Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

"Nećete da kupujete našu naftu? Pa nemojte. Ali kupovaćete je preko trećih zemalja"


Evropa će nastaviti da kupuje rusku naftu preko trećih zemalja kada zemlje EU uvedu embargo, predviđa poslanik u ruskom parlamentu Vladimir Džabarov.

"Evropski lideri su malo poludeli. Kažu da neće kupovati naftu od nas. Pa nemojte je kupovati, mi vas ne teramo na to. Ali kupovaćete je i dalje, samo preko trećih zemalja“, rekao je Džabarov za RIA novosti.

Evropska komisija je predložila danas embargo na uvoz ruske nafte, koji predviđa postepeno potpuno okončanje kupovine tog energenta iz Rusije.


izvor

[Dreadnought]

Dollar PLUMMETS after Putin signs decree on Russia’s tit-for-tat sanctions - Inside Russia Report

[Dreadnought]

Slovački ministar: Italija možda već platila gas u rubljama


"Italija je možda već platila u rubljama, jer Slovačka ima veće količine tranzita gasa", rekao je slovački ministar ekonomije Ričard Sulik (SaS).

On je to izjavio posle sastanka ministara energetike EU u ponedeljak u Briselu.

"Pošto se povećala količina gasa koja protiče kroz Slovačku, mislimo da su Italijani platili. To je pretpostavka", rekao je Sulik.

Dodao je da će učiniti sve što je u njegovoj moći da ruski gas nastavi da teče, čak i ako mora da bude plaćen u rubljama.

"Ja sam za jedinstven EU pristup, ali postoje važnije stvari na svetu ako počne da nas jako pogađa", rekao je Sulik.

Premijer ove zemlje Eduard Heger i ostali članovi vlade i dalje veruju u jedinstven EU pristup i distancirali su se od Sulikovih reči, prenosi Juraktiv na engleskom.

"Slovačka će postupati u skladu sa članicama EU kada je reč o kupovini gasa od Rusije", napisao je Heger na Fejsbuku kada su se pojavile Sulikove prve izjave.

Heger očekuje da će joj, ako Slovačka ne razbije evropsko jedinstvo, druge zemlje članice obezbediti nešto gasa ako se isporuke obustave. Neki komentatori u slovačkim medijima smatraju da Sulik, upirući prstom u Italiju, priprema teren za plaćanje u rubljama.

Slovačka je jedanaesti najveći platilac ruskih energenata. Naredna naplata gasa dospeva 20. maja.


izvor

[Dreadnought]

Bugari će tražiti izuzeće iz embarga; Slovaci – tri godine; i Češka se pridružila


Bugarska će tražiti izuzeće ukoliko se Evropska unija dogovori o izuzimanju nekih zemalja članica od bilo kakvog embarga na rusku naftu.

To je danas izjavio zamenik bugarskog premijera Asen Vasilev.

"Bugarska, tehnološki, može bez ruske nafte, ali to bi znatno povećalo cene goriva. Dakle, ako Evropska komisija razmatra izuzeća, mi bismo želeli da iskoristimo takvu mogućnost", rekao je Vasilev u intervjuu za jedan finansijski list, javlja Rojters.

"Mađarska ne može da podži predloženi embargo Evropske unije na uvoz sirove nafte iz Rusije jer bi to razorilo njenu energetsku bezbednost", poručio je danas ministar spoljnih poslova te zemlje Peter Sijarto.

"Briselski paket sankcija predviđa zabranu isporuka nafte iz Rusije u Evropu u prilično kratkom roku, u slučaju Mađarske do kraja sledeće godine", rekao je Sijarto u video-poruci objavljenoj na Fejsbuku, prenosi Rojters.

On je naglasio da Budimpešta ne može da podrži predložene mere EU u sadašnjem obliku.

"Mađarska bi na ove mere mogla da pristane samo ukoliko bi uvoz sirove nafte iz Rusije preko naftovoda bio izuzet iz sankcija", rekao je Sijarto.


