Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

EU se oglasila: Pomno pratimo


Pretnja Rusije da će prekinuti diplomatske odnose sa Bugarskom, reagujući na njenu odluku da protera 70 ruskih diplomata, neopravdana je, smatraju u EU.

"Evropska unija pruža punu podršku i solidarna je sa Bugarskom u ovim okolnostima i pomno će pratiti sve što je u vezi sa ovim pitanjem", navodi se u saopštenju EU i dodaje da je postupak Bugarske u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom, jer diplomate ruske ambasade krše međunarodne ugovore, prenosi Rojters.

Odlazeći premijer Bugarske Kiril Petkov juče je pozvao Rusiju da povuče svoj diplomatski ultimatum, koji uključuje moguće zatvaranje ruske ambasade Sofiji, navodi britanska agencija.


izvor

[Dreadnought]

"Rusija je bezbednosna pretnja Finskoj"


Finska u novonastalim okolnostima ne može da zadrži neutralnost, jer je Rusija za nju postala bezbednosna pretnja, izjavio je Peka Havisto.

"Mislim da je to nova realnost. Stvarno mislim da je evropska bezbednosna arhitektura srušena. To je nova situacija, postoji nova vrsta gvozdenog zida između Rusije i drugih zemalja. I naravno, zasnovana je na agresiji Rusije na Ukrajinu“, naveo je finski ministar spoljnih poslova Havisto u intervjuu za CNN.

Havisto je dodao da postoji zabrinutost zbog neefikasnih razgovora o nuklearnom i hemijskom oružju, što je dovelo svet u situaciju u kojoj je bio za vreme kubanske raketne krize tokom Hladnog rata.

"Da, imamo jaku tradicionalnu vojsku. Biće nam dopremljeni avioni F-35. Ali, šta ako nam preti nekonvencionalno oružje“, upitao je Havisto, prenosi CNN.

Finski ministar je rekao i da je rat u Evropi izvan Ukrajine sasvim moguć.

"Naravno da postoji takva mogućnost i zato je toliko važno podržati Ukrajinu u ovom trenutku", istakao je Havisto, prenosi CNN.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka ljuta zbog blokade Kalinjingrada


Nemačka vlada je iritirana blokadom Litvanije tranzita sankcionisane robe iz kontinentalne Rusije u njenu eksklavu, Kalinjingrad, objavio je magazin Der Spiegel. Od sredine juna, baltička nacija odbija da pusti stavke sa sankcije EU da prođu preko svoje teritorije. Moskva je zauzvrat zapretila odmazdom.

Mediji su u četvrtak objavili članak u kojem se tvrdi da će EU, ne samo zbog zahteva Berlina, uskoro izdati pojašnjenje koje dozvoljava prolaz bilo kakve robe između kopnene Rusije i njenog najzapadnijeg regiona. Zvaničnici u Berlinu navodno smatraju da je tranzit koji trenutno blokira Vilnjus „prevoz iz Rusije u Rusiju“, što bi trebalo dozvoliti. Beskompromisni stav Litvanije je navodno razbesneo nemačko rukovodstvo.

Časopis je dalje sugerisao da je vlada Olafa Šolca oprezna da bi Moskva mogla da upotrebi silu da obezbedi kopneni koridor kroz Litvaniju ukoliko blokada ne bude ukinuta.

S obzirom da je baltička država članica NATO-a, taj scenario bi značio direktan sukob između vojnog saveza i Rusije.

Kako je istakao Der Spiegel, nemačka kancelarka je više puta rekla da je njegov cilj da spreči NATO da postane strana u ratu u Ukrajini.

Berlin je posebno zabrinut zbog situacije jer su nemačke trupe stacionirane u Litvaniji kao deo brzih snaga alijanse, dodaje se u izveštaju. Der Spiegel je citirao neimenovane zvaničnike litvanske vlade koji su potvrdili intervenciju iz Berlina.

„Nemci vrše pritisak na [Evropsku] komisiju da osigura da se sankcije ne primenjuju na Kalinjingrad“, rekao je izvor u četvrtak. Anonimni litvanski zvaničnik je dalje sugerisao da se Berlin „plaši da bi njegovi vojnici mogli završiti u vojnom sukobu i dozvoliti da budu zastrašeni od Rusije. ”

U izveštaju se navodi da se očekuje da će odluka biti doneta do 10. jula, kada stupa na snagu sledeća runda sankcija.

Litvanski zvaničnici su do sada insistirali da se samo drže slova i duha postojećeg zakonodavstva EU, a Brisel se donedavno slagao da roba u tranzitu za Kalinjingrad takođe potpada pod sankcije EU.

