Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[fazan]

Ја бих искључио отворену војну конфронтацију између НАТО и Русије, бар за следеће 3 године. Оно што ће се десити је нека врста специјалног рата у коме ће и једни и други потпаљивати пожаре тамо где стигну.

Уопште не сумњам да ће се унутар Русије јавити групе које ће тежити аутономији или независности одређених регија, по ентичком принципу. Оно што се (изгледа) превиђа је да ће таква акција према Русији изазвати жестоку реакцију Кине. Кина има два разлога за то, један је да је и сама мултиетничка држава и да им не пада на памет да дозволе цепање по етничким границама у суседству. Друга је да кинески интерес нису сателитске НАТО државе на западним границама. Поред Кине, ова игра на етничке поделе ће изазвати подозрење неких других држава које су мултиетничке, пре свега Индије.

Какав ће бити руски и кинески одговор у том специјалном рату? У Великој Британији је већ реактивирано питање Шкотске, а мислим да ће брзо и Северна Ирска доћи на ред. У Америци ће користити поделу у друштву каква није виђена од времена грађанског рата. Већи прилив миграната може додатно да поткопа ситуацију у Европи, али и у Америци. Подршка екстремним левим и десним покретима у ЕУ ће бити још већа. Рат ће се, наравно, водити и на економском плану.

Веома је незахвално прогнозирати развој ситуације.

[Dreadnought]

Litvanija će se suočiti sa izuzetno oštrim odgovorom Moskve


Litvanija će se suočiti sa izuzetno oštrim odgovorom Moskve, ukoliko se ne normalizuje tranzit robe u Kalinjingradsku oblast, saopštila je Marija Zaharova.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova je na današnjoj konferenciji za medije izjavila da Rusija pomno prati kako se situacija odvija. "Još jednom potvrđujemo da Rusija priprema uzvratne mere koje će biti bolne za Litvaniju", kazala je ona.

Te mere će biti preduzete, kako je objasnila, ako se situacija oko tranzita ka Kalinjingradu ne normalizuje.

"Nadamo se da će naši takozvani partneri na kraju pokazati zdrav razum“, naglasila je Zaharova, prenosi Tas.

Ona se osvrnula i na opasku litvanskog ministra spoljnih poslova Gabrijelijusa Landsbergisa da Rusija ne bi trebalo da odnese diplomatsku pobedu po pitanju sankcija.

"Pošto govorite o pobedama, dragi političari u Briselu i Litvaniji, onda bi trebalo da date izjavu da ste započeli rat. Ili smo vas pogrešno shvatili", navela je Zaharova.


izvor

[Dreadnought]

Rusija preti Norveškoj "merama odmazde”


Rusija je danas saopštila da ograničenja, koja je uvela Norveška, onemogućavaju transport robe do ruskih naselja na arktičkom ostrvu Svalbard.

Zapretila je i nepreciziranim "merama odmazde” u slučaju da Oslo ne reši slučaj.

Svalbard, arhipelag između severne obale Norveške i Severnog pola, pripada Norveškoj, ali Rusija ima pravo da eksploatiše prirodne resurse prema sporazumu potpisanom 1920. godine, a neki delovi arhipelaga naseljeni su pretežno Rusima. Norveška, koja nije članica Evropske unije, ali primenjuje svoje sankcije protiv Rusije, rekla je da se sankcije neće odnositi na pomorski transport robe do Svalbarda.

Međutim, veliki deo tereta namenjenog ruskim naseljima prvo prolazi kroz kontrolni punkt u matičnoj Norveškoj, koja je zatvorena za robu sa liste sankcija.


Pozvali su norveškog diplomatu na razgovor

Rusko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je norveškog diplomatu na razgovore o restrikcijama, za koje se navodi da su poremetile snabdevanje kritičnim zalihama, uključujući hranu i medicinsku opremu. Moskva je nazvala situaciju "neprihvatljivom" i upozorila da će "neprijateljska" akcija protiv Rusije dovesti do "odmazde".