Slovačka traži trogodišnji tranzicioni period

Slovačka želi trogodišnji prelazni period kako bi postepeno sprovela predloženi naftni embargo Evropske unije na kupovinu ruske nafte, izjavio je danas ministar ekonomije Ričard Sulik.

Slovačka, koja se u velikoj meri oslanja na ruske isporuke sirove nafte, podržava sankcije EU, rekao je Sulik, ali i dalje traži izuzeće koje bi joj dalo vremena da obezbedi snabdevanje naftom od alternativnih dobavljača, prenosi Rojters.

Predloženi embargo Evropske komisije uključuje postepeno okončanje snabdevanja ruskom sirovom naftom u roku od šest meseci i naftnim derivatima do kraja 2022.


I Češka traži izuzeće: "Pokušavamo da dobijemo odlaganje za dve, tri godine"

I Češka će privremeno tražiti izuzeće od evropskog embarga na uvoz ruske nafte kako bi dobila na vremenu za povećanje kapaciteta naftovoda, izjavio je u sredu premijer Petr Fiala. "Spremni smo da podržimo ovu odluku (o sankcijama u vezi sa naftom), ali da Češka dobije odlaganje potrebno da poveća kapacitet kojim nafta može da se isporučuje Češkoj", rekao je Fiala.

"Pokušavamo da dobijemo odlaganje za dve, tri godine", dodao je on.

Češka pokušava da poveća kapacitet naftovoda TAL, koji ide od Italije preko Austrije do Nemačke i čeka dozvolu bavarskih vlasti.


izvor

[Dreadnought]

Bajden: Razgovaraću sa liderima G7 o dodatnim sankcijama


Američki predsednik Džozef Bajden danas je izjavio da će razgovarati sa ostalim liderima grupe G7 o potencijalnim dodatnim sankcijama protiv Rusije zbog rata u Ukrajini.

"Mi smo uvek otvoreni za dodante sankcije", rekao je Bajden novinarima, prenosi Rojters.

"Ja ću razgovarati sa članicama G7 ove nedelje o tome šta ćemo ili nećemo preduzeti", kazao je američki predsednik.


izvor

[Dreadnought]

Meksiko neće uvoditi sankcije Rusiji


Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador izjavio je danas da njegova administracija neće uvesti sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

"Želimo da ostanemo neutralni", rekao je prvi čovek Meksika, pozivajući na dijalog, preneo je Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Medvedev: Moguće je da će NATO „dovući nuklearno oružje“ na teritoriju novih članica Alijanse


Saopštenje NATO-a da ga više ne obavezuje sporazum sa Ruskom Federacijom, znači da „je moguće dovlačenje nuklearnog oružja na teritoriju novih članica“ Alijanse i održavanje obuka u blizini ruskih granica, iako još nije zvanično objavljeno o povlačenju iz Osnivačkog akta, izjavio je zamenik predsednika Saveta za bezbednost Rusije Dmitrij Medvedev.

On je na svom Telegram kanalu, komentarišući stav predstavnika NATO-a po pitanju Osnivačkog akta Rusija - NATO od 27. maja 1997. godine rekao da to ne predstavlja pravi međunarodni sporazum, već politički dokument.

„Danas su predstavnici NATO saopštili da smatraju kako ih taj sporazum više ne obavezuje. Naveli su da su se okolnosti promenile i da ih ništa ne vezuje. Posledice ovog koraka su jednostavne: moguće je dovlačenje nuklearnog oružja na teritoriju novih zemalja-članica (na primer, Švedske i Finske), održavanje provokativnih vojnih obuka u blizini naših granica, kao i pričinjavanje svakakvih podlosti. Oni su i ranije to radili, ali je bar postojala ta politička deklaracija, na koju smo se pozivali, kad smo bili nezadovoljni njihovim bezobrazlukom“, napisao je Medvedev.

