Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[kumbor]

Ej bre, ovo je opasno. B-52 i B-2 na istom aerodromu. Ako se neko igra, suviše se zaigrao.

[lovac]

Ej bre, ovo je opasno. B-52 i B-2 na istom aerodromu. Ako se neko igra, suviše se zaigrao.

Ili, - ni B-2 više nije onolika tajna kakva je bila nekada .... trošena roba - pala cena!

[Boris P]

Rusi se raduju.

Oće da budu na prvom mestu Srbi su "sprali" samo jedan a oni sad oće da udare dva raboša  

[MOTORISTA]

Ruski borbeni avion približio se na tri metra američkom iznad Baltika
CNN   12.06.2015.

Ruski borbeni avion velikom brzinom na svega tri metra rastojanja leteo je pored američke vojne letelice iznad Baltika, rečeno je Si-En-En-u u Pentagonu.

Kako je navedeno iz Pentagona, ruski avion je 30. maja leteo pored američke izviđačke letelice na istoj visini, da bi se iznenada odvojio, zaklonio američku letelicu, a potom napustio to područje. Američki pilot nije preduzeo nikakav manevar izbegavanja, a vojni zvaničnici nisu mogli da kažu da li je Rusiji upućena protestna nota. Ovaj bliski susret dogodio se nekoliko nedelja posle inicidenta kada je na rutinskom letu američki izvuđački avion RC-135U presretnut od strane ruskog lovca "suhoja 27", što je ocenjeno kao "opasno i neprofesionalno", preneo je Si-En-En. Ranije ovog meseca, američka mornarica objavila je video-snimak "suhoja 24" kako proleće sa desne strane američkog razarača "USS Ros" u Crnom moru. Prema rečima zvaničnika iz Pentagona, ruski avion nije bio naoružan i ceo slučaj se tretira kao rutinski. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je ranije da su avioni Alijanse 2014. godine više od 400 puta presreli ruske letelice u blizini granica zemalja članica te vojne organizacije.

Izvor: www.blic.rs

[kumbor]

Prišao mu na deset fita, ma dajte, nismo deca!

[Boris P]

 

[ssekir75]

у страху су велике очи 

[duje]

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://www.slobodnadalmacija.hr/default.aspx

Pentagon spreman rasporediti teško naoružanje na Baltiku i u istočnoj Europi

Pentagon bi mogao rasporediti tenkove, oklopne transportere i drugo teško naoružanje za oko 5000 vojnika u nekoliko baltičkih i istočnoeuropskih država kako bi odvratio moguću rusku agresiju, objavio je u subotu The New York Times.

Pozivajući se na američke i savezničke dužnosnike, list navodi da će, bude li prijedlog odobren, to biti prvi put od Hladnog rata da Washington razmješta teško naoružanje u novim članicama NATO-a u istočnoj Europi koje su nekada bile dijelom sovjetske sfere utjecaja.

Prijedlog bi trebao biti odobren prije sastanka ministara obrane NATO-a u Bruxellesu ovaj mjesec, navodi list, pozivajući se na visoke dužnosnike.

Oprema za oko 150 vojnika po tom bi prijedlogu trebala biti raspoređena u svakoj od tri baltičke republike, Litvi, Latviji i Estoniji, a za oko 750 vojnika u Poljskoj, Rumunjskoj, Bugarskoj i možda Mađarskoj.

[duje]

Još jedan "bliski susret", ovaj put na oko 150m...

Vir: "Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/

OPASAN BLISKI SUSRET Rusi u niskom letu nad NATO-ovim ratnim brodovljem u Baltičkom moru

Pentagon bi mogao rasporediti tenkove, oklopne transportere i drugo teško naoružanje za oko 5000 vojnika u nekoliko baltičkih i istočnoeuropskih država kako bi odvratio moguću rusku agresiju, objavio je u subotu The

Pozivajući se na američke i savezničke dužnosnike, list navodi da će, bude li prijedlog odobren, to biti prvi put od Hladnog rata da Washington razmješta teško naoružanje u novim članicama NATO-a u istočnoj Europi koje su nekada bile dijelom sovjetske sfere utjecaja.

Prijedlog bi trebao biti odobren prije sastanka ministara obrane NATO-a u Bruxellesu ovaj mjesec, navodi list, pozivajući se na visoke dužnosnike.

Oprema za oko 150 vojnika po tom bi prijedlogu trebala biti raspoređena u svakoj od tri baltičke republike, Litvi, Latviji i Estoniji, a za oko 750 vojnika u Poljskoj, Rumunjskoj, Bugarskoj i možda Mađarskoj.

U međuvremenu, CNN je izvijestio da je u četvrtak došlo do novog incidenta između ruskih i NATO-ovih snaga u Baltičkom moru, no Pentagon je o događaju dosad šutio. Kako tvrdi neimenovani izvor u američkom ministarstvu obrane, ruski su izvidni avioni u niskom letu nadletjeli četiri NATO-ova ratna broda, uključujući i američki razarač USS Jason Dunham. Sa spomenutog je razarača ruski prelet navodno i snimljen, no video zasad nije dostupan.

Prema izvoru u Pentagonu, Dunham je plovio u društvu po jednog britanskog, francuskog i njemačkog ratnog broda kada se ruska patrolna letjelica nepoznatog tipa spustila na visinu od oko 150 metara. 'Ne možemo takvo ponašanje nazvati sigurnim i profesionalnim', kazao je neimenovani dužnosnik.

[lovac]

Možeš misliti ... po 150 vojnika u Baltičkim zemljama - da bi odvratili Ruski invaziju!!!

Ja zaista ne mogu da ruzeme ovu novu vojnu strategiju i taktiku. Pa koliko vojnika pod oružjem imaju Baltičke države, pa da bi im ovoliko NATO amerikanaca značilo znatnu podršku?

[ssekir75]

колико се ja сећам, напад на нечију војску, ма где се налазила, сматра се нападом на ту државу, тако да итекако има смисла распоређивање те чете на некој тачки на мапи.

[MOTORISTA]

Amerikanci šalju svoje najbolje avione F-22 u Evropu
V. Filipović   16.06.2015.

Američki sekretar ratnog vazduhoplovstva Debra Li Džejms nije isključila mogućnost da SAD pošalju svoje najbolje borbene avione, F-22 "reptor" u Evropu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Džejmsova je trenutnu situaciju sa Rusijom nazvala "najvećom pretnjom na svetu". "Ovo je samo početak. kako vreme bude prolazilo, viđađete još mnogo različitih manevara. Najveća pretnja koju sada imam na umu jeste Rusija sa svojim vojnim aktivnostima. Upravo zbog toga sam došla u Evropu" rekla je Debra Li Džejms novinarima u Parizu, i dodala da "ne vidi nijedan razlog zbog čega najnovija, peta generacija F-22 aviona ne bi mogla da bude stacionirana u Evropi". Nakon Francuske, sekretar američkog ratnog vazduhoplovstva posetiće i ostale članice NATO alijanse - Britaniju, Poljski, Kipar, Italiju i Nemačku.

F-22 "Reptor" je prvi borbeni avion pete generacije na svetu, koji je uveden u operativnu upotrebu. Avion može da leti brže od brzine zvuka na baznom potisku, bez uključivanja dopunskog sagorevanja motora. U tom režimu može dugotrajno da krstari, u zadacima dežurstva. Osnovna namena "Reptora" je postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru, a sekundarno mu je dejstvo po ciljevima na tlu (zemlja / more) i elektronsko ratovanje. "Reptora" karakteriše sposobnost letenja na izuzetno velikim visinama i brzinama. Na njemu je primenjena najsavremenija tehnologija aerodinamičkog oblikovanja, gradnje motora, visok odnos potisak / masa, sofisticirana elektronska i druga oprema, sistem upravljanja, savremena integracija avionskih sistema i više tehnologija za smanjenje uočljivosti i mogućnosti otkrivanja senzorima, sa Zemlje i iz vazduha. Rekorder je po ceni i po troškovima operativne upotrebe, po času leta. Nekoliko država poput Japana, Australije i Izraela, pokazalo je želju za kupovinom Raptora. Američki Kongres je stavio zabranu na njegov izvoz, čak i svojim pouzdanim saveznicima.

Izvor: www.blic.rs

[torpedo011]

ДОСИЈЕ: КОЛИКО ЈЕ ЈЕДИНСТВЕН НАТО
Америка за војну акцију, Европа за преговоре

Пентагон спреман да пошаље тешко наоружање за више од 5.000 војника у балтичким земљама, што би био први пут од хладног рата да САД стационирају тешку војну опрему у новим чланицама НАТО-а у источној Европи

Док слушате предизборне говоре америчког председничког кандидата републиканца Џеба Буша, који руског председника Владимира Путина назива силеџијом и коме „прети” да ће, уколико постане председник САД, његова земља „интензивније одговорити на агресију Русије у Украјини и истоку Европе” – помислите да је то само предизборна кампања.

Ако је било имало сумње у изворе који су за јучерашњи „Њујурок тајмс” рекли да се Пентагон спрема да пошаље тенкове, пешадијска возила и друго тешко наоружање у балтичке и источноевропске земље – после потврде да Пољска већ најмање месец дана преговора о томе са САД – више је нема.

Јуче је, наиме, пољски министар одбране Томаш Шемоњак рекао да Пољска води преговоре са САД о размештању америчког тешког наоружања на свом тлу. „Водимо такве преговоре с Вашингтоном. О томе сам разговарао током своје последње посете у САД, 19. маја, с америчким колегом Ештоном Картером”, рекао је Шемоњак за агенцију ПАП, реагујући на чланак у „Њујорк тајмсу” о размештању америчког тешког наоружања у земљама источне Европе. Он је додао да су САД обећале да ће ускоро бити донета одлука о томе.

Позивајући се на америчке и званичнике савезника САД, лист је навео да би то, у случају да се предлог одобри, било учињено како би „одвратило могућу руску агресију у Европи”.

Према поузданим изворима овог листа, очекује се да ће предлог одобрити амерички секретар за одбрану Еш Картер и Бела кућа пред састанак НАТО министара у Бриселу овог месеца. То би био први пут од хладног рата да САД стационирају тешку војну опрему у новим чланицама НАТО-а у источној Европи, које су некада биле део Совјетског Савеза.

Предлог предвиђа да опрема довољна за око 150 војника буде ускладиштена у свакој од три балтичке државе – Литванији, Летонији и Естонији, док ће опрема довољна за потребе батаљона од око 750 војника бити стационирана у Пољској, Румунији, Бугарској и можда Мађарској.

Само неколико дана по објављивању великог истраживања јавног мњења у кључним земљама чланицама НАТО-а, испоставило се да трећи Буш, који је у трци за председника, говори управо оно што већина Американаца жели да чује и што администрација чини.

Наиме, према истраживању америчког института за испитивање јавног мњења „Пју”, које је објављено прошле недеље, управо су Американци најрасположенији за војну акцију уколико би Русија напала неку чланицу НАТО-а или савезничку државу.

Европа није за рат

Анкетом је обухваћено више од 11.000 грађана у осам земаља чланица НАТО-а: САД, Великој Британији, Канади, Француској, Немачкој, Италији, Пољској и Шпанији, као и у Украјини и Русији.

Једино јавност у САД и Канади у натполовичном проценту мисли да би њихове земље требало да предузму војну акцију. На питање да ли НАТО треба да употреби војну силу да би одбранио савезничку земљу ако би је напала Русија, 56 одсто Американаца је одговорило потврдно и 53 одсто Канађана, док толико, па и више, Немаца (58 одсто) сматра да не би требало да интервенишу. Напротив, војну интервенцију у Немачкој би подржало само 38 одсто испитаника.

Нису само Немци мање „ратоборни” од грађана са северноамеричког континента. И остали Европљани би у односу на војну дали предност слању економске помоћи, конкретно, у случају Украјине.

Од Американаца су само Италијани били мање склони да пошаљу економску помоћ у Украјину – њих 62 одсто, док су највољнији за слање економске помоћи били Пољаци и Шпанци – чак 77 одсто.

Слање оружја

Ако америчка администрација усвоји предлог о слању наоружања у балтичке земље, односно у близину границе са Русијом, показаће се да за то има подршку својих грађана, јер су на питање о слању оружја украјинској влади у Кијеву опет највећу подршку дали Американци (46 одсто) и Пољаци (50 одсто). У свим осталим земљама савезницама мало њих верује да би НАТО требало да пошаље војну помоћ украјинској влади. Ова мера јако ниско котира, посебно међу Немцима (19%), Италијанима (22%) и Шпанцима (25%).

Уз то, ако се изузму Пољаци, тек се мање од трећине изјаснило за пооштравање санкција Русији. Ипак, већина јавности жели да задржи санкције на постојећем нивоу (49%), док је за смањење 15 одсто.

Као што се види из досадашњих одговора грађана на питања поводом ситуације у Украјини, не изненађује чињеница да је подршка НАТО савезу у Немачкој 2015. године евидентирана на 55 одсто, што је за готово 20 одсто ниже у односу на 2009, када је износила 73 одсто. У истраживању је наведено да је овакав резултат последица тога што Немци у источном делу Немачке имају више него двоструко веће поверење у руског председника него грађани западне Немачке.

Јавност чланица НАТО-а сматра да би Украјини требало у актуелној кризи послати економску помоћ, али с изузетком Немачке и Италије, већина сматра да би Украјина требало да постане чланица НАТО-а.

Међутим, друге мере за решавање кризе добијају много слабију подршку међу овим савезницима, или бар показују већу поделу. Око половине Немаца (54 одсто), Француза (53) и Италијана (47) се противи могућности да се Украјина придружи ЕУ, док подршку дају Шпанци (65), Пољаци (60) и Британци (53).

Нека, доћи ће САД

Занимљиво је да многе савезничке земље нису вољне да подрже кључни члан Северноатлантског уговора, који подразумева да се напад на једног члана може сматрати нападом на све, те да остале чланице НАТО-а оружаном силом треба да бране нападнутог савезника.

У свим анкетираним државама јавност више воли да мисли да ће САД доћи у одбрану савезника – просечно 68 одсто, него што су вољни да то сами урадe. Иво Далдер, бивши амерички амбасадор у НАТО-у и председник „Чикаго глобал аферса”, закључио је за „Њујорк тајмс” да ће „озбиљан напор захтевати да НАТО убеди своју јавност о потреби да се, уколико буде потребно, припреме за одвраћање руског напада”.

Истраживање је само потврдило у јавности присутну сталну забринутост балтичких земаља које траже заштиту од НАТО-а потенцијалног од руског мешања.

--------------------------------------------------------------------------------

Колико је коме Русија крива

Просек од 39 одсто јавности у чланицама НАТО-а сматра да је Русија главни кривац за сукоб у Украјини, док су на удаљеном другом месту проруски сепаратисти из Доњецка и Луганска, за које 18 одсто испитаника верује да су започели рат.

Истраживање је показало да оштре разлике у Северноатлантској алијанси постоје и у погледу тога колико је Русија претња по суседне државе, изузимајући Украјину, како је наведено у питању. Од свих анкетираних, Пољаци су највише узнемирени – 70 одсто њих каже да је Русија велика војна претња, за њима следе Американци с 59 одсто, па Британци са 53 одсто.

Немачка, која предводи мировни споразум, сасвим је на другом крају спектра: само 38 одсто Немаца је рекло да је Русија опасност за суседне земље, а само 29 одсто окривило је Русију за насиље у Украјини. Мали број свих анкетираних мисли да је украјинска влада крива за рат, као и западне земље, али је отприлике четвртина одговорила да не зна ко је крив.

Позитиван утисак о председнику Русије Владимиру Путину наставља да расте током сукоба у Украјини, показало је истраживање. Али само у Русији. Знатна већина Руса одобрава начин на који Путин решава унутрашња и међународна питања. Ова подршка се одржава упркос томе што су Руси, у односу на 2014. годину, незадовољнији актуелном економском ситуацијом.

Између 80 и 90 одсто, од око 1000 анкетираних грађана Русије, одобрава како Путин води међународну политику, односно како одржава односе с Кином (90 одсто), САД (85), Украјином (83), ЕУ (82), док подршка опада на питањима енергетске политике (73), економије (70) и корупције (62).

Процентуално најоштрија критика је исказана по питању на који се начин руски председник бори против корупције (29 одсто), економије (23), енергетске политике (14), а незадовољних односима с Украјином је 13 одсто, ЕУ 11 одсто, а САД 10 одсто.

Америчка агенција је дошла до резултата да је руски национализам све време на високих 63 процента – „оних који имају позитивну слику о својој земљи” – што је за 34 процента више него 2013, и 12 одсто више него у протеклих 12 месеци. Поред тога 69 одсто Руса сматра да је лоше што се распао Совјетски Савез, а 61 одсто сматра да делови других земаља заиста припадају Русији.

