Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Brok]

Moskva šalje nuklearnu podmornicu sa 96 bojevih glava na sever, NATO u stanju pripravnosti!

04.06.2025.

Ruska mornarica je najavila raspoređivanje najnovije nuklearne podmornice klase Borej-A, Knjaz Požarski, u Severnu flotu tokom juna 2025. godine. Ova podmornica, težine 24.000 tona, opremljena je interkontinentalnim balističkim raketama RSM-56 Bulava, koje mogu nositi do 96 bojevih glava, čime značajno jača ruski nuklearni potencijal u Arktiku.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ovaj potez dolazi u trenutku pojačanih geopolitičkih tenzija i sve veće aktivnosti NATO-a u regionu. Generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, izjavio je da alijansa prati situaciju i da je spremna da odgovori na bilo kakve pretnje po bezbednost svojih članica.

Analitičari smatraju da raspoređivanje Knjaza Požarskog predstavlja deo šire strategije Rusije za jačanje svoje prisutnosti u Arktiku i odvraćanje potencijalnih protivnika. Očekuje se da će ova podmornica igrati ključnu ulogu u ruskoj nuklearnoj trijadi, zajedno sa modernizovanim interkontinentalnim raketama i strateškom avijacijom.

Ova vest izazvala je zabrinutost među članicama NATO-a, koje pozivaju na transparentnost i dijalog kako bi se izbegla eskalacija tenzija. U međuvremenu, ruski vojni zvaničnici naglašavaju da je raspoređivanje podmornice deo redovnih aktivnosti i da ne predstavlja pretnju po međunarodnu stabilnost.

Na osnovu izvora

[Boro Prodanic]

Ruski odgovor „Nato piratima” sa Baltika

Incident u severnom Atlantiku od pre samo nekoliko dana dobro prikriven u zapadnim medijima.

Poznato je već da uporedo sa sukobom u Ukrajini, rastom pritiska zapada na Rusiju i podizanjem sankcija na sve više nivoe Baltičko i Crno more postaju središte novih, vrlo opasnih odmeravanja snaga NATO zemalja i Rusije. Samo pre nekoliko dana kineski eksperti sa internet giganta „Beidu”su objavili da je Peking oduševljen ruskim odgovorom na NATO provokacije u Baltičkom moru. U međuvremenu je potpredsednica EU komisije zadužena za bezbednost Kaja Kalas savetovala da zapad zablokira ruske naftne tankere, ne samo na Baltiku već i  na Crnom moru.

Nasuprot potrebi da se eskalacije smire, novi incident Rusije i NATO ratnih brodova odigrao se pre samo par dana, ali ovaj put na severnom Atlantiku, koji su zapadni mediji prećutali.

Piraterija ili kontrola sankcija

U samo predvečerje druge runde pregovora u Istanbulu između delegacija Ukrajine i Rusije, situacija u baltičkom regionu je nastavila da se ubrzano pogoršava. Kineski stručnjaci iz internet giganta „Beidu” otvoreno su izjavili da je Baltičko more postalo mesto nove konfrontacije između Zapada i Rusije. Istovremeno komentarišući ono što se dešava u Baltičkom moru, nisu krili oduševljenje akcijama Rusije u ovom regionu koji bukvalno vrvi, kako kažu– „neprijateljima Moskve”. Kineski stručnjaci su posebno primetili da se Evropljani ponašaju kao pirati, pokušavajući, sada već otvoreno, da zaplene sve brodove koji idu u ruske morske luke.

Uz sve to Kinezi su visoko cenili reakciju Rusije na neprijateljske čak i provokativne akcije zemalja NATO–a. Konkreteno su priznali da je Peking bio impresiran činjenicom da je Moskva počela da štiti civilne brodove koji plove u ruske morske luke uz pomoć vojne sile.

„Jaguarov skok” u Finskom zalivu

Peking i dalje pomno proučava snimke ruskog Su–35 koji rasteruje estonske ratne brodove i poljske lovce iz Finskog zaliva. Sprečavajući, kako kažu„NATO pirate” da zauzmu naftni tanker „Jaguar” koji je išao ka jednoj od ruskih morskih luka. Države NATO–a su pogrešno verovale da mogu slobodno da zadrže i pregledaju ruske tankere bez straha od posledica.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Zapad je verovao da će Rusija samo izraziti svoje nezadovoljstvo na diplomatskom nivou. Međutim, kako su kasniji događaji otkrili Rusija je spremna ne samo da brani svoje civilne brodove vojnom silom, već i da zadrži zapadne tankere za naftu pa čak i da potopi ratne brodove NATO–a, ako bude potrebno primetili su knneski vojni posmatrači.