Norveško ministarstvo spoljnih poslova nije odmah bilo dostupno za komentar. Rusija se suočila sa sankcijama koje ograničavaju transport njene robe kroz Evropu od invazije na Ukrajinu u februaru. Litvanija je ove nedelje počela da uvodi sankcije na neku od robe koju Rusija prevozi železnicom u Kalinjingradsku oblast, rusku eksklavu u Baltičkom moru. Rusija, koja svoje operacije u Ukrajini naziva "specijalnom vojnom operacijom", tvrdi da ograničenja znače "blokadu" i obećala je beskrajnu odmazdu.


izvor

[Dreadnought]

Putin: Ako infrastruktura NATO-a bude raspoređena u Švedskoj i Finskoj ─ Rusija će odgovoriti


U slučaju da vojna infrastruktura NATO-a bude raspoređena u Finskoj i Švedskoj, Rusija će morati da odgovori recipročno, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na Kaspijskom samitu.

„Nemamo o čemu da brinemo u pogledu članstva Finske i Švedske u NATO-u. Ako žele (u NATO), samo napred. Ali moraju jasno da shvate da za njih ranije nije bilo pretnji, a sada, ako se tamo rasporede vojni kontigenti i infrastruktura, bićemo prinuđeni da recipročno reagujemo i stvaramo iste pretnje za teritorije sa kojih se nama stvaraju pretnje“, objasnio je Putin odgovarajući na pitanja novinara.

„To su očigledne stvari. Zar ne shvataju? Sve je bilo u redu, a sad će biti nekih tenzija, to je očigledno, naravno, bez toga se ne može. Ponavljam, ako se budu stvarale pretnje“, rekao je predsednik.


izvor

[Dreadnought]

"NATO ne zna geografiju. Rano se radujete"


Nije dugo trebalo da se čeka da krene serija odgovora iz Rusije o pojačanju NATO trupa, kako je najavio njen generalni sekretar Stoltenberg.

Govoreći da će stupanjem Finske i Švedske u NATO na ruskim granicama biti više Severnoatlanske alijanse, generalni sekretar organizacije pokazuje da nije učio geografiju u školi, prenosi Sputnjik.

"Rano se raduje. Nije učio geografiju u školi. U slučaju stupanja Finske i švedske u NATO biće više Rusije na njegovim granicama", odgovorio je Volodin Stoltenbergu na svom telegram-kanalu.

Ranije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio da podržava stupanje Finske i Švedske u NATO. Po njegovim rečima u tom slučaju Rusije će "dobiti više NATO-a na svojim granicama".


izvor

[Dreadnought]

Stoltenberg: Odnosi NATO-a sa Rusijom su najgori od Hladnog rata


Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da odgovornost za uništavanje odnosa Alijanse i Rusije leži na Rusiji.

Prema dopisniku Evropske istine, Stoltenberg je to rekao na konferenciji za novinare u sredu posle samita NATO-a u Madridu.

„NATO je tražio bolje odnose sa Rusijom. Stvorili smo Savet Rusija-NATO, usvojili Osnovni akt, pozvali Rusiju da učestvuje u mnogim različitim programima, a u našem najnovijem strateškom konceptu iz 2010. godine, generalno smo se složili da je Rusija strateški partner. rekao je.on.

Generalni sekretar NATO-a je istakao da je Rusija ta koja je odustala od pokušaja da razvije partnerstvo, poverenje i bližu saradnju sa Alijansom.

„I to je učinila upotrebom sile protiv Gruzije 2008. godine, aneksijom Krima 2014. i upotrebom sile u istočnoj Ukrajini od tada. Rat u Ukrajini nije počeo u februaru 2022. – počeo je 2014. Ove godine je eskalacija. rat, koji traje već duže vreme. I onemogućio nam je partnerstvo na kojem smo toliko dugo radili“, dodao je on.

Dakle, da, naši odnosi sa Rusijom su najgori od kraja Hladnog rata i nema sumnje da je Rusija odgovorna za to“, rekao je Stoltenberg.

On je istakao da je Alijansa otvorena za saradnju sa zemljama koje ne dele uvek njen stav.

