Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Strane kompanije pod kontrasankcijama Rusije ne mogu da učestvuju u procesu isporuka gasa


Strane kompanije koje su potpale pod kontrasankcije Rusije više ne mogu da učestvuju u procesu isporuka gasa iz Rusije.

To je danas izjavio portparol Kremlja Dmitrij Peskov. On je objasnio da sa tim kompanijama neće biti saradnje jer je to "jednostavno zabranjeno".

Na pitanje novinara kako će ove mere uticati na isporuke gasa tim kompanijama, Peskov je rekao da te kompanije "više ne mogu da učestvuju u procesu", prenosi Sputnjik.

"U procesu će, očigledno, učestvovati druge kompanije. Ali za detalje morate da se obratite 'Gaspromu'", rekao je Peskov.

Ruska vlada je u sredu odobrila spisak od 31 kompanije koje su sadašnje ili bivše filijale "Gasproma", na koje se primenjuju posebne ekonomske mere. Među njima su "Gasprom Germanija GmbH" i "Gasprom marketing & trejding Ltd", kao i operater poljskog dela gasovoda "Jamal-Evropa".


izvor

[Dreadnought]

Rumunija nezadovoljna tekstom ruskog ambasadora u Bukureštu


Ambasador Rusije u Bukureštu Valerij Kuzmin pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije zbog teksta o NATO-u i Rumuniji, saopštilo je ovo ministarstvo.

„U vezi sa objavljivanjem članka ambasade Ruske Federacije u Bukureštu na njenom zvaničnom sajtu pod naslovom „O lavežu NATO-a na granicama Rusije i glavnom izvoru dezinformacija u svetu“, ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku pozvao je ambasadora Rusije u Bukureštu Valerija Kuzmina u sedište Ministarstva spoljnih poslova, gde se ruski ambasador sastao sa državnim sekretarom za strateška pitanja Julijanom Fototom“, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova, prenose RIA Novosti.

Rumunski državni sekretar za strateška pitanja izrazio je nezadovoljstvo onim što je ruski ambasador napisao o Rumuniji i NATO-u, navode RIA Novosti.


izvor

[Dreadnought]

Istraživanje You Gov pokazalo da je javnost u Evropi mnogo više podeljena po pitanju rata u Ukrajini


Britanski istraživački centar You Gov, u saradnji sa Evropskim univerzitetskim institutom uradio je istraživanje javnog mnjenja o stanju u Evropskoj Uniji po pitanju rata u Ukrajini.

Istraživanja su pokazala da žitelji Skandinavije, Britanije, Poljske i Holandije velikom većinom smatraju da je Rusija odgovorna za trenutnu situaciju u Ukrajini, dok državljani Bugarske i Grčke nisu baš toliko uvereni u te navode. Većina građana u Slovačkoj i Mađarskoj ne smatra da je Rusija odgovorna za rat.

To ukazuje na činjenicu da je javnost u Evropi mnogo više podeljena po pitanju zajedničkog stava koji bi EU trebalo da zauzme.

Dr Aleksandar Mitić, sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, istakao je da nam ovo istraživanje pokazuje da ne postoji jednoumlje na zapadu.

- Ovo istraživanje pokazuje da ne postoji to jednoumlje na zapadu. To jednoumlje koje postoji na političkom mejnstrimu, među elitama i među političkim odlukama koje se donose u Briselu, ne se preslikava u javnom mnjenju odnosno još postoji taj određeni otpor toj dominaciji rusofobnih nastupa - rekao je Mitić.

Dodao je da postoje i tradicionalne razlike u državama koje su bile u ovom istraživanju i da je to delom presudilo.

- Istraživanje pokazuje razlike između samih država članica. Tu postoji više nivoa. Tu su tradicionalni odnosi koje neke države imaju. Drugačiji su tracionalni odnosi jedne Bugarske i Grčke koje su pravoslavne i imaju jednu dugu istoriju sa ruskim narodom, dok na primer Velika Britanija već vekovima igra antirusku ulogu u Evropi - naveo je Mitić.

Stručnjak se osvrnuo i na slučaj Švedske i Finske koje trenutno najviše okrivljuju Rusiju, ali je naveo da postoji i razlog za to.

- Opet postoje razlike u samim državama članicama. U nekim državama postoj veliki otpor ovom narativu. Recimo 13.500.000 Francuza je glasalo za Marin le Pen koja se protivila ovom režimu. Poslednji razlog rekao bih da je vezan za same interese. Ako vidite, Švedska i Finska najviše okrivljuju Rusiju. Mada baš u te dve zemlje treba da se donesu odluku o pristupanju NATO-u - rekao je Mitić.


izvor

[Dreadnought]

Gasprom prekida transport ruskog gasa kroz Poljsku


Ruski energetski gigant Gasprom saopštio je da više ne može izvoziti gas gasovodom Jamal-Evropa preko Poljske.

Razlog je taj što je vlada u Moskvi zabranila poslovanje sa vlasnikom poljske trase gasovoda.

"Sprovedena je u delo zabrana transakcija i plaćanja subjektima pod sankcijama. Za Gasprom to znači zabranu korišćenja gasovoda u vlasništvu EuroPol GAZ-a za transport ruskog gasa kroz Poljsku", stoji u saopštenju ruske kompanije.

"U skladu sa Uredbom predsednika Ruske Federacije br. 252 od 3. maja 2022. i Vladinom uredbom br. 851 od 11. maja 2022, uvedene su sankcije nizu stranih kompanija. Među njima je i EuroPol GAZ, koji je vlasnik poljskog dela gasovoda Jamal-Evropa. Utvrđena je zabrana obavljanja transakcija i plaćanja u korist osoba pod sankcijama, posebno za Gasprom, to znači zabranu korištenja gasovoda u vlasništvu EuroPol GAZ-a za transport ruskog gasa kroz Poljsku", stoji u poruci na Telegram kanalu koju prenosi ruska agencija RIA.

Rusija je u sredu uveče uvela sankcije Gaspromovim podružnicama u "neprijateljskim zemljama", uključujući kompaniju za trgovinu, skladištenje i prenos energije Gasprom Germaniju koju je Nemačka u aprilu nacionalizovala kako bi osigurala snabdevanje gasom, prenosi Jutarnji list.

Moskva je time uzvratila na kaznene mere koje su SAD, EU, Švajcarska i još neke zemlje uvele Rusiji zbog njenog napada na Ukrajinu.

Sankcionisane kompanije ne mogu učestvovati u isporukama ruskog gasa i s njima se ne sme poslovati, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Poljski EuroPol Gaz zarađuje na tranzitu ruskog gasa i u zajedničkom je vlasništvu poljske gasne kompanije PGNiG i ruskog Gasproma.

Rusija je u aprilu obustavila isporuku gasa Poljskoj budući da je odbila novi mehanizam plaćanja gasa u rubljama, ali poljski kupci i dalje su nabavljali ruski gas, koristeći obrnuti protok gasa u Jamalu, iz Nemačke prema istoku.

Pre Gaspromove objave cene gasa skočile su u četvrtak ujutro na holandskoj berzi TTF oko 20 odsto.

izvor

[Dreadnought]

Grafikoni ...


 €

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


 $

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Zapad razmišlja da formira "kartel" kupaca nafte


Italijanski premijer Mario Dragi je izjavio da je na sastanku s američkim predsednikom Džoom Bajdenom razgovarao o formiranju "kartela" kupaca nafte.

Cilj je da se ubede zemlje OPEK-a da pojačaju proizvodnju, kao i da su razmenili mišljenja o uvođenju ograničenja za cene nafte i gasa.

Kako prenosi Raša tudej, Dragi je rekao novinarima u Vašingtonu da su on i Bajden podelili "nezadovoljstvo" po pitanju strukture globalnih energetskih tržišta i da su razgovarali o "opštem konceptu" ograničavanja cena nafte i gasa.

"Obojica smo nezadovoljni načinom na koji stvari funkcionišu, kada se radi o nafti u SAD i gasu u Evropi. Cene nemaju nikakav odnos prema ponudi i potražnji", kazao je Dragi novinarima u sredu u Vašingtonu.

Ograničavanje cena gasa bi, kako je naveo, "smanjilo finansijsku podršku koju pružamo (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu da nastavi rat" i bilo bi korisno za evropsko "tržište struje", a "ista ideja bi mogla da se primeni na naftu na globalnom nivou”.

"Ideja je da se stvori kartel kupaca, ili da se ubede veliki proizvođači, a posebno OPEK, da povećaju proizvodnju, što je možda i najpoželjniji put", rekao je Dragi, mada je priznao da ta zamisao ne nailazi na jednoglasnu podršku u samoj EU.

Pre izbijanja sukoba u Ukrajini u februaru, udeo ruskog pritodnog gasa u ukupnom italijanskom uvozu tog energenta iznosio je oko 40 posto, dok je ruski udeo u uvozu gasa EU u celini bio blizu 45 procenata. Dragi sada radi na pronalaženju drugih dobavljača, pri čemu je ranije ovog meseca potpisao ugovor sa Alžirom, navodi RT.

OPEK je do sada odbijao zahteve SAD-a i njihovih saveznika da poveća proizvodnju nafte kako bi se ublažile posledice njihovog embarga protiv Rusije. Vašington se obratio Iranu, Venecueli i nedavno Brazilu sa zahtevom da povećaju pumpanje nafte, ali je naišao na negativan odgovor, dodaje se u tekstu.


izvor

[Dreadnought]

Poljsku ambasadu u Moskvi poprskali su crvenom bojom

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kumbor]

Grafikoni ...


 €

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


 $

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Нажалост тај курс постоји само у статистици Елвире Набиулине - гувернера Центробанкe РФ. По том курсу не можеш ни купити валуту ни продати валуту. За куповину валуте се подноси захтев, чека се 15-20 дана, а курс иде око 80 рубаља за 1 EUR.

[babaroga]

Grafikoni ...


 €

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


 $

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Нажалост тај курс постоји само у статистици Елвире Набиулине - гувернера Центробанкe РФ. По том курсу не можеш ни купити валуту ни продати валуту. За куповину валуте се подноси захтев, чека се 15-20 дана, а курс иде око 80 рубаља за 1 EUR.

Da li je iko ko zivi na zapadu probao da kupi fizicko srebro ili zlato po ceni? Naravno da ne moze i mora da se ceka.... "Lepa" vermena nas cekaju...

[fazan]

Da li je iko ko zivi na zapadu probao da kupi fizicko srebro ili zlato po ceni? Naravno da ne moze i mora da se ceka.... "Lepa" vermena nas cekaju...

Физичко злато и сребро се никада не продаје по ценама по којима је излистано на берзи, што је комад инвестиционог злата или сребра (bullion) мањи - то је његова цена већа. Разлика у односу на цену на берзи је нпр. $50 на унцу злата. Цена на берзи се односи на велике количине и не укључује трошкове транспорта. Међутим, физичко инвестиционо злато се купује и продаје.

[Dreadnought]

Britanci: "Nećemo sukob sa Rusijom"


Velika Britanija neće ulaziti u direktan sukob sa Rusijom zbog Ukrajine, izjavio je ministar odbrane Velike Britanije Ben Volas.

"Naš stav je bio apsolutno jasan. Nismo ulazili i nećemo ulaziti u direktan sukob ni sa ruskom vojskom ni sa državom Rusijom. O tome sam jasno govorio još na početku ovog sukoba – sviđalo se to ljudima ili ne, ali Ukrajina nije članica NATO-a i nećemo slati tamo našu vojsku", rekao je Volas za "Vašington post".

Takođe je istakao da je mala verovatnoća da Ukrajina može da upotrebi naoružanje koje joj isporučuje Velika Britanija za napade na ciljeve unutar Rusije.

"Što se tiče britanskog oružja, prvo, nismo isporučili oružje koje bi im pružilo takvu mogućnost, nismo im isporučili helikoptere, avione ili oružje takvog dometa, stoga teško da to oružje može biti upotrebljeno van granica (Ukrajine)", rekao je Volas, istakavši da Ukrajina ima pravo na samoodbranu prema članu 51 Povelje UN, te da joj saveznici i pružaju pomoć u tom cilju.


izvor

[Dreadnought]

Putin = Hitler, ponovo


Nemački političar je ruskog predsednika Vladimira Putina uporedio sa Adolfom Hitlerom, ne prvi put i ne samo zbog napada na Ukrajinu.

On je to učinio i zbog mlake reakcije Zapada na početnu agresiju.

Predsednik Bundestaga iz prethodnog saziva (2017-21) i ministar finansija u dve vlade Angele Merkel (2009-17), demohrišćanin (CDU) Volfgang Šojble (Wolfgang Schäuble) je Putina i Hitlera uporedio i pre osam godina, isto zbog Ukrajine, samo tada zbog aneksije Krima.

"Naravno, to je zatrašujuća paralela," rekao je Šojble sada, u intervjuu za dnevnik Badiše cajtung (Badische Zeitung) od četvrtka.

Hitler je već na početku svoje knjige-programa Majn kampf poručio da će preokrenuti ishod Prvog svetskog rata.

Kada je sa tim počeo, ulaskom nemačke vojske u Rajnsku oblast i drugim koracima, u Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD nije bilo većine za bilo koji drugi odgovor umesto politike popuštanja.

Britanija je politici umirivanja spoljnopolitički agresivne Nemačke, odnosno Hitlera, okrenula leđa tek dolaskom Vinstona Čerčila (Winston Churchill) na vlast u maju 1940. Čerčil prethodno nije uspeo da motiviše naciju da uđe u sukob sa Nemačkom i ranije pokuša da zaustavi Hitlera.

Prema Šojbleu, očekivalo se da će Putin Ukrajinu pokoriti istom brzinom kojom je Hitler savladao Čehoslovačku, do marta 1939. "Herojski otpor Ukrajinaca je taj plan eksponirao kao iluziju," rekao je 79-godišnji konzervativac.