Ruski zvaničnik objašnjava da se Alijansa u tom stavu poziva na poznati princip u međunarodnom pravu - clausula rebus sic stantibus, prema kojem je neki sporazum obavezujući za strane samo dok se ne promene okolnosti pod kojima je zaključen.

Medvedev je dodao, da je NATO istovremeno poručio kako „sporazum još nije ubijen“.

Kako je za britanski list „Fajnenšal Tajms“ izjavio predstavnik Vojnog komiteta NATO admiral Rob Bauer, Osnivački akt Rusija – NATO iz 1997. godine neće odvratiti Alijansu od delovanja. On je istakao da ovaj akt još uvek postoji, ali da njegova sadržina neće sprečiti ništa od onoga što NATO mora da uradi. Istovremeno, Bauer je još zaključio da je za sada, opšti stav da na političkom nivou, sporazum još nije ubijen.


izvor

[Dreadnought]

Koliko se svet oslanja na rusku naftu i koje su alternative?


Evropska unija planira da zabrani svu kupovinu ruske nafte do kraja godine.

Ali članice EU Mađarska i Slovačka moći će da nastave da kupuju rusku sirovu naftu do kraja 2023. godine, piše BBC.

SAD su proglasile potpuni embargo ruske nafte, a Velika Britanija će postepeno izbaciti rusku naftu do kraja godine. Rusija je treći najveći proizvođač nafte u svetu, posle SAD i Saudijske Arabije, i upozorila je da bi zabrana njene nafte dovela do "katastrofalnih posledica po globalno tržište".

Otprilike polovina ruskog izvoza sirove nafte otišla je u Evropu, pre nego što su sankcije objavljene.


Ove članice EU ne žele da uvedu sankcije Rusiji

Evropska unija trebalo bi u sredu da objavi novi paket sankcija protiv Moskve, ali nisu sve zemlje članice za to. Novi, šesti paket sankcija odnosi se na potpuni embargo na uvoz nafte. Ambasadori 27 zemalja članica srešće se u sredu kako bi razmotrili plan još jednom pre finalnog odobrenja.

Poznato je da će Češka tražiti period izuzeća od predloženog embarga Evropske unije na rusku naftu i tako dobiti vreme da poveća kapacitete naftovoda, najavio je danas premijer te zemlje Petr Fijala.

- Pokušavamo da dobijemo odlaganje za dve, možda tri godine, rekao je Fijala, a prenosi Rojters.

Zamenik bugarskog premijera Asen Vasilev najavio je u sredu da će Sofija tražiti izuzeće od predloženog embarga EU na rusku naftu.

Mađarska i Slovačka su još ranije tražile da budu izuzete iz predloženog embarga. Ipak, samo je Mađarskoj i Slovačkoj odobreno da mogu da kupuju naftu od Rusije do kraja 2023. godine, saznaje Rojters.


Koje su alternative ruskoj nafti?

Istraživački analitičar Ben Mekvilijams kaže da bi trebalo da bude lakše pronaći alternativne dobavljače za naftu nego za gas, jer, iako neki dolaze iz Rusije, ''ima dosta isporuka sa drugih mesta''.

Neke zemlje koje su članice Međunarodne energetske agencije oslobodile su iz zaliha nafte ekvivalent od 120 miliona barela - najveće oslobađanje rezervi u istoriji međuvladine grupe. Krajem marta, američki predsednik Džo Bajden naredio je veliko oslobađanje nafte iz američkih rezervi u pokušaju da smanji visoke troškove goriva.

SAD takođe žele da Saudijska Arabija poveća proizvodnju nafte i gleda na ublažavanje sankcija na venecuelansku naftu.


izvor

[Dreadnought]

Norveški energetski gigant Equinor u prvom tromesečju više nego učetvorostručio dobit


Norveški energetski gigant Equinor izvestio je u sredu da mu je dobit u prvom tromesečju više nego učetvorostručena.

Na to je uticao skok cena gasa u Evropi u periodu niskih zaliha i ograničenog snabdevanja zbog rata u Ukrajini.