„Ali u isto vreme, ne možemo biti naivni u odnosima sa Rusijom. Oni koriste silu. Putin pokušava da uspostavi sfere uticaja, da kontroliše svoje susede, a mi treba da podržimo partnere koje je Rusija napala, a da pritom ne obezbedimo vojnu rizike od Rusije za naše zemlje članice“, zaključio je on.

Podsetimo, novi Strateški koncept NATO-a zvanično je promenio status Rusije u odnosima sa Alijansom i identifikuje Rusiju kao najozbiljniju i najneposredniju pretnju bezbednosti saveznika.


izvor

[Dreadnought]

Rojters: Blokada ruskog Kalinjingrada mogla bi uskoro da bude ukinuta


Litvanija bi mogla da ukine svoja ograničenja za robu koja prolazi železnicom između kopnene Rusije i njene zapadne eksklave Kalinjingrada već početkom jula, rekli su Rojtersu neimenovani evropski zvaničnici u sredu.

Moskva i EU su u sukobu od 17. juna, kada je Vilnjus odlučio da obustavi tranzit sankcionisane robe između Kalinjingrada i ostatka Rusije. Litvanske vlasti su saopštile da postupaju po instrukcijama iz Brisela iu skladu sa ograničenjima uvedenim Moskvi zbog sukoba u Ukrajini. Zabrana je ostavila Rusiji samo pomorske puteve za snabdevanje njene male, ali dobro naoružane eksklave u sendviču između Litvanije i Poljske.

Izvori su agenciji rekli da se pokazuje da je za Evropu teško da zadrži svoje stroge sankcije, istovremeno izbegavajući dalju eskalaciju sa Rusijom. Kao rezultat toga, evropski zvaničnici pregovaraju o izuzeću Kalinjingrada iz sankcija, što potencijalno otvara put za dogovor u narednim danima.

Prema zvaničnicima, Litvanija strahuje da bi Moskva mogla da upotrebi silu da stvori kopneni koridor kroz svoju teritoriju koji povezuje eksklavu sa ostatkom Rusije, ako blokada ostane.

Nemačka, koja navodno aktivno podržava potragu za kompromisom, takođe je zabrinuta da bi prisustvo njenih trupa u baltičkoj zemlji moglo da vidi to i ostatak NATO-a uvučen u direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom, rekli su izvori.

„Moramo se suočiti sa realnošću“, rekao je jedan od zvaničnika „sa direktnim saznanjem o raspravama o EU“, priznajući da bi konačni ishod sukoba u Kalinjingradu mogao izgledati nepravedno za Evropu.

Ruski predsednik Vladimir Putin „ima mnogo više uticaja nego mi. U našem je interesu da pronađemo kompromis“, rekao je zvaničnik.

Ranije ove nedelje, bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, koji je sada zamenik predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost zemlje, upozorio je da bi odgovor Moskve na akcije Litvanije mogao da bude „asimetričan“ i da uključuje ekonomske mere „sposobne da isključe kiseonik do Baltika susedi koji su preduzeli neprijateljske radnje“.

Za vikend je i poslanik Evropskog parlamenta Litvanije Petras Auštrevičijus rekao da su u Briselu u toku „žučne“ rasprave o blokadi Kalinjingrada i da Rusija „u ovom trenutku pobeđuje“.

„Rođen je dokument koji bi omogućio kretanje sankcionisane robe preko teritorije EU ‘iz Rusije u Rusiju'“, napisao je Austrevičijus u objavi na Fejsbuku.

Evropski poslanik je pozvao EU „da se drži ranije dogovorenog stava i ne podlegne ruskom pritisku“. Takođe je rekao da bi Litvanija mogla da stavi veto na odluku o Kalinjingradu ako je donese Brisel.

izvor

[Dreadnought]

Bajden: Upozorio sam Putina


Američki predsednik Džo Bajden održao je danas konferenciju za novinare na samitu NATO-a u Madridu. Američki predsednik je pomenuo i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Naime, Bajden je podsetio kako je pre rata upozoravao Putina da "ako napadne Ukrajinu, NATO ne samo da će ojačati, već i ujediniti".

