Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

"Plaćaćemo gas na način koji obezbeđuje njegovu isporuku. To nije filozofsko pitanje"


Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto oglasio se povodom plaćanja ruskog gasa.

On je istakao da "nema sumnje da Mađarska mora da plaća ruski gas na način koji obezbeđuje njegovu isporuku".

"Snabdevanje energijom je pitanje nacionalne bezbednosti i dužnost vlade je da garantuje sigurnst građanima", rekao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare u Zagrebu nakon sastanka sa hrvatskim kolegom Gordanom Grlić-Radmanom, izveštava agencija MTI.

Mađarska svoj domaći zadatak izvršava, rekao je Sijarto, dodajući da će Evropa i dalje u velikoj meri zavisiti od ruskog snabdevanja gasom ukoliko se ne pronađu alternativni izvori prirodnog gasa i alternativni putevi isporuke.

Snabdevanje energijom nije filozofsko već fizičko pitanje, poručio je mađarski šef diplomatije, ističući da je nezavisnost od ruske energije nemoguća bez značajnih ulaganja u infrastrukturu.

Sijarto je naveo kao primer proširenje hrvatskog terminala za tečni prirodni gas (TPG) na ostrvu Krk, napominjući u tom kontekstu da bi taj terminal bio od pomoći Mađarskoj jedino ako bi se poboljšao hrvatski sistem za tranzit gasa.

Mađarska je trenutno u stanju da godišnje uvozi do 7,0 milijardi kubnih metara prirodnog gasa iz Hrvatske, rekao je on i dodao:"Niko nema pravo da očekuje od nas da dozvolimo da mađarski narod plati cenu rata".


izvor

[Dreadnought]

Russia warns of retaliation against West, dismisses accusations of 'blackmail'

Russian President Vladimir Putin has already reacted to the British foreign secretary's comments and gave a warning of a lightning-fast retaliation. He said if countries intervene in Ukraine, they could face the same fate as Poland and Bulgaria.

[Dreadnought]

Tusk optužio Austriju, Mađarsku i Nemačku da gas plaćaju u rubljama


Predsedavajući Evropske narodne partije (EPP) Donald Tusk optužio je Austriju, Mađarsku i Nemačku da su se upustili u ulazak u "zonu rublje".

"Čuo sam da nije samo Mađarska, već da su i Austrija i Nemačka spremne da plate ruski gas u rubljama", napisao je Tusk na svom Tviter nalogu i upitao da li su te zemlje još u "evrozoni ili rublja zoni".

Bivši poljski premijer s tim u vezi reagovao je na medijske izveštaje prema kojima nemački energetski koncern Uniper, ali i austrijska OMV dalje nameravaju da plaćaju u evrima, ali na sopstvenim računima kod Gasprombanke, preko kojih se uplate konvertuju u rublje.

Austrijski kancelar Karl Nehamer juče je rekao da Austrija i dalje plaća gas u evrima i da to čini preko Gasprombanke.


izvor

[Dreadnought]

Russia Cuts Gas to Poland and Bulgaria!

[dead1]

Dobra analiza Americkih ciljeva u Ukrajini

https://responsiblestatecraft.org/2022/04/27/the-horrible-dangers-in-pushing-a-us-proxy-war-in-ukraine/

Tu je strah da Amerika u biti zeli unistiti Rusiju i da zato nece dozvoliti ikakvo diplomatsko rijesenje ili dozvoliti Ukrajini da prestane se boriti.

 Ovo je postao "proksi" rat.  Amerikanci su otovrene rekli da zele "oslabiti Rusiju" (Lloyd Austin), "da cak ako se Rusi povuku iz Ukrajine, Amerika nece skinuti sankcije" (Blinken) i da "Putina tredba stvrgnuti" (Biden).

[Dreadnought]

Poruka iz SAD: Evo šta je potrebno za ukidanje sankcija Rusiji


Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da bi za ukidanje sankcija Rusiji bio neophodan barem prekid vatre u Ukrajini, prenele su RIA Novosti.

Odgovarajući na pitanje da li Rusija treba da potpuno povuče svoje trupe iz Ukrajine da bi postigla ovaj cilj, američki državni sekretar je odbio direktno da odgovori na ovo pitanje.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka neće blokirati embargo na rusku naftu


Nemačka se neće protiviti embargu Evropske unije na uvoz ruske nafte.

Ona to neće učiniti, iako ne smatra da je to najefikasnije sredstvo da se nanese šteta predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, izveštava "Blumberg".

