Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Kako bez ruske nafte?


Ko će morati da se odriče nafte? To je glavno pitanje ako izostane isporuka tog energenta iz Rusije.

Pritom postoje jednostavne mere za smanjenje potrošnje, koje čak i ne zahtevaju previše odricanja.

U Evropskoj uniji još uvek se raspravlja o uvođenju embarga na uvoz nafte iz Rusije. To bi pogodilo sve države-članice – neke više, a neke manje. Doduše mnoge zemlje, pre svega Nemačka, traže alternative. Ali to nema smisla ako se ne smanji potrošnja, jer onda ne padaju ni cene nafte, što bi pak opet moglo da raduje Putina. A ograničenje potrošnje je neophodno i zbog klimatskih ciljeva, piše DW.

"Evropske potrebe za ruskom naftom mogle bi skoro upola da se smanje do 2023. i skoro potpuno da nestanu do 2025. godine", smatra Vilijam Tods, direktor organizacije "Transport & Environment" (T&E) koja se zalaže za ekološki saobraćaj. Nafta se uglavnom koristi za grejanje, saobraćaj i proizvodnju energije. U Evropskoj uniji se skoro 70 odsto nafte troši na saobraćaj, pre svega za putničke automobile.


Ograničenje brzine štedi naftu

Zato bi jednostavna mera za smanjenje potrošnje nafte u Nemačkoj bilo uvođenje ograničenja brzine. Trenutno na 70 odsto auto-puteva nema ograničenja. Kada bi na njima bila dozvoljena maksimalna brzina od 100, a na magistralnim putevima 80 kilometara na sat, u Nemačkoj bi godišnje moglo da se uštedi 2,1 milijarda litara fosilnih goriva. To bi bilo 3,8 odsto ukupne potrošnje u saobraćaju, izračunao je Savezni kabinet za životnu sredinu.

A kada bi se još i u naseljenim mestima brzina ograničila na 30 km/h, uštedelo bi se 3,7 milijardi litara benzina i dizela. Dalje mere bi mogle da budu i uvođenje povremenih zabrana vožnje nedeljom, podsticaji za korišćenje javnog prevoza, kao i što češći rad od kuće.

No efekat rada od kuće bio bi samo kratkoročan, upozorava Valdemar Marc iz instituta Ifo. Jer, dugoročno bi se ljudi onda odselili iz centara gradova na periferiju i u okolinu, u veće stanove, pa bi zato imali duži put do radnog mesta onda kada bi ipak morali u kancelariju. I zato takođe ne bi bili motivisani za kupovinu štedljivih automobila.


Više električnih automobila – manja potrošnja nafte

Srednjoročno bi veliki efekat imao brzi prelazak na električnu mobilnost, kažu stručnjaci organizacije T&E. Oni su izračunali da bi potražnja za naftom na taj način do 2023. pala za 38,8 miliona tona ekvivalenta nafte. To je 48 odsto ruske nafte koja se potroši u saobraćaju.

Pre svega bi se, smatraju, trebalo koncentrisati na vozila koja se posebno često koriste, kao što su službeni automobili, taksi-vozila, autobusi ili kamioni. Oni čine osam odsto svih vozila na putu, ali na njih otpada 19 odsto potrošnje nafte u saobraćaju. Kada bi sva službena vozila bila električna, kratkoročno bi se ostvarila 2,25 puta veća ušteda nafte nego kada bi se elektrifikovala privatna vozila, ističu u organizaciji T&E i dodaju da bi moglo da se štedi i pomoću nekih drugih mera, kao što su obuka vozača za ekološku vožnju, optimiranje pritiska u gumama na vozilima ili opremanje kamiona aerodinamičnim dodacima.


Bez podsticaja na štednju

Nafta se troši i u avio-saobraćaju. Kada bi se sve članice EU ugledale na Francusku i zabranile letove na malim udaljenostima, vrednost uvoza ruske nafte godišnje bi mogla da se smanji za dve milijarde evra, navodi se u jednoj analizi organizacije "Grinpis" (Greenpeace).

Dalje uštede moglo bi da donese ograničavanje poslovnih putovanja – a da je to moguće, pokazao je lokdaun tokom pandemije.

Nasuprot tome, štednji nafte ne doprinosi ograničavanje cene goriva kako bi se ublažile posledice poskupljenja energenata za građane. Uprkos tome, nemački parlament će u petak (13.5.) o tome verovatno da raspravlja. Planirano je smanjenje poreza na energente na evropski minimum tokom tri letnja meseca.

Ali, ako će gorivo da bude jeftinije, onda to neće da podstakne njegovu štednju. Tako je od marta smanjenje poreza na gorivo u 18 evropskih država u vrednosti od 14 milijardi evra dovelo do povećanja potrošnje nafte za 3,3 miliona tona ekvivalenta nafte, ukazuju u organizaciji T&E.

Dakle, postoje mere koje bi dovele do smanjenja potrošnje nafte.

U Evropskoj uniji i dalje se diskutuje o embargu na uvoz ruske nafte. Nemačku embargo ne bi previše pogodio, s obzirom na to da je procenat ruske nafte u njenoj ukupnoj potrošnji smanjen na 12 odsto. Drugačija situacija je u Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj i Bugarskoj. Ukupno jedna četvrtina potrošnje EU pokriva se još uvek naftom iz Rusije.


izvor

[Dreadnought]

Medvedev: Sankcije protiv Rusije dovešće do novih regionalnih sukoba i epidemija


Sankcije uvedene Rusiji neizbežno će dovesti do novih vojnih sukoba u nestabilnim regionima, do aktiviranja terorista koji će iskoristiti sukob Rusije i Zapada, kao i do novih epidemija, izazvanih odustajanjem od međunarodne saradnje u sanitarno-epidemiološkoj sferi ili direktnom upotrebom biološkog oružja, upozorava Dmitrij Medvedev.

„Izbiće novi regionalni sukobi u onim mestima u kojima se ne pronalaze mirna rešenja godinama, ili se ignorišu suštinski interesi međunarodnih igrača“, napisao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije na svom Telegram kanalu.

Medvedev je, takođe, upozorio na to da će antiruske sankcije izazvati prekid lanaca isporuka robe, što će dovesti do velike logističke krize i propasti inostranih avio-kompanija, kojima su zabranjeni letovi iznad teritorije Rusije.

Prema njegovom mišljenju, moguća je i valutno-finansijska kriza u pojedinim zemljama, izazvana padom stabilnosti niza nacionalnih valuta, galopirajućom inflacijom i razaranjem legalnog sistema zaštite privatne svojine.

Sankcije protiv Rusije će, kako je istakao Medvedev, dovesti do međunarodne prehrambene krize, s perspektivom gladi u pojedinim zemljama, kao i da će se pojačati energetska kriza i rast cena fosilnih goriva.

„Pojačaće se energetska kriza u onim državama koje su uvele sankcije na isporuke ruskih energenata i time pucale sebi u noge. Nastaviće se rast cena fosilnih goriva, usporiće se razvoj digitalne ekonomije u svetu“, smatra Medvedev.


Nova arhitektura bezbednosti u svetu

Sankcije protiv Rusije dovešće do stvaranja nove arhitekture bezbednosti, koja priznaje slabost prozapadnih koncepcija međunarodnih odnosa. Biće obrazovane nove međunarodne alijanse, zasnovane na pragmatičnim kriterijumima, smatra Dmitrij Medvedev.

Prema njegovom mišljenju, biće obrazovane nove međunarodne alijanse zemalja, zasnovane na pragmatičnim, a ne na ideološkim anglosaksonskim kriterijumima.

Medvedev smatra da će u svetu usled sankcija uvedenih Rusiji nastupiti pad delatnosti međunarodnih institucija, poput Saveta Evrope, koje nisu uspele da dokažu svoju efikasnost u rešavanju situacije u Ukrajini.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: "Njihov stav je drzak i nevaspitan"


Stav zapadnih zemalja, koje zahtevaju od drugih država da se pridruže sankcijama Rusiji, je drzak i nevaspitan, smatra šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

"Ovde su, naravno, sankcije osmišljene da odigraju ulogu rušenja ovih veza, i Zapad to ne krije", rekao je Lavrov, prenosi RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, kada Amerikanci okupe zemlje Centralne Azije na različitim nivoima, direktno im kažu da se ne usude da nastave saradnju sa Rusijom i da je Rusija uopšte već uništena zemlja, te da treba da se klade na njih.

"Isto kažu i za Kinu, jer, kako oni tvrde, Kina se neće usuditi da prekrši sankcije Zapada. Izuzetno samouverena, drska, nevaspitana pozicija. Tako ću nazvati postupke naših zapadnih kolega", rekao je šef ruske diplomatije.


Peking: Odluka Komesarijata UN poljuljala naše poverenje

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova DŽao Lidjijan izjavio je danas da je odluka koju je doneo Visoki komesarijat UN za ljudska prava (OHĆR) da pokrene istragu o navodnim kršenjima ljudskih prava koje su počinili ruski vojnici "poljuljala poverenje članova u to telo".

