Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

"SAD ne veruju da Putin želi da napadne NATO"


Sjedinjene Američke Države ne veruju da ruski predsednik Vladimir Putin želi da uđe u vojni sukob sa NATO-om.

To je danas izjavio američki sekretar odbrane Lojd Ostin

"Uzimajući u obzir Putinovu računicu, moje mišljenje je da Rusija ne želi da napadne NATO", izjavio je Ostin tokom obraćanja Kongresu, prenosi Rojters.

Lojd je dodao da Moskva ni tri meseca nakon početka sukoba nije ostvarila svoje ciljeve, navodi britanska agencija.

Podsetimo, pružajući podršku Ukrajini i jačajući sopstvenu odbranu, NATO nastoji da umanji rizike od direktnog sukoba sa Ruskom Federacijom, rekao je ranije danas Mirča Džoana.

"Moramo se pobrinuti da, podržavajući Ukrajinu, jačanjem odbrane NATO, ne stvaramo rizik od eskalacije ka ratu između NATO i Rusije", rekao je zamenik generalnog sekretara Alijanse Džoana u Vašingtonu, prenela je agencija RIA novosti.


izvor

[Dreadnought]

Bela kuća: Razgovor sa Rusijom bio o uskom spektru pitanja


Američki ambasador u Rusiji Džon Salivan sastao se sa ruskim zvaničnicima kako bi razgovarali o uskom spektru pitanja u bilateralnim odnosima, saopštio je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

"Ambasador Salivan sa svojim ruskim kolegama razgovara o pitanjima u bilateralnim odnosima. Oni imaju tendenciju da budu prilično uski. U mnogim slučajevima, oni su uglavnom usredsređeni na funkcionisanje naše ambasade", rekao je Prajs na jučerašnjoj konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov i američki ambasador Saliven razgovarali u sredu o nizu pitanja vezanih za rusko-američke odnose.

"Zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Rjabkov sastao se sa ambasadorom SAD u Moskvi Salivanom. Razgovarano je o nizu pitanja bilateralne agende ", navodi se u saopštenju ministarstva koje je preneo TAS S.


izvor

[Dreadnought]

Odluka Ukrajine zbog koje će na šteti biti i Brisel i Kijev


Odluka Ukrajine da onemogući dotok trećine gasa namenjenog Evropi koji je do danas stizao preko gasne stanice Sohranovka će, po mišljenju stručnjaka za gas Vojislava Vuletića, biti kratkog daha, jer to ne samo da pravi velike probleme evropskoj privredi nego i Kijev ostavlja bez prihoda od tranzitne takse.

Posle najave operatora gasnog transportnog sistema Ukrajine (GTSOU) da će obustaviti tranzit gotovo trećine ruskog gasa za Evropu, koji ide preko gasne stanice "Sohranovka", narudžbina za tranzit ruskog gasa preko te stanice od jutros nije bilo.

Ukrajina je ostavila samo jedan ulaz za tranzit ruskog gasa u Evropu, pa je obim gasa koji se Nemačkoj isporučuje preko Ukrajine danas smanjen za 25 odsto u odnosu na prethodni dan.

Ideju Kijeva da "Gasprom" prebaci dotok gasa sa "Sohranovke" na gasnu stanicu "Sudža" koja je na teritoriji koja je pod kontrolom Ukrajine, ruska kompanija je odbacila kao tehnički nemoguću. Uz to je podsetila da u potpunosti ispunjava sve svoje obaveze prema evropskim potrošačima, isporučuje gas za tranzit u skladu sa svim ugovorima i ugovorom sa operaterom, kao i da su usluge tranzita u potpunosti plaćene.


Na šteti i Brisel i Kijev

Kakve posledice će po Evropu imati odluka Kijeva i šta on dobija ovakvim manevrom.

„Eventualni prekid tranzita jedne trećine gasa za kojim Evropa ima potrebe je velika šteta koja bi joj se dogodila. Evropa već ima manje gasa nego što joj treba i u toj situaciji kada bi se prekinuo i ovaj dovod to bi joj stvorilo velike probleme. Nije problem samo u tome što će skočiti cena gasa, već što ga neće biti, a neophodan je za industrijsku proizvodnju. Evropi je zbog toga veoma važno da ima ruski gas u onim količinama koje su bile planirane preko Ukrajine da idu“, kaže za Sputnjik predsednik Skupštine Udruženja za gas, Vojislav Vuletić.

On napominje da bi u slučaju da ruski gas preko Ukrajine ne stigne u dogovorenoj količini, u Evropi morao da se vadi onaj iz rezervi u podzemnim skloništima. Cena gasa iz skloništa će, međutim, po njegovoj oceni, svakako biti veća nego u slučaju onog koji dolazi preko Ukrajine. Zato on smatra da je potezom koji je apsolutno protiv interesa Evrope Kijev napravio veliku grešku.

Nije, međutim, samo Evropa na gubitku.

„Šta dobija Ukrajina time? Gubi jer nema tranzitnih taksi s jedne strane, a s druge strane, primorava Evropu da se suprotstavi Americi vezano za Severni tok dva. Ako gas ne ide preko Ukrajine, Severni tok koji je u potpunoj ispravnosti i može da propusti i veće količine gasa nego što idu preko Ukrajine, onda bi mogao da bude aktiviran“,objašnjava Vuletić.


Da li se Amerika preigrala

Koliko u prvi mah izgledalo da je ovakva odluka u interesu Amerike koja je i do sada radila za račun štete Evrope i Ukrajine koje biju njenu bitku sa Rusijom, pitanje je kakav bi bio njen krajnji efekat. Da li bi Evropska unija baš toliko bila spremna da puca sebi u obe noge i ostane bez gasa za funkcionisanja privrede, pored završenog gasovoda Severni tok dva, kaže Vuletić. Njegovo aktiviranje bi, kako ističe, značilo neuspeh Amerike posle toliko napora koji je uložila da spreči da taj gasovod profunkcioniše.

Zato je naš sagovornik uveren da odluka Ukrajine da ne propusti trećinu ruskog gasa za Evropu neće biti realizovana, jer ona ne može bez ruske nafte i gasa pošto u ovom trenutku nema drugih izvora iz kojih bi podmirivala potrebe za tim energentima.


Orban radi i za EU

Zahtev Ukrajine da Brisel stavi embargo na njihov uvoz je za EU neprihvatljiv i koliko god nekom izgledalo da Evropa tu popušta to, po oceni Vuletića, nije tako dok god u njoj razjedinjenoj ima i onih koji brinu o svom narodu i državi, poput mađarskog premijera Viktora Orbana.

Savim je moguće da joj je to nejedinstvo i nedostatak konsenzusa o embargu u situaciji kada treba obezbediti energente dobrodošlo.


izvor

[Dreadnought]

Anketa: Bugari strahuju od ruskog napada


Dve trećine Bugara strahuje da će Moskva izvesti napad na objekte u Bugarskoj, dok se više od polovine plaši da bi Rusija mogla da ih okupira.

Kako je pokazalo istraživanje urađeno u toj zemlji, od upotrebe nuklearnog oružja se plaši troje od četvoro Bugara. Reč je o istraživanju koje je agencija ESTAT sprovela za Fondaciju Radionica za građanske inicijative.

Da bi Rusija mogla da okupira Bugarsku strahuje 54 odsto ispitanika, a 62 odsto da bi mogla da izvrši raketne ili bombaške napade na njenu teritoriju.

To bi moglo da bude objašnjenje zašto ta zemlja nije za oštriju politiku prema Moskvi i zašto društvo pokušava da ima neutralniji stav prema ratu u Ukrajini, piše EURACTIV.com.