Криза у Украјини је само додатно продубила обостране анимозитете између Русије и Запада. Само једна четвртина анкетираних јавности у НАТО земљама сада имају позитиван став према Русији. А само 12 одсто Руса дају позитивну оцену.

Најгору слику о Русији имају Пољаци: само њих 15 одсто осећа наклоност. Сличан однос имају и Британци (18), а „најнаклоњенији” су Французи с 30, иза њих су Немачка и Италија с по 27 одсто.

Путин у земљама НАТО-а одувек има низак рејтинг и у последњим годинама је додатно пао. Врх популарности је имао 2003. године, када је 75 одсто Немаца имало поверења да он води добру међународну политику, 54 одсто Канађана, 53 одсто Британаца, 48 одсто Француза, 44 одсто Италијана и 41 одсто Американаца.

Данас, просечно мање од четвртине испитаника има поверење у његово вођство, од тога најмање Шпанци (6) и Пољаци (9). У свим земљама ови показатељи су знатно нижи него у 2014. години.

Руски позитиван став према САД и Европској унији је такође пао за више од 30 процентних поена од 2013. године, пре почетка кризе. Половина Руса је рекла да је НАТО главна војна претња за њихову нацију. И Руси се у огромном броју (83 одсто) противе да Украјина постане чланица НАТО-а, а за улазак ове земље у ЕУ је мање неслагање, али ипак натполовично – 68 одсто.

--------------------------------------------------------------------------------

НАТО подржава Украјину, али Украјинци желе више

Америчку истраживачку агенцију занимало је и шта мисле сами Украјинци о тренутној ситуацији, могућим видовима помоћи и начинима да се пронађе решење.

Како је наведено, упркос озбиљним безбедносним ризицима у Украјини, истраживачи су успели да разговарају с грађанима у свим регионима (што по њиховој процени чини око 80 одсто становништва), изузев области Доњецка и Луганска, односно Донбаса који је под контролом проруских снага и Крима, који се после референдума припојио Русији.

Скоро већина (47 одсто) Украјинаца изражава подршку преговорима с „побуњеницима” и Русијом, али да Донбас остане у саставу Украјине. Отприлике, око четвртина (23 одсто) сматра да је употреба војне силе у борби против сепаратиста најбољи начин да се оконча сукоб на истоку.

Националне разлике у вези с преговорима и жељеним исходом показале су се и у истраживању као доминантне. Док већина Украјинаца ван Донбаса и Крима каже да Луганск и Доњецк треба да остану део Украјине, било у истом статусу у односу на владу у Кијеву као пре сукоба (51 одсто) или са добијањем веће регионалне аутономије (33 одсто), с друге стране, већина испитаника анкетираних у Русији сматра да ове две области треба да се отцепе, било да постану независне државе (35 одсто) или део Русије (24 одсто).

Већина Украјинаца који живе изван Донбаса и Крима подржава пријем економске помоћи од западних земаља (71 одсто), улазак у ЕУ (67 одсто) и пооштравање санкција према Русији (65). Такође, више од половине, али за готово 20 процената мање од оних који мисле да је довољна економска помоћ, жели да НАТО у Украјину пошаље војну помоћ (54 одсто) и да се Украјина придружи НАТО-у (53 одсто).

Украјинци на западу су много расположенији да Украјина уђе у НАТО (68 одсто), него они на истоку (34), при томе се мисли на источни део Украјине без Донбаса, односно крајњег истока земље. Готово исти однос је заступљен и поводом примања војне помоћи (66 одсто је „за” у западној, а 38 одсто у источној Украјини, без Донбаса). Међутим, Украјинци, ни западни ни источни, не желе да се придруже евроазијској економској унији са Русијом (82 одсто на западу и 61 одсто на истоку).