Rezolucija OHĆR da pokrene istragu usvojena je velikom većinom u četvrtak, pošto su 33 člana bila za, a dva protiv - Kina i Eritreja, preneo je Rojters. DŽao je rekao tokom današnjeg brifinga da je Kina ima primedbu jer, kako je naveo, UN su propustile da ispitaju neke zemlje koje ratuju, dok su odlučile da ciljaju druge.


izvor

[Dreadnought]

Nemci se plaše da ih ne uvuku u rat


U anketi urađenoj po nalogu Prvog programa nemačke televizije, 63 odsto ispitanika izjavljuje da se boji da će Nemačka biti uvučena u rat.

Istovremeno, većina smatra da Berlin ne treba da bude uzdržan u podršci Kijevu.

Aktuelna redovna anketa „Dojčlandtrend“ (Trend Nemačke) koja se radi po nalogu Prvog programa nemačke televizije (ARD), pokazuje da se 63 odsto građana Nemačke plaši da bi njihova zemlja mogla da bude uvučena u rat u Ukrajini. Uprkos tome, većina ispitanika zastupa stav da se nemačka Vlada ne mora uzdržavati u podršci Ukrajini.

Nemačka Ukrajinu u ratu sa Rusijom podržava isporukama teškog naoružanja i obukom ukrajinskih vojnika koju obavlja Bundesver. Najmanje je raširen strah kod pristalica Zelenih (46 odsto), a najviše kod pristalica Alternative za Nemačku (AfD) – 77 procenata. Dok je 73 odsto žena zabrinuto, muškaraca je svega 51 odsto.


izvor

[Dreadnought]

Letonija suspendovala sporazum sa Rusijom o zaštiti spomenika


Letonija je danas usvojila zakon kojim se suspenduje sporazum sa Rusijom o zaštiti spomenika, pozivajući se na zakon koji potencijalno dozvoljava rušenje spomen obeležja sovjetskim vojnicima u Rigi.

"Promenjeni geopolitički uslovi znače da Letonija neće biti obavezna da sačuva spomenike sovjetskoj okupaciji", navodi se u saopštenju i dodaje da će ta zemlja "nastaviti da ispunjava svoje medjunarodne obaveze u vezi sa sahranama i održavanju groblja", prenosi TASS.

Sporazum će biti suspendovan od 16. maja, saopšteno je iz letonskog parlamenta. Zvaničnici Letonije su ranije navodili da bi usvajanje ovog zakona eliminisalo "sve zakonske prepreke za obustavu zaštite sovjetskih spomen-obeležja što to će otvoriti put za njihovo demontiranje ili izmeštanje" i da se to tiče spomenika vojnicima Sovjetske armije koji su oslobodili sovjetsku Letoniju i grad Rigu od nacističkih osvajača, koji se nalazi u glavnom gradu Letonije.


Protest Moskovljana zbog rušenja spomenika u Rigi

Moskvljani nose cveće na improvizovani spomenik oslobodiocima Rige, koji je podignut ispred ambasade Letonije.





izvor

[Dreadnought]

Porasle isporuke ruskog gasa Slovačkoj preko Ukrajine


Dnevne poružbine za isporuke ruskog gasa Slovačkoj preko Ukrajine porasle su danas, prema podacima slovačkog operatera TSO Eustrim.

Nominacije za transport gasa preko granične kote Velke Kapušani porasle su na oko 946.741 megavat-sati (MWh) dnevno, u odnosu na 625.135 MWh dnevno u četvrtak, pokazuju podaci, izveštava Rojters.

Ruski Gasprom je saopštio da nastavlja danas isporuke u Evropu preko Ukrajine preko merne stanice Sudža, u količini od 61,97 miliona kubnih metara, što je povećanje u odnosu na 50,6 miliona kubnih metara u četvrtak.

Ukrajina je odbila prijave za isporuke gasa preko granične merne stanice Sohranovka, dodaje se u saopštenju Gasproma.

Moskva je u sredu uvela sankcije vlasniku poljskog dela gasovoda Jamal kojim je ruski gas transportovan u Evropu, kao i bivšem Gaspromovom ogranku u Nemačkoj, Gasprom Germaniji, čije podružnice opslužju evropske potrošače gasa.

Protok gasa preko gasovoda Jamal-Evropa kroz Poljsku ka Nemačkoj poslednjih nedelja je uglavnom radio u reverzibilnom režimu - od zapada ka istoku, a Gasprom je u aprilu obustavio snabdevanje Poljske gasom.


izvor

[Dreadnought]

Kuleba: UKR traži da zemlje G7 zaplene Rusije imovinu za obnovu


Ukrajina je danas zatražila od zemalja G7 da zaplene rusku imovinu i predaju je Kijevu kako bi im to pomoglo u obnovi zemlje, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.