Polovina ispitanika je rekla da očekuje da NATO pomogne Bugarskoj u slučaju napada, ali samo 41 odsto njih podržava članstvo Bugarske u toj vojnoj alijansi, dok se trećina izjasnila protiv.

Istaživanje pokazuje i da samo 10 odsto Bugara poznaje istoriju bugarsko-ruskih odnosa, dok 80 odsto nije sigurno u svoje znanje, što stvara plodno tlo za rusku propagandu i izvrtanje istorijskih činjenica.

Bugarska država je stvorena posle Rusko-turskog rata 1877-1878, ali su vlasti u Sofiji ostale vazali osmanskog sultana i posle rata, da bi početkom 20. veka proglasila nezavisnost.

Većina Bugara (61 odsto) ne zna da se Rusija protivila ujedinjenju bugarskih teritorija 1885. godine, a 42 odsto je ubeđeno da SSSR nije proglasio rat Bugarskoj u Drugom svetskom ratu.


izvor

[Dreadnought]

"Severni tok 2 je mrtav"


Projekat Severni tok 2 je nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini faktički mrtav, izjavila je portparolka nemačkog Ministarstva Anike Ajhorn.

"Prošle nedelje smo prilagodili isporuke iz Norveške i Holandije. Možemo da ih povećamo u dogovoru sa tim partnerima. 'Severni tok' je zaista mrtav", odgovorila je ona na pitanje novinara da li je moguće aktivirati gasovod za kompenzaciju deo prekinutih isporuka preko teritorije Ukrajine, prenosi Sputnjik.

Ministarka je istakla da je snabdevanje Nemačke gasom stabilno.

"Skladišta gasa se stalno pune. Trenutno je popunjeno 38,6 odsto. Ovde vidimo dalji rast", dodala je Ajhornova.

Istovremeno, navela je da je količina gasa koji stiže u Nemačku preko Ukrajine smanjena za skoro 25 odsto za dan.

"Naftogas Ukrajine" saopštio je u utorak da više nije odgovoran za transport gasa na teritorijama koje nisu pod kontrolom Kijeva, nazvavši to "višom silom". A "Operator GTS Ukrajine" je najavio od 11. maja prekidanje tranzita preko čvorišta "Sohranovka" i kompresorske stanice "Novopskov", koje su pod kontrolom ruskih snaga (na teritoriji LNR), navodno zbog više sile.

Takođe je istaknuto da skoro trećina tranzita gasa iz Rusije u Evropu (do 32,6 miliona kubnih metara dnevno) prolazi kroz "Novopskov".


izvor

[Dreadnought]

"Većina uvoznika gasa otvorila račune u rubljama"


Italijanski premijer Mario Dragi izjavio je danas da je većina evropskih uvoznika gasa već otvorila svoje račune u rubljama kod Gasproma.

"U stvari, većina uvoznika gasa je već otvorila svoje račune u rubljama kod Gasproma“, saopštio je Dragi novinarima tokom posete Sjedinjenim Američkim Državama, prenosi Rojters.

Dragi je naglasio da je uveren da zahtev Moskve da evropski kupci plaćaju ruski gas u rubljama neće dovesti do prekida snabdevanja Evrope ovim energentom.

Evropska komisija je upozorila da bi poštovanje „ruske šeme“ moglo da naruši sankcije koje je EU uvela Rusiji, ali Dragi je izjavio da je to „siva zona“ i da o tom pitanju ne postoji zvanična odluka, navodi britanska agencija.


izvor

[Dreadnought]

"Naša strategija je da se pobrinemo da Ukrajina izađe kao pobednik"


Rat u Ukrajini traje 78. dana bez ikakvih naznaka da će uskoro biti okončan.

Sve je izvjesniji scenario prema kojem sledi nešto čega se plaše čelnici NATO-a, a to je dugački rat u Ukrajini, bez znakova odlučujuće vojne pobede bilo koje strane i rešenja na vidiku.

Mogućnost zastoja sadašnjih bitaka pojačava zabrinutost da bi Ukrajina mogla da postane smrtonosno evropsko bojište i izvor kontinentalne i globalne nestabilnosti mesecima ili čak godinama koje dolaze. Energetska i prehrambena sigurnost najneposrednije su brige, ali velika podrška Zapada Ukrajini dok svet još izlazi iz pandemije koronavirusa i bori se s posledicama klimatskih promena mogla bi da produbi danak globalnoj krizi, a ako Rusija odluči da eskalira, raste rizik od šireg sukoba.

SAD i njihovi saveznici upumpavaju stalni dotok smrtonosnog oružja u Ukrajinu kako bi je zadržali u borbi. Iako većina analitičara smatra da se Kijev u najmanju ruku drži na svome, te se infuzije moraju nastaviti, ako žele podržati obećanje predsednika Volodimira Zelenskog da će pobediti, ili barem nastaviti da zaustavljaju Ruse.

Na takav rasplet u razgovoru za "Asošijejted pres" upozorio je Jan Keli, nekadašnji američki ambasador u Gruziji, prema kojem je teško videti kako bi u ovom trenutku moglo doći do rešenja pregovorima, s obzirom na to kako nema izgleda da se Ukrajina povuče, jer misle da će pobediti.

Istovremeno, Keli objašnjava da bez obzira na to koliko je Vladimir Putin napravio pogrešnih procena o snazi i volji Ukrajine za otporom ili o jedinstvu i odlučnosti NATO saveznika, ruski lider ne može da prihvati poraz ili bilo što manje od scenarija za koji može da tvrdi da je postigao uspeh.


Dugogodišnji rat

"Bilo bi političko samoubistvo da se Putin povuče, a jako je teško videti kako biste u ovom trenutku mogli doći do rešenja pregovorima. Nijedna strana nije voljna da prestane da se boriti, i verovatno najverovatniji ishod je rat koji traje nekoliko godina", stav je iskusnog diplomata.

Dakle, što učiniti? Francuski predsednik Emanuel Makron zagovara rešenje koje čuva obraz i Rusiji i Ukrajini.

"Sutra ćemo morati da izgradimo mir, nemojmo to nikada zaboraviti. Ali to ćemo morati da učinimo s Ukrajinom i Rusijom za zajedničkim stolom. Kraj rasprave i pregovora odrediće Ukrajina i Rusija, ali to neće biti učinjeno u poricanju, niti u isključivanju jedni drugih, pa čak ni u poniženju", izjavio je u ponedeljak.

Američki zvaničnici nisu tako sigurni u Makronov pristup, već polaze od stava da kraj igre zavisi od Ukrajine.

"Naša strategija je da se pobrinemo da Ukrajina izađe kao pobednik. Naš je cilj ojačati poziciju Ukrajine za tim pregovaračkim stolom, dok nastavljamo sa sve većim troškovima Ruskoj Federaciji", izjavio je Ned Pris, portparol Stejt departmenta.

Ipak, neizvesnost visokog uloga oko toga što predstavlja "pobedničku" Ukrajinu uznemirila je zvaničnike u nekim evropskim prestonicama, posebno u onima u baltičkim državama Estoniji, Letoniji i Litvaniji, koje su članice NATO-a i graniče s Rusijom, a posebno su zabrinute zbog mogućih budućih namera Moskve. U tim državama smatraju kako će ustupci Rusiji u Ukrajini samo dodatno ohrabriti Putina da gura dalje prema Zapadu.

"Da budem iskren, još uvek ne govorimo o završnici", požalio se letonski ministar spoljnih poslova Gabrielus Landsbergis z "Asošijejted pres" u intervjuu u ponedeljak. Rekao je da bi bilo kakvi teritorijalni ustupci u Ukrajini doveli do sveta u kojem je "poredak utemeljen na pravilima" zamenjen "poretkom utemeljenim na pravilima džungle".

Landsbergis je predložio da zapadne zemlje daju javne izjave o tome kakav bi uspeh bio.

"Gde bismo razmatrali što bismo uzeli za pobedu, stvarnu pobedu? Kakav bi bio scenario koji bismo želeli?"


Bez pobednika

Samo što u ratu između Rusije i Ukrajine nijedna strana ne pobeđuje, što je potvrdio i general Skot Berier, direktor Obrambene obaveštajne agencije (DIA), na ovonedeljnom saslušanju u američkom Senatu.

"Rusi ne pobeđuju, a ne pobeđuju ni Ukrajinci. Ovo je svojevrsni rat iscrpljivanja", rekao je, odgovarajući na zahtev jednog od senatora da opiše stanje u ratu.

Kao što proizlazi iz Berierovih reči, on smatra jednim od glavnih nedostataka ruske vojske nedostatak mlađih oficira, što utiče na delovanje malih jedinica. Na pitanje je li s tim povezana smrt velikog broja ruskih generala (prema SAD-u, od osam do deset), koji su ponekad prisiljeni "krenuti napred kako bi bili sigurni da će njihova naređenja biti izvršena", Berier je odgovorio potvrdno.

Tokom tih saslušanja, Avrilajnes, predstavnica Nacionalne obaveštajne zajednice, iznela je mišljenje da Vladimir Putin namerava, ne samo da uspostavi kontrolu nad Donbasom i održati kopneni koridor prema Krimu u južnoj Ukrajini, već i, moguće, proširiti taj koridor na Pridnjestrovlje, uključujući Odesu. Rusija neće moći da postigne sve te ciljeve bez mobilizacije u bilo kojm obliku, tvrde obaveštajci.

Prema navodima Avril Hajnes, Putin računa na činjenicu da će se u pozadini problema s hranom, inflacijom i energetskom krizom, smanjiti odlučnost SAD-a i EU, koji pružaju pomoć Ukrajini. Istovremeno, neusklađenost Putinovih ambicija i sposobnosti ruske vojske dovešće do još veće nepredvidljivosti i moguće eskalacije ruskog delovanja u narednim mesecima, najavljuju iz obaveštajne zajednice SAD-a.


izvor

[Dreadnought]

Medvedev upozorava: Potencijalni sukob NATO-a i Rusije mogao bi da preraste u nuklearni rat


Pumpanje Ukrajine oružjem povećava verovatnoću potencijalnog sukoba NATO-a i Rusije koji bi mogao da preraste u nuklearni rat, upozorava zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

„Činjenica da zemlje Alijanse pumpaju Ukrajinu oružjem, pripremaju njene snage za korišćenje zapadne tehnike, šalju plaćenike i održavaju vežbe blizu naših granica – povećava verovatnoću direktnog i otvorenog sukoba NATO-a sa Rusijom umesto 'proksi rata' koji trenutno vode“, ocenio je bivši ruski premijer.

Prema njegovim rečima, „takav sukob uvek nosi rizik da se pretvori u pravi nuklearni rat, što bi bio katastrofalan scenario za sve“.

On je nazvao ciničnom retoriku Zapada da Ruska Federacija navodno plaši svet nuklearnim sukobom.

Medvedev je ranije izjavio da postoji nekoliko slučajeva u kojima Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje i svi su navedeni u ukazu predsednika – to govori o odlučnosti zemlje da zaštiti svoj suverenitet, ali da su u teškim situacijama pregovori najbolji i najispravniji način.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj: Širenje NATO ne čini naš kontinent bezbednijim, ulazak Švedske i Finske - pretnja za Rusiju


Širenje i približavanje NATO granicama Rusije ne čini evroazijski kontinent stabilnijim i bezbednijim, pristupanje Finske i Švedske NATO bezuslovno predstavlja pretnju po Rusiju, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Više puta smo rekli da širenje NATO i približavanje vojne infrastrukture Alijanse našim granicama ne čini svet, a što je još važnije, naš evroazijski kontinent stabilnijim i bezbednijim. U to nema sumnje“, rekao je Peskov novinarima, potvrđujući da ulazak Finske i Švedske u Severnoatlantski savez jeste pretnja po Rusiju.

