Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Predsednik Litvanije pozvao Zapad da sledi primer njegove zemlje


Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda smatra da je prekid ekonomskih veza sa Rusijom bio pravi potez za Vilnjus na pozadini ucena Moskve zapadnih zemalja i pozvao ih da slede primer Litvanije.

„Mislim da smo učinili mnogo da Litvanija bude otpornija na rusku energetsku i ekonomsku ucenu. A danas, kada pogledam neke druge zemlje zapadne Evrope, vidim da je Litvanija prešla dug put za nešto duže vreme, a da li je Litvanija prešla mnogo duže“, rekao je on. “, rekao je litvanski predsednik u intervjuu za LRT.

On je podsetio da se Litvanija proglasila potpuno nezavisnom od ruskih energenata, dok, na primer, Nemačka razmatra različite opcije za uštedu energije u zimskom periodu.

„Jasno se vidi da je politika koja nije imala iluzije o Rusiji mnogo bolje funkcionisala od takozvane realpolitike, koja je sada glavobolja nekih zapadnih država. Razumem njihov stav, ali ovo još jednom potvrđuje da je Litvanija sledila pravo. I što pre druge zapadnoevropske zemlje izaberu isti put, svima će biti bolje i lakše“, zaključio je Nauseda.

Istovremeno, on je uveren da će Nemačka uspeti da preživi najtežu „godinu i po” i da se takođe oslobodi zavisnosti od Rusije.

„Nadam se dugoročnoj vakcinaciji protiv Rusije. Drugim rečima, neće biti političara koji će za godinu ili po dana reći: treba ponovo da jačamo odnose (sa Rusijom), jer izgleda da se Rusija promenila ili napravila određene ustupke.Veoma je opasno voditi se takvim iluzijama“, dodao je predsednik Litvanije.

Odnosi Rusije i Litvanije su se pogoršali nakon ograničenja tranzita ka Kalinjingradskoj oblasti Rusije zbog sankcija EU.

Kako prenose mediji, EU je želela da ukloni tranzit iz sankcija kako ne bi iritirala Rusiju. Istovremeno, predsednik Litvanije Gitanas Nauseda smatra da po ovom pitanju ne bi trebalo da bude ustupaka Rusije.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj očekuje pomak sa EU oko tranzita robe u Kalinjingrad


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da očekuje napredak u vezi sa mogućim sporazumom sa EU koji bi Rusiji omogućio tranzit neke sankcionisane robe u Kalinjingrad, ali da problem još nije rešen.

"Za sada nema finalizacije ove situacije. Očekujemo odredjeni napredak, ali za sada ne možemo da konstatujemo da je ovaj problem rešen. Sačekajmo, trenutno treba da budemo malo strpljiviji", poručio je Peskov na konferenciji za novinare, prenosi Interfaks.


izvor

[Dreadnought]

"Pregovarajte sa Lavrovom, ako ne želite da pregovarate sa Šojguom"


Evropska unija bi trebalo diplomatskim putem da reši pitanje tranzita robe iz Rusije u Kalinjingrad.

U suprotnom, moraće da se suoči sa ruskom vojskom, smatra bivši izraelski obaveštajac Jakov Kedmi.

Vilnjus nastavlja da blokira Kalinjingrad. Iz Litvanije kažu da ne žele da prave ustupke po ovom pitanju, uprkos tome što Nemačka i EU pokušavaju da nađu izlaz iz trenutne situacije.

"Koliko razumem postupke i izjave i EU i Rusije, Evropa je saglasna da se pronađe rešenje za ovaj sukob, koje će vratiti situaciju na činjenicu da će roba ići u Kalinjingrad preko teritorije Litvanije istim putem kojim je išla ranije. Ako ne nađu diplomatsko rešenje, onda će Rusija to rešiti na drugačiji način po poznatoj formuli: pregovarajte sa Lavrovom, ako ne želite da pregovarate sa Šojguom", rekao je Kedmi za kanal Valdman-LINE.