Nemački ministar ekonomije i vicekancelar Robert Habek upozorio je da bi zaustavljanje uvoza ruske nafte nanelo ozbiljan udarac najvećoj evropskoj ekonomiji, koji podrazumeva i manjak ponude i "ogromno povećanje cena".

"Ali, nećemo doživeti nacionalnu katastrofu. Postigli smo veliki napredak u pogledu nafte i mogli bismo da se pridružimo embargu ako do njega dođe. Nemačka neće tome stati na put", rekao je Habek kasno u četvrtak u intervjuu za televiziju ZDF.

On je ranije ove nedelje izjavio da je Nemačka već smanjila svoje oslanjanje na rusku naftu u dovoljnoj meri koja potpuni embargo čini "izvodljivim".

Udeo ruske nafte u nemačkom uvozu pao je na oko 12 posto sa 35 procenata koliko je iznosio pre ruskog napada na Ukrajinu, rekao je Habek nedavno prilikom posete Varšavi.

On je, ipak, u intervjuu za ZDF jasno stavio do znanja da je skeptičan u pogledu naftnog embarga, ističući da bi takav potez mogao biti "kontraproduktivan" jer bi potencijalno omogućio Rusiji da isporučuje naftu drugim zemljama čak i po višoj ceni, dodajući da bi Putin takođe mogao da iskoristi naftu da zadobije podršku nekih država.

"Moramo da zaustavimo rast globalnih cena nafte, ali ne na način da njihov nivo mogu sebi da prušte samo Nemačka, zapadna Evropa, SAD i možda Kanada. Tad bi Putin mogao da kaže - vidite šta se dešava, kapitalistički zapad vas čini siromašnim, ja ću vam pomoći, od mene možete da dobijete popust 20 odsto, samo tražim da mi budeš saveznik", rekao je Habek.


izvor

[Dreadnought]

Bajden obećao pomoć Bugarskoj i Poljskoj oko gasa


Džozef Bajden rekao je tokom današnjeg obraćanja da se vode razgovori kako da se pomogne Bugarskoj i Poljskoj, nakon što je Rusija obustavila isporuku gasa.

Kako je naveo, SAD bi mogle da preusmere prodaju prirodnog gasa da pomognu.

"Poljska je naznačila da ima značajne rezerve gasa, kao i Bugarska, ali ne toliko. Radili smo sa saveznicima iz Japana i možda ćemo preusmeriti prodaju prirodnog gasa iz tih zemalja u Poljsku i Bugarsku. To je sve što trenutno mogu da kažem", poručio je on.


izvor

[Dreadnought]

Rusija od početka rata zaradila 63 milijarde evra; Najviše para stiglo iz EU


Od početka rata u Ukrajini prihodi Rusije od izvoza fosilnih goriva procenjeni su na 63 milijarde evra, javlja Anadolu Agency (AA).

Zemlje članice Evropske unije, Kina i druge zemlje u poslednja više od dva meseca platile su Rusiji oko 63 milijarde eura za fosilna goriva, pokazuju novi podaci organizacije Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).

Prema detaljnom praćenju ruskih isporuka nafte, gasa i uglja, kombinacija kontinuiranog uvoza nafte i gasa i visokih cena goriva rezultirala je da ruski prihodi budu značajno veći u odnosu na prethodne godine.

Nemačka je, sa iznosom od 9,1 milijardi dolara, bila najveći kupac ruske nafte i gasa tokom prva dva meseca od početka rata u Ukrajini, dok je Italija platila 6,9 milijardi evra. Kina je ostvarila uvoz od ukupno 6,7 milijardi, a slede Holandija sa 5,6 milijardi, Turska sa 4,1 milijardu evra i Francuska sa 3,8 milijardi evra.

Evropska unija je odgovorna za 71 posto ukupnog prihoda Rusije od nafte, gasa i uglja, plativši oko 44 milijarde evra za ove energente od početka rata u Ukrajini.


izvor

[Dreadnought]

Kanada prodaje zaplenjenu rusku imovinu: Novac – Ukrajini


Kanada planira da predlogom zakona koji je dostavila parlamentu dobije ovlašćenje da zaplenjenu imovinu sankcionisanih ruskih pojedinaca i kompanija proda.

Ta sredstva bi bila iskorišćena za obeštećenje žrtava rata u Ukrajini, javlja Blumberg.

Nove mere će biti uključene u vladin zakon o budžetu, što znači da će skoro sigurno biti usvojene u parlamentu do leta. Kanadska ministarka inostranih poslova Melani DŽoli rekla je novinarima u Otavi da će Kanada postati prva industrijalizovana zemlja u Grupi 7 (G7) najrazvijenijih država sveta koja će dozvoliti otuđenje zaplenjene imovine i da poziva saveznike da slede taj primer.

"Danas tražimo ovlašćenje ne samo za zaplenu, već i za otuđenje imovine sankcionisanih pojedinaca i entiteta što bi omogućilo da žrtvama nadoknadimo prihode", rekla je ona.

Kanada je do sada sankcionisala više od 1.100 ruskih pojedinaca i kompanija od 2014. godine, kada je Krim pripojen Ruskoj Federaciji.

"Sankcije su jedan od alata koji su dostupni našoj vladi da izvrši pritisak na ruski režim u nastojanju da pozovemo na odgovornost one čije su akcije omogućile ovu nezakonitu i neopravdanu invaziju (na Ukrajinu)", navela je DŽoli.

Prema njenim rečima, "slaba karika" u paketu sankcija zapadnih zemalja je nedostatak mogućnosti da se zaplenjena imovina proda i da se tako stečena sredstva iskoriste na "obeštećenje žrtava ovog rata protiv Ukrajine".

Njeni komentari dolaze nakon što je Kanada objavila da je uvela nove sankcije za 203 osobe optužene da su saučesnici ruskog predsednika Vladimira Putina u nastojanjima da se Rusiji pripoje oblasti u istočnom ukrajinskom regionu Donbasa, navodi se u tekstu.


izvor

[Dreadnought]

DW: Promena raspoloženja u Nemačkoj: trenutno 45 odsto Nemaca podržava isporuku tenkova Ukrajini, a pre tri nedelje ih je bilo znatno više - 55 odsto


Kancelar Olaf Šolc takođe gubi podršku naroda.

Evo kako brzo sve može da se promeni: Nemačka vlada je u sredu, 27. aprila, promenila kurs u ukrajinskom ratu i sada će ipak da isporuči tenkove Ukrajini. Politički pritisak je, izgleda, postao prevelik.

S druge strane, stanovništvo s pravom glasa u Nemačkoj, sada znatno manje podržava isporuku teškog naoružanja nego početkom meseca. Na primer: u najnovijem ispitivanju javnog mnjenja Dojčlandtrend koje za javni servis ARD vrši infratest dimap - za ispruku tenkova Ukrajini se izjasnilo 45 odsto ispitanih, a pre tri sedmice ih je bilo 55 odsto.

Jasni zagovornici isporuka teškog naoružanja mogu se naći samo u redovima FDP (70% za : 25% protiv) i Zelenih (67% za : 25 % protiv). Dobra polovina pristalica demohrišćanske Unije je za ispouke (53 odsto), ali 42 odsto se tome protivi. Pristalice SPD su duboko podeljene (45% je za : 46 % je protiv). Glasači AfD-a jasno odbacuju isporuke (12% je za :84 % je protiv).

O razlozima promene raspoloženja može se samo nagađati. Anketa početkom meseca (7. aprila ) obavljena je pod utiskom prvih izveštaja o navodnim ratnim zločinima Rusije u Buči i drugim predgrađima Kijeva.

Tri nedelje kasnije, slike užasa u Ukrajini su još uvek sveprisutne, ali moguće je da se mnogi Nemci brinu da bi slanje teškog naoružanja dovelo do eskalacije rata. Tu brigu je izrazio i kancelar Olaf Šolc,koji je rekao da želi da izbegne sve što bi moglo dovesti do dalje eskalacije rata.

Čini se da su dva meseca od početka rata u Ukrajini 24. februara, mnogi ljudi u Nemačkoj između dve vatre. S jedne strane, prema ovom reprezentativnom istraživanju, nema većine za isporuku teškog naoružanja, s druge strane, 52 odsto je za tvrđi kurs prema Rusiji.


Većina je za postepno ukidanje uvoza nafte i gasa iz Rusije

Kada je reč o večitom pitanju energetske zavisnosti Nemačke od Rusije, savezna Vlada je odavno počela da traži druge liferante, ali istovremeno upozorava na negativne posledice po nemačku privredu, koja je u mnogim oblastima zavisna od fosilnih goriva iz Rusije.

Većina stanovništva očigledno razmišlja na isti način i zalaže se za postepeno ukidanje ruskog uvoza 54 odsto. Dok je 22 odsto za to da se uvoz gasa i nafte odmah zaustavi, 19 odsto Nemaca je da se uvoz energenata iz Rusije nastavi.


Raste sumnjičavost u sposobnosti kancelara

Podrška stavu Olafa Šolca u ratu u Ukrajini je ograničena - samo trećina ispitanih ga smatra ubedljivim. Još gore ga ocenjuju kada je u pitanju njegova komunikacija: dve trećine Nemaca je smatra lošom. Međutim: Skoro isto toliko Nemaca misli da Šolc u ovoj krizi postupa razumno.