Upitan da li je na početku specijalne operacije u Ukrajini u obzir uzet rizik da susedne države uđu u Alijansu kao reakcija na operaciju, Peskov je rekao da se uvek razmatraju i analiziraju najrazličitije varijante.

On je dodao da ulazak Finske u NATO povlači za sobom izradu mera u cilju osiguranja bezbednosti Rusije.

Upitan kakav bi mogao da bude odgovor Moskve na ulazak Finske u NATO, on je odgovorio da to zavisi od toga u čemu će se odražavati u budućnosti taj proces proširenja i koliko će se vojna infrastruktura približavati granicama Rusije.

„Kao što znate, Finska se pridružila neprijateljskim potezima koje je EU preduzela prema nama. To ne može a da ne izaziva žaljenje sa naše strane a istovremeno uzrok je uvođenja recipročnih mera“, naveo je portparol.

Podsetimo, ranije danas predsednik i premijer Finske, Sauli Niniste i Sana marin, su u zajedničkom saopštenju istakli da Finska bez odlganja treba da podnese prijavu za članstvo u NATO jer će time biti ojačana bezbednost zemlje.

izvor

[Dreadnought]

Blumberg: Dvadeset evropskih kompanija otvorilo račune u Gasprom banci


Već 20 evropskih kompanija je otvorilo račune u Gasprom banci radi kupovine ruskog gasa, a još 14 je zatražilo dokumente neophodne za otvaranje računa, prenosi agencija Blumberg.

Agencija navodi da se još 10 evropskih kompanija pridružila onima koje se pripremaju da plaćaju ruski gas u rubljama, ali nije precizirala o kojim je kompanijama reč.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 23. maja saopštio da se plaćanje isporuka ruskog gasa u zemlje Evropske unije i druge države koje su uvele sankcije Rusiji prebacuje u rublje. Putin je potpisao ukaz o tome i saopštio da će, ukoliko „neprijateljske zemlje“ ne budu plaćale gas u rubljama od 1. aprila, Rusija smatrati da nisu ispunile obaveze iz gasnih ugovora.

Zbog odbijanja Bugarske i Poljske da prežu na shemu plaćanja gasa preko Gasprom banke 27. aprila su obustavljene isporuke „plavog goriva“ u te dve zemlje. Blumberg je istog dana preneo navode izvora da je 10 evropskih kupaca ruskog gasa otvorilo račune u Gasprom banci, a da su četiri kompanije već platile gas u rubljama. Nova isključenja evropskih potrošača gasa moguća su, kako je navela agencija, u drugoj polovini maja, kada treba da se isplati sledeća tranša gasa.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Rublja vodeća svetska valuta na osnovu jačanja prema dolaru


Agencija, takođe, navodi da je ruska rublja u 2022. godini postala vodeća svetska valuta na osnovu stepena jačanja prema dolaru.

Kurs rublje je od početka ove godine porastao za 11 procenata, prestigavši brazilski real, koji je ojačao za devet procenata u poređenju s dolarom, navodi Blumberg.

Agencija navodi da je ruska valuta ojačala zahvaljujući merama ruskih vlasti protiv zapadnih sankcija. Pored uvođenja kontrole nad kretanjem kapitala, vlasti su obavezale izvoznike da prodaju inostrane valute.

izvor

[Dreadnought]

Nemačka ima dovoljno gasa - za sada


Ukrajina je zbog rata smanjila obim isporuke gasa Evropi, ali Nemačkoj trenutno ne preti nestašica, saopštilo je u sredu ministarstvo privrede. Kijev je prethodnog dana najavio da će da zaustavi tranzit ruskog gasa kroz Lugansk, na istoku države.

