Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Boro Prodanic]

E sad ispada da mogu sva bitna NATO čvorišta neutraizirati  a nije im to uspjelo u 4 godine rata u Ukrajini. I kakav bi bio odgovor NATO na to ... vrlo vjerovatno istog tipa...

Hvala Bogu, u Ukrajini nije korišćeno N oružje, tu je velika razlika i zato nije to postignuto u Ukrajini, gornja priča podrazumeva upotrebu N oružja.

Naravno da bi odgovor NATO bio identičan, ali treba malo dozvoliti umu da se razmaše... Ako neka od NATO zemalja koja nema N oružje (na primer Poljska) napadne Rusiju ili se očigledno sprema na to (zatvara granice, koncentriše trupe na granici, proglasi mobilizaciju...) a imajući u vidu promene u ruskoj doktrini upotrebe N oružja kojima se dozvoljava i preventivni udar - Rusi bi logično pretpostavili da će na njih udariti ceo NATO. Tada bi verovatno imali prednost prvog udara. Mada, u takvom ratu nema pobednika, svi bi izgubili i mi svi sa njima.

[Brok]

Dok ruski general preti „totalnim nuklearnim ratom“ stručnjak upozorava koja 3 britanska grada treba izbegavati

04.12.2025.

Paralelno sa izrečenim pretnjama iz NATO establišmenta o „preventivnom udaru“ na Rusiju, odgovor Moskve nuklearnim oružjem sada je u centru pažnje nakon oštrih upozorenja general-potpukovnika Vladimira Popova.

Popov je izjavio da bi planovi NATO-a za još agresivnije operacije protiv Rusije nego što ih trenutno čine mogli da dovedu do „nuklearnog rata svih razmera“. Izjava je odjeknula u zapadnoj javnosti, a posebno u Velikoj Britaniji i to ne bez razloga, gde su analitičari odmah reagovali.

Britanski stručnjak navodi područja koja će biti pogođena u Ujedinjenom Kraljevstvu

Britanski tabloidi se sada pozivaju na reči jednog od bivših stručnjaka Kraljevskog Ratnog vazduhoplovstva za nuklearnu bezbednost Gena Stikoa, koji je izneo ozbiljno upozorenje i naveo tri britanska grada i područja koja bi trebalo izbegavati u slučaju eskalacije. On je naglasio da su njegove dužnosti u službi ranije uključivale zaštitu osoblja, aviona i nuklearnog oružja američkog Ratnog vazduhoplovstva, što njegovu ocenu čini posebno relevantnom u sadašnjem kontekstu.

Govoreći o potencijalnim metama, stručnjak je rekao da bi svaki objekat povezan sa američkim ili NATO sistemima mogao biti prva tačka udara. Izdvojio je Telford, Plimut i Barou-in-Fernes kao lokacije koje bi verovatno bile među metama u trenutku kada bi počele da padaju bombe. Posebno je naglasio da pomorski centri predstavljaju „snagu i životnu liniju Britanije“, pa bi udar na Plimut ili Barou imao razarajući efekat.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Plimut je dom najveće britanske pomorske baze Devonport, dok se u Barou-in-Fernesu nalazi jedini brodograđevinski centar u zemlji gde se projektuju i grade nuklearne podmornice za Kraljevsku mornaricu. Telford je označen kao značajno čvorište zbog velikog logističkog kompleksa Ministarstva odbrane u Doningtonu, ključnog za opremanje oružanih snaga.

Storm Shadow i Kalinjingrad mogu biti razlog za izbijanje Trećeg svetskog rata

Ova upozorenja pojavila su se gotovo istovremeno sa oštrim reakcijama Kremlja na upotrebu britanskih raketa Storm Shadow u Ukrajini. Vladimir Popov je u intervjuu za moskovski list „Moskovski Komsomolec“ izjavio da će „biti posledica za svaku državu koja koristi te rakete“, eksplicitno navodeći Poljsku, Rumuniju i Nemačku kao zemlje koje bi mogle biti direktