Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

EU traži od građana da „budu strpljivi“


Šef spoljne politike EU Žozep Borel pozvao je Evropljane da pokažu „strateško strpljenje“ dok na snagu stupaju višemesečne navodno razorne sankcije Rusiji.

„Sankcije koje su uvele EU i partneri istomišljenika već snažno pogađaju Vladimira Putina i njegove saradnike“, izjavio je Borel na blogu u nedelju, insistirajući da će „njihov uticaj na rusku ekonomiju samo rasti“.

„Potrebno nam je strateško strpljenje dok Rusija ne zaustavi agresiju i dok Ukrajina ne bude u stanju da povrati svoj puni suverenitet“, dodao je on.

EU je usvojila šest paketa kaznenih sankcija protiv Moskve, ali je sam blok naleteo na sve veću nestašicu gasa i valutu čija je vrednost nedavno po prvi put pala ispod vrednosti američkog dolara.

Jedna od najnovijih sankcija nastoji da smanji 90% kupovine nafte u Evropi od Rusije do kraja 2022. Borel je priznao da „ova brza detoksifikacija ruske energije uključuje značajne troškove ili niz zemalja i sektora sa kojima ćemo morati da se suočimo. ” Međutim, on je insistirao da je to mala cena, upozoravajući da bi ruska pobeda značila uništenje same zapadne demokratije, kao i „međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“. ”

Sankcije vezane za energetiku u najnovijem paketu čine značajan izuzetak za zemlje članice koje „nema održivih alternativnih opcija“ za energiju, što je verovatno rupa u zatvoru za Mađarsku, koja se odlučno protivila embargu na naftu sa obrazloženjem da bi to štetilo mađarskom narodu mnogo više nego što bi to smetalo Rusima.

Borel je ranije ovog meseca insistirao na tome da Evropa ne želi rat sa Rusijom, tvrdeći da su sankcije ključne za suprotstavljanje „agresiji“ Moskve i izjavljujući da finansijska ograničenja već imaju efekta.

Zajedno sa SAD, Evropa je u Ukrajinu ulila oružje i finansijsku pomoć vrednu milijarde dolara od početka ruske „vojne operacije“ u februaru. Borel je obećao da neće dozvoliti da Kijev ostane bez oružja.


izvor

[Dreadnought]

Borelj: Sankcije nisu greška, nastavljamo da to radimo


Šef diplomatije EU, Žosep Borelj, najavio je danas da će EU nastaviti da podržava Ukrajinu, uključujuci i jačanje vojne pomoći, ali i jačanje sankcija protiv Rusije.

Borelj je ocenio da u EU postoji "velika debata o efikasnosti EU sankcija protiv Rusije", kao i da "neki lideri govore da su sankcije bile greška i da pogađau EU više nego Rusiju".

"Ne mislim da je to greška. To je nešto što smo mi morali da uradimo i nastavićemo to da radimo”, poručio je Borelj.

Žosep Borelj je pred početak sastanak Saveta ministara spoljnih poslova, koji se odrzava u Briselu, poručio da će ministri razmotriti predlog novog paketa o jačanju efikasnosti sankcija protiv Rusije i odbacio optužbe da su cene nafte u Evropi skočile zbog uvođenja embaraga na naftu iz Rusije.


izvor

[Dreadnought]

Putin: "Neće nas razdvojiti"


Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da sankcije protiv te zemlje neće razdvojiti zvaničnu Moskvu od ostatka sveta, prenose tamošnji mediji.

Podsećanja radi, šef diplomatije EU Žozep Borelj najavio je danas da će EU nastaviti da podržava Ukrajinu, uključujući i jačanje vojne pomoći, ali i jačanje sankcija protiv Rusije.

Borelj je ocenio da u EU postoji "velika debata o efikasnosti EU sankcija protiv Rusije", kao i da "neki lideri govore da su sankcije bile greška i da pogađaju EU više nego Rusiju".

