Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Severna Makedonija spremna da ruski gas plaća u rubljama


Severna Makedonija je spremna da ruski gas plaća u rubljama, objavila je u četvrtak centralna banka te zemlje.

Narodna banka Severne Makedonije je dodala rublju u kursnu listu, a guvernerka Anita Angelovska Bežovska je rekla da je centralna banka napravila sve potrebne izmene i da više ne postoje prepreke uvozncima gas iz Rusije plaćaju u rubljama.

"Sve što je bilo do Centralne banke kao regulative već je spremno. Poslednjih mesec dana je napravljena promena i preduzeća koja su uvoznici gasa nemaju nikakvih smetnji za blagovremeno snabdevanje. Transakcije za plaćanje ruskog prirodnog gasa mogu se obaviti u rubljama ako je potrebno", rekla je Bežovska na konferenciji za novinare.

Najveći makedonski izvoznici, metalska industrija i kompanije u industrijskim zonama, kažu da će morati da zaustave rad u slučaju da stane dotok prirodnog gasa, jer nemju alternativu u ovom trenutku.

Ministar ekonomije Severne Makedonije Krešnik Bekteši rekao je juče da nema prekida u isporuci ruskog gasa toj zemlji preko Bugarske, ali da u slučaju da Gasprom prekine snabdevanje postoji alternativa i da industrijski objekti mogu da koriste mazut.


izvor

[Dreadnought]

Poljska nabavlja ruski gas iz Nemačke?


Kompanija Gasprom saopštila je da Poljska, suprotno svojim izjavama, nastavlja da kupuje ruski gas nakon obustave direktnih isporuka.

Poljska navodno sada kupuje ruski gas preko Nemačke, piše Biznis.rs.

"Poljska je ove nedelje odbila da plaća isporuke gasa iz Rusije po novom postupku, u rubljama. Svečano je saopšteno da ruski gas više nije potreban i da se neće kupovati, ali zapravo nije tako", saopštio je Gasprom, prenosi Komersant.

Ruska kompanija navodi da je posle obustave direktnih isporuka, Poljska nastavila da kupuje ruski gas, ali sada u Nemačkoj odakle se u obrnutom smeru gas isporučuje u Poljsku putem gasovoda Jamal-Evropa.

Gasprom navodi da je obim reversa oko 30 miliona kubnih metara dnevno, što skoro tačno odgovara prijavama po ugovoru sa Gasprom eksportom prethodnih dana. Poljske vlasti saopštile su 26. aprila da neće plaćati ruski gas u rubljama


izvor

[Dreadnought]

Centralna banka Rusije: Nema razloga da se menja sistem konvertovanja u rublje za isplatu gasa


Centralna banka Rusije ne vidi neophodnost da se menja sistem konvertovanja valuta u rublje, koji je uspostavljen u aprilu, u okviru isplate isporuka ruskog gasa „neprijateljskim“ zemljama, izjavila je direktorka Centralne banke Rusije Elvira Nabijulina.

„Aktuelni redosled jasno određuje rok tokom kojeg se sredstva od prodaje valute prenose na račune u rubljama kupaca prirodnog gasa. Taj rok je utvrđen kao dva radna dana od dana kada ovlašćena banka dobije inostranu valutu od kupca. Ta pravila su dostupna kupcima gasa, oni jasno razumeju da je sam mehanizam isplate transparentan, izbalansiran. I u ovoj situaciji mi ne vidimo potrebu da se unose izmene u utvrđeni poredak“, rekla je Nabijulina.

Ona je podsetila da je sistem prodaje inostrane valute koja stiže na specijalne račune za isplatu gasa, kao i u celom odnosu kupaca gasa i Gasprom banke kao ovlašćene banke, utvrđen ukazom predsednika Rusije, odlukom saveta direktora i pravilima Gasprom banke koja su doneta u skladu s njima.

Nabijulina je, međutim, navela da do Centralne banke Rusije stižu informacije o zabrinutosti pojedinih kupaca ruskog gasa da postoji rizik od komplikacija prilikom konvertovanja valute koja stiže na specijalne račune Gasprom banke i potencijalne nemogućnosti da se gas plati u rubljama.

„Uveravam vas, ako se utvrđeni poredak saradnje kupaca gasa i ovlašćene banke poštuje i nema nikakvih drugih problema s tačke gledišta prodaje valute na berzi zbog ograničavajućih mera drugih država, ne može doći ni do kakvih prepreka u isplati i dobijanju prirodnog gasa“, zaključila je Nabijulina.


izvor

[Dreadnought]

U Nemačkoj rekordi – iz meseca u mesec


Inflacija u Nemačkoj iz meseca u mesec obara sve rekorde, i u aprilu je sa 7,4 odsto zabeležila novu najvišu vrednost u poslednjih 40 godina.

U martu je inflacija bila 7,3 odsto, a za samo mesec dana porasla je za 0,8 odsto, pokazuju podaci Statističkog zavoda. Najveći rast beleže cene energenata sa 35,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. I poskupljenje namirnica uticalo je na rast inflacije.

Tako su u aprilu voće, povrće, meso i pića poskupeli za 8,5 odsto. Sličan nivo inflacije kao što je sada u aprilu od 7,4 odsto, Nemačka je poslednji put registrovala na jesen 1981. godine, kao posledicu prvog Zalivskog rata.

Ekonomisti očekuju da će u ovoj godini godišnja inflacija u Nemačkoj dostići 6,2 odsto, a vlada smatra da će biti 6,1 odsto.


izvor

[Dreadnought]

"Evropa kratkoročno nema zamenu za ruski gas"


Direktor energetske kompanije OMV Alfred Stern ne misli da Evropa kratkoročno može pronaći alternativu za ruski gas. U intervjuu za CNBC je ukazao da se analiziraju Gaspromovi uslovi za plaćanje energenata te da ih još nije moguće komentarisati. Za njega kratkoročna alternativa za gas iz Rusije ne postoji.

"Moramo biti jasni da će za Evropu kratkoročno biti vrlo teško, ako ne i nemoguće zameniti ruski gas. To će biti moguće u dugoročnom razvoju, ali kratkoročno moramo biti fokusirani da održimo evropsku industriju i snabdevanje gasom", istakao je Stern.

Na pitanje da li to znači da ni, primera radi, tečni gas ne može biti alternativa, odgovorio je da to zavisi od države do države, prenosi Klix.

"Ali ako sagledate Evropu u celini, nećemo biti u mogućnosti da kratkoročno zamenimo evropskom proizvodnjom energenata ili uvozom iz drugih delova sveta. Kapacitet trenutno ne postoji, ali ga je vremenom moguće stvoriti", dodaje.

Upozorio je bi da bi izostanak ruskog gasa mogao biti veliki udarac po evropsku ekonomiju.


izvor

[Dreadnought]

Norveška uvodi dodatne sankcije


Norveška je danas saopštila da će uslediti peti paket sankcija EU prema Rusiji.

Naveli su da će uvesti zabranu ulaska ruskih kamiona i pristajanja ruskih brodova u norveške luke.

"Sankcije su naše najvažnije sredstvo pritiska na ruski rezim i ključno je da budemo uz EU i druge zemlje kako bismo nastavimo da slabimo sposobnost Rusije da finansira rat u Ukrajii", rekla je ministarka spoljnih poslova Aniken Huitfelt.

Odluka norveške vlade koja stupa na snagu 7. maja predviđa da Oslo zabranjuje pristajanje ruskih brodova uključujući komercijalne brodove, jahte, jedrilice i rekreativna plovila u norveške luke, prenosi CNN.

Zbog specijalnog sporazuma koji postoji između Nemačke i Rusije u upravljanju i očuvanja ribljeg fonda u Barencovom moru, zabrana neće obuhvatiti ribarske brodove, kao ni spasilačke ili istraživačke brodove.

Zabrana teretnog saobraćaja kopnenim putem odnosi se na saobraćajne kompanije osnovane u Rusiji i primenjuje se odmah, dodaje se u saopštenju norveške vlade.

Norveška nije članica EU ali je deo Evropske ekonomske zone što joj omoguhuje pristup unutrašnjem tržištu EU, ali ona ne mora da sledi spoljnu politiku EU ni odluke Brisela po pitanju pravosuđa ni unutrašnjih poslova.


izvor

[Dreadnought]

SAD ne veruju u pretnje: "Pratimo"


SAD ne veruju da postoji pretnja da Rusija upotrebi nuklearno oružje uprkos nedavnom zaoštravanju retorike Moskve.

To je danas izjavio neimenovani visoki američki zvaničnik iz sektora odbrane.

"Mi nastavljamo da pratimo njihove nuklearne kapacitete svakog dana i naše su procene da ne postoji pretnja od upotrebe nuklearnog oružja kao ni pretnja po teritoriju NATO", dodao je zvaničnik, prenosi Rojters.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u ponedeljak da Zapad ne bi trebalo da potceni povećani rizik od nuklearnog konflikta u Ukrajini.


izvor

[Dreadnought]

Rusija ne smatra da je u ratu sa NATO savezom


Lavrov je izjavio i da Rusija ne smatra da je u ratu sa NATO savezom, a takav razvoj događaja bi povećao rizike od nuklearnog rata, što se ne može dozvoliti.

"Nažalost, postoji utisak da NATO veruje da je u ratu sa Rusijom", rekao je Lavrov u intervjuu za TV kanal Al Arabija.

On je rekao da i neki evropski lideri veruju da su u ratu sa Rusijom, jer stalno govore kako Rusija i predsednik Vladimir Putin moraju da budu poraženi, prenosi TAS S.

"Mislim da oni koji koriste takvu terminologiju veruju da su u ratu sa onim koga žele da poraze", rekao je Lavrov.

izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Mi se ne igramo pojmom „nuklearni rat“, obuzdajte te ukrajinske i poljske činovnike


Rusija ne smatra da se nalazi u ratu sa NATO, takav razvoj događaja bi povećao rizike od nuklearnog sukoba, što ne smemo dozvoliti, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

„Na žalost, osećaj je kao da NATO smatra da vodi rat protiv Rusije. NATO, SAD, evropski lideri, mnogo njih, uključujući lidere Velike Britanije, SAD, Poljske, Francuske, Nemačke i, naravno, šef evropske diplomatije Žozep Borelj – svi oni javno govore da predsednik Rusije Vladimir Putin mora da izgubi, da Rusija mora biti pobeđena. Kad neko koristi takve termine, moje mišljenje je da onda oni smatraju da vode rat protiv onoga ko bi trebalo da ga izgubi“, naglasio je.

Lavrov je takođe naglasio i da Rusija nikome ne preti nuklearnim ratom, već da razgovore o tome pokreću zapadne zemlje.

„Ne igra se Rusija rečima `nuklearni rat`. Da li se sećate kada je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski još u januaru rekao da je Ukrajina napravila grešku kada je odbacila svoj nuklearni status. Tada je on rekao i da bi Ukrajina trebalo da razmisli da uvede nuklearno oružje. Nedavno je i poljski premijer izjavio da će Varšava pozdraviti odluku da se na njenoj teritoriji razmesti nuklearno naoružanje, odnosno premeštanje američkih bojevih glava iz Nemačke u Poljsku. Mi se nikada ne igramo sa takvim opasnim pojmovima. Nikada. Mi moramo da budemo dosledni zajedničkoj izjavi `nuklearne petorke` da atomski rat ne sme da bude pokrenut. Međutim, Zapad bi trebalo da obuzda sve te poljske i ukrajinske činovnike koji ne vide opasnost u tim izjavama“, naglasio je Lavrov.


izvor

[Dreadnought]

Zapad jedva čeka da Rusija kapitulira zbog sankcija


Zapad ne može da dočeka trenutak da Rusija zamoli za oproštaj i kapitulira zbog sankcija, izjavio je Lavrov.

„Međutim, da bi neko poverovao u to da će talas sankcija uspeti da nas zaustavi, da zovemo nekoga upomoć i da molimo za oproštaj, onda bi taj neko trebalo da bude loš u planiranju i da ništa ne zna ni o spoljnoj politici Moskve, ni kako da sarađuje sa Rusijom“, naveo je on.

Lavrov je rekao i da su zapadne sankcije jedan od razloga zbog čega je nastala prehrambena kriza.

„Nije se ove godine desila kriza prehrambenih proizvoda, pogotovo ne pre dva meseca. Kriza je nastala pre nekoliko godina zbog više razloga, uključujući pandemiju korona virusa, ali i pogrešnih procena Zapada. Naravno da je trenutna situacija dodatno pogoršala stvari“, naglasio je.


izvor

[Dreadnought]

Većina partnera saglasni da plaćaju gas u rubljama


Većina ključnih partnera Rusije saglasni su da pređu na plaćanje gasa u rubljama, izjavio je Lavrov.

„Hoću da naglasim još jednom, nema nikakve razlike kojom valutom će oni plaćati gas. Ali to će se ubuduće vršiti preko banke, a ne Gasprom, zato što je Gasprom bio faktički opljačkan. Ako, međutim, određene zemlje odbiju da plate gas u rubljama, to znači da oni ne žele da mi dobijemo pare za naš proizvod. To je njihov izbor“, rekao je on.


izvor

[Dreadnought]

Zelenski: "Mi ćemo pomoći u snabdevanju"


Ukrajina može pomoći evropskim zemljama u snabdevanju električnom energijom, rekao je Vladimir Zelenski u komunikaciji sa novinarima.

"Grčka, neko ko možda nema dovoljno struje, naša generacija će pomoći duže. Sve dok postoje tehničke poteškoće zbog činjenice da imamo rat, ne možemo razvijati i implementirati ove mogućnosti u mnogim zemljama. Ali i Moldavija i Rumunija – mi ćemo u tome pomoći drugim zemljama", rekao je predsednik Ukrajine.


izvor

[Dreadnought]

As Ukraine crumbles, Second and Third fronts in Europe crack open

[Dreadnought]

Putin unosi nemir u EU; Pronađena rupa u zakonu? Bugari besni: "Nije opcija"


Evropske energetske kompanije užurbano traže način kako da plate ruski gas bez kršenja zakona, odnosno sankcija uvedenih Moskvi.

Energetske kompanije u Nemačkoj i Mađarskoj potvrdile su da nameravaju da udovolje zahtevu ruskog predsednika Vladimira Putina da kupci ruskog gasa taj energent plaćaju u rubljama. Međutim, Evropska unija upozorava kako postoji rizik da kompanije prekrše sankcije, koje zabranjuju transakcije s ruskom centralnom bankom.

Ulozi su veliki jer je Kremlj već isključio snabdevanje Poljskoj i Bugarskoj.

Putin je jasno rekao da kupci iz "neprijateljskih" zemalja, a to su sve zemlje koje su se pridružile sankcijama, moraju da počnu da plaćaju svoj gas u rubljama, dok je inače velika većina kupaca plaćala u evrima ili dolarima. Njihove račune ruska državna energetska grupa Gasprom smatraće podmirenima nakon što se plaćanje sprovede, piše britanski Gardijan.

Prema nalogu 172, koji je Putin izdao u martu, kupci moraju učestvovati u novom platnom sistemu, koji zahteva otvaranje dva računa u Gasprombanci. Novac bi se uplaćivao na jedan račun u evrima i dolarima pre nego što bi ga banka konvertovala u rublje i isplaćivala Gaspromu s drugog računa. Tek tada bi se smatralo da je kupac ispunio svoju zakonsku obavezu plaćanja gasa, prenosi Jutarnji list.

"Ako kompanije otvore samo bankovni račun i plaćaju u evrima, to je to, nema kršenja sankcija od strane kompanije. Nakon toga, šta će Rusi učiniti s novcem, na njima je", rekao je jedan zvaničnik EU.

Mađarska je objavila da je zadovoljna tim planom, dok, prema izveštajima, tri najveće evropske gasne kompanije - nemački Uniper, italijanski Eni i austrijski OMV - ispituju načine kako da ispoštuju Putinov dekret.


Kremlj mora u sve biti uključen

Sve do ove nedelje nije bilo jasno hoće li Putin ispuniti svoju pretnju o prekidu isporuke gasa kupcima koji odbiju njegov zahtev. Međutim, u sredu je Gasprom obustavio isporuku gasa bugarskom Bulgargazu i poljskom PGNiG-u, nakon što su odbili da plate u rubljama. Nakon toga, situacija je postala neugodna. Evropski čelnici, uključujući predsednicu Evropske komisije, Ursulu fon der Lajen, najavili su da neće ispuniti Putinove naloge.

Preliminarna analiza EU, objavljena ranije ovog meseca, pokazala je da bi to bilo kršenje sankcija nametnutih Kremlju jer proces konverzije valute uključuje rusku centralnu banku kao ključni faktor, a ona je pod zapadnim sankcijama. "Budući da proces konverzije može potrajati nedefinisano vreme, tokom kog je strana valuta u potpunosti u rukama ruskih vlasti, uključujući centralnu banku, to se može čak smatrati zajmom koji su odobrile kompanije iz EU", navela je Europska komisija.

U četvrtak su, pak, zvaničnici EU potvrdili da bi svaka kompanija koja pristane da otvori račun u rubljama u Rusiji i na taj način plaća gas, prekršila sankcije.

Ali, možda ipak postoji "rupa" u svemu tome. Prema daljim smernicama, koje je EU izdala prošle nedelje, nalog Kremlja ne sprečava uvoznike gasa da zatraže od Gasproma da se složi da je kupovina zakonski dovršena nakon što se prva uplata, u evrima ili dolarima, položi u Gasprombank.

Nakon toga bi se izvršila konverzija u rublje, što znači da kupac tehnički ne bi prekršio sankcije. Druga je mogućnost, stoji u smernicama, da kupci javno izjave kako smatraju da je kupovina završena nakon što se izvrši njihovo plaćanje u dolarima ili evrima. Jedina prepreka tome, prema smernicama, je "potvrda s ruske strane" da je sve to u skladu s dekretom 172.

Drugim riječima, Gasprom, odnosno Kremlj, mora u sve biti uključen. Gasprom i Gasprombank ne podležu sankcijama EU pa je kupcima dozvoljeno pregovaranje o takvim predlozima bez kršenja sankcija.


Pretvaranje gasa u "oružje"

Čini se da su upravo ovakve taktike ono što trenutno preispituju OMV i Uniper. Uniper, najveći uvoznik ruskog gasa u Nemačkoj, saopštio je da istražuje "konkretne modalitete plaćanja" koji bi mu omogućili plaćanje uz pridržavanje sankcija. Neke zemlje EU, uključujući Njemačku, inače najvećeg ruskog klijenta za gas u Evropi, navele su da će slediti predlog Komisije.

Ova očigledna pravna rupa u zakonu značajno "zamagljuje" sliku o pravoj prirodi poštovanja Putinovog zahteva. Na primer, odgovarajući na izveštaj da se OMV priprema za plaćanje u rubljama, austrijski kancelar Karl Nehamer insistirao je da to nije tako.

Kako piše Jutarnji list, Putinovo pretvaranje ruskog izvoza gasa u "oružje" deo je strategije osmišljene za jačanje ekonomije, koja je najavljena ubrzo nakon početka napada na Ukrajinu. Odluka Zapada da uvede sankcije bez presedana izazvala je nagli pad vrednosti rublje i povećala opasnost od hiperinflacije u Rusiji. Kao odgovor na to, Moskva je nametnula strogu kontrolu kapitala, prema kojoj su kompanije izvoznice bile prisiljene da konvertuju svoju zaradu u stranoj valuti u rublje.

Lijam Pič (Liam Peach), ekonomista koji se bavi pitanjima tržišta u nastajanju u Kapital ekonomiksu (Capital Economicsu), nezavisnoj istraživačkoj i konsultantskoj firmi koja proučava globalnu ekonomiju i tržište, ističe da ovonedeljna ruska akcija protiv Poljske i Bugarske neće imati veliki ekonomski uticaj na Rusiju. "Evropski uvoznici nastaviće da plaćaju Gasprombanci u evrima, koje će ona potom konvertovati rublje. To ne čini veliku razliku", kaže on. "Politički gledano, Putin pokušava da pokaže da se Rusija suprotstavlja sankcijama i da je sposobna da izvršiti nekakav pritisak", dodaje.


Bugarska: Predlozi Brisela nisu opcija

Dva su, pak, moguća objašnjenja zašto Rusija ne želi evre ili dolare. Prvo je da bi plaćanja u evrima ili dolarima bila dodata ruskim deviznim rezervama, koje su zamrznute od početka rata u Ukrajini, a plaćanje ruskog gasa u rubljama podržava ekonomiju u vreme kada se suočava s dubokom recesijom.

Drugi razlog je taj što se Rusija postupno udaljava od uspostave plaćanja u dolarima i evrima otkako je pripojila Krim 2014. godine. Rusija je nastojala da poveća plaćanja u rubljama i kineskim juanima za svoju energiju, a rat u Ukrajini ubrzao je taj trend.

Istovremeno, najviši bugarski zvaničnici kažu da zaobilazna rešenja, koja je predložila Evropska unija, a koja kompanijama dozvoljava da plaćaju ruski gas bez kršenja sankcija, "verovatno nisu opcija", kako prenosi portal Politico.

Bugarska, naime, ima iskustvo iz prve ruke o tome što se događa ako kupac ne poštuje nove ruske zahteve. "Plaćanje na taj račun ne dovršava kupovinu", rekao je za portal zamenik bugarskog premijera i ministar finansija Asen Vasilev.

Državna kompanija Bulgargaz primila je Gaspromov dodatak ugovora prema kom se zahteva da se odrekne kontrole nad svojim novcem u korist trećeg subjekta kako bi se dovršio prenos valute, ali bez garancija da će gas biti isporučen, kažu Vasilev i ministar energetike Aleksander Nikolov.


Bez kontrole

"Ne osećamo se ugodno da predamo novac poreskih obveznika trećoj strani nad kojom nemamo kontrolu, posebno ne trećoj strani koju kontroliše država koja nas stavlja na spisak neprijatelja", rekao je Vasilev. "Gubite sve potencijalne pravne zahteve, arbitražu, sudske sporove, sve", dodao je Nikolov.

Nakon što je zatražila pojašnjenja od Gasproma, ali ga nije dobila, Bugarska je odlučila da uplati 50.000 dolara na svoj uobičajeni račun, a Gasprom je vratio novac i prekinuo isporuku gasa. Vasilev kaže kako Sofija želi da EK pokrene antimonopolski postupak protiv Gasproma, te osigura pravnu pomoć u nadolazećem arbitražnom slučaju protiv ruske kompanije.

Međutim, problem će se verovatno ponovno pojaviti u nadolazećim nedeljama, budući da će dospevati sve više obaveza plaćanja kupaca gasa iz EU. Nikolov za ruske zahteve kaže da su "stvarno blizu ucene". "Radite šta god mi želimo da radite i to je to", zaključuje Nikolov.


izvor

[Dreadnought]

"Koliko dugo možemo bez ruskog gasa? Zauvek"


"Zauvek". Ovako je potpredsednik vlade Asen Vasilev odgovorio na pitanje koliko Bugarska može da izdrži uz korišćenje alternativa ruskom gasu.

Vasilev je objasnio da se Vlada za obustavu isporuke ruskog gasa Bugarskoj spremala od početka rata i da ima jasan plan delovanja.

Ministar finansija je dao sažet odgovor i na pitanje da li je Bugarska u potpunosti zavisna od ruskog gasa.

"Ne", rekao je on.

"Spremni smo za ovaj trenutak od februara. Nadali smo se da se to neće desiti, ali desilo se, a ipak nemamo nikakvih prekida u snabdevanju potrošača. I ne očekujemo", dodao je.

Vasilev smatra da odluka Gasproma nema veze sa slanjem bugarskog naoružanja u Ukrajinu. On očekuje da će Gasprom narednih dana prekinuti snabdevanje drugim zemljama koje odbijaju da plaćaju u ruskoj valuti.

"Radi se o poštovanju ugovora. U ugovoru je navedeno da plaćamo u američkim dolarima na poseban račun kod Gasprombanke. Svako kršenje ugovora, bez obzira na to koliko je ljubazno ili nije zatraženo, predstavlja izmenu ugovora, za šta se obe strane moraju složiti. Nismo se dogovorili i sada Rusija krši sporazum, a mi ćemo ići na arbitražu zbog štete koja nam je naneta", naveo je.


izvor