Биљана Митриновић

објављено: 16.06.2015.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

ПОЛИТИКА

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Amerika-za-vojnu-akciju-Evropa-za-pregovore.sr.html

[torpedo011]

Tenkovi SAD uskoro u Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj, ‘zapadni Balkan’ se pakuje u NATO

Savet Srbiji da bazu Jug ponudi NATO snagama za vežbe, ‘pod uslovom da u njima mogu da učestvuju i kosovske snage bezbednosti.
U zemlje istočne Evrope, Poljsku, Rumuniju i Bugarsku, a možda i Mađarsku (pritisak Vašingtona na nevoljnu Budimpeštu čini se da je u toku), dopremiće se uskoro američki tenkovi, borna kola i drugo teško oružje, a ‘zapadni Balkan’, još čvrsto ne pritegnuti ostaci razvaljene Jugoslavij, ubrzano se postrojavaju za NATO – u žurbi SAD da utvrde ofanzivni rov prema Rusiji. Jedna od cigli u tom bedemu je i Srbija, kojoj se bezmalo ‘naučno’ savetuje da, u formi zajedničkog vežbanja, u svojoj bazi Jug ukaže gostoprimstvo NATO paktu i ‘kosovskim oružanim snagama’, te time učini ‘pozitivan doprinos regionalnoj bezbednosti’.

Izneverena američka obećanja

Prvu pojedinost – o vraćanju američkog teškog naoružanja u Evropu, na stacioniranje kao u jeku vojno-političke konfrontacije sa Sovjetima, samo sada na teritoriji bivših saveznika Sovjetskog Saveza prevučenih u blok protiv Rusije, objavio je koncem nedelje Njujork tajms – uz objašnjenje da je reč o ‘odvraćanju mogućne ruske agresije u Evropi’.

Pentagon je nameran da lageruje tenkove, pešadijska borna kola i drugo teško naoružanje ‘za čak 5.000 američkih vojnika u nekoliko baltičkih i istočno-evropskih zemalja’, objavio je list uz pozivanje na američke i NATO zvaničnike. Pomenuto je 1.200 vozila, od čega 250 tenkova M1-A2.

Prebacivanje američkog teškog oružja u neposrednu blizinu Rusije ima za cilj ojačavanje američkih snaga u regionu, što saveznicima SAD treba da ukaže na odlučnost Amerike, a da, istovremeno, bude i ‘jasna poruka Vladimiru V. Putinu da će Sjedinjene Države braniti saveznike najbliže ruskoj granici’, objavio je Njujork tajms. Saveznici na koje se misli uključeni su u NATO 2004, jedva petnaestak godina posle lažnih američkih uveravanja datih Moskvi, da se NATO ni u kakvim okolnostima neće širiti na istok prema Rusiji, ukoliko se ona saglasi sa ujedinjavanjem Nemačke.

Američka odluka o stacioniranju oružja će tek biti formalizovana, međutim, to će biti uskoro jer Vašington postupa po scenariju koji su SAD učinile legitimnim na samitu NATO u Velsu. Uz podršku Poljske i baltičkh država Estonije, Letonije i Latvije, Amerika je ‘podmazala točkove i pritegla čivije’ na kolima prethodno rasklimane alijanse.

Državni udar koji je Vašingtonu pošlo za rukom da izvede u Ukrajini i ruska reakcija na osećaj neposredne ugroženosti zemlje zaposedanjem i prisajedinjenjem Krima, pribavili su Sjedinjenim Državama argument za hladnoratovsku politiku insistiranja na obnovi NATO pakta.

Utvrđivanja bedema protiv Rusije

NATO mehanizam, koji se kontroliše iz Pentagona, omogućuje Americi da o trošku samih Evropljana održi kontinent podređenim i onemogući ekonomske integracione procese Zapada i Istoka. Tokom samo nekoliko godina u periodu koji je prethodio, interesi dve strane izražavani su bujicom novosklapanih ugovora i desetinama i desetinama milijardi dolara dobiti od tih poslova za obe strane, i za članice EU i za Rusiju.

Sve to, presečeno je sekirom koju je Amerika spustila na Ukrajinu. Iskoristila je istorijski strah Poljaka i prema Nemačkoj i prema Rusiji. Nepoverljiva u odnosu na Berlin i Pariz, Amerika je svog najvećeg i najpouzdanijeg evropskog saveznika pronašla u Poljskoj, lako potom ucenivši i Bugarsku i Rumuniju, koje su za nekadšnje sovjetske baze uz Crno more, predate Amerikancima, nagrađene brzim članstvom u Evropskoj uniji.

I to je sada taj, protiv Rusije utvđivan bedem. U Velsu je izglasano da se u vojne baze u tom pojasu dopremi arsenal ovog oružja o kojem je reč – da SAD ne bi moralo da računaju s vremenom potrebnim za dopremu oružja i koncentraciju snaga u slučaju hitnosti.