"Ne mislim da je to greška. To je nešto što smo mi morali da uradimo i nastavićemo to da radimo", poručio je Borelj.


izvor

[Dreadnought]

Ključni sastanak u Briselu


Ministri spoljnih poslova Evropske unije stižu u Brisel na ključni sastanak tokom kojeg se očekuje da odobre dodatne sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

Visoki diplomata EU Žozep Borel rekao je novinarima na putu na sastanak: "Nećemo prestati da podržavamo Ukrajinu", ali je takođe rekao da "postaje sve teže zadržati osećaj hitnosti".

Zamenik ministra spoljnih poslova Švedske Robert Ridberg rekao je: "Švedska će naglasiti važnost dogovora o novom paketu vojne podrške Ukrajini. Takođe ćemo istaći važnost nastavka jačanja restriktivnih mera protiv Rusije".

Rojters prenosi da će se ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba kasnije danas obratiti 27 ministara EU putem video konferencije.


izvor

[Dreadnought]

Borelj: Ambasadori EU 27 finalizuju šesti paketa sankcija


Šef diplomatije EU Žozep Borelj izjavio je danas da će ambasadori zemalja članica tokom nedelje finalizovati i posednji šeti paket sankcija protiv Rusije, kada će on biti i usvojen.

Borelj je posle razmene informacija sa ministrom spoljnih poslova Ukrajine Dimitrom Kulebom, ocenio da je situacija u Ukrajini dramatična i da se pogoršva svaki dan.

”Zgroženi smo nasilnošću ruske agresije protiv civilnog stanovništav u Ukrajini”, kaže Borelj.

Žosep Borelj je nakon sastanka Saveta EU u Briselu, kojima se video putem priključio i ukrajinski šef diplomatije, ponovio da Rusija nastavlja da razara civilnu infrastrukturu, da su civilne žrtve velike iz dana u dan, i optužio Rusiju da i uništvanjem i blokadom ukrajinskog žita izaziva glad u svetu.

”Rusija je odgovorna za uništavnje Ukrajine i ukrjainske nacije. Istovremneo stvara i globalnu krizu hrane i energenata”, poručio je Borelj.

On je naveo da se rad po pitanju sankcija usmerenih protiv Rusije nastavlja, a da su ministri razmotrili novi predlog sankcija koji za cilj ima podizanje efikasnosti u primeni postijeći restriktivnih mera.

”Sankcije su uspešne. Ruska ekonomija je teško pogođena. One neće zaustaviti rat preko noci, ali će posledice sankcija stvoriti mnogo ekonomskih problema za Rusiju”, kaže Borelj.


izvor

[Dreadnought]

Sijarto: Savet EU dogovorio novi paket sankcija Rusiji


Savet za spoljne poslove Evropske unije dogovorio je novi paket sankcija Rusiji, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto na marginama sastanka Saveta u Briselu.

Sijarto je rekao da su nove sankcije ''''u suštini ažuriranje ranijih pravila'''' i da ne sadrže nikakva ograničenja koja se tiču uvoza energenata, saopštilo je mađarsko Ministarstvo inostranih poslova, preneo je MTI.

Mađarska vlada nije narušila jedinstvo i nije bojkotovala sporazum iako smatra da zajednica treba da teži miru, rekao je on. Paket ne uključuje sankcije koje se tiču ruske Gasprombanke, rekao je Sijarto, dodajući da je mađarska vlada ranije veoma čvrsto nagovestila da neće podržati takve mere.

Kada je reč o evropskoj zabrinutosti zbog smanjenja snabdevanja gasom, Sijarto je rekao da su čudne ranije izjave koje sugerišu da su zapadnoevropske zemlje taj problem rešile.

"Sadašnji strah pokazuje nešto drugačije, da je stvarnost pobedila", rekao je on i dodao da je uvoz gasa pre stvar infrastrukture nego ideologije.

Sijarto je istakao da su mere koje produžavaju rat u Ukrajini protivne interesima Mađarske i prete da izazovu svetsku prehrambenu krizu.