Predsednici Rusije i Belorusije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko, razgovarali su juče telefonom o mogućim zajedničkim koracima u vezi sa ograničenjima prometa ruske robe u rusku enklavu Kalinjingrad, koje je uvela Litvanija preko svoje teritorije, saopštio je Kremlj.


Nema koristi od NATO

Podsećamo, Kedmi je nedavno izjavio i da bi NATO trebalo da nestane zbog svoje beskorisnosti. Kao vojna sila, on (NATO) ne predstavlja ništa, uveren je bivši obaveštajac.

"NATO je organizacija koja može samo da zakomplikuje odnose i uvuče Sjedinjene Države u sukob koji oni ne žele. NATO ne može pomoći Sjedinjenim Državama", kazao je Jakov Kedmi za "Vojenije delo".

Bivši obaveštajac je istakao da je potpuno besmisleno da Vašington razvija i finansira ozbiljne vojne baze Alijanse, na primer, u Norveškoj ili Finskoj, jer te evropske baze i dalje neće moći da zaštite Vašington, Njujork ili Los Anđeles od ruskog udara.


izvor

[Dreadnought]

EK preporučila da se ne zabranjuje železnički prevoz robe u Kalinjingrad


Evropska komisija je u sredu objavila dodatne preporuke u vezi s tranzitom ruske robe, u kojima je navela da se ne zabranjuje železnički prevoz robe koja je pod dejstvom sankcija u Kalinjingrad , pod uslovom da postoji odgovarajuća kontrola.

„Ove preporuke potvrđuju da je, u skladu s ograničavajućm merama Evropske unije, ruskim operatorima zabranjeno da automobilskim saobraćajem prevoze robu koja je pod sankcijama. Ta zabrana se ne odnosi na železnički saobraćaj“, navedeno je u dokumentu Evropske komisije.

Preporuke podrazumevaju adekvatnu kontrolu zemalja-članica Evropske unije, kroz koje prolazi roba za Kalinjingrad.

Evropska unija je prekinula teretni saobraćaj iz Rusije u evropske zemlje još početkom aprila, ali je prevoz robe u Kalinjingradsku oblast bio izuzet iz tih ograničenja.

Litvanska železnica je obavestila Kalinjingradsku železnicu o tome da se od 18. juna prekida prevoz robe koja je pod sankcijama EU. Zabrana koju je uvela Litvanija odnosi se samo na teretni tranzit robe koja je pod sankcijama Evropske unije.


izvor

[Dreadnought]

Litvanija prihvata savet EU u vezi sa tranzitom ruske robe


Litvanija će se pridržavati saveta Evropske unije, koja je ranije danas saopštila da je tranzit sankcionisane ruske robe preko teritorije zemalja Unije zabranjen drumskim, ali ne i železničkim putem.

Ipak, iz Litvanije ističu da su prethodna pravila trgovine, koja su zabranjivala transport robe između kopnene Rusije i Kalinjingrada, bila prihvatljivija.

„Pravila o tranzitu u Kalinjingradu mogu stvoriti neopravdan utisak da transatlantska zajednica ublažava svoju poziciju i politiku sankcija prema Rusiji“, navedeno je u saopštenju.


izvor

[Dreadnought]

Litvanija reagovala na pojašnjenje EU u vezi sa Kalinjingradom


Odgovarajući na pojašnjenje Evropske komisije, Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije je saopštilo da pozdravlja zabranu tranzita vojnih i tehnologija dvostruke namene u Rusiju, ali se zalaže za najširu moguću primenu sankcija, prenosi „Evropska istina“.

Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije saopštilo je da odobrava potpunu zabranu tranzita kroz EU vojne robe i robe i tehnologija dvostruke namene, kao i ograničenja tranzita druge robe u skladu sa pokazateljima iz prethodnih godina.

„Uvek smo govorili da ne treba da postoje posebni izuzeci ili individualni tretman za različite teritorije država članica EU. Stoga pozitivno ocenjujemo činjenicu da ažurirane smernice, koje moraju da se pridržavaju sve zemlje članice EU, ne stvaraju takve presedan“, navodi se u saopštenju

Spoljnopolitički resor je istakao da će se pridržavati jedinstvene i koordinisane politike sankcija EU, jer je svestan da je „jedan od ciljeva režima Kremlja da cepa naše transatlantsko jedinstvo, teži stvaranju nepoverenja i sevanju razdora među saveznicima. “

„Litvanija takođe shvata da ažurirane smernice mogu stvoriti lažan utisak da transatlantska zajednica ublažava svoj stav i politiku sankcija prema Rusiji. Litvanija nastavlja da se zalaže za strože i šire modalitete primene sankcija EU“, dodaju oni.

Dokument Evropske komisije trenutno analiziraju državni organi Litvanije, „jer će za obezbeđivanje pravilne i ujednačene primene sankcija biti potrebne koordinisane odluke i akcije na nacionalnom nivou“.

Evropska komisija je u sredu objavila dodatna uputstva za zemlje članice EU u vezi sa tranzitom robe iz Rusije, gde je dozvolila kretanje neke sankcionisane robe u Kalinjingradsku oblast železnicom.

Podsetimo, nakon što je 10. jula stupila na snagu zabrana tranzita novih vrsta ruske robe u Kalinjingrad, Litvanija prvog dana nije propustila 34 kamiona.

Od nedelje, nakon završetka prelaznog perioda petog paketa sankcija EU Rusiji, zabranjen je prevoz cementa, alkohola, drveta, stakla, aluminijuma, proizvoda od papira, gipsa i druge robe ruskog porekla preko Litvanije. Ranije je Litvanija ograničila tranzit čelika i crnih metala u Kalinjingradsku oblast na osnovu sankcija EU.


izvor

[Dreadnought]

"Da porazi Rusiju? Neka pokuša! Mnogi su već probali..."


Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova komentarisala je najnovije antiruske izjave britanske ministarke spoljnih poslova Liz Tras.

"Više puta sam komentarisala antiruske izjave Liz Tras, koje su uvek bolno agresivne, odlikuju se nacionalizmom, posebno rusofobijom", rekla je Zaharova i dodala:

"Sada, uključivši se u trku za mesto šefa vladajuće Konzervativne partije i pokušavajući da ostvari svoje nezadržive ambicije, ona preti našoj zemlji i želi da ostvari 'pobedu Ukrajine' nad Rusijom."

"Ovo je očigledno megalomanija drugorazrednog političara. Sve se to radi umesto da se rešavaju problemi sopstvene zemlje, a takvih je mnogo", dodala je ona.

"Čitav ovaj niz praznih slogana pobesnele Liz Tras jasno pokazuje da ona zapravo ili nije u stanju da uoči ozbiljne krizne pojave u privredi i unutrašnjoj politici zemlje čiju vlast nastoji da vodi, ili jednostavno ne zna kako da ih prevaziđe, pa pokušava da skrene pažnju birača. U svakom slučaju, jasno je da blagostanje i životni standard običnih Britanaca nisu među njenim prioritetima", kazala je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova.

"Na ratoborne napade aktuelne šefice Forin ofisa, koja više voli tenkovske vožnje nego ozbiljnu diplomatiju, o rešenosti da porazi Rusiju, možemo jednostavno odgovoriti – neka pokuša! Tokom vekovne istorije naše države, mnogi su već probali. Kao što znate, pametni ljudi uče na greškama drugih", zaključila je Zaharova.


izvor

[Dreadnought]

Pobeda zdravog razuma nad rusofobijom: Obnovljen tranzit robe iz Rusije u Kalinjingrad


Odluku Evropske komisije da se odblokira tranzit robe železnicom između ruske eksklave Kalinjingrad i ostatka Rusije, Moskva vidi kao „pobedu zdravog razuma“ nad rusofobijom. Eksperti ocenjuju da Brisel ne želi dalju eskalaciju sukoba sa Rusijom, ali upozoravaju da se tema tranzita u budućnosti ponovo može koristiti za pritiske na Rusku Federaciju.

„Pozicija rukovodstva EU je očigledna – oni ne žele eskalaciju tenzija sa Rusijom, s obzirom da su napetosti ionako visoke. Samim tim, postoji očigledna želja da se ne dopusti dalja eskalacija, zato što je jačanje sankcionih ograničenja dostiglo maksimum, a svaki dalji korak u tom smeru naneće više štete evropskim zemljama, nego Rusiji kao objektu sankcija. Polazeći od te situacije, Evropska komisija koči sve dalje restriktivne mere prema Rusiji, a to se, između ostalog, tiče i Kalinjingradske oblasti“, kaže za Sputnjik Sergej Stankevič, ruski politikolog i savetnik predsednika Rusije za politička pitanja u periodu od 1991. do 1993. godine.

Ako se krene putem blokade tranzita iz jednog dela u drugi deo Rusije to će biti „korak neprijateljstva“ i „otvorena nasilna akcija“, koji podseća na istorijske presedane iz 1939. godine i probleme nemačkog grada Danciga i dancigskog koridora.

„Niko u Evropi ne želi da se ponavljaju istorijski presedani i ne želi dalju eskalaciju. Danas je takva pozicija. Zbog toga je obnavljanje normalnog tranzita iz glavnog dela Rusije u Kalinjingradsku oblast bila očekivana odluka i dobro je što se to događa, jer to znači da je postojeća konfrotacija dosegla granice i ograničava se. Eskalacije u narednih nekoliko meseci neće biti, što se generalno može pozdraviti i treba očekivati ne samo pauzu, nego bi moglo doći i do zaokreta. Sledeći zatadak je krenuti putem deeskalacije“, kaže ekspert.


Pitanje drumskog transporta i dalje nije rešeno

Međutim, kod dela ruskih analitičara i dalje postoji sumnja da se tema tranzita u budućnosti može ponovo koristiti za pritisak na Rusiju, ali Stankevič smatra da do toga neće doći.

„Uveren sam da Evropa tj. rukovodstvo EU nikakve ucene neće primenjivati, ali ne mogu da isključim da Litvanija tu temu neće koristiti da bi nekakvu korist izvukla od EU.

Odnosno, koristiće to kao povod za trgovinu sa EU o nekakvim mogućim kompenzacijama, dodatnim garancijama i tako dalje. Ipak, tranzit između Rusije i ruske Kalinjingradske oblasti neće biti instrument za primoravanje i ucenu. To nije tema za ucene ni sa čije strane zato što je ona preterano opasna. Niko neće ići na takav rizik - ni Rusija, ni Evropa. To su diplomatski manevri, pokušaji da se dobiju nekakve prednosti, medijske i moguće – finansijske“, ocenjuje ekspert.

EU je prekinula teretni saobraćaj iz Rusije u evropske zemlje još početkom aprila, ali je prevoz robe u Kalinjingradsku oblast, rusku eksklavu koja se nalazi na obalama Baltika između Poljske i Litvanije, bio izuzet iz tih ograničenja. Međutim, Litvanija je sredinom juna blokirala prevoz robe koja je pod sankcijama EU.

Sada je Evropska komisija ocenila da ne bi trebalo da postoji „nikakva zabrana” za tranzit robe železnicom između Kalinjingrada i ostatka Rusije, izuzev vojne opreme, ali je istovremeno pozvala na „ciljane i srazmerne” kontrole.

Ipak, smernice i preporuke Evropske komisije su samo jedan korak u rešavanju problema, pošto je potrebno da se reši i pitanje drumskog transporta. Stankevič napominje da tu postoji „obostrani interes“, s obzirom da su evropske kompanije zainteresovane za tranzit kroz rusku i belorusku teritoriju. To je, po njegovoj oceni, povod za pregovore.

„Sa stručne strane gledišta, pristalica sam toga da bi sada za svaku oštru temu trebalo postavljati specijalne predstavnike Rusije i EU, koji će bez izlaska u medije, pronalaziti rešenja za takve probleme i u pitanjima gde su obe strane očigledno zainteresovane za saradnju. To je važno raditi, zato što ponekad upravo zbog povećane pažnje medija nekakvi problemi se razvlače, počinju rasuđivanja ko politički dobija ili gubi, a ta pitanja je potrebno rešavati u tišini, na nivou specijalnih predstavnika, ne forsirajući političku stranu“, smatra ekspert.


Zapad se povlači iz sankcionog rata?

Ovo je drugi put u poslednjih nekoliko dana da se Zapad povlači u sankcionom ratu sa Rusijom. Prvo je Kanada obećala da će konačno vratiti turbinu „Severnom toku“ koju je zadržala zbog zapadnih sankcija protiv Moskve, što je izazvalo krizu na evropskom energetskom tržištu, a sada je EU naredila Litvaniji da deblokira prugu do ruskog Kalinjingrada.

Litvancima sada nije preostalo ništa drugo nego da slede direktive Brisela, te obećavaju da će „efikasno obezbediti primenu sankcija kroz pažljiv monitoring, principijelnu procenu i efektivnu proveru da li Rusija pokušava da zloupotrebi mogućnosti tranzita“.

„Očigledno je da je došlo do ta dva presedana i veoma važna, kada Evropa odstupa od već uvedenih sankcionih pravila, prelazeći na racionalno ponašanje – ne rukovodi se političkom ekstremnom pozicijom, nego racionalnošću. Čak i u prvom slučaju, kada je reč o turbini, takvoj poziciji pridružila se i Kanada. Smatram da su to važni signali kada se u eskalaciju sankcionog pritiska, sankcija i kontrasankcija, unose elementi racionalnog ponašanja i vremenom će ti elementi jačati. Rekao bih da je to pozitivan trend i želeo bih da ostane na snazi i u buduće“, zaključio je Stankevič.

Međutim, među ruskim ekspertima i dalje ima skeptika, koji upozoravaju da je preuranjeno radovati se odluci Evropske komisije, s obzirom na to da je Evropa i ranije umela da krši postignute dogovore.

Tek kada gubernator Kalinjingradske oblasti izvesti predsednika Rusije da je sve u redu i da je roba ide, moći će se reći da je situacija rešena, zaključuju stručnjaci.


izvor

[Dreadnought]

Gabard: Svet se bliži „ivici“ nuklearnog rata


Administracija predsednika Džoa Bajdena vodi svet ka razornom nuklearnom sukobu koristeći ukrajinsku krizu za vođenje „proki rata“ sa Rusijom, upozorila je bivša kongresmenka i predsednički kandidat za 2020. Tulsi Gabard.

„Američki narod treba da shvati ozbiljnost situacije u koju su nas Bajdenova administracija i lideri u Vašingtonu doveli“, rekla je Gabard u sredu uveče u intervjuu za Foks njuz. Demokrata sa Havaja, koja je bila među kandidatima koje je Bajden pobedio da bi dobio predsedničku nominaciju svoje stranke 2020. godine, pozvala je na povlačenje i fokusiranje na „veliku sliku i veliku pretnju sa kojom se suočavamo, a to je realnost da ovaj rat nastavlja da eskalira .”

Bajden je predvodio optužbe za međunarodne sankcije za kažnjavanje Moskve zbog njene vojne ofanzive u Ukrajini. SAD su odobrile pomoć od 70 milijardi dolara, uključujući napredno naoružanje, za pomoć Ukrajini u borbi protiv ruskih snaga. Tokom posete Izraelu u četvrtak, Bajden je rekao da će Vašington nastaviti da pruža takvu pomoć na neodređeno vreme kako bi osigurao da Moskva pretrpi „strateški neuspeh“ u Ukrajini.

„Sam predsednik Bajden kaže da nema pojma kada i kako će se to završiti, ali znamo kuda ova eskalacija vodi“, rekla je Gabard. „To nas vodi sve bliže ivici nuklearnog rata sa Rusijom.

Bajdenova kampanja protiv Rusije doprinela je najvišoj stopi inflacije u SAD u više od 40 godina, uključujući rekordne cene benzina i dizela. Ipak, demokratski i republikanski ratni jastrebovi podjednako su podržali strategiju. Nakon što je u maju glasao za odobravanje paketa pomoći Ukrajini od 40 milijardi dolara, američki predstavnik Den Krenšo (R-Teksas) je rekao: „Ulaganje u uništavanje vojske našeg protivnika, bez gubitka nijedne američke trupe, deluje mi kao dobra ideja.

Gabard je tvrdila da su američki lideri oprezni u vezi sa krizom, ignorišući rizik od pokretanja katastrofalnog rata sa Rusijom. Ona je navela primer nedavnog saopštenja javnog servisa, ili PSA, u Njujorku, koji je savetovao stanovnike da ostanu u zatvorenom prostoru u slučaju nuklearnog napada.

„Umalo sam pala sa stolice kada sam video taj PSA jer je lud“, rekla je Gabard. „Oni nas tretiraju kao da smo kao u 50-im i 60-im kada nastavnici govore deci da idu ispod vašeg stola i bićete zaštićeni od nuklearnog napada. To je ludo.“

Gabard je tvrdila da američki lideri tretiraju rizik od izazivanja direktnog rata sa Rusijom „kao da to nije ništa“. U međuvremenu, dodala je, „pravili su planove kako da nastave da vode ovaj rat iz podzemnog bunkera. Ovo je ozbiljnost pretnje sa kojom se suočavamo i koliko je ludo i uznemirujuće to što predsednik Bajden i ljudi u njegovoj administraciji mogu biti tako nonšalantni u pogledu toga kako su oni ti koji nastavljaju da vode ovo napred.”

Kritičari Gabarda, uključujući stare medije i predsedničku kandidatkinju Hilari Klinton 2016, optužili su je da je ruski agent zbog njenih kritika američke politike. Gabard, veteranka rata u Iraku koja još uvek služi kao potpukovnik u rezervama američke vojske, tvrdi da se suočava sa napadima zato što je govorila istinu.

Bajdenovo trenutno putovanje na Bliski istok, koje uključuje zaustavljanje u Saudijskoj Arabiji, „razotkriva kakva je potpuna farsa njegova cela spoljna politika autokratija protiv demokratije“, rekao je Gabard. Tvrdeći da SAD moraju da podrže Ukrajinu da bi „spasile demokratiju“, dodala je, predsednik će se sastati sa autokratskim diktatorima kako bi tražio njihovu pomoć u kampanji protiv Rusije.

„To je laž, to je laž koju američki narod treba da prozre i da lidere pozove na odgovornost za tu laž i za cenu koju donose američkom narodu i, iskreno, svetu što dalje eskaliraju rat“, rekla je Gabard.


izvor

[Dreadnought]

Berbokova: Ništa od ublažavanja sankcija


Ublažavanje sankcija Rusiji, pa ni zbog gasa, za Berlin nije opcija, rekla je u četvrtak uveče šefica nemačke diplomatije Analena Berbok.

Čak i da Evropska unija ukine neke od sankcija koje uvela protiv rusije zbog napada na Ukrajinu, nije sigurno da bi Moskva obnovila stabilnu isporuku gasa, rekla je Berbokova u Bremenu razgovarajući sa građanima. "Time se izlažemo dvostrukoj uceni," dodala je.

Prema njenim rečima, prihvatanjem da neko "najbrutalnije" krši međunarodno pravo bilo bi pogrešan signal "svima koji gaze ljudska prava, slobodu i demokratiju."

Umesto toga, Nemačka će dalje podržavati Ukrajinu, "sve dok joj budemo potrebni," rekla je ministarka, a "sankcije ćemo zadržati i istovremeno obezbediti da se naše društvo ne podeli."

Zapad od početka ruskog napada dodaje obruče kaznenih trgovinskih, političkih i diplomatskih mera protiv Rusije. Moskva odgovara, između ostalog zavrtanjem slavina gasovoda.


izvor

[Dreadnought]

Sankcije Rusiji: EK predlaže paket „održavanja i usklađivanja“


Evropska komisija usvojila je predlog novog paketa mera za održavanje i jačanje efikasnosti šest širokih i nezapamćenih paketa sankcija EU protiv Rusije, saopštila je pres služba Komisije.

„Paket ’održavanja i usklađivanja’ pojašnjava niz odredbi za jačanje pravne sigurnosti za operatere i sprovođenje od strane država članica.

Takođe dodatno usklađuje sankcije EU sa sankcijama saveznika i partnera, posebno u G7. Napominje se da paket ponavlja odlučan stav Komisije da zaštiti sigurnost hrane širom svijeta.

Današnji paket će uvesti novu zabranu uvoza ruskog zlata, dok će ojačati našu dvostruku upotrebu i kontrolu izvoza napredne tehnologije. Čineći to, to će pojačati usklađivanje sankcija EU sa sankcijama naših partnera iz G7. Takođe će ojačati zahteve za izveštavanje kako bi se pooštrilo zamrzavanje sredstava EU.

U paketu se takođe ponavlja da sankcije EU ni na koji način ne ciljaju na trgovinu poljoprivrednim proizvodima između trećih zemalja i Rusije. Isto tako, tekst pojašnjava tačan obim nekih finansijskih i ekonomskih sankcija.

Konačno, predloženo je produženje sadašnjih sankcija EU za šest meseci, do sledeće revizije krajem januara 2023. godine.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, rekla je: „Brutalni rat Rusije protiv Ukrajine se nastavlja nesmetano. Zato danas predlažemo da pooštrimo naše teško pogođene sankcije EU protiv Kremlja, da ih efikasnije sprovodimo i produžimo do januara 2023. Moskva mora da nastavi da plaća visoku cenu za svoju agresiju.

O paketu će sada raspravljati države članice u Savetu u pogledu njegovog usvajanja.

Kako se očekuje, ovaj paket biće dostavljen Savetu ministara spoljnih poslova, koji će se sastati 18. jula. Visoka predstavnica EU će ministrima izneti predloge za proširenje liste pojedinaca i subjekata protiv kojih će EU biti uvedene sankcije. primenjene, uključujući zamrzavanje sredstava i zabranu putovanja.

Uz to, kako je danas Ukrinformu rekao jedan od zvaničnika EU, Savet ministara sledećeg ponedeljka neće usvojiti sledeći, sedmi paket sankcija, već će se fokusirati na jačanje i povećanje efikasnosti već postojećeg paketa, koji je apsorbovao šest talasa restriktivnih mera već uvedenih protiv Rusije .


izvor

[Dreadnought]

EU sutra razmatra pooštravanje sankcija Rusiji zbog Zaporožja


Evropska unija će sutra razmatrati pooštravanje sankcija Rusiji, pošto je Moskva optužena da koristi nuklearnu elektranu u Zaporožju koju je zauzela, za skladištenje oružja i lansiranje projektila na okolne regione južne Ukrajine, saopšteno je danas iz Brisela.

„Moskva mora da nastavi da plaća visoku cenu za svoju agresiju“, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, opravdavajući predložene mere, prenosi Gardijan.

S obzirom na to da se sukob nastavlja i sve više izaziva globalne energetske i prehrambene krize, ministri spoljnih poslova EU razmatraju zabranu kupovine zlata iz Rusije, što bi bilo u skladu sa sankcijama koje su toj zemlji već uvele članice G7, navodi britanski list.

Više ruskih državljana bi takođe moglo biti stavljeno na crnu listu EU.

Očekuje se da će Brisel sutra održati početne razgovore o sankcijama, ali neće doneti odluku istog dana, prenosi Gardijan, pozivajući se na izjavu neimenovanog visokog zvaničnika EU.


izvor

[Dreadnought]

Šolc: "Sankcije neće biti povučene u slučaju mira po diktatu Rusije"


EU neće povući sankcije uvedene Rusiji zbog rata u Ukrajini, ako Moskva i Kijev potpišu mirovni sporazum pod ruskim uslovima, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc, prenosi TASS, pozivajući se na nemačke medije.

"Deo nove realnosti je da se i EU konsolidovala. Ona je prilično jednoglasno reagovala na rusku agresiju i uvela do sada nezabeležene oštre kaznene mere. Od početka smo znali da ćemo verovatno morati da primenjujemo ove sankcije još dugo", naveo je Šolc u svom članku za nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung, objavljenom u nedelju.

On je naglasio jasan stav Brisela da "ni jedna od ovih sankcija neće biti povučena u slučaju mira po diktatu Rusije".


izvor

[Dreadnought]

Ruski prevoznici i dalje pokušavaju da prevezu sankcionisanu robu preko granice Letonije


Letonska carina saopštava da se nakon stupanja na snagu novih ograničenja na uvoz određene robe u Rusku Federaciju redovno otkrivaju vozači koji pokušavaju da zaobiđu zabranu.

Kako piše „Evropska istina”, to prenosi Delfi, citirajući predstavnike carinske kontrole Irinu Golubevu u komentaru na TV3.

Iako je prelazni rok za većinu sankcionisanih dobara istekao 10. jula, a prevoznici su za to trebalo da znaju, pokušaji da se prevezu ove kategorije tereta – građa, boje i lakovi, nameštaj, alkohol, luksuzni predmeti nisu prestali.

Svakog dana, tokom provera tereta u oba smera, 14-15 vozila pokušava da zaobiđe sankcije“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, u takvim slučajevima carinici okreću teret.

Na granicama Letonije i Ruske Federacije postoje dugi redovi. Tako se od jutra 17. jula na punktu Terehovo očekivalo 850 kamiona, a prethodnog dana prošla su 133. Na punktu Grebnova čeka 400 kamiona. Moguće vreme čekanja je više od 150 sati.

Redovi na letonsko-beloruskoj granici su kraći do 200 kamiona.


izvor

[Dreadnought]

Letonija: Ukrajina daje Letoniji vreme da se pripremi


Tokom rata koji je u toku, Ukrajina je oslabila rusku vojsku do te mere da je ova druga mogla da pokrene novu ofanzivu najkasnije za dve godine, rekao je letonski ministar odbrane Artis Pabriks, prenosi Ukrinform.

Ministar je istakao potrebu reforme Državne službe odbrane, koja predviđa obaveznu vojnu obavezu.

Prema Pabriksovim rečima, Ukrajina bukvalno daje Letoniji vreme da se pripremi, a Letonija mora odmah da deluje kako bi uspešno odvratila osvajača. Političar smatra da bilo kakve tvrdnje da bi reforma Državne službe odbrane bila neblagovremena zbog predstojećih izbora nemaju kritiku, već kao jadan izgovor.

„Rat je, a Rusija neće. Odugovlačenje vremena je klasičan neuspeh Letonije da deluje efikasno. Zbog toga često trošimo vreme na duge diskusije, a ne možemo da donosimo odluke“, rekao je ministar odbrane.

On je objasnio i da je ranije malo ko verovao da su ruski napad i rat uporediv sa prethodnim mogući kao takvi. Sada je Rusija dokazala da „moramo biti spremni da branimo svoju teritoriju od brutalnog neprijatelja koji nas brojno nadmašuje“, naglasio je Pabriks.

Pabriks je takođe istakao potrebu za povećanjem prisustva NATO-a u Letoniji, podsećajući da je na junskom samitu u Madridu doneta pozitivna odluka o ovom pitanju.

Kako je saopšteno, Ministarstvo je pripremilo reformu Državne službe odbrane Letonije. Novi sistem će se implementirati u fazama u narednih pet godina. Od januara 2023. godine građani će moći dobrovoljno da se prijave za odsluženje vojnog roka. Obavezna vojna obaveza za mladiće od 18 do 27 godina može biti uvedena 2027. godine.


izvor