Uz to, Putin se kladio da će podeliti SAD i Evropu. Pogrešio je i zapravo gurnuo NATO u jedinstven odgovor, dodao je Šojble.

On je, međutim, upozorio da je mir u Evropi ozbiljno ugrožen, ukazavši da Putin cilja i na prorusko Pridnjestrovlje u Moldaviji. Sve dok ruski predsednik namerava da poništi događaje od 1990. godine, Evropa nije sigurna, rekao je.

Tada kao ministar finansija, Šojble je 2014. povukao paralelu između Hitlera i Putina, odnosno između aneksije Sudeta u Čehoslovačkoj 1938. i Krima.

Tada je izazvao burne reakcije. Kancelarka Merkel se distancirala od njega, a lider liberala, sadašnji ministar finansija Kristijan Lindner (Christian) je ocenio da je Šojble "prešao granicu" i od njega zahtevao da se izvini.

Ministarstvo finansija je naknadno izdalo saopštenje naglasivši da Šojble ni u jednom trenutku nije uporedio Rusiju sa Hitlerovim Trećim Rajhom.

izvor

[babaroga]

Da li je iko ko zivi na zapadu probao da kupi fizicko srebro ili zlato po ceni? Naravno da ne moze i mora da se ceka.... "Lepa" vermena nas cekaju...

Физичко злато и сребро се никада не продаје по ценама по којима је излистано на берзи, што је комад инвестиционог злата или сребра (bullion) мањи - то је његова цена већа. Разлика у односу на цену на берзи је нпр. $50 на унцу злата. Цена на берзи се односи на велике количине и не укључује трошкове транспорта. Међутим, физичко инвестиционо злато се купује и продаје.

Cena fizickog zlata i srebra je uvek bila sa 4% margin za kupovinu i -4% za prodaju, u UK je tako.

Sad na zalost, vise ne mozes kupiti fizicko srebro i zlato po tim cenama, srebro ide skoro 100% skuplje za fizicko, a paper silver je i dalje sa 4%.

Cene sreba i zlata na berzama ne pokazuju vise prave vrednosti commodities, nego paper trading. Predpostavlja se za srebro da ima 15-20 puta vise papira nego fizickog srebra. Slicno je i sa zlatom.

[Dreadnought]

Tras: Ukrajini još oružja, Rusiji jos sankcija


Ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Liz Tas izjavila je danas da je od vitalnog značaja da se održi pritisak na Rusiju, tako što će se Ukrajini slati još više oružja i tako što će se uvoditi dodatne sankcije, preneo je Rojters.

"Veoma je važno u ovom trenutku da nastavimo sa pritiskom na Vladimira Putina, tako što ćemo slati još oružja Ukrajini i pojačavati sankcije", rekla je ona prilikom dolaska na sastanak ministara spoljnih poslova grupe G7 koji se održava u severnoj Nemačkoj, u letovalištu Vajzenhaus.


izvor

[Dreadnought]

EU planira 195 milijardi evra za energetsku nezavisnost od Rusije


Zemljama Evropske unije biće potrebno 195 milijardi evra u narednih pet godina da se oslobode energetske zavisnosti od Rusije, piše Fajnenšel tajms.

Toliki budžet je uključen u projekat ubrzane energetske tranzicije koji je pripremila Evropska komisija, ističući da je brzo odbacivanje ruskih energetskih resursa moguće samo kroz preorijentaciju na čistu energiju, prenose RIA novosti posanje britanskog poslovnog lista.

Da bi to ostvarile, evropske zemlje će morati da pojača uštedu energije za 13 odsto do 2030. godine umesto planiranih devet procenata, što bi trebalo da se postigne povećanjem energetske efikasnosti, prema nacrtu plana EK.

Pored toga, predviđa se da će Evropa u narednih osam godina aktivno koristiti zeleni vodonik u količini do 20 miliona tona godišnje, od čega će se veći deo uvoziti.

Kako prenosi FT, ovaj dokument će zvanično biti predstavljen 18. maja.

Posle početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini zapadne zemlje su pojačale sankcije Moskvi, a u Evropi su sve glasniji pozivi da se smanji zavisnost od ruskih energenata. Evropska unija je već uvela pet paketa sankcija i sada se raspravlja o šestom, koji bi uključivao i embargo na rusku naftu.

Kremlj je ove mere nazvao ekonomskim ratom kakvog nije bilo u istoriji, navode RIA novosti, dodajući da je predsednik Rusije Vladimir Putin rekao da sankcije zadaju ozbiljan udarac celokupnoj globalnoj ekonomiji i da aktuelni događaji predstavljaju podvlačenje crte na globalnu dominaciju Zapada i u politici i u ekonomiji.


izvor