Prilagođena dobit pre poreza u prvom tromesečju je više nego učetverostručena, na 18 milijardi dolara. Ukupni prihod je više nego udvostručen, na 36 milijardi dolara.

Prodaja prirodnog gasa sada je najprofitabilniji posao Equinora, zasenivši naftu, tradicionalno glavni izvor prihoda, zahvaljujući nastojanjima Evrope da napuni ispražnjena skladišta jer bi zbog rata u Ukrajini mogla da izgubi pristup ruskom gasu.

Prosečna fakturisana prodajna cena prirodnog gasa u Evropi bila je u prva tri ovogodišnja meseca 345 odsto viša nego u prvom tromesečju 2021. zbog niskih zaliha, velike potražnje i ograničene ponude, objavila je norveška kompanija, prenosi Poslovni dnevnik.

"Optimizovali smo proizvodnju gasa kako bismo povećali isporuke, a Hammerfest LNG trebalo bi da bude pokrenut 17. maja, nakon bezbednosnih provera", rekao je izvršni direktor Anders Opedal, misleći na gasno postrojenje na Arktiku zatvoreno nakon požara u 2020. godini.

Kompanija je potvrdila plan o povlačenju iz Rusije, otpisavši u prvom tromesečju imovinu u vrednosti 1,1 milijardu dolara i obustavivši nabavku.

"Equinor je prestao da trguje ruskom naftom. To znači da Equinor više neće sklapati nove trgovačke poslove ni dogovarati prevoz nafte i derivata iz Rusije", ističu u saopštenju.


izvor

[Dreadnought]

Dolar pao ispod 68 rubalja ─ prvi put od marta 2020.


Rublja u sredu nastavlja da raste, evro je već pao ispod 71 rublje, došavši do minimuma od februara 2020. godine, dok je dolar probio granicu od 68 rubalja, sledi iz podataka sa Moskovske berze.

Kurs dolara za sutra u 18.19 po moskovskom vremenu pao je za 3,09 rubalja, na 67,87 rubalja, a evra – za 3,32 rublje, na 71,43 rublje.

Nekoliko minuta ranije evro je pao na 70,58 rubalja, što je najniži nivo od februara 2020. godine.

Istovremeno, svetske cene nafte rastu zbog planova Evropske unije da uvede embargo na sirovine iz Rusije. Tako je barel marke „Brent“ poskupeo na 106,12 dolara, a marke „VTI“ – na 103,67 dolara.

Analitičari ističu da bi rublja mogla nastaviti da jača uz nalet trgovanja tokom majskih praznika. Uz to utiču i očekivanja vezana za sastanak Sistema federalnih rezervi SAD zakazan za sredu, na kojem je moguće povećanje diskontne stope.

Posle početka specijalne vojne operacije, zapadne zemlje pojačale su sankcioni pritisak na Moskvu. Pre svega restriktivne mere su uticale na bankarski sektor i isporuke visokotehnoloških proizvoda. Mnogi brendovi objavili su o povlačenju iz Rusije.

Kremlj je ove mere nazvao ekonomskim ratom, ali je naglasio da je Rusija bila spremna za takav razvoj događaja. Banka Rusije preduzima mere za stabilizaciju situacije na deviznom tržištu; plaćanja za isporuku gasa neprijateljskim zemljama prebačena su u rublje. Osim toga, Vlada je pripremila plan za suprotstavljanje restriktivnim merama koji obuhvata oko sto inicijativa. Iznos njegovog finansiranja iznosiće oko trilion rubalja.

Sankcioni pritisak na Moskvu već se preokrenuo u ekonomske probleme za Sjedinjene Američke Države i Evropu, uzrokujući ozbiljno povećanje cena goriva i hrane.

izvor

[Dreadnought]

Kraj ere jeftinog novca u SAD


Američke Federalne rezerve (FED) podigle su referentnu kamatnu stopu za pola procentnog poena.