Baltička država je zabrinuta da bi ukidanje sankcija moglo negativno uticati na bezbednost bloka, prenosi Der Spiegel.

„Sankcije se moraju sprovoditi. Nijedan izgovor ne bi trebalo da potkopa kredibilitet i efikasnost politike sankcija EU“, rekao je nedavno portparol litvanskog ministarstva spoljnih poslova.

Litvanija je 17. juna počela da blokira tranzit određene robe, uključujući čelik, ugalj i građevinski materijal, iz kopnene Rusije do Kalinjingrada, pozivajući se na sankcije EU. Vilnius ne pušta ove predmete da prođu preko svoje teritorije, železnicom ili drumom.

Prema rečima guvernera ruskog regiona Antona Alihanova, pogođeno je između 40% i 50% ukupnog tranzita.

Rusija je opisala akcije Litvanije kao „blokadu“ svog regiona i zapretila odmazdom.

Evropska komisija je bila zauzeta pokušajima da razradi šemu koja bi ublažila tenzije u regionu. S obzirom da Nemačka navodno poziva na izuzeće, Brisel će verovatno izdati „smernice“ ili pojašnjenje za svoju četvrtu grupu antiruskih sankcija, u kojima bi se zvanično navodilo da ta ograničenja ne utiču na tranzit robe do Kalinjingrada, piše Der Spiegel. .

Do danas, međutim, litvanska vlada je navodno odbila da prihvati navodni plan.


izvor

[Dreadnought]

Rogozin: "Vukovi zbacili ovčije kože"


Generalni direktor Roskosmosa Dmitrij Rogozin smatra da je NATO Rusiju označio kao glavnu pretnju zato što želi da obezbedi jedinstvo članica Alijanse.

"Sada je, konačno, Rusija označena kao direktni, neposredni, ako ne neprijatelj, onda pretnja, iako na njihovom jeziku to znači neprijatelj", rekao je Rogozin za TV Rusija 24, prenosi RIA Novosti.

Prema njegovoj oceni, to omogućava NATO-u da još jednom primorava, kako je naveo, "to stado" da bude jedinstveno. "Ja bih to ovako okarakterisao: vukovi su zbacili ovčije kože i spalili ih, simbolično", dodao je Rogozin.

Lideri NATO-a usvojili su na samitu u Madridu novi strateški koncept Alijanse do 2030. godine, u kojem je Rusija prepoznata kao "najznačajnija i najdirektnija pretnja" bezbednosti.


izvor

[Dreadnought]

Poljska: Sankcije Rusiji su nedovoljne, moraju se pojačati


Sadašnje sankcije Rusiji su nedovoljne, potreban je novi paket restriktivnih mera.

„Ruski režim mora biti izolovan od međunarodne zajednice i privrede. Sadašnje sankcije su nedovoljne, moramo da nastavimo da radimo na novom paketu restriktivnih mera“, rekao je ministar spoljnih poslova Poljske Zbignjev Rau na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom spoljnih poslova Finske Peka Haavisto u petak u Helsinkiju, prenosi Ukrinform pozivajući se na TVN24.

On je napomenuo da je Poljska pozdravila zahtev Finske za članstvo u NATO-u, uz napomenu da bi njeno pristupanje Alijansi značajno ojačalo bezbednost i političku stabilnost u regionu Baltičkog mora.

Rau je takođe zahvalio Finskoj na solidarnosti i podršci Ukrajini.

Zauzvrat, Haavisto je rekao da je njegova zemlja solidarna sa Ukrajinom, koju je napala Rusija. On je obavestio da je Finska prihvatila više od 20.000 izbeglica iz Ukrajine, a njegova zemlja je izdvojila i 70 miliona evra za obnovu Ukrajine.

Ministar spoljnih poslova Finske je napomenuo da je ruska agresija na Ukrajinu ubrzala proces integracije njegove zemlje u NATO.

Kako je saopšteno, Evropska unija je početkom juna usvojila šesti paket sankcija protiv Ruske Federacije i Belorusije. Ukrajina već radi sa Evropskom unijom na sedmom paketu sankcija protiv Ruske Federacije.

Na nedavnom samitu NATO-a u Madridu, Finska i Švedska su zvanično pozvane da se pridruže Alijansi.


izvor

[Dreadnought]

Ističe rok za 70 ruskih diplomata da napuste Bugarsku


Sutra ističe rok za odlazak 70 ruskih diplomata iz Bugarske.

Odluku o njihovom proterivanju donela je vlada smenjenog premijera Kirila Petkova, zbog, kako je ranije saopšteno, sumnje da su se bavili špijunažom.