"Garantujemo snabdevanje u Nemačkoj", rekla je za dpa jedna predstavnica ministarstva pred smanjenje isporuke.

Popunjenost nemačkih skladišta nadalje raste i sada je na 38,6 odsto. Ministarstvo, međutim, priznaje da nije sigurno kako će se stanje menjati i da je prognoziranje nemoguće.

"Šta će sutra da se desi, ili za nedelju dana - potpuno je neizvesno", rekla je predstavnica.

"Pažljivo pratimo situaciju", rekla je portparolka nemačkog ministarstva.

Ruski Gasprom je u sredu ujutro potvrdio da će tokom dana ka zapadu otići svega 72 miliona kubnih metara gasa, posle 95,8 miliona kubnih metara prethodnog dana.

Kroz Luganska dnevno prolazi 32,6 miliona kubnih metara gasa, skoro trećina tranzitnog maksimuma ka Evropi, naveo je ukrajinski operater, uz primedbu da ruska okupacija onemogućava kontrolu punkta Sohranivka i kompresorske stanice Novopskov.

Nemačka, međutim, najveći deo ruskog gasa ionako povlači iz gasovoda Severni tok 1. Vlada u Berlinu ni u kom slučaju ne namerava da ipak pusti u pogon i Severni tok 2, kompletiran krajem prošle godine ali definitivno stavljen na led zbog rata u Ukrajini.

Nemačka u toplijem delu godine troši manje gasa, ali treba da popuni skladišta za zimu. Novi zakon predviđa da skladišta gasa do 1. oktobra moraju biti na 80 odsto, 1. novembra na 90 i 1. februara na najmanje 40 odsto kapaciteta.



Habek: Delu podružnica Gasprom Germanije ne stiže gas


Neke podružnice Gasproma Germanije ne dobijaju gas zbog sankcija koje je zapadnim entiteima uvela Rusija.

To je danas u parlamentu izjavio nemački ministar ekonomije Robert Habek.

Habek je rekao da je Nemačka pronašla alternativne dobavljače bez navođenja detalja, prenosi Rojters. On je dodao da će njegovo ministarstvo staviti na raspolaganje detaljnije informacije o zameni dobavljača kasnije tokom dana.

Rusija je uvela sankcije protiv Gasprom Germanije, ogranka Gasproma čija je upravljačka prava nemačka vlada prenela na sebe, kao i protiv EuroPol GAZ SA, preduzeća koje je vlasnik poljskog dela gasovoda Jamal-Evropa.

Na listi sankcionisanih privrednih subjekata, koju je ruska vlada objavila u sredu na svom sajtu, nalazi se 31 kompanija, izvestio je Rojters.

Prema ukazu koji je izdao predsednik Rusije Vladimir Putin, nijednom ruskom preduzeću nije dozvoljeno da sklapa poslove sa subjektima pod sankcijama, niti da izvršava obaveze prema postojećim ugovorima, navela je britanska agencija.

izvor
izvor

[Dreadnought]

Putin: Nastavak zapadne opsesije sankcijama dovešće do teških posledica


Autori zapadnih sankcija protiv Rusije vođeni su kratkovidnim naduvanim političkim ambicijama i pogađaju ekonomije i narode Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

„Ove sankcije u velikoj meri izazivaju globalnu krizu. Njihovi autori, vođeni kratkovidim, naduvanim političkim ambicijama i rusofobijom, u najvećoj meri pogađaju sopstvene nacionalne interese, sopstvenu ekonomiju, dobrobit svojih građana. To vidimo, pre svega, u naglom porastu inflacije u Evropi“, rekao je Putin na sastanku o ekonomskim pitanjima.

On je primetio da se u nekim zemljama inflacija približava i stopi od 20 odsto godišnje, a u evrozoni u celini cene robe porasle su za više od 11 odsto.

Prema njegovim rečima, nastavak opsednutosti Zapada sankcijama neizbežno će dovesti do najsloženijih posledica.