To je najagresivniji potez centralne banke SAD do sada u njenoj borbi protiv inflacije koja je dostigla 40-godišnji maksimum.

Ključna kamatna stopa na federalna sredstva povećana je na raspon od 0,75 do 1,0 posto, a na berzi se trenutno procenjuje da će do kraja godine ona biti podignuta na 2,75-3,0 procenta, prema podacima CME grupe, izveštava CNBC.

"Inflacija je previsoka i svesni smo teškoća koje izaziva. Krećemo odlučno u njeno obaranje", izjavio je predsednik FED-a Džerom Pauel u sredu uveče na konferenciji za novirane nakon dvodnvne sednice centralne banke.

On je, kako navodi američki medij, u neuobičajeno direktnom obraćanju "američkom narodu", istakao teret inflacije koji trpe ljudi sa nižim prihodima, poručivši u tom kontekstu da je FED čvrsto "posvećen obnavljanju cenovne stabilnosti".

To će, prema njegovim rečima, verovatno značiti višestruko povećanje stope za po 50 baznih poena u narednom periodu.

Pauel je kazao bi povećanja kamate za 50 baznih poena "trebalo da budu na stolu na sledećih nekoliko sastanaka", ali je odbacio spekulacije o agresivnijim potezima.

"Sedamdeset pet baznih poena nije nešto što Komitet za operacije na otvorenom tržištu aktivno razmatra", rekao je on, dok su procene na berzi snažno naginjale ka podizanju stope za tri četvrtine procentnog poena u junu.

Pored povećanja kamate, centralna banka je nagovestila da će početi da smanjuje imovinu u svom bilansu koji je dostigao 9,0 biliona dolara, što je rezultat FED-ove kupovine obveznica radi očuvanja niskih kamata i obezbedenja novčanog toka kroz privredu tokom pandemije.

Međutim, rast cena primorao je FED na dramatično preispitivanje monetarne politike.

Počev od 1. juna, FED će smanjiti bilans za 30 milijardi dolara državnih obveznica i 17,5 milijardi dolara hipotekarnih hartija od vrednosti, a nakon tri meseca će pojačati smanjenje na 60 milijardi dolara za državne obveznice i na 35 milijardi dolara za hipotekarne hartije.

Učesnici na berzi su očekivali oba pomenuta poteza centralne banke, ali je uprkos tome investiciona aktivnost na tržištima kapitala bila izrazito volatilna od početka godine

Investitori su se oslanjali na FED kao na aktivnog partnera u obezbeđivanju dobrog funkcionisanja tržišta, ali je skok inflacije nametnuo pooštravanje monetarne politike.

Cene akcija na Vol Stritu su ojačale nakon FED-ovog saopštenja, dok su se prinosi na američke državne dužničke hartije povukli sa ranijih maksimalnih nivoa.

Pauel je takođe naveo da je američka ekonomija veoma jaka i dobro pozicionirana da podnese strožu monetarnu politiku.


izvor

[Dreadnought]

"Evropa nije spremna za zabranu ruskog gasa"


Evropa nije spremna za zabranu uvoza gasa iz Rusije, rekao je čelnik OMV-a Alfred Stern u intervjuu za Kurier.

Kako je dodao, prestanak isporuka bi uticao na evropsku industriju i ukupnu ekonomiju.

"Mislim da danas nismo spremni na embargo, osim ako nismo spremni da prihvatimo posledice. Jedno treba jasno razumeti: snabdevanje gasom ne osiguravamo sopstvenom proizvodnjom u Evropi, već snabdevanjem iz Rusije", rekao je Stern.

Prema rečima čelnika OMV-a, prekid snabdevanja značio bi velike posledice za industriju i ekonomiju, prenosi Index.