U međuvremenu 31. maja  je predsednik Pomorskog odbora i pomoćnik ruskog predsednika Nikolaj Patrušev zvanično izjavio da je Moskva već počela oštro da odgovara na vojne provokacije zemalja NATO–a u Baltičkom moru. Nažalost, vidi se da zapadne zemlje nastavljaju da stvaraju vojne tenzije u Baltičkom moru, uključujući i provokativne akcije.

U ovim okolnostima Rusija je prinuđena da preduzme mere i već preduzima mere odmazde rekao je Nikolaj Patrušev. Štaviše Nikolaj Patrušev  je takođe potvrdio da Rusija od 27. maja preduzela planirane vojne vežbe Baltičke i Severne flote u Baltičkom moru.

Glavni cilj ovih vežbi je da pokaže protivnicima Rusije da je Moskva spremna da brani svoje nacionalne interese svim potrebnim sredstvima, uključujući i vojno tehnička. Pouzdano se zna da je u ovim vežbama učestvovalo 30 ratnih brodova, 20 čamaca, 15 pomoćnih plovila, 25  vojnih aviona i helikoptera i 80 jedinica teške tehnike, kao i 4000 vojnika i mornara.

Istovremeno, Rusija je istakla da će se ove vojne vežbe nastaviti sve dok u regionu ne dođe do povoljnog operativnog režima. Štaviše, ove vojne vežbe su takođe omogućile ruskim ratnim brodovima da počnu da prate civilne brodove ne samo u Finskom zalivu već i u međunardonim vodama Baltičkog mora.

Zbog toga su predstavnici Severnoatlanske alijanse priznali da ratni brodovi NATO–a, više nisu u stanju da zaustavljaju i zadržavaju ruske tankere i brodove za rasute terete koji se nalaze na listi sankcija EU.

Prema njihovim rečima, namera ruskih ratnih brodova da zaštite civilna plovila onemogućila je nastavak NATO operacije „Baltička straža” jer bi to moglo da dovede do direktnog sukoba između Severnoatlanske alijanse i Rusije.

Međutim, potpredsednica Evropske komisije Kaja Kalas pozvala je zemlje NATO–a da nastave sa zadržavanjem ruskih civilnih plovila koji se nalaze na listi sankcija EU. Štaviše Kaja Kalas je pozvala zemlje NATO–a da „istisnu Rusiju sa Crnog mora”, Prema njenim rečima Evropska unija očekuje da kontroliše bezbednost plovidbe u Baltičkom i Crnom moru.

Istovremeno ona je u Briselu predstavila tkz. novu strategiju EU za crnomorski region koji je razvila Evropska komisija. Prema ovoj strategiji zemlje NATO–a su u obavezi da stvore tkz, „ pomorsko bezbednosno čvorište” u regionu Crnog mora, koja će ojačati pomorsku bezbednost i zaštititi kritičnu infrastrukturu i morsku ekologiju. Štaviše Kaja Kalas je priznala da će glavni zadatak ovog tkz. „pomorskog bezbednosnog čvorišta” biti borba protiv naftnih tankera koji Rusiji omogućavaju da zaobiđe zapadne sankcije.

 Kao što se vidi, kako pišu stručnjaci „Beidu”–a  ratni huškači sa Zapada nastavljaju da podiže ulog i provociraju Rusiju. I samo zahvaljujući prisebnosti i smirenosti Vladimira Putina ruske podmornice i ratni brodovi još nisu poslali ove „NATO pirate” na dno. Međutim, sudeći po onome što se dogodilo u vodama severnog Atlantika, ukazuje da ruski ratni brodovi teško obuzdavaju želju da unište vojna plovila i podmornice zemalja NATO–a.

Greška ili provokacija nemačke fregate „Bavarska”

Tako je 29. maja nemačka fregata „Bavarska”, koja je učestvovala u NATO vežbama u severnom Atlantiku, odlučila da zanemari sopstvenu bezbednost i približi se ruskim raketnim razaračima „Severnomorsk” i „Viceadmiral Kulakov”.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
I ovo je bila očigledno velika greška nemačke fregate. Videvši nemačku feragatu u neposrednoj blizini glavne baze Severne flote, raketni razarač  „Viceadmiral Kulakov” odlučio je da kazni ovaj nemački ratni brod. „Viceadmiral Kulakov” je naglo promenio kurs i uputio se direktno ka nemačkoj fregati. Kao rezultat toga, nemačka fregata je odlučila da napusti momentalno to područje. Međutim, ruski raketni razarač nije prestao da juri nemački ratni brod. Štaviše ruski raketni razarač je čak povećao brzinu pokušavajući da potera nemačku fregatu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Došlo je do toga da je kapetan nemačke fregate zatražio pomoć od drugih NATO ratnih brodova u ovom akvatoriju optužujući ruski razarač da pokušava da uništi njegov ratni brod. Vredi napomenuti da je ruski raketni razarač jurio nemačku fregatu do Baltičkog mora. I tek pošto je fregata „Bavarska” ušla u luku „Rostok”, ruski raketni razarač ostavio je na miru jadne i uplašene nemačke mornare. Kao što se vidi iz ovog incidenta ruski mornari teško kontrolišu živce od brojnih provokacija zemalja Nato–a.

Na žalost slobodno se može reći da ako Zapad nastavi da provocira Rusiju, vrlo brzo će zemlje NATO–a izgubiti svoje ratne brodove i podmornice ne samo u Baltičkom moru već io u drugim delovima otvorenog mora širom sveta poručuju ruski ali i kineski vojni stručnjaci.

Koliko je sve to opasna igra vatrom može samo da se zamisli ako znamo koncentraciju opasnog konvencionalnog naoružanja na ratnim brodovima obeju flota ali i neprestano krstarenje ruskih nuklearno taktičkih podmornica u ovom regionu Baltičkog mora. Nepredviđeni ili nepromišljeni gest sa bilo koje strane može da dovede svet na ivicu nuklearne katastrogfe pa se smirivanje tenzija između Evrope i Rusije sigurno željno iščekuje kod mnogih staloženih i promišljenih ljudi na zapadu.

Izvor

[Boro Prodanic]

Ruski ekspert: evo zašto smo zabrinuti zbog širenja NATO

Nije na meni kao Rusu da Srbima objašnjavam da NATO nije ni ekološko udruženje, niti klub filatelista – dovoljno je otići do Tašmajdana i videti zgradu porušenu u bombardovanju i zato imam neka pitanja za one koji kažu da NATO donosi mir, kaže u intervjuu za Sputnjik ruski politikolog Sergej Markedonov.

Ovaj ekspert, inače predavač na prestižnom ruskom univerzitetu MGIMO, na Balkan je stigao radi učešća na međunarodnoj konferenciji u Trebinju „Balkanski dijalog“ u organizaciji Fonda Gorčakova koja traje do 6. juna, a okuplja naučne radnike, studente istorije i stručnjake za međunarodne odnose iz balkanskih i evropskih zemalja. Kako kaže, još od devedesetih godina prati dešavanja i krize na Balkanu iz kojih je Rusija mogla da izvuče brojne pouke.

Posle ratova za jugoslovensko nasleđe verovatno nisam jedini koji ima neka pitanja o prirodi NATO, ističe Markedonov, napominjući da je za Rusiju nedopustivo širenje ovog bloka, jer ne uzima u obzir mišljenje Rusije.

“Možete se ne slagati sa Rusijom. Nisam naivan da mislim da svi treba da nas vole. Ne morate da nas volite, ne slažete se s nama — u redu. Ali barem stavite naš stav na sto i hajde da razgovaramo o tome šta to Rusiju toliko brine. Verovatno se mora razumeti da NATO nije organizacija za zaštitu ljudskih prava, ni klub filatelista, ni ekološko udruženje. To je vojno-politički savez koji se širi i koji u tome ne stavlja tačku. Može da se širi svuda i uvek, a počeo je da zamenjuje iinstitucije međunarodnog prava — UN, OEBS. Uz to igra na kartu sile, kad god za to postoji prilika”, upozorava profesor.

Dogovoriti pravila igre u Evropi

Kada kažu da je Rusija nuklearna sila pa zato NATO njoj nije pretnja niko ne pominje, primećuje Markedonov, da pokušavaju da oko nje formiraju neprijateljski sanitarni kordon, a u tom svetlu treba posmatrati i sukob u Ukrajini.

„Zato kad se govori o rešavanju ukrajinskog konflikta pored pitanja koje oblasti gde treba da pripadaju moramo da postavimo i pitanje evropske bezbednosti. Ako to ne uradimo, šta ćemo videti? Ne bih da budem Kasandra, ali šta će se desiti? Javiće se neki problem u Pridnjestrovlju…A šta će reći naši zapadni partneri? Reći će – govorili smo da se Putin neće zaustaviti! Evo vidite Pridnjestrovlje, evo vidite Abhaziju! I niko neće pominjati da je u Abhaziji bilo sukoba još 90-ih godina, da je u Pridnjestrovlju konflikt bio 1992. godine, kada Putin uopšte nije sedeo u Moskvi, već je radio u Peterburgu. Ali pričaće da se Rusija nije zaustavila. E da takvih priča ne bi bilo, da ne bi bilo optužbi — hajde da se dogovorimo o nekim pravilima igre u Evropi”, poručuje sagovornik Sputnjika.

On podseća da osamdeset posto stanovništva Rusije živi u njenom evropskom delu te da je Moskva i dalje najveći evropski grad a retorički postavlja pitanje da li to neko na Zapadu hoće da kaže da tih 90 miliona stanovnika evropskog dela Rusije nema pravo na evropsku bezbednost ili da ga ima manje nego, recimo, 10 miliona stanovnika Belgije.

U tom ključu, ističe Markedonov, treba rešavati i ukrajinsko pitanje, kao deo šire evropske bezbednosti.

Ukrajinci ne vole SSSR ali vole sovjetske granice

U osvrtu na istanbulske pregovore Rusije i Ukrajine i predloge za mirovni sporazum koji su dve strane tamo iznele Markedonov ocenjuje da se svakako u tom procesu ne može prihvatiti doskora vrlo popularna ukrajinska koncepcija da se treba vratiti na granice iz 1991. godine.

„Tu se odmah javlja niz pitanja: vi, momci, toliko ne volite Sovjetski Savez ali iz nekog razloga volite granice koje je uspostavio taj Sovjetski Savez. Ne pokušavate da postavite ni pitanje odgovornosti – dobijete nezavisnost i kao da se to podrazumeva. A to uopšte nije činjenica. Mnogi su različito gledali na perspektive bivših sovjetskih republika. Zašto, recimo, Ukrajina ili Moldavija imaju automatski po definiciji više prava nego Rusi koji žive na tim teritorijama”, opet retorički pita profesor.

On podseća da su dvostruki aršini dobro poznati Srbima na prostoru bivše Jugoslavije.

„Dobro sećam početka 90-ih, kada je nemački kancelar Helmut Kol govorio: „U porodici muž i žena mogu da se ne vole, čak da se mrze. Dešava se. Pa zašto ih onda držati zajedno?“ Kol je govorio o Hrvatskoj i Srbiji. Ali zbog nečeg kad su se muž i žena mrzeli u Bosni svi su rekli – ne, hajde Bosnu da sačuvamo. Republika Srpska hoće u Srbiju? Ne može. Treba da postoji jedinstvo. Onda se pojavilo Kosovo. Rekli su, čekajte, muž i žena se opet svađaju. To je jedinstven slučaj. Zato su Albanci u Makedoniji pomislili i rekli – a zašto da i mi ne probamo tako nešto. E njima su rekli – sad više ne može. Doći će vam evropski komesar, potpisaćete Ohridske sporazume 2001. godine. Kad su potpisivani Ohridski sporazumi, Vladimir Putin je rekao – u Ohridu su se dogovorili da ako Albanaca ima 35 odsto u gradu nek zauzimaju 35 odsto mesta u policiji, organima vlasti, ali čekajte, u Rigi ima 40 odsto Rusa, možda i za njih da to važi. Rekli su mu – a ne. To je drukčije“, navodi primere Markedonov.

On zaključuje da ako tako budemo pristupali međunarodnim odnosima, pa ih vrtimo kao što kaže ruska poslovica – „zakon ti je kao kola, gde ih okreneš tuda će i da idu“ – onda se ne treba čuditi konfliktima, te da bi možda upravo ukrajinska mogla da nas nauči da odredimo bar neke kriterijume.

Izvor

[Boro Prodanic]

Stiže sedamsto lovaca F-35: NATO izaziva Rusiju

Geopolitički animoziteti između Rusije i NATO-a ne prestaju, i pored pregovora koji se vode o toku i kraju rata u Ukrajini.

Tome svedoče i najave da saveznici u NATO planiraju da nabave u SAD ukupno 700 lovaca F-35 u sklopu planova za jačanje vojne moći Alijanse.

Generalni sekretar NATO Mark Rute procenjuje da bi Rusija “mogla da bude sposobna za sukob sa Alijansom u narednih pet godina, a Kina jača svoj potencijal neverovatnom brzinom”, preneo je Sputnjik.

Na osnovu takvih pretpostavki, saveznici NATO uložiće mnogo novca u nabavku aviona i brodova, zapretio je Rute na jednom skupu u Londonu.

Ruteova upozorenja

Generalni sekretar NATO-a Marko Rute plaši zemlje NATO-a tvrdnjom da, ako ne povećaju vojne izdatke do 5 odsto BDP-a, moraće da uče ruski jezik.
– Ako ne povećate (izdatke za militarizaciju) na 5 procenata, od čega 3,5 procenta za odbranu, onda ćete imati zdravstveni sistem… penzioni sistem, ali (tada) bolje bi vam bilo da naučite ruski. To su posledice – rekao je Rute, a preneo britanski list Telegraf.

Alijansa na ruskim granicama

Rusija godinama unazad ukazuje na vanrednu aktivnost NATO u blizini njenih granica. Alijansa proširuje inicijative pod izgovorom obuzdavanja “ruske agresije”. Ruske vlasti ističu da je Moskva otvorena za dijalog sa Alijansom na ravnopravnoj bazi, ali da Zapad mora da odustane od militarizacije kontinenta.

Izvor