Poverenje građana u njegove sposobnosti generalno, kao šefa Vlade, je drastično smanjeno. Pre saveznih izbora 2021. jasna većina je verovala da bi Šolc mogao dobro da vodi zemlju kroz neku krizu. Posle skoro pet meseci na čelu Vlade, situacija se preokrenula: trenutno skoro polovina Nemaca nema poverenja u njega kao kriznog menadžera.


Kada bi izbori bili u nedelju

Političko raspoloženje u celini gotovo da se nije promenilo: vladajuća koalicija SPD, Zelenih i Slobodnih demokrata (FDP) i dalje bi imala većinu od 51 odsto. Uprkos sve većim kritikama kancelara Šolca, njegove socijaldemokrate (SPD) bi i dalje dobile 24 odsto, da su izbori u nedelju.

Stranke Unije CDU i CSU su ostvarile blagi napredak. Alternativa za Nemačku (AfD) je stabilna. A Levice više ne bi bilo u Bundestagu, jer se sve više udaljava od praga od pet odsto: toliko glasova je potrebno na saveznim izborima da bi se ušlo u parlament bez direktnog mandata.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj: Predaja ruske imovine Kijevu opasan presedan


Odluka Sjedinjenih Američkih Država o konfiskaciji ruske imovine s ciljem da se pruži pomoć Ukrajini, predstavlja opasan presedan i pokušaj da se ozakoni eksproprijacija, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"To je opasan presedan koji predstavlja nedopustivo izvrtanje i kršenje svih pravnih normi. To nije ništa drugo do eksproprijacija privatne imovine i pokušaj da se to ozakoni na pseudo način“, rekao je Peskov novinarima, prenosi Sputnjik.

Američki predsednik Džo Bajden zatražio je juče od Kongresa da odobri dodatna finansijska sredstva za pomoć Ukrajini u iznosu od 33 milijarde dolara. Kongresu je upućen i paket inicijativa o konfiskovanju imovine "ruskih oligarha“.

Kako je precizirao, nacrt zakona će omogućiti zakonodavnim organima da po ubrzanom postupku zaplene imovinu Rusa, te da šalju sredstva u pomoć Ukrajini.


izvor

[Dreadnought]

Hoće li i Grci "preći" na rublju? "Platićemo..."


Grčka planira da sledećeg meseca izmiri račun prema ruskom dobavljaču gasa, Gaspromu, na način koji neće kršiti sankcije Evropske unije protiv Rusije.

To je danas izjavio grčki ministar energetike Kostas Skrekas.

Glavnom grčkom gasnom preduzeću DEPA dospeva 25. maja račun za plaćanje Gaspromu aprilskih isporuka gasa, rekao je Skrekas za grčki radio Skaj, ne precizirajući u kojoj će valuti biti izvršeno plaćanje, prenosi Rojters.

"Platićemo na način koji neće kršiti sankcije i koji obezbeđuje energetsku sigurnost naše zemlje", naveo je on.

Skerkas je dodao da je Gasprom predložio način plaćanja, čiji se pravni, finansijski i politički aspekti procenjuju, i o čemu treba na sastanku ministara energetike EU sledeće nedelje da se postigne zajednički stav po tom pitanju.

Gasprom je u sredu saopštio da je obustavio isporuke gasa Bugarskoj i Poljskoj pošto su one odbile da plate račune za april u rubljama, što je narigoroznija uzvratna mera Kremlja do sada na međunarodne sankcije prema Rusiji uvedene zbog napada na Ukrajinu 24. februara, navodi britanska agencija.

Grčka, koja se oslanja na ruski gas za više od 30 odsto svojih godišnjih potreba, ima ugovor s Gaspromom koji ističe 2026. godine.

Portparol grčke vlade Janis Oikonomu izjavio je danas da je konvertovanje evra u rublje tehničko pitanje.

"Plaćali smo u evrima i plaćaćemo u evrima. Kako će se oni konvertovati u rublje je pitanje koje će biti razjašnjeno", rekao je on na redovnom brifingu za novinare, dodajuću da veruje da će ta procedura "biti kristalno jasnado kraja maja kada budemo morali da izvršimo uplatu Gaspromu".


izvor

[Dreadnought]

Dojče banka prognozirala dolazak recesije


Dojče banka prva je banka koja je prognozirala dolazak recesije, najpre u SAD početkom ovog meseca.

Sada upozorava na dublji pad uzrokovan težnjama Federalnih rezervi da sruše visoku inflaciju. "Doći ćemo u veliku recesiju", napisali su ekonomisti Dojče banke u izveštaju dostavljenom klijentima juče, prenosi Si-En-En biznis.