Predlog Pentagona čeka na formalno odobrenje državnog sekretara SAD za odbranu. Očekuje se da će to biti pre sastanka ministara NATO do kraja ovog meseca u Briselu. Dakle, odmah.

“Postrojavanje”  zapadnog Balkana uz američku stranu

‘Tenkovi na terenu ozbiljan su marker čak i kada u njima nema ljudi’, komentarisao je za NT Mark Galeoti, stručnjak za Rusiju, profesor na njujorškom univerzitetu. Galeoti tumači da je reč o političkoj odluci. Rusiji se šalje signal ‘da je crvena linija blizu’, citiran je.

Saglasno istom planu, po jedna četa od 150 američkih vojnika stacioniraće se u Estoniji, Letoniji i Litvaniji, a po oko 750 vojnika (jedan bataljon), u Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj – i Mađarskoj, ukoliko vlada Viktora Orbana koja ne odobrava ovako nametnutu podelu Evrope ne odoli pritisku.

Amerika energično uvrće ruke i ne libi se opomena, sličnih upadu terorista sa Kosova u Makedoniju, nedavno.

Druga pojedinost ove hronike, o ubrzanom postrojavanju ‘zapadnog Balkana’ čvršće uz američku stranu, izražena je izjavom Varšave kao domaćina NATO okupljanja 2016. – da se na samit u Poljskoj ‘pozovu’ u članstvo pakta Crna Gora i Makedonija. Rojters, agencija koja je emitovala vest o ‘pozivu’, objašnjava da će takav događaj još dodatno povećati zategnutost između “zapadnih saveznica i Rusije”. Rojters potseća na izjavu ministra Rusije Sergeja Lavrova prošle godine, da bi Rusija na takvu ekspanziju NATO u preostalom prostoru bivše Jugoslavije ‘gledala kao na provokaciju’.

Poruka Srbiji – savez sa kosovskim snagama bezbednosti

Najzad, komadić mozaika posvećen Srbiji, kojoj se poruka o tome gde da sebi traži mesto šalje posredstvom ‘akademske diskusije’ stručnjaka SAD za Balkan Danijela Servera (vidi Tanjug, u Politici). Srbija je u središtu Balkana i nije dobro povezana sa Mediteranom, primetio je Server. Najbolji način da se to ispravi jeste da se završi put Drač-Priština-Niš. Dalje, Server kaže:

“Vojska Srbije nije nigde raspoređena zajedno sa snagama NATO ili SAD. To bi bio važan korak. Srbija ima vojnu bazu Jug, koju bi mogla da ponudi NATO-u za vežbe, što bi bio pozitivan doprinos regionalnoj bezbednosti, pod uslovom da u njima mogu da učestvuju i kosovske snage bezbednosti.” Pretpostavlja čitalac ove vesti – kao savezničke.

Ali zato, čitalac ima priliku da vidi, ‘Server Srbiji savetuje jasan raskid sa Dodikom.’ Predsednik Republike Srpske Dodik teži nezavisnosti ‘koja se neće dogoditi’, procenjuje Server.

Konačno, u sklopu svega što se pominje, ne treba okončati citiranja a ne pomenuti važan osećaj predstavnika tzv. Donjecke narodne republike u istočnoj Ukrajini Denisa Pušilina koji, govoreći s pozicije čoveka iza nišana kaže:

“Na ivici smo velikog rata. Naš sukob nije unutar-ukrajinski, on se sasvim poklapa s onim što se događa u Siriji, Jemenu, bunom u Makedoniji.”

Situacija se može pogoršati ‘narednih sati’. Čak i svetski rat može početi, citiran je Ukrajinac uhvaćen građanskim ratom.

http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-116430/tenkovi-sad-uskoro-u-poljskoj-rumuniji-i-bugarskoj-zapadni-balkan-se-pakuje-u-nato

[kumbor]

Raspoređivanje 250 samo MBT M1A2 sa svom logistikom, mehanizovanom pešadijom koja uz to obavezno ide, artiljerijom za podršku i najmanje 1.000 pratećih nenaoružanih logističkih vozila tražiće nekoliko puta veći broj američkih vojnika od tih 5.000 navedenih. Možda čak i 50.000. Dokle ćemo slušati takvu besomučnu američku lažarinu! Palikuće. A ovo je tek početak.