"Rusija proizvodi desetinu svetske proizvodnje nafte"

"Naravno, postoji zakon o gospodarenju energijom koji će domaćinstvimaosigurati toplinu. Domaćinstva troše u proseku oko 20 odsto gasa godišnje, potrebno nam je oko 35 odsto za proizvodnju energije i oko 40 odsto za industriju. Ali, nije reč samo o tome nego i o održanju naše ekonomske aktivnosti, a to više u slučaju embarga ne bi bilo moguće u potpunosti", rekao je Stern.

Što se tiče nafte, Stern je rekao da rusku sirovinu OMV ne koristi ni u jednoj od svojih rafinerija. Međutim, upozorava da Rusija proizvodi 10 miliona barela dnevno, desetinu svetske proizvodnje, od čega se 50 odsto izvozi.

"Reč je o značajnim količinama, a razlika u ceni između Brent i Urals nafte trenutno je 30 dolara. Sigurnost košta, a embargo smanjuje količine isporuke. Zbog lošijih ekonomskih prognoza potražnja za naftom verovatno neće toliko porasti, ali se može očekivati ​​da će cene nafte ostati na visokom nivou. Tržišta ne reaguju samo racionalno već ih pokreću i strah i emocije", kaže Stern.


izvor

[Dreadnought]

Opet proterivanja diplomata


Rusija je proglasila sedam diplomata ambasade Danske u Moskvi za persone non grate, pozivajući se na recipročne mere, navodi se u današnjem saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

"Ambasador Danske u Rusiji je obavešten da je u okviru recipročnih mera sedam diplomata danske kraljevske ambasade u Moskvi proglašeno za persone non grate", navodi se u saopštenju, prenosi TAS S.


izvor

[Dreadnought]

Šolc: Ukidanje sankcija Rusiji samo uz dogovor s Kijevom


Nemački kancelar Olaf Šolc danas je rekao da sankcije protiv Rusije mogu biti ukinute tek nakon konsultacija sa Ukrajincima.

Šolc je u intervjuu, objavljenom u današsnjem broju magazina „Stern”, istakao da će Moskva „morati da postigne

sporazum sa Ukrajinom“, prenosi Tas s.

„Moći ćemo da ukinemo naše sankcije Rusiji tek nakon konsultacija sa Ukrajinom“, rekao je nemački kancelar.


izvor

[Dreadnought]

Habek: "Ako se uvede embargo na naftu, Berlinu preti nestašica benzina"


Delovima Nemačke u slučaju embarga na uvoz ruske nafte prete nestašice naftnih derivata, rekao je ministar ekonomije Robert Habek, prenose nemački mediji.

"Moram nažalost reći da nije isključeno da u slučaju embarga u delovima Nemačke, posebno na istoku te u Berlinu, dođe do poteškoća u snabdevanju derivatima", rekao je Habek.

On je ukazao na to da rafinerija u Švetu, u saveznoj pokrajini Brandenburg koja snabdeva Berlin i okolinu, prerađuje isključivo rusku naftu pa bi u slučaju prestanka uvoza došlo do nestašica, prenosi Index.

"Mi radimo na tome da u slučaju embarga ova rafinerija dobije naftu iz drugih izvora", rekao je Habek.

Rafinerija u Švetu se nalazi u većinskom vlasništvu ruske naftne kompanije Rosnjeft i naftu iz Rusije dobija direktno preko naftovoda Družba.

Evropska komisija je zemljama članicama Evropske unije predložila da do kraja godine obustave uvoz ruske nafte i naftnih prerađevina. Neke zemlje poput Slovačke i Mađarske se protive embargu.

Nemačka zavisnost od ruske nafte je mnogo manja nego kada je u pitanju ruski gas. Pokrivanje nemačkog tržišta ruskom naftom je poslednjih nedelja sa 35 palo na 12 odsto.

Pre rata u Ukrajini Nemačka je 51 odsto potrošnje gasa pokrivala uvozom iz Rusije.

U četvrtak je počela i gradnja jednog od dva terminala za tečni plin (LNG) kojim bi Nemačka trebalo da smanji zavisnost od ruskog gasa.


izvor