On je istakao da se nada da će Mađarska sa partnerima iz EU dogovoriti naftni embargo Moskvi, preneo je Rojters.

"Kanada je to već uradila i imam osećaj da će i drugi stići do te tačke što pre. Govorimo o stotinama milijardi dolara. Rusija mora da plati", rekao je on novinarima na marginama sastanka ministara spoljnih poslova G7 na severu Nemačke.


Ukrajini od EU - vojna pomoć vredna pola milijarde evra; "G7 će još više pritisnuti Rusiju"

Evropska unija obećala je veliku količinu vojne opreme Ukrajini u vrednosti od čak 500 miliona evra, rekao je šef diplomatije EU Žosep Borelj.

Borelj je to rekao novinarima na putu do sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica grupe G7, najmoćnijih ekonomija sveta, prenosi Index.

G7 će, rekao je Borelj, "još više pritisnuti Rusiju" u smislu ekonomskih sankcija.

Dodao je i da je "optimističan" da će EU postići dogovor o embargu na rusku naftu.


izvor

[Dreadnought]

Putin sazvao sastanak zbog Finske i Švedske


Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je danas sa članovima Saveta bezbednosti o potencijalnom članstvu Finske i Švedske u NATO.

Kremlj je juče da namera Finske da planira da se pridruži vojnom bloku koji predvode SAD predstavlja neprijateljski potez koji predstavlja pretnju po bezbednost Rusije i obećao da će odgovoriti, preneo je Rojters.

Osim ministra odbrane Sergeja Šojgua i Putina sastanku su prisustvovali i premijer Rusije Mihail Mišustin, šef administracije Kremlja Anton Vaino, zamenik predsednika Saveta za Nacionalnu bezbednost Dmitrij Medvedev, direktor FSB-a Aleksandar Bortnikov i mnogi drugi.

"Na sastanku su prisutni razmenili mišljenja o odluci Švedske i Finske da uđu u NATO, kao i o potencijalnim pretnjama po bezbednost Rusije koje proističu iz ovih odluka", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je zatim dodao da je, pored aktuelnih pitanja koja su bila na dnevnom redu, ministar odbrane Sergej Šojgu obavestio prisutne o napretku specijalne operacije u Ukrajini.


izvor

[Dreadnought]

Ruski prihodi od nafte veći za 50% u odnosu na prošlu godinu uprkos bojkotu i sankcijama

Mesečno Rusija zaradi 20 mlrd $



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


https://www.bloomberg.com/news/articles/2022-05-12/russia-oil-revenue-up-50-this-year-despite-boycott-iea-says

[Dreadnought]

Mediji: Evropska unija zbog Mađarske može da odloži Rusiji embargo na naftu


Diplomate EU razmatraju mogućnost da zbog odustajanja Mađarske od embarga na naftu iz Rusije odlože ovaj deo šestog paketa sankcija i da rade na promociji ostalih sankcija, piše list „Politiko“.

„Zaista postoji ideja da se paket sankcija podeli, jer smo ga već usaglasili na 90 odsto. Potrebno je da nastavimo dalje sa svim sankcijama osim embarga na naftu“, rekao je jedan evropski političar.

Ministar inostranih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba smatra da bi usvajanje novog paketa evropskih sankcija protiv Rusije, bez zabrane uvoza nafte, moglo da svedoči o raskolu EU zbog mađarske pozicije.


izvor

[Dreadnought]

Rusija proglasila 10 rumunskih diplomata i jednog bugarskog za persone non grata


Ministarstvo spoljnih poslova Rusije proglasilo je za persone non grata 10 diplomata ambasade Rumunije u Moskvi. Takođe, i jedan diplomata bugarske ambasade je proglašen za nepoželjnu osobu.

„Ambasador Rumunije u RF Kristijan Istrate bio je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije gde mu je uručena nota kojom se deset saradnika ambasade Rumunije proglašava za personu non grata“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva.

Kako se dodaje, ova mera preduzeta je kao odgovor na odluku Bukurešta da bez ikakvih razloga proglasi deset ruskih diplomata za nepoželjene osobe.

Ruska strana odlučno odbacuje pokušaje rumunske strane da bez osnova prebaci krivicu na Rusiju za ratne zločine u Ukrajini i osuđuje opredeljenje Bukurešta da zanemari zločine nacističkih bataljona prema civilima, kao isporuke oružja Kijevu.