Moskva je najavila recipročne mere, a prva je bila zatvaranje ruske Ambasade u Sofiji, preneli su bugarski mediji.

Ovo je rekordan broj ruskih diplomata koji su proterani iz jedne evropske zemlje.


izvor

[Dreadnought]

Zašto Norveška blokira dopremanje hrane za Ruse na dalekom severu


Norveška nije dozvolila tranzit ruske robe za ruske rudare na ostrvu Svalbardu u Severnom ledenom okeanu, čime se grubo krše ljudska prava i principi humanosti, ocenjuju ruski eksperti. Osim toga, ova situacija ponovo pokreće pitanje militarizacije Arktika od strane NATO.

Svalbard ili Špicberška ostrva nalaze se na pola puta između Norveške i Severnog pola. Ovaj arhipelag pripada Norveškoj, ali prema posebnom statusu tog regiona Rusija ima pravo da ravnopravno eksploatiše prirodne resurse.

Rusi žive i rade u naselju Barencburg i još dva naselja - Piramiden i Grumant. Donedavno je preko teritorije Norveške išao jedan od puteva za dostavu neophodne robe, ali su norveške vlasti, pozivajući se na sankcije EU, zabranile tranzit ruskih roba do Svalbarda.


Norveška sprečava dopremanje hrane za Ruse

Donošenjem takve odluke Norveška, koja nije članica EU, nastoji da ruske rudare ostavi bez hrane i osnovnih potrepština, čime krši osnovna ljuska prava, kaže Svetlana Žurova, prvi zamenik predsednika Komiteta Državne dume za međunarodne poslove.

„Neverovatno zvuči, ali oni su blokirali hiljadu ljudi i ostavili ih bez hrane i lekova... Očigledno je da su svi međunarodni sporazumi koji su postignuti 1920. godine, a kojima se Sovjetski Savez pridružio 1935. godine, odjednom bačeni u vetar“, kaže Žurova, aludirajući na Svalbardski sporazum, takođe poznat i kao Pariski sporazum koji reguliše pravni status tog arhipelaga.

Taj sporazum daje Norveškoj suverenitet nad Svalbardom, ali sa nekim izuzecima, što ga čini jedinstvenim međunarodnim sporazumom u svetu. Po odredbama ovog ugovora, državljani zemalja potpisnica imaju pravo na ravnopravan pristup eksploataciji minerala i drugih prirodnih resursa, kao i eksploataciji teritorijalnih voda. Jedna od posledica ovog ugovora je postojanje ruskog naselja Barencburg na Svalbardu.

Svalbardski ugovor su potpisale Norveška, SAD, Danska, Francuska, Italija, Japan, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Švedska, a stupio je na snagu 1925. godine i ostao pravno obavezujući za više od 40 zemalja. Norveški Storting je rezolucijom od 15. februara 1947. priznao da je SSSR (danas Rusija kao pravni naslednik SSSR-a) država koja uz Norvešku ima posebne ekonomske interese na Svalbardu.

Ruski eksperti navode da faktički samo Rusija i Norveška sprovode privredne aktivnosti u tom regionu, gde se ruski rudari bave eksploatacijom uglja.


Upitan suverenitet Norveške nad Svalbardom

U svakom slučaju, stručnjaci ističu da je poslednji postupak Norveške u suprotnosti sa međunarodnim obavezama Osla preuzetim pomenutim sporazumom.

Konkretno, ovim Oslo grubo i direktno krši član 3 Pariskog ugovora iz 1920. koji proklamuje princip slobodnog prevoza robe, kretanja građana i brodova zemalja-učesnica.

Zbog norveške blokade Rusima se ne može dostaviti hrana, lekovi, medicinska oprema, građevinski materijal, delovi za vozila i brodsku baržu koja isporučuje dizel gorivo, kao i sve ono što je potrebno za pripremu grejne sezone. Prema ekspertima, nametnutim ograničenjima Oslo pokušava da demonstrira svoju bliskost NATO-u i želi da stvori nepodnošljive uslove za život Rusa na Svalbardu.

Stručnjaci smatraju da Rusija kao odgovor na te akcije može pokrenuti pitanje legitimnosti suvereniteta Norveške nad arhipelagom.

Pitanje normalnog snabdevanja Rusa već je pokrenuto pred guvernerom Svalbarda i norveškim Ministarstvom spoljnih poslova. Moskva poziva da se te isporuke izuzmu iz aktuelnih sankcija, pozivajući se na humanitarne razloge. Međutim, norveško Ministarstvo spoljnih poslova odbilo je zahtev ruske kompanije „Arktikugalj“ da dozvoli transport robe do Barencburga, gde se nalazi rusko naselje.

