evropi“, rekao je Šolc.

„Štajnmajerova formula“, koju je formirao bivši predsedavajući OEBS-a, bivši ministar spoljnih poslova i aktuelni predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer, definiše mehanizam za donošenje zakona o posebnom postupku lokalne samouprave u određenim delovima Donjecke i Luganske oblasti, privremeno na dan izbora i na stalnoj osnovi nakon objavljivanja izveštaja OEBS-a o izbornim rezultatima.


izvor

[Dreadnought]

NATO pokušao da špujunira ruske brodove u Sredozemnom moru


Fregate NATO pokušale su da prikupe obaveštajne podatke u vezi sa ruskim brodovima tokom manevara u Sredozemnom moru, saopštio je Sputnjiku dobro obavešteni izvor.

„Fregate NATO pokušale su elektronsko izviđanje dok je grupa brodova ruske mornarice juče izvodila manevre u istočnom delu Sredozemnog mora“, rekao je sagovornik agencije.

Posade ruskih raketnih krstarica registrovali su signale sa brodova Alijanse, odredili parametre njihovog kretanja i pratili ih.

U manevrima u Sredozemnom moru učestvuje 15 ratnih brodova Tihookeanske, Severne i Crnomorske flote - raketne krstarice „Varjag“ i „Maršal Ustinov“, fregate „Admiral flote Kasatonov“, „Admiral Grigorovič“, veliki protivbrodski brodovi „Admiral Tribuc“, „Viceadmiral Kulakov“ i brodovi za logistiku, kao i više od 30 letelica Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Rusija spremna za razgovore


Rusija je spremna za razgovore koje je Zapad predložio o odredjenim bezbednosnim pitanjima ako to ne znači "ostavljanje po strani" ključnih zahteva Rusije, kao što je zaustavljanje širenja NATO-a ka istoku, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

"Verujemo da je to pozitivan korak i da ćemo biti spremni za ovaj dijalog, ali ne nauštrb razjašnjenja principijelnih pitanja naše pozicije koja se tiču potrebe da se zaustavi bezglavo širenje NATO-a na istok", poručio je Lavrov, a prenosi ruska agencija TASS.

Ruski predsednik Vladimir Putin "detaljno je govorio o tome tokom njegove konferencije za štampu", izjavio je Lavrov posle razgovora sa brazilskim ministrom spoljnih poslova Karlosom Albertom Frankom.


izvor

[Dreadnought]

Borelj: Tražimo diplomatsko rešenje


Šef diplomatije EU, Zzospe Borelj, ocenio je danas da Evropa trenutno živi u najgoroj krizi od završetka Hladnog rata i da se ne može predvideti šta će se sledeće dogoditi.

Govoreći pred Evropskim parlamentom o ukrajinskoj krizi, Žosep Borelj je naveo da istovremeno postoje i "ohrabrjujući znaci", ali i "veoma zabrinjavajući dogadjaji", poput glasanja u ruskoj Dumi kojim se od predsednika Vladimira Putina traži da prizna nezavisnost dve „republike“ u Donbasu.

"Ne znamo šta će Putin da uradi. Ali ono što je jasno jeste da moramo da nastavimo da radimo na dva koloseka istovremeno: na spremnosti da učestvujemo u pregovorima jer i Rusija ima bezbednosne brige koje se moraju uzeti u obzir, a sa druge strane, da pripremimo naše kapacitete za odgovor i odvraćanje, uključujući i sankcije", izjavio je Borelj.


izvor

[Dreadnought]

Dijalog o ruskim predlozima


Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je napomenuo da je Zapad izrazio spremnost da se uključi u dijalog o temama koje se tiču stvaranja i razmeštanja raketa srednjeg i kratkog dometa, transparentnost vežbi koje se održavaju i obnavljanje kontakata između vojske.

Kako je naveo, Rusija je spremna da razgovara sa Zapadom o bezbednosnim pitanjima, ali ne na uštrb razgovora o ključnim zabrinutostima Moskve.

„Smatramo pozitivnim korakom i bićemo spremni za takav dijalog, ali ni u kom slučaju ne na uštrb razjašnjenja suštinskih pitanja našeg stava, koja se odnose na potrebu da se zaustavi nepromišljeno kretanje NATO-a ka istoku, i tražiti druge načine da se osigura bezbednost svih evroatlantskih zemalja“, naglasio je ruski ministar i dodao da je o tome podrobno govorio predsednik Rusije Vladimir Putin.