„Očigledno je da će zbog objektivnih ekonomskih zakona nastavak opsesije sankcijama, ako mogu tako reći, neminovno dovesti do najsloženijih, teško rešivih posledica po Evropsku uniju, njene građane, kao i po najsiromašnije zemlje sveta, koje se već suočavaju sa rizicima od gladi“, ocenio je ruski predsednik.

Putin je naglasio da je „za to u potpunosti krivica elita zapadnih zemalja koje su spremne da žrtvuju ostatak sveta kako bi zadržale svoju globalnu dominaciju“.

Prema njegovim rečima, kurs rublje u tekućoj godini pokazuje najbolju dinamiku među svim valutama sveta.

On je dodao da Rusija izlazi na kraj sa spoljnim izazovima izazvanim zapadnim sankcijama.

„Postepeno se usporava inflacija. Tokom prošlog meseca njena stopa se nekoliko puta smanjila u odnosu na mart. Nedeljni rast cena već je pao na 0,1 odsto – to je već blizu nedeljne stope rasta koja odgovara ciljanoj inflaciji Banke Rusije“, naglasio je predsednik.

Putin je podsetio da je SSSR pobedio u Drugom svetskom ratu ne samo zbog borbenih frontova, već i zbog svoje ekonomske moći.

„Nedavno smo proslavili naš glavni praznik – Dan pobede. I želim da podsetim da je ona postignuta ne samo u borbama na frontovima, već i zbog ekonomske moći naše zemlje koja se tada suprotstavljala industrijskom potencijalu ne samo Nemačke, već praktično čitave Evrope koju su porobili fašisti“, zaključio je Putin.


izvor

[Dreadnought]

Letonija dozvolila rušenje spomenika oslobodiocima Rige


Letonski parlament usvojio je danas amandmane kojima se dozvoljava rušenje spomenika oslobodiocima Rige, preneo je portal Baltnjuz pozivajući se na skupštinski sajt.

"Poslanici su hitno odobrili predlog zakona kojim se ukida član letonsko-ruskog sporazuma o očuvanju memorijalnih objekata", navodi se u objavi portala na Telegramu, prenosi RIA Novosti.

Kako se navodi, parlament je suspendovao član 13. sporazuma sa Rusijom iz 1994. godine, čime je omogućeno stvaranje pravne osnove za demontažu spomenika vojnicima-oslobodiocima u parku Rige.

Za amandmane je glasalo 70 poslanika, 18 ih je bilo protiv, a uzdržanih nije bilo. Letonski radikali od 1990-ih lpokušavaju da unište spomenik oslobodiocima Rige, koji je podignut je 1985. godine u znak sećanja na sve poginule za prestonicu Letonije.


izvor

[Dreadnought]

"Možda izguramo zimu bez ruskog gasa"


Nemačka će možda moći da izgura narednu zimu bez ruskog gasa, izjavio je ministar ekonomije te zemlje Robert Habek.

On je za današnje izdanje "Virtšafs Vohe" rekao da je Berlin pojačao napore da smanji svoju zavisnost od ruskih energenata, nakon napada Rusije na Ukrajinu.

Međutim, on je dodao da će Nemačka najverovatnije i dalje u značajnoj meri biti zavisna od ruskog gasa do nekog momenta u 2024. godini, preneo je BBC.

"Ukoliko budemo imali puna skladišta na kraju godine, ukoliko dva od četiri skladišta prirodnog tečnog gasa koje smo zakupili budu povezana na mrežu i ako ostvarimo značajne uštede energije, možemo donekle proći kroz zimu ako zalihe gasa iz Rusije nestanu", rekao je ministar.


izvor

[Dreadnought]

Letonija dozvolila rušenje spomenika oslobodiocima Rige


Letonski parlament usvojio je danas amandmane kojima se dozvoljava rušenje spomenika oslobodiocima Rige, preneo je portal Baltnjuz pozivajući se na skupštinski sajt.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]