Trenutno situacija za Ruse nije kritična, ali se strahuje da zbog postupaka norveških vlasti neće uspeti da se pripreme za oštru i surovu zimsku sezonu i nastave sa privrednim aktivnostima.

Generalni konzul Rusije na Svalbardu Sergej Guščin smatra da je jedina mogućnost snabdevanja u sadašnjim uslovima dostava robe direktno ruskim brodovima iz Murmanska i Arhangelska u luku Barencburg. Međutim, prema njegovim rečima, to su prilično skupi i neefikasni načini snabdevanja.

Ovde su pogažena ljudska prava na dobijanje stvari neophodnih za život, ističe Žurova. Ona ističe da je ovo pitanje za mnoge međunarodne organizacije, ali da te organizacije ignorišu aktuelna dešavanja. Istovremeno, Žurova podseća da je Rusija isključena iz Saveta za ljudska prava UN i istupila je iz Saveta Evrope, čime je prinuđena da odustane od primene Evropske konvencije o ljudskim pravima.

„Takođe, Crveni krst ne reaguje ni na zarobljenike, ni na bombardovanja, niti generalno na sve ono što se dešava u Ukrajini. Ignorišu to što se ne prave humanitarni koridori, šta se bombarduju stambena naselja i još mnogo toga. Nisu obraćali pažnju ni na ono što se dešava u Donbasu, pa kako bi onda reagovali na nekakvu malu teritoriju, koja je opšte dobo i na situaciju ruskog naroda koji je tamo...“, kaže Žurova.


NATO militarizuje Arktik

Žurova je podsetila da je nedavno sličan slučaj zabeležen i sa Kalinjingradom, ruskom eksklavom u Evropi, koja se nalazi između Poljske i Litvanije, duž baltičke obale. Prema međunarodnom pravu kao teritorija koja pripada Rusiji, ali je geografski odvojena od nje trebalo bi da ima potpuni pristup i iz kopnenog dela Rusije. Međutim, Litvanija je nedavno blokirala železnički tranzit neke ruske robe u Kalinjingradsku oblast, uz obrazloženje da je u pitanju roba koja je pod sankcijama od strane Brisela zbog događaja u Ukrajini, dok Moskva tvrdi da su tranzitna ograničenja kršenje ranijih sporazuma sa EU o slobodnom prolazu robe do Kalinjingrada.

„U tom slučaju smo imali opcije da brodom isporučimo robu koja je potrebna Kalinjingradskoj oblasti, ali se istovremeno nameće pitanje – zašto se sve ovo dešava?! Da bi se ponovo pregovaralo, selo za pregovarački sto?! Pa, dogovori su sklopljeni odavno, a sa humanitarne tačke gledišta, braniti nešto, blokirati deo zemlje je apsolutno nehumano. Ne želim da to poredim sa opsadom Lenjingrada, ali me podseća na neke događaje iz tog vremena. I onda kažu: ‘Napravljen je obruč, zašto se niste predali, bilo bi manje žrtava?! Povremeno i dalje pitaju, analizirajući istoriju Drugog svetskog rata i blokadu Lenjingrada: ‘Zašto ste se opirali? Da ste predali grad bilo bi manje žrtava’. To pitanje nas vraća u taj period, ali onda i mi možemo da kažemo: ‘Ponašate se kao Hitler’ i onda nam pričate o tome da se fašizam ne sme vratiti, da je fašizam samo u Ukrajini“, zaključuje Žurova.

Ovo nije prvi put da Zapad i konkretno Norveška ignorišu odredbe potpisanih dokumenata i da norveške vlasti preduzimaju niz diskriminacionih mera protiv Rusa na Svalbardu. Između ostalog, 1977. Oslo je jednostrano uspostavio „zonu od 200 milja za zaštitu riba“ oko Svalbarda, što sada omogućava Norveškoj da stvara prepreke stranim državama za ribolov.

Eksperti smatraju da su zapadne sankcije poslužile Oslu kao izgovor da pojača pritisak na ruska naselja na Svalbardu i uvereni su da je strateški cilj te zemlje da minimizira prisustvo Rusije na arhipelagu, da je potisne sa te teritorije na kojoj legalno obavlja privredne aktivnosti.

Stručnjaci navode da se čak i tokom Hladnog rata, kao članica NATO-a, Norveška ponašala mnogo uzdržanije u odnosu na SSSR. Sovjetsko prisustvo na Svalbardu je u velikoj meri bilo rezultat političkog kompromisa, dok se danas stiče utisak da se norveške vlsti služe NATO metodama.

Teritorija Svaldbarda i priobalne vode su demilitarizovana zona. Međutim, NATO pokazuje interesovanje za Arktik i toj zoni preti militarizacija, jer je bogata ugljovodonicima i drugim prirodnim resursima.

Pojedini ruski eksperti sumnjaju da je u aktuelnoj situaciji Oslo spreman na kompromis sa Moskvom i smatraju da se pitanja Svalbarda rešavaju u Vašingtonu. Norveška otvoreno pokazuje svoj interes za aktivnu saradnju sa NATO, uključujući i Arktik, a njena politika je rezultat opšteg pogoršanja odnosa Rusije i Zapada, dodaju politikolozi. Takođe, istovremeno ističu da se postupci Osla ne mogu opravdati, jer se krše međunarodno pravo i humanitarna prava ruskog stanovništva.

Prema mišljenju stručnjaka, Rusija može da reši problem snabdevanja uspostavljanjem komunikacije između Barencburga i sopstvenih luka na Arktiku, a osim toga, Moskva ima puno pravo da na međunarodnom nivou pokrene pitanje da li se onda Pariski ugovor smatra nevažećim i koliko je legitiman suverenitet Norveške nad arhipelagom. Ipak, ono što je izvesno jeste da Rusija neće ostaviti svoje građane na cedilu, ma gde oni bili.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka vlada: Pogrešno je bojkotovati rusku kulturu


Nemačka ministarka kulture i masovnih medija Klaudija Rot smatra da je pogrešno bojkotovati rusku kulturu. Ona je ovo rekla u intervjuu za Augsburger algemajne, prenosi „Evropska istina“.

„Smatram da je apsolutno pogrešno bojkotovati sve što je u vezi sa ruskom kulturom“, rekla je Rot.

Ona je podsetila da je nedavno gradonačelnik jednog od gradova zabranio omladinskom orkestru da svira Čajkovskog. Održana je javna rasprava, nakon koje je koncert dozvoljen.

„Ali, naravno, debata se nastavlja. Mnogo je neizvesnosti oko toga kako se nositi sa ruskom kulturom. Mislim da je bojkot apsolutno pogrešan, jer često poslednje slobode pokušavaju da sačuvaju ruski umetnici. A takvih ima. Velika ruska kultura, bilo da je u pitanju muzika ili književnost ili Anton Čehov. Neću dozvoliti Putinu da mi oduzme Čehova!“ – rekla je Kliudija Rot.

Treba napomenuti da je ministar došao u Odesu početkom juna. Više puta je govorila u odbranu ukrajinskih umetnika koji su našli utočište u Nemačkoj, kao i u prilog ukrajinskim kulturnim institucijama.


izvor

[Dreadnought]

Ruske diplomate napuštaju Bugarsku


Diplomate i zaposleni u ruskoj ambasadi u Sofiji, koji su u Bugarskoj proglašeni za persone non grata, napuštaju tu zemlju

To je izjavio je portparol Ambasade za TAS S.

"Procedure pasoške i carinske kontrole su završene. Ukrcavaju se u dva aviona. Oko 160 ljudi, medju kojima su diplomate, tehničko osoblje i članovi njihovih porodica, odlazi iz Sofije u Moskvu", izjavio je neimenovani službenik ruske ambasade u Bugarskoj, prenosi TAS S.

Bugarske vlasti su 28. juna ove godine objavile odluku da proteraju 70 ruskih diplomata i pripadnika tehničkog osoblja ruske Ambasade.

Među njima su ministar-savetnik ruske ambasade Filip Voskresenski, generalni konzuli u Varni i Rusi Vladimir Klimanov i Andrej Gromov i direktor Ruskog informativno-kulturnog centra Jurij Makušin, javlja ruska agencija.

Zbog nedostatka osoblja, konzularna služba Ambasade i Generalni konzulat Rusije u Varni obustavljaju rad.

Ruska Ambasada je tražila da se ova, kako ju je nazvala, nezakonita i neosnovana odluka ukine i upozorila da bi zbog nje mogla biti zatvorena i bugarska diplomatska predstavništva u Rusiji, ali je to upozorenje bugarsko Ministarstvo inostranih poslova ignorisalo, navodi TAS S.

Ruski zvaničnici su saopštili da planiraju uzvratne mere, prenosi ruska agencija.

izvor

[Dreadnought]

Zaharova: "Potez bez presedana"


Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da je Pariz narušio poverljivost razgovora između Emanuela Makrona i Vladimira Putina.

Zaharova je danas, komentarišući razgovor predsednika Francuske i Rusije Emanuela Makrona i Vladimira Putina koji je snimio francuski režiser Gi Lagaš, a čiji su transkript objavili francuski mediji, rekla da to pokazuje kako u Francuskoj tumače reč "diplomatija".

"Kada se vode razgovori na najvišem nivou, prirodno, to je poverljivo, to su prirodno razgovori iza zatvorenih vrata. Ispostavilo se da su pre nekoliko meseci, kada je Makron pozvao ruskog predsednika, ceo razgovor zabeležili novinari, koji su ga snimali. Ovo je primer da oni ovako tumače reč diplomatija", rekla je Zaharova, prenosi TAS S.

Zaharova je ocenila da je reč o potezu bez presedana, dodaju RIA Novosti.

Francuski režiser Gi Lagaš snimio je dokumentarni film "Predsednik, Evropa rat" koji se bavi diplomatskim pokušajima Makrona da reši ukrajinsku krizu, uključujući njegovim razgovorima sa ruskim predsednikom i drugim liderima.

Film je prikazan na televiziji Frans 2 u četvrtak, a francuski mediji preneli su u celosti transkript razgovora Makrona i Putina, koji su dvojica lidera vodila 20. februara, četiri dana pre početka rata u Ukrajini.

Lagaš je, kako je ranije objavio Dojče vele, prvobitno planirao da snimi film o funkcionisanju Evropske unije kada je Francuska preuzela predsedavanje Savetom EU u januaru ove godine, ali je promenio planove kada je eskalirao rizik od sukoba u Evropi.

U filmu se u jednom trenutku tokom telefonskog razgovora 20. februara čuje kako je Makron podigao glas kada ga je Putin optužio da pokušava da revidira sporazum iz Minska, a Putin je rekao da treba uzeti u obzir predloge proruskih snaga u istočnoj Ukrajini.

"Ne znam gde je vaš avokat naučio pravo da kaže da u suverenoj zemlji, pravne dokumente predlažu separatističke grupe, a ne demokratski izabrane vlasti", rekao je Makron Putinu tokom razgovora.

Na to je Putin odgovorio da ukrajinska vlada nije demokratski izabrana.

"Ona je došla na vlast tokom krvavog puča. Ljudi su živi spaljeni, to je bilo krvoproliće. Zelenski je jedan od odgovornih", rekao je Putin misleći na spaljivanje zgrade u Odesi 214. godine, tokom kojih je poginulo oko 50 ljudi.

Makron je rekao da će pozvati Zelenskog da "smiri sve", i to ne samo među ukrajinskim oružanim snagama, već i na društvenim medijima, ali je pozvao i Putina da apeluje na uzdržanost među svojim vojnicima na granici.

Na kraju, Makron je predložio Putinu da se sastane u Ženevi sa Bajdenom, na šta se Putin u načelu saglasio, ali je rekao da će razgovarati sa svojim pomoćnicima i insistirao da sastana treba da bude temeljno pripremljen.


izvor

[Dreadnought]

"Ustaju zato što smo drugačiji. Različitost Rusije izaziva zavist na Zapadu"


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril rekao je da je sadašnji negativan odnos prema Rusiji u zapadnom svetu posledica zavisti.

"Mnogi danas ustaju, uključujući i protiv naše otadžbine. Ali znamo da naša otadžbina nikome nije učinila ništa loše. Ustaju, ne zato što smo loši, već zato što smo drugačiji. A ta različitost Rusije – ona i izaziva osećaj ljubomore, zavisti i negodovanja“, rekao je patrijarh posle liturgije u kalinjingradskoj crkvi Kirila i Metodija.

"Ali mi ne možemo da promenimo sami sebe", dodao je on. "Naravno, mnogi bi želeli, kako sada kažu, da nas preformatišu. Ali nisu uspeli! Iako su ogromne snage i sredstva uložene u preformatiranje Rusije. Ona, kako je bila, tako je i ostala - Sveta Rusija. Daj Bože da tako bude i ubuduće“, zaključio je patrijarh.


izvor

[Dreadnought]

Makron kaže da ne želi da „uništi” Rusiju


Iako je francuski predsednik podržao sankcije protiv Rusije, on se uzdržao od ekstremne retorike svojih kolega iz SAD i Velike Britanije.

Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je „anglosaksonske“ lidere zbog otvorenog priželjkivanja uništenja Rusiji u isečcima iz nedavnog dokumentarca. Neki od najvatrenijih pristalica Ukrajine već su kritikovali Makrona zbog toga što je ostao u kontaktu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Iako je osudio rusku vojnu operaciju u Ukrajini i podržao sankcije EU Moskvi, francuski predsednik je od februara u nekoliko navrata razgovarao sa Putinom telefonom. Ovi pozivi očigledno nisu približili Ukrajinu miru, ali su zaradili Makrona prezir od pristalica Kijeva, uključujući poljskog premijera Mateuša Moravjeckog, koji je kritikovao svog francuskog kolegu zbog razgovora sa čovekom koga je uporedio sa „Hitlerom“.

Međutim, u dokumentarcu koji je nedavno emitovan na francuskoj televiziji, Makron je dao izvestan uvid u svoj pristup diplomatiji.

Snimljen u vozu iz Kijeva prošlog meseca, Makron je objasnio da je razgovor sa Putinom neophodan kako bi se sprečilo da sukob u Ukrajini preraste u širi rat. Opisujući „anglosaksonske“ lidere kao guranje poruke da „moramo uništiti Rusiju, trajno je oslabiti“, Makron je rekao da je njegov cilj umesto toga da „pomogne Ukrajini da pobedi“, a „ne da se bori protiv Rusije, a kamoli da je uništi“. ”

Bez obzira na praktične sličnosti između Makronovog pristupa i pristupa njegovih kolega iz SAD i Velike Britanije, od kojih su svi obezbedili Kijev oružjem i municijom, postoji jasna razlika u retorici između Francuske i „anglosaksonskog“ sveta.

Dok je američki predsednik Džo Bajden optužio Rusiju da je počinila „genocid” u Ukrajini, Makron je upozorio Zapad da se ne meša oko tako opterećenih uslova. Isto tako, on je odbacio zahteve Kijeva da Rusiju proglasi „sponzorom terorizma“.

I dok je američki državni sekretar Lojd Ostin opisao sukob u Ukrajini kao priliku da se Rusija ostavi „oslabljena“, a Bajden je izostavio da želi promenu režima u Moskvi, Makron je izjavio da Zapad „ne sme da ponižava Rusiju“, kako bi jednog dana bio moguć mirovni sporazum.

U Britaniji, premijer Boris Džonson uporedio je Putina sa „krokodilom“ i više puta odbacio ideju o mirovnim pregovorima sa Moskvom. U međuvremenu, novoimenovani šef britanskih oružanih snaga je izjavio da se britanska vojska mora pripremiti za mogućnost „poraza Rusije u borbi“.

Makron je, naprotiv, rekao da evropski lideri moraju „uvek da poštuju Rusiju kao zemlju i ruski narod“, tvrdeći da „nema trajnog mira ako Rusija nije angažovana u velikoj arhitekturi mira na našem kontinentu“.

Međutim, Makron je stao na stranu svojih kolega lidera G7 u pristanku da podrži kijevsku vojsku „koliko god bude potrebno“, a nakon što je odbacio glasine da je predložio Ukrajini da trguje nekim zemljištem za mir sa Rusijom, Makron sada insistira da će „Ukrajina odlučiti kada ispunjeni su uslovi za izgradnju mira“, otvoreni stav koji odražava stav SAD, Velike Britanije i drugih zemalja NATO-a.

Putin je optužio evropske lidere da su žrtvovali sopstvenu ekonomiju da bi podstakli ukrajinske ratne napore, tvrdeći da vrše ekonomsko „samoubistvo“ pod „pritiskom svog američkog gospodara“. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je rekao da Makron „i dalje govori o strateškoj nezavisnosti EU“, ali je „siguran da im neće biti dozvoljeno da je imaju“.

izvor

[Dreadnought]

Rusija upozorila: Ako to uradite, nanišanićemo


Ako Lapenranta bude domaćin vojne baze, postala bi meta ako bi sukob ikada izbio, rekao je predsednik Državne dume.

Predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin upozorio je da bi, ukoliko gradonačelnik finskog pograničnog grada Lapenranta ugosti vojnu NATO bazu, stavio bi ga na nišan ruske vojske.

Volodin je komentarisao najavu koju su objavili finski mediji o pograničnom gradu koji očekuje povećanje investicija nakon što se nacija pridruži vojnom bloku koji predvode SAD.

Kimo Jarva, gradonačelnik Lapenrante, nagovestio je da bi njegov grad želeo da bude domaćin vojne baze.

Finska televizija Ile citirala je Jarvu, koji je rekao da bi formalno pristupanje u NATO donelo osećaj bezbednosti ljudima i preduzećima u regionu Južne Karelije.

Predsednik ruske Državne dume rekao je da gradonačelnik greši u vezi sa načinom na koji bezbednost funkcioniše, zbog činjenice da bi vojna infrastruktura bila prva meta ako bi došlo do sukoba između dve nacije.

"Gostoprimstvo bazama NATO-a ne bi zaštitilo ni Finsku ni Švedsku. Naprotiv, to bi izložilo napadu stanovnike gradova u kojima se nalazi vojna infrastruktura", napisao je Volodin na društvenim mrežama.

Lapenranta, sa oko 70.000 stanovnika, nalazi se 20 km od ruske granice.

Finska i druga nordijska država Švedska podnele su zahtev za učlanjenje u NATO ranije ove godine i očekuje se da će uskoro postati punopravne članice, kada sve sadašnje zemlje članice ratifikuju pristup.

Obe države su prekinule svoju dugogodišnju tradiciju neutralnosti da bi se pridružili organizaciji, tvrdeći da je to bilo neophodno zbog ruske vojne operacije u Ukrajini.

Vlade obe zemlje izjavile su da neće biti u obavezi da na svom tlu ugoste NATO baze ili nuklearno oružje.


izvor

[Dreadnought]

Rusija bi mogla da uništi polovinu ekonomije Litvanije kao odgovor na delimičnu blokadu Kalinjingrada


Moskva bi mogla da sruši polovinu litvanske privrede kao odgovor na delimičnu trgovinsku blokadu Kalinjingradske oblasti u Rusiji, rekao je njen guverner.

„Transportni sektor baltičkih država mogao bi biti uništen ako Rusija primeni kontrasankcije na robu koja ulazi i izlazi iz baltičkih država“, rekao je guverner Kalinjingradske oblasti Anton Alihanov za ruski list Vedomosti u ponedeljak.

„Rusija bi mogla da učini da polovina litvanske ekonomije nestane“, rekao je on. „Stiče se utisak da Litvanija ne razume da je Kalinjingradska oblast deo Rusije i da imamo ko da pritekne u pomoć. Nismo sami suočeni sa problemom.“

Kalinjingradska oblast je mala ruska eksklava smeštena između Litvanije i Poljske, obe članice EU.

Prošlog meseca Vilnjus je zabranio tranzit određene robe između regiona i ostatka Rusije, navodeći kao razlog sankcije EU Moskvi zbog njene vojne kampanje u Ukrajini. Rusija je rekla da je taj potez nezakonit po međunarodnom pravu i obećala da će uzvratiti.

Alihanov je rekao da „blokada“ šteti regionu, koji se, između ostalog, oslanja na slobodan protok građevinskog materijala.

„Da, zabrana ne uključuje hranu, ali bez betona ne možemo da gradimo škole ili bolnice. Dakle, to je pitanje za normalno postojanje više od milion ljudi i za privredu našeg regiona.

Dok su vlasti u Kalinjingradu uspele da preusmere tok sankcionisane robe ka Baltičkom moru, a ne železnicom i drumom, spor sa Litvanijom mora da se reši što je pre moguće, rekao je Alihanov.

Prošle nedelje je Rojters izvestio da je EU blizu kompromisa koji bi omogućio da se trgovina Kalinjingrada preko Litvanije nastavi.

Mnoge zemlje, uključujući EU, uvele su sveobuhvatne sankcije Rusiji nakon što je poslala trupe u Ukrajinu krajem februara.


izvor

[Dreadnought]

"Putin je odavno odlučio da napadne Ukrajinu... Spremao se godinu dana"


Ruski predsednik Vladimir Putin je odavno odlučio da napadne Ukrajinu, a pripremao se najmanje godinu dana, možda i duže, ocenio je nemački kancelar Olaf Šolc.

"Prema tome, moći će još dugo da vodi rat," rekao je Šolc za američki CBS.

Kancelar je u razgovoru, snimljenom posle samita NATO u Madridu u četvrtak, a objavljenom u nedelju, priznao da je vezivanje za ruske energente bilo pogrešno.

"Trebalo je u Evropi da razvijemo energetsku infrastrukturu koja omogućava brzu promenu izvora," dodao je.

Prema njegovim rečima, to je lekcija koju je Evropa naučila.

Na pitanje koliko Nemačka plaća ruske energente, odgovorio je samo da se svota smanjuje.

Uz to, Putin zbog sankcija ne može da troši ni taj novac, na primer kupovinom evropske tehnologije.

Prema proceni finskog instituta CREA iz sredine juna, Rusija je samo tokom prvih 100 dana ukrajinskog rata od izvoza fosilnog goriva naplatila 93 milijarde evra. Pojedinačno, Nemačka je sa 12,1 milijardom evra bila drugi najveći kupac.


izvor