On je rekao na konferenciji za novinare nakon sastanka evropskih ministara spoljnih poslova EU da Ukrajina i Rusija proizvode 30 odsto svetskog izvoza pšenice i 80 odsto semena suncokreta. Ukrajinski izvoz pšenice će pasti za 25 miliona tona ove godine, kazao je Sijarto.

"Zbog rata će se oko 400 miliona ljudi suočiti sa nestašicom hrane", naglasio je on.


izvor

[Dreadnought]

Ruski ambasador: Međuvladini kontakti između Rusije i Finske zamrznuti


Skoro svi međuvladini i medjuresorni kontakti Rusije i Finske prekinuti su na inicijativu Helsinkija dok pretnju Rusiji ne predstavlja pristupanje te države u NATO-u već moguće razmeštanje infrastrukture i teškog naoružanja alijanse tamo, izjavio je ruski ambasador u Finskoj Pavel Kuznjecov.

„Poslednjih meseci naši finski donedavno dobri prijatelji učinili su sve da ogroman potencijal bilateralne saradnje akumuliran tokom proteklih decenija na svim nivoima i u svim oblastima praktično prestane da postoji. Na inicijativu Finaca, praktično svi međudržavni i međuresorni kontakti su zamrznuti“, rekao je on.

Pored medjuvladinih kontakata, prema Kuznjecovu, bilateralna trgovinsko-ekonomska saradnja zemalja je u kolapsu, finski biznis napušta rusko tržište, a ruski biznis se „sistematski istiskuje iz Finske“.

„Prestali su svi projekti i veze u nauci, obrazovanju, kulturi i sportu. Prekinuti su kontakti regiona, gradova pobratima, javnih organizacija. Dakle, nema šta da se pogorša, sve se već pogoršalo“, izjavio je ruski diplomata.

Kuznjecov je rekao da formalno pristupanje Finske NATO-u ne predstavlja ozbiljnu pretnju po bezbednost Rusije ali da „postoji zabrinutost da bi NATO mogao da stacionira svoje stalne vojne baze ili teško ofanzivno naoružanje i odbrambene sisteme protiv raketa u Finskoj“.

„Rusija će tada morati da preduzme odgovarajuće mere kao odgovor kako bi sačuvala svoju bezbednost“, rekao je on.

Ruski diplomata je rekao da očekuje da će finsko političko i vojno rukovodstvo „suviše dobro razumeti da ovakvi događaji ne bi bili u najboljem interesu Finske“ i postavio pitanje da li će Fincima biti dozvoljeno da donose nezavisne odluke o sopstvenoj bezbednosti kao država po ulasku u NATO.


izvor

[Dreadnought]

Češka, koja trenutno predsedava EU, predlaže da se preispita strategija odnosa sa Rusijom


Jan Lipavski, ministar spoljnih poslova Češke, koja predsedava Savetom EU, rekao je da je u vezi sa agresijom Rusije na Ukrajinu Briselu potrebna nova dugoročna strategija za odnose sa Moskvom, prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na ČTK.

Govoreći pred sastanak šefova spoljnopolitičkih resora država EU u ponedeljak, Lipavski je rekao da su sadašnji principi na kojima se zasnivaju evropsko-ruski odnosi zastareli.

„Moramo da uzmemo u obzir novu realnost ruskog neprijateljstva i da budemo spremni da se branimo od ruske pretnje“, rekao je šef češkog ministarstva spoljnih poslova i dodao da će ovo pitanje biti detaljnije razmotreno na neformalnom sastanku u avgusta.

Kako je saopšteno, ministri spoljnih poslova EU u ponedeljak su se složili da odvoje još 500 miliona evra za vojnu pomoć Ukrajini.

