Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Skandalozan predlog Letonije: Izopštite ih, skroz


Predsednik Letonije saopštio je da bi sve etničke Ruse koji žive u njegovoj zemlji, a koji nisu lojalni letonskoj vladi, trebalo izolovati iz društva.

Govoreći o pozitivnim i negativnim posledicama konflikta u Ukrajini po njegovu zemlju, predsednik Letonije Egils Levits istakao je da je trenutno goruće pitanje “deo ruskog društva koji nije lojalan državi u kojoj žive”.

"Naš zadatak je da se time pozabavimo i da te ljude izolujemo iz društva", preneo je njegove reči litvanski nacionalni emiter LSM.

To bi, kako kaže, bio negativan efekat rata u Ukrajini po Letoniju, a pozitivan bi bio taj što je porastao patriotizam i nacionalizam kod njegovih sunarodnika, kao i svest o tome kolika je cena da se očuva mir.

Raša tudej podseća da je letonska vlada ranije donela odluku da ukloni nekoliko spomenika iz sovjetske ere, uprkos oštrom protivljenju ruske nacionalne manjine koja živi u Letoniji.

Prilikom rušenja jednog takvog spomenika pripadnici ruske nacionalne manjne organizovali su protest, tokom kog je došlo i do manjih incidenata zbog kojih je privedeno 14 osoba.

Protest je održan zbog rušenja spomenika u Parku pobede u Rigi, koji je postavljen 1985.


izvor

[Dreadnought]

Spomenik Oslobodiocima Rige je uništen, policija je privela 14 meštana jer su donosili cveće, pokušavajući da zapale sveće u znak sećanja na poginule, policija je protiv njih pokrenula krivične prijave. U borbama za oslobođenje Letonije poginulo je 150.000 sovjetskih vojnika

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Premijerka Estonije: Ruski turisti predstavljaju pretnju bezbednosti


Premijerka Estonije Kaja Kalas smatra da ruski turisti koji mogu da uđu na teritoriju Evropske unije predstavljaju bezbednosnu pretnju, budući da ne postoji mogućnost da se svi provere u uslovima rata punog razmera u Ukrajini.
Kako prenosi „Evropska istina“, Kalas je ovo rekao u intervjuu za Skaj njuz u sredu.

„Samo Finska, Estonija i Letonija imaju kopnene granice sa Rusijom. Tako da mi zapravo nosimo ovaj teret. Problem je što ne možemo da proverimo sve turiste koji dolaze i vide da predstavljaju bezbednosnu pretnju“, rekla je ona.

Premijerka Estonije je ponovila mišljenje da putovanje u EU nije ljudsko pravo, već privilegija.

I dok vaša zemlja vodi rat protiv Ukrajine, građani ove zemlje su takođe odgovorni za postupke svoje zemlje“, dodala je ona.

„Zbog toga zabrana viza može da utiče na to da će se ovaj rat završiti, jer samo 10 odsto ruskih državljana zapravo putuje u inostranstvo, a oni su iz Moskve i Sankt Peterburga. Tako da ovi ljudi takođe imaju uticaj na odluke Kremlja, a oni su iz Moskve i Sankt Peterburga. „Kalas veruje..

Kao što znate, na sastanku 31. avgusta ministri spoljnih poslova Evropske unije će razgovarati o viznim ograničenjima za Ruse u pozadini rata u Ukrajini.


izvor

[Dreadnought]

Bugarska neće podržati ideju o obustavi izdavanja viza ruskim državljanima


Bugarska neće podržati ideju o obustavi izdavanja viza ruskim državljanima za ulazak na teritoriju EU.

Ovo je postalo jasno iz izjave privremenog zamenika ministra spoljnih poslova Kostadina Kodžabaševa.

On je izjavu dao povodom predstojećeg neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU na kojem će biti razmotren predlog Češkog predsedavanja Savetom EU za raskid sporazuma o olakšanju izdavanja viza potpisanog između Ruske federacije i EU.

Bugarska će podržati onu vrstu suspendovanja sporazuma, koja se odnosi jedino na olakšanje izdavanja viza, ali ne i punu zabranu izdavanja viza ruskim državljanima.

Ovo pitanje nije na dnevnom redu, kazao je Kodžabašev.


izvor

[Dreadnought]

Poljaci optužili Beloruse da su srušili spomen-obeležje na kome se nalaze grobovi poljskih boraca otpora


Poljska vlada je danas navela da su vlasti u susednoj Belorusiji srušile spomen-obeležje na kome se nalaze grobovi poljskih boraca otpora.

Oni su poginuli boreći se sa sovjetskim vojnicima tokom Drugog svetskog rata.

Portparol poljskog ministarstva spoljnih poslova Lukaš Jasina napisao je na svom ;Tviter nalogu da se "varaju oni koji misle da se ljudsko sećanje na heroje može iskoreniti. Režim će platiti za ta dela varvarstva".