Kaže da je ruskom lideru poručio da će se "demokratije širom sveta ujediniti i suprotstaviti ruskoj agresiji".

"I to je upravo ono što vidimo danas ovde", rekao je Bajden i dodao da je osnovna ideja NATO samita u Madridu "zaštita svetskog poretka zasnovanog na redu i pravilima".


izvor

[Dreadnought]

Moskva besna: Razmatraju snažan odgovor; Bugari uputili poziv


Moskva razmatra prekid diplomatskih odnosa sa Bugarskom zbog skandala u koji je umešano 70 proteranih ruskih diplomata.

Ovo je izjavila za BNT ambasadorka Ruske Federacije Eleonora Mitrofanova. Rusija opisuje postupke vlade kao bez presedana.

U međuvremenu, postalo je jasno da je ambasadorka Mitrofanova danas primljena u bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova, gde je usmenom notom insistirala na povlačenju odluke o proterivanju diplomata.


Bugari uputili poziv

Odlazeći premijer Bugarske Kiril Petkov pozvao je danas Rusiju da povuče diplomatski ultimatum upućen toj zemlji, nakon što je Sofija proterala 70 ruskih diplomata, i da odustane od pretnje zatvaranjem ruske ambasade u toj balkanskoj zemlji.

Bugarska, članica EU i NATO, saopštila je u utorak da proteruje 70 ruskih diplomata zbog zabrinutosti za špijunažu i da je postavila ograničenje na veličinu predstavništva Moskve, pošto su se tenzije između dve nekada bliske zemlje povećale oko Ukrajine, preneo je Rojters.

Taj potez, koji su najavili Ministarstvo spoljnih poslova i Petkov, bio je najveće proterivanje ruskih diplomata od strane Sofije u poslednjih nekoliko godina i smanjio bi na više od polovine diplomatsko prisustvo Moskve u toj balkanskoj zemlji.

Petkov je u saopštenju pozvao Rusiju da zadrži otvorene diplomatske kanale između Moskve i Sofije i istakao da bi uprkos proterivanju, Rusija i dalje imala 43 diplomatska službenika naspram samo 12 bugarskih u Moskvi.


izvor

[Dreadnought]

NATO: "Putin je napravio veliku grešku. Nije uspeo"


Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je danas da je Vladimir Putin potcenio ne samo snagu otpora Ukrajine već i jedinstvo Severnoatlantske alijanse.

"Napravio je veliku grešku. Totalno je potcenio snagu ukrajinskih oružanih snaga, hrabrost ukrajinskog rukovodstva i naroda, ali i jedinstvo NATO-a i njegovih partnera koji pružaju pomoć Ukrajini", rekao je Stoltenberg za Si-En-En.

Govoreći na samitu NATO-a u Madridu, Stoltenberg je rekao da Putin nije uspeo da postigne svoje ciljeve u smislu slabljenja NATO-a. "Jedna od njegovih glavnih poruka na početku rata bila je: Želimo manje NATO-a. Čak je predložio potpisivanje sporazuma da više neće biti rasta članstva u NATO-u. Ono što sada dobija je više NATO-a i dve nove članice, uključujući Finska koja ima granicu od 1.300 kilometara sa Rusijom. Granica NATO-Rusija se udvostručuje“, rekao je generalni sekretar alijanse.

"To ne znači da ne vidimo ozbiljnost problema sa kojima se Ukrajina suočava u Donbasu“, rekao je Stoltenberg i dodao da NATO ignoriše Putinovu retoriku i da ga ocenjuje "u skladu sa onim što radi, a ne sa onim što govori“.

"Ono što on radi u Ukrajini je brutalno kršenje međunarodnog prava. To je rat koji je doveo do velikog broja civilnih žrtava, do ogromnih gubitaka", rekao je za Si-En-En.

Dostignuća samita NATO-a u Madridu su "pobeda” Severnoatlantske alijanse, smatra Stoltenberg.

"To je pobeda za NATO jer smo još pokazali jedinstvo i sposobnost da se menjamo i prilagođavamo kada se svet promeni", rekao je generalni sekretar NATO-a.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Zapad je prekršio ključni sporazum NATO


Ni Rusija ni NATO nikada nisu zvanično odbacili Osnivački akt iz 1997. godine, ali u praksi on ne funkcioniše jer ga alijansa krši, ocenio je u četvrtak ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Bilo je onih koji su verovali da će ključni sporazum biti ukinut od strane NATO-a tokom samita njegovih lidera u Madridu.

„U pravnom smislu, Osnivački akt i dalje postoji, mi nismo pokrenuli postupak za raskid ovog ugovora“, rekao je ministar na konferenciji za novinare.

„Odluke koje su donete [u Madridu] grubo krše uslove Osnivačkog akta, pre svega delove koji se tiču obaveze NATO-a da ne ugošćuje na stalnoj osnovi nikakve značajnije trupe na teritorijama novih – znači istočnoevropskih – država članica. “, rekao je Lavrov.

On je mislio na odluku NATO-a ove nedelje da dodatno pojača svoje vojno prisustvo na ruskoj granici.

Procena ruskog ministra o održivosti dokumenta iz 1997. godine poklopila se sa ocenom njegove nemačke koleginice Analene Berbok, koja je jedna od najglasnijih kritičara Rusije.

„Ruska vlada je jasno stavila do znanja da joj Osnivački akt NATO-Rusija više ništa ne vredi. Dakle, sada moramo da priznamo da je ovaj osnovni akt takođe jednostrano prekinula Rusija, a ne NATO“, rekao je Berbok novinarima posle sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a u maju.

Ključni sporazum je usvojen pošto je NATO planirao da se proširi u Evropi, što je izazvalo zabrinutost Rusije. Moskva je rekla da bi to prekršilo prethodna uveravanja da alijansa neće proći pored ujedinjene Nemačke, jer to predstavlja pretnju po rusku nacionalnu bezbednost.

Prvi poslehladnoratovski talas proširenja NATO-a koji je uključio Češku Republiku, Mađarsku i Poljsku u blok došao je dve godine kasnije, uz još talasa koji su usledili protiv ruskih prigovora.

Moskva se dugo žalila na neefikasnost Saveta NATO-Rusija, foruma na kome su dve strane trebalo da rešavaju pritužbe, što je Zakonom ustanovljeno. Međutim, alijansa je to iskoristila da jednostavno ogradi Rusiju, tvrdi se.

Rusija je u potpunosti suspendovala svoju kancelariju u sedištu NATO-a u Briselu u oktobru 2021. godine, nakon što je ta organizacija izbacila osam ruskih diplomata jer su navodno radili za ruske obaveštajne službe. Posledično je zatvorena kancelarija NATO-a u Moskvi.

izvor

[Dreadnought]

EU i Moskva saglasne da je neophodan plan za Kalinjingrad


Evropska unija i Moskva saglasne su da je neophodno izraditi plan o kretanju robe između kalinjingradske enklave i drugih delova Ruske Federacije, rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki, prenosi Rojters.

„Obe strane su zaključile da vredi napraviti plan koji neće narušiti praktičnu primenu sankcija, jer, iskreno govoreći, Kalinjingradska oblast je veoma mali deo Rusije“, rekao je Moravjecki na pres-konferenciji.

U međuvremenu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Kremlj očekuje odluku Evropske komisije o tretmanu sankcionisane robe u vezi sa tranzitom preko Litvanije do Kalinjingrada, prenosi Tas.

„Čekaćemo saopštenje. Evropska komisija je potpuno svesna naše zabrinutosti i faktičkog stanja stvari, tako da ćemo čekati njenu reakciju“, rekao je Peskov novinarima.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Kalinjingradska oblast se graniči sa državama EU, a većina dobara se u tu oblast doprema železničkim i drumskim saobraćajem preko Litvanije.

Litvanija je 18. juna ove godine obavestila vlasti Kalinjingrada o zabrani železničkog tranzita sankcionisane robe u tu enklavu, a zabrana je 21. juna proširena i na tranzit kamiona.


izvor

[Dreadnought]

Mađarska nije spremna da razgovara o predlozima koji bi mogli dovesti do ograničenja pristupa ruskom gasu


Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da ta zemlja nije spremna da razgovara o predlozima koji bi mogli dovesti do ograničenja pristupa ruskom gasu.

„Ne razmatramo predloge koji bi nam otežali pristup ruskom gasu. Ne tražimo kompromis, u vezi s tim pitanjem nemamo o čemu da razgovaramo“, rekao je Orban.


izvor

[Dreadnought]

Putin: Zapad koristi Ukrajince kao potrošni materijal u geopolitičkim igrama


Zapad je saterao sebe u zamku, jer nije mogao da predvidi tendencije koje će doprineti slabljenju njegove globalne dominacije, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

Kako prenosi Sputnjik, on je u četvrtak još istakao da Rusija ima veoma mnogo istomišljenika, ali se oni samo boje da govore naglas.

Takođe je najavio poseban govor o analizi situacije u svetu.

Ruski lider je u sedištu Ruske spoljnoobaveštajne službe (SVR) prisustvovao obeležavanju stogodišnjice ruske tajne obaveštajne službe i tom prilikom istakao da je prioritet službe strateška prognoza razvoja međunarodnih procesa.

„Zapad pokušava da ignoriše realnost koja mu ne odgovara, kao i formiranje multipolarnog svetskog poretka. Nesumnjivo je da ne može potpuno da ignoriše te objektivne tendencije. Ali, u praksi je njegova politika rukovođena jednim ciljem – svim sredstvima sačuvati svoju dominaciju… Ali, ta situacija, istovremeno, Rusiji otkriva da ima istomišljenike u svetu, a znate da je takvih istomišljenika veoma mnogo. Istina, neki se boje da podignu glavu i da o tome govore naglas“, objasnio je Putin.

Putin je ocenio da Zapad danas cinično koristi milione stanovnika Ukrajine kao potrošni materijal u svojim geopolitičkim igrama i pokušajima obuzdavanja Rusije i da se u „američkom“ svetu prava svih ostalih jednostavno gaze.

„Takozvani kolektivni Zapad u svojim postupcima polazi od toga da njihovi modeli libelarnog globalizma nemaju nikakvu alternativu. A ovaj model, nazvaćemo stvari pravim imenom, samo je obnovljena verzija neokolonijalizma i ništa drugo. To je američki svet, svet za odabrane, u kome se prava svih ostalih jednostavno gaze. Očigledna potvrda toga je sudbina mnogih zemalja i naroda Bliskog istoka i drugih svetskih regiona, a danas – miliona ljudi u Ukrajini, koje Zapad tako cinično koristi kao potrošni materijal u svojim geopolitičkim igrama i pokušajima da obuzda Rusiju“, objasnio je ruski lider.

Dodao je da ti pokušaji obuzdavanja nisu ništa drugo nego želja da se ne dozvoli Rusiji da se razvija potrebnim tempom i na osnovu tradicionalnih vrednosti koje su joj neophodne.

„Kakvo je to obuzdavanje? To je jednostavno borba protiv Rusije“, zaključio je Putin.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Smešne izjave da je NATO odbrambeni savez


Šef diplomatije Rusije Sergej Lavrov smatra da su smešne izjave da je NATO odbrambeni savez.

"Reči o tome da je NATO odbrambeni savez su smešne, tvrditi slične gluposti je čak sramota", rekao je Lavrov u Minsku obraćajući se studentima i nastavnicima Beloruskog državnog univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova, prenosi RIA Novosti.

On je naveo da je nedavno predstavnik Bele kuće još jednom ponovio da Rusija ne treba da se plaši NATO-a, da niko ne treba da se plaši NATO-a, jer je NATO odbrambeni savez.

Prema mišljenju Lavrova, smisao postojanja NATO-a je nestao kada su Varšavski pakt i ŠSR prestali da postoje.

"Ako sami napredujete, osvajate teritoriju, tamo raspoređujete oružane snage, onda, ako dobro razumem ruski jezik, to nije odbrana, to je nešto suprotno", rekao je Lavrov.

izvor