U Ministarstvo je pozvan i bugarski ambasador kojem je saopšteno da je jedan diplomata bugarske ambasade proglašen za personu non grata, kao odgovor raniji takav potez Sofije.


izvor

[Dreadnought]

Scott Ritter; Ukraine, Finland and Nato, a Warning to the People of Finland

An interview with Scott Ritter, former Marine and U.N. weapons inspector, about the war in Ukraine and what will happen if Finland and Sweden join Nato.

Kremlj je na sastanku pridruživanje Švedske i Finske NATO-u nazvao "egzistencijalnom pretnjom Rusiji“.

Zamenik predsednika Saveta Bezbednost Dmitrij Medvedev je najavio da "Rusija mora biti spremna za agresivne blok akcije tokom širenja svog prisustva u blizini ruske granice“

izvor

[Dreadnought]

Jedino Putin može da zaustavi ovaj rat ali smo spremni na na dugotrajni sukob! Bojimo se prelivanja konflikta!


Rat u Ukrajini će trajati dok ga Rusija ne zaustavi, ali mi smo spremni na dugotrajni sukob, rekao je u Varšavi portparol Ministarstva spoljnih poslova Poljske Lukaš Jasina.

"Mislim da je jedina osoba koja može da zaustavi rat Vladimir Putin i nismo sigurni da on to želi", rekao je on delegaciji novinara iz Srbije u Ministarstvu spoljnih poslova Poljske u Varšavi.

On je istakao da se Poljska pribojava da bi se konflikt mogao preliti na druge zemlje, ali da je na poljskoj teritoriji sada raspoređeno više NATO vojnika te da su spremni da se brane.

"Sećam se kad su Amerikanci bombardovali Beograd jedna raketa je pogodila Sofiju greškom. Nismo sigurni da Rusija neće napraviti takvu grešku u ovom ratu jer su vrlo blizu. Da, bojimo se, znamo za veoma nerazume odluke Kremlja i ovi ljudi su sposobni da izazovu još sukoba i mi moramo da se branimo i NATO je naš način da se branimo", rekao je Jasina.

Dodao je da se iz Rusije i Belorusije čuje da to predstavlja opasnost po njih, ali je istakao: "mi nismo započeli sukob invazijom".

"Više od polovine poljskog vazdušnog prostora je zatvoreno zbog preletanja NATO aviona", rekao je i dodao da se civili teže kreću jer su aerodromi u Varšavi, Lublinu i Žešovu glavne tačke aktivnosti NATO.

Poljska je država koja je prihvatila najveći broj ljudi koji beže od rata u Ukrajini. Prema podacima UNHCR više od šest miliona ljudi izbeglo je iz Ukrajine, a samo u Poljsku oko 3,3 miliona.

Jasina je istakao da Poljskoj treba još novca i podrške za izbeglice.

"Druge evropske zemlje nisu toliko otvorene za toliki broj ljudi. Treba nam dosta novca, potreban nam je poseban evropski fond. Videćemo kako će ovo funkcionisati. Tu smo nakon dva meseca entuzijazma, ali možda nekoliko meseci udaljeni od krize. Međutim i dalje ne želimo da raseljavamo te ljude, oni mogu da se sele kad god oni žele, i dalje smo otvoreni za ukrajinske izbeglice i potrudićemo se da se nađemo u toj situaciji", rekao je. Poljska uvek podržava mir, ali mir, rekao je, ne znači kapitulacija.

Zbog hladnih odnosa sa Rusijom nisu u direktnom kontaktu, iako i dalje nisu povukli ambasadore međusobno, ali, dodao je portparol, u mirovnim pregovorima će učestvovati samo ukoliko Ukrajina od njih to zatraži.


izvor

[Dreadnought]

German industry warns economic disaster if deindustrialisation continues

[Dreadnought]

Razgovor Šojgua i Ostina


Američki ministar odbrane Lojd Ostin razgovarao je danas sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom.

Tokom tog razgovora Ostin je pozvao na hitan prekid vatre u Ukrajini i naglasio važnost održavanja linija komunikacije, saopštio je Pentagon.

To je bio prvi put da je Ostin razgovarao sa Šojguom od 18. februara, naveo je portparol Pentagona Džon Kirbi u saopštenju, preneo je Rojters.

I rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je situacija u Ukrajini bila među temama o kojima su telefonom razgovarali ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i američki ministar odbrane Lojd Ostin, preneo je TAS S.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je na inicijativu američke strane imao telefonski razgovor sa američkim ministrom odbrane Lojdom Ostinom, navedeno je u saopštenju. Razgovarano je o aktuelnim pitanjima međunarodne bezbednosti, uključujući situaciju u Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo.


izvor