Ministar je primetio da je Zapad kao sopstvene predloge o bezbednosti izneo one inicijative koje je prethodno iznela Moskva, ali su odbačeni.

„To nisu toliko predlozi Zapada, koliko su predlozi Rusije koje je Zapad dobijao poslednje dve-tri godine i dosledno odbijao, ali sada, kada smo zaoštrili problem bezbednosti u Evropi, morao je da se složi i čak ih predstavio kao svoje inicijative“, objasnio je Lavrov.

On je objasnio da se to tiče predloga ruskog predsednika da se proglasi moratorijum na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi, kao i niza inicijativa Generalštaba podnetih NATO-u na razmatranje, uključujući mere za izgradnju poverenja i dijalog između vojnih resora.

„Sada je Zapad u svojim odgovorima, koje smo dobili, izložio sve te oblasti, izražavajući spremnost da vodi, kako je rečeno, ozbiljan dijalog o ovom pitanju“, zaključio je on.


izvor

[MOTORISTA]

Putin priča da neće konflikt u Ukrajini i Evropi
DW 16.02.2022.

To što kancelar Olaf Šolc izbegava da pomene Severni tok 2 ga je možda oslabilo na Zapadu. Ali je verovatno bilo ulaznica za dijalog sa Putinom. I to je upalilo, komentariše novinarka DW Mihaela Kifner.

Nemački kancelar Olaf Šolc još nije ni ušao u avion za Berlin, kad je stigla vest iz Kijeva. Ukrajinsko Ministarstvo odbrane i dve velike banke bile su na udaru hakerskog napada. Sumnjaju na Rusiju. Ruski arsenal sajber-oružja je raznovrstan, ali nije baš suptilan. Isto važi i za šefa Kremlja Vladimira Putina – i njegov repertoar je raznovrstan, a suptilan nije iz principa.

Dobra vest je što deluje da vojna invazija na Ukrajinu za sada nije opcija. Putin je više nego jasno izrazio spremnost na dijalog i to je diplomatska pobeda Olafa Šolca. Ali, ako je napredak puž, onda je trajni mir sa Rusijom lavirint kroz koji se puž probija.

Šolc je Putinu u Moskvu doneo mali diplomatski uspeh iz Kijeva – pristanak predsednika Volodimira Zelenskog da načini prvi korak i predloži tri nacrta zakona o posebnom statusu Donbasa, što je stara obaveza Ukrajine preuzeta sporazumom iz Minska. Ali, to kao da nije zanimalo Putina. On često argumentuje legalistički, ali je brzo prešao preko obećanja Zelenskog koja su za ukrajinskog predsednika znatan politički rizik kod kuće.

Putin je u razgovoru sa Šolcom bio u nekim drugim sferama. U istoriji, koju Zapad često vidi kao prošlost, a Putin kao zavet. Možemo da pričamo, rekao je Putin, ali „trideset godina“ čujemo da se NATO neće širiti, pa se ipak širi. Doduše, takvo obećanje nikada nije stajalo na papiru, ali Putinu su dovoljni utisci i alternativne činjenice. To čini ovaj konflikt opasnim, piše "Dojče vele".

"Prokleta odgovornost"

Olaf Šolc je priznao da postoje razlike u brojnim pitanjima. Ali „naša je prokleta odgovornost da se zalažemo za mir“, apelovao je kancelar na Putina, i pomalo na samog sebe. Rusija „naravno neće“ rat, odgovorio je i Putin, ali ga brine da bi „proces razgovora mogao da se otegne“. To, kaže, neće dopustiti. Njegove reči zvuče kao da priča, ali ispod stola drži otkočenu pušku.

Šolc i njegovi partneri iz NATO i EU nikako ne žele da dopuste podelu Evrope u „zone uticaja“ koje mirišu na Hladni rat. Od te pozicije bi mogla da profitira pre svega Ukrajina, zemlja koju su oligarsi odavno podelili na svoje zone uticaja. U nedelju je 30 čarter-letova iznelo oligarhe i njihove klanove iz zemlje.

I šta sad? Sad tek počinje rvanje za Ukrajinu, rešavanje diplomatske kvadrature kruga. Na talonu je čitava evropska bezbednosna arhitektura, a potrebno je da i Rusija i NATO sačuvaju obraz. To je optimističan cilj koji zahteva još mnogo znoja od nemačke Vlade i kancelara Šolca.

Izvor. www.blic.rs