Optužba, zasnovana na izveštajima poljske manjine u Belorusiji, usledila je dan nakon što je poljska vlada saopštila da ruši spomenik vojnicima sovjetske Crvene armije u jugozapadnoj Poljskoj. Iz Belorusije još nema komentara, a nije ni jasno da li je razvoj događaja povezan.

Belorusija je od početka jula uništila dva poljska ratna groblja. Minsk je preduzeo oštre korake protiv poljske manjine, hapseći njene lidere, otkako je Poljska podržala opoziciju protiv predsednika Aleksandra Lukašenka.

Poljska se takođe pridružila međunarodnim sankcijama Belorusiji zbog njene uloge u ratu Rusije protiv Ukrajine.


izvor

[Dreadnought]

U Letoniji srušen još jedan spomenik Crvenoj armiji


Letonija je srušila još jedan spomenik iz sovjetske ere podignut u znak sećanja na pobedu Crvene armije nad nacističkom Nemačkom. Radnici su 25. avgusta srušili 80 metara visoki obelisk, koji je pao u obližnje jezero u središtu Rige. Letonski parlament izglasao je odobrenje rušenja spomenika u Parku pobede u maju ove godine.


izvor

[Prvačić]

Ostaje da se vidi šta će biti sa Katinom.

[dark-bullet]

Ostaje da se vidi šta će biti sa Katinom.

Kako, šta? Pa Rusi će opet obnoviti stajalište, da su za Katin odgovorni nacisti i ne Sovjeti, tj. oni.

[Prvačić]

Mislim na spomenobilježije.

[Brok]

Ruska vojska spremna: Putin će ih lično voditi

21.10.2022.

"Nuklearne" vojne vežbe ruske armije "Grom 2022" trebalo bi da budu održane ovih dan, kako su preneli zapadni mediji.

Međutim, za sada nije jasno da li je to zaista tako. Podsetimo, slične vežbe održane su samo nedelju dana pre početka ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, iako zapadni mediji najavljuju skori početak vojne vežbe, Rusija, prema utvrđenom dogovoru, još nije obavestila SAD o početku manevra, što je dužna da uradi.

Prokremljanski portal Gazeta.ru piše da su 17. oktobra u Belgiji, Velikoj Britaniji i Severnom moru počeli "Stedfast podnevni manevri nuklearnih snaga NATO-a, u kojima učestvuju snage 14 država članica“, pa, dodaju, "Zapad očekuje od Rusije da odgovori svojim vežbama strateških nuklearnih snaga“.

Manevre će lično "voditi" Vladimir Putin. Vojne vežbe, prema zapadnim obaveštajnim podacima, odvijaće se u vodama Barencovog i Karskog mora, gde je, kako piše Njuzvik, tzv. torpeda "sudnjeg dana“ – Posejdoni, kojima su opremljene ruske nuklearne podmornice. Vežba bi trebalo da traje nekoliko dana i obuhvatila bi područje od norveškog poluostrva Varanger do arhipelaga Novaja zemlja u Arktičkom okeanu.


Vanredne okolnosti

Međutim, zanimljivo je da estonski portal na ruskom jeziku Postimees.ee prenosi da, prema nekim njihovim podacima, vežba neće biti održana „u punom obimu“ jer navodno unutar Kremlja postoji oklevanje da se to uradi upravo u trenutku kada Vladimir Putin preti mogućim taktičkim nuklearnim napadom na Ukrajinu održana je jedna takva vežba.

Postimees.ee navodi reči bivšeg profesora međunarodnih odnosa sa Moskovskog instituta Valerija Solovjova, koji kaže da je u okviru vežbe trebalo da budu izvedene „dve eksplozije sa nuklearnim punjenjem” – jedna na dnu Barencovog reke. More a drugi na podzemnom poligonu u Arhangelsku.

Solovjov, međutim, tvrdi da se to neće dogoditi i da je toga svestan i Putin jer je reč o „vanrednim okolnostima” zbog kojih je to odloženo. U vanrednim okolnostima, smatra se nuklearnom pretnjom o kojoj se u Rusiji stalno govori.

"NATO ima svoje planove, mi imamo svoje. Odgovori na vojne vežbe rivala su uobičajena stvar", rekao je za Gazeta.ru Igor Korotčenko, urednik časopisa Nacionalna odbrana.

Dodaje da u ovoj situaciji niko nikome ne preti, a koliko je neko spreman i obučen pokazuju manevri. Korotčenko smatra da je međunarodna situacija napeta zbog ruske "specijalne operacije u Ukrajini" i američkog mešanja u nju, a da nije toga, to bi bile "obične vojne vežbe" i ništa drugo. On smatra da je to više politička nego vojna tenzija.

Izvor