Problem je, kako tvrde iz ove banke, u tome što iako inflacija može biti na vrhuncu, biće potrebno dugo vremena pre nego što se svet vrati na početni cilj zadržavanja ekonomskog pada. To sugeriše da će centralne banke, prvenstveno američka, podići kamatne stope toliko agresivno da će to štetiti ekonomiji, prenosi Klix.

"Smatramo kao vrlo verovatno da će američke Federalne rezerve morati da jače stanu na kočnice i da će biti potrebna duboka recesija kako bi se inflacija dovela pod kontrolu", napisali su ekonomisti Dojče banke u svom izveštaju zloslutnog naslova, "Zašto će nadolazeća recesija biti gora od očekivane?".

Potrošačke cene su u martu porasle za 8,5 odsto globalno, što je najbrži tempo u poslednjih 40 godina. Tržište poslova i dalje ostaje aktivno, a Mudis analitiks predviđa da će stopa nezaposlenosti uskoro pasti na najniži nivo od ranih 1950-ih.

Da bi to potvrdila, Dojče banka je kreirala indeks koji prati odnos između inflacije i nezaposlenosti u proteklih 60 godina i ciljeva za te metrike. To istraživanje otkriva da nakon perioda izuzetno visoke inflacije, centralne banke su primorane da podignu kamatne stope, te da je to put u rušenje ekonomije.

Naravno, niko ne zna tačno kako će se ovo odigrati. Iako je Dojče banka pesimistična, drugi tvrde da je briga preterana.

Goldman Saks priznaje da će biti veoma izazovno smanjiti visoku inflaciju i rast plata, ali naglašavaju da recesija nije neizbežna.


izvor

[Dreadnought]

Rusi im zaplenili stotine aviona, a sada stiže još jedna loša vest: Ništa od odštete?


Oko polovina od 1.000 aviona u ruskoj floti je u vlasništvu inostranih lizing kompanija, navodi agencija Blumberg.

Nekoliko dana nakon početka napada, EU im je naložila da vrate svoje avione. Oko 30 aviona zaplenjeno je u Hong Kongu, Istanbulu i Meksiko Sitiju, ali oko 400 ih je ostalo u Rusiji.

Većina je registrovana u poreskim oazama poput Irske i Bermuda i kada su te zemlje povukle svoje garancije, Rusija je 14. marta pozvala avio-prevoznike da ih registruju kod kuće, iako je to zabranjeno međunarodnim sporazumima o vazduhoplovstvu.

Lizing kompanije ubrzo su od svojih osiguravajućih kuća zatražile odštete na temelju polisa u kojima se vrednost aviona procenjuje na 15 do 150 miliona dolara, prenosi Jutarnji list.

Sankcije onemogućavaju normalno održavanje aviona zbog zabrane prodaje originalnih delova i pružanja usluga prevoznicima u Rusiji. To znači da bi ti avioni mogli da budu neupotrebljivi kada izađu iz najma jer bi bez pouzdane evidencije o održavanju bili bezvredni za velike najmodavce koji rade za renomirane klijente, objasnio je za Blumberg Džon Strikland, rukovodilac JLS konsaltinga u Londonu.

"Naši članovi decenijama su plaćali skupe polise osiguranja upravo zbog ovakvih situacija", kaže Deklan Keli, predsednik Erkraft lizinga iz Irske, koji okuplja 33 avionske lizing kompanije.

Najveća lizing kompanija, ErKep holdings NV, kaže da je podnela zahtev za pokrivanje gubitaka od oko 3,5 milijardi dolara za 113 aviona u Rusiji. Er liz korp. planira da traži više od 800 miliona dolara za svojih 27 aviona tamo, a BOC aviejšn kapital ima 17 aviona u Rusiji koje procenjuje na gotovo 600 miliona dolara.

Ukupna šteta mogla bi iznositi 10 milijardi dolara. Osiguravatelji tvrde da su brojke prenaduvane te da će osiguravajuće kuće na kraju platiti samo od 10 do 15 odsto vrednosti aviona, kako procenjuje Lojd.

Odštete bi mogle da budu najveće nakon onih nakon 11. septembra 2001. Pre 11. septembra niko nije očekivao da će se četiri aviona srušiti odednom, kaže Džejms Hili-Prat, partner Kistoun lo-a u Londonu. "Slično, rizik od masovne zaplene poput onoga što smo videli u Rusiji nije bio ispravno promišljen. To će rezultovati cenovnim šokom", kaže on.


izvor