Podsetićemo da je Evropska unija odobrila najnoviju verziju strategije za odnose sa Rusijom u junu 2021. godine. Strategija se zasniva na tri principa: protivdejstvu, odvraćanju i interakciji.


izvor

[Dreadnought]

Bivši pukovnik američke vojske Mekgregor: Bajden gubi u bici za Ukrajinu


Problem za NATO je što ekonomske teškoće izazvane američkim sankcijama Moskvi prete Evropi ekonomskim armagedonom. Jedina stvar koja pada brže od Bajdenovog rejtinga su američka i evropska ekonomija, rekao je penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor.

Prema Mekgregorovom mišljenju, nemački kancelar razume da će, ako on u Evropi bude predvodio pokret za prekid vatre u Ukrajini, evropska podrška NATO-u i Bajdenovom neuspešnom ratu sa Rusijom brzo propasti.

U članku se napominje da je politika Sjedinjenih Država opasna. Amerikanci i Evropljani su „već ljuti na svoje plašljive i neupućene” vođe.


izvor

[Dreadnought]

NATO je zaustavljen u Ukrajini, inače bi bilo rata?


NATO bi pokrenuo rat protiv Rusije, uzevši kao izgovor Krim, da nije bio zaustavljen u Ukrajini, izjavio je verski lider Irana Ali Hamnei.

On je to rekao tokom razgovora sa predsednikom Vladimirom Putinom u Teheranu.

"Rat je surova i složena kategorija i Islamskoj Republici nije nimalo drago što zbog njega obični ljudi pate, ali u slučaju Ukrajine, da niste preuzeli inicijativu, druga strana bi sama izazvala rat ", izjavio je ajatolah Hamnei.

Kako je naveo, NATO je opasna organizacija i Zapad je kategorički protiv jake i nezavisne Rusije.

"Kada je NATO-u otvoren put, ova alijansa ne poznaje granice. Da nije zaustavljena u Ukrajini, posle izvesnog vremena bi pokrenula isti takav rat, uzevši kao izgovor Krim ", zaključio je on.


izvor

[Dreadnought]

Kadirov: "Sledeća je Poljska"


Šef Čečenije Ramzan Kadirov govorio je o izradi "velikih" planova za demilitarizaciju zemalja NATO-a, od kojih će prva, posle zauzimanja Kijeva, biti Poljska.

On je postavio video sa svojim pomoćnikom, komandantom specijalnog odreda Ahmat Apti Alaudinovim, koga je, prema Kadirovu, konačno uspeo da upozna.

"Planovi su grandiozni. Već razvijamo plan za demilitarizaciju zemalja NATO-a, a prva na redu nakon zauzimanja Kijeva je Poljska", napisao je Kadirov na svom Telegram kanalu.


izvor

[Dreadnought]

Podmornica Ruske Federacije, sposobna da nosi hipersonične rakete, uplovila je u vode Danske


Oružane snage Danske izvestile su u ponedeljak uveče da je ruska podmornica „Severodvinsk“ uplovila u danske teritorijalne vode – sposobna je, posebno, da nosi savremene ruske nadzvučne rakete „Cirkon“, prenosi „Evropska istina“.

„Ruska podmornica „Severodvinsk“ trenutno plovi unutrašnjim vodama Danske sa dva broda za pratnju. Prolaz planiraju i kontrolišu Oružane snage Danske“, navodi se u saopštenju Oružanih snaga Danske na Tviteru.

Dodali su da je „Severodvinsk” otišao u Sankt Peterburg da učestvuje u obeležavanju dana Ratne mornarice Rusije.

Kako navodi The Barents Observer, ovo je prvi put da je ruska nuklearna podmornica, sposobna da nosi hipersonične rakete, uplovila u vode Baltičkog mora. Ne zna se da li sada postoje takve rakete na „Severodvinsku”.

Ranijih godina nuklearne podmornice koje je trebalo da učestvuju u paradi za dan Ratne mornarice Rusije plovile su duž obale Norveške – verovatno zato što tada nisu bile u stanju visoke borbene gotovosti.

Rusija je porinula podmornicu Severodvinsk 2013. godine. Postala je vodeći brod nove klase podmornica Jasen. Brod od 139 metara opremljen je jednim nuklearnim reaktorom. Iz njega su 2021. godine prvi put lansirane hipersonične rakete Cirkon.

Dansko ministarstvo spoljnih poslova je u junu saopštilo da je ruski ratni brod dva puta narušio danske teritorijalne vode.


izvor

[Dreadnought]

Putin šalje "Bele labudove", pratili ih MiG-ovi; "Nuklearna" poruka zapadu?


Predsednik Rusije Vladimir Putin poslao je dva nadzvučna bombardera Tu-160 iznad Barencovog, a letelice su sposobne da nose nuklearno naoružanje.

Kako tvrde zapadni mediji, avioni su upućeni severno od Norveške, Finske i Švedske. Borbeni avioni MiG-31 ispratili su bombardere Tu-160, nazvane "Beli labudovi", u misiji koja je trajala više od sedam sati, javlja "Dejli mejl".

Do preleta je došlo u vreme kada je Putin stigao u Teherana, a povodom ovog "manevra" oglasilo je i rusko ministarstvo odbrane.

"Svi letovi aviona ruskih vazduhoplovnih-svemirskih snaga sprovode se u strogom skladu s međunarodnim pravilima korišćenja vazdušnog prostora", stoji u saopštenju.

Tu-160 je teški strateški bombarder sposoban za nadzvučni let i dizajniran je za izvođenje nuklearnih i konvencionalnih napada na ojačane vojne ciljeve ili one u udaljenim područjima. Može da nositi nuklearne i hipersonične projektile, kao i konvencionalne bojeve glave, ali mora da bude u pratnji borbenih aviona, jer nema odbrambeno oružje.

"Dejli mejl" tvrdi da su ruski predsednik Vladimir Putin i dr. predstavnici zvanične Moskve u nekoliko navrata upozorili Finsku i Švedsku na podnošenje zahteva za članstvo u NATO.


izvor

[Dreadnought]

"Sankcije Rusiji treba da budu bolne"


Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda rekao je danas da, dok Rusija nastavlja svoj rat u Ukrajini, svetska zajednica treba da dodatno pooštri sankcije.

Kao i da odseče Rusiju od globalnih lanaca snabdevanja i odvoji je od tehnološkog napretka.

"Sankcije treba da budu bolne, efikasne i neizbežne", rekao je Nauseda posle razgovora sa bivšom potpredsednicom Evropskog parlamenta, a sada članom Evropske komisije Mejrid Mekginis, preneo je litvanski "LRT".

Lider Litvanije je naglasio da je neophodna saradnja sa trećim zemljama kako bi se sprečilo zaobilaženje sankcija.

Prema rečima predsednika, liderstvo Evropske komisije u ovoj stvari je izuzetno važno, preneo je sajt prm.ua.


izvor

[Dreadnought]

COREPER odobrio nove sankcije Rusiji


Komitet stalnih predstavnika vlada država članica pri Evropskoj uniji (COREPER) odobrio je detalje sedmog paketa sankcija Rusiji.

„Sedmi paket je. U Coreperu EU smo upravo odobrili novi paket sankcija Rusiji, uključujući zabranu zlata, novu kontrolu izvoza, zamrzavanje imovine Sberbanke, više od 50 novih pojedinaca i entiteta, uključujući političare, vojne vođe, oligarhe, propagandiste“, rekao je Arnoldas Pranckevičius , objavio je na Tviteru stalni predstavnik Litvanije pri EU.

Ranije je Evropska komisija objavila sedmi paket sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu. Ovaj paket kombinuje sankcije EU sa sličnim merama koje su uveli partneri EU iz G7. Takođe će ojačati zahtjeve za izvještavanje kako bi se uvela stroža kontrola poštivanja zamrzavanja imovine Evropske unije za pojedince i subjekte na listi sankcija.

Evropska komisija takođe predlaže produženje sadašnjih sankcija EU za šest meseci, do njihove sledeće revizije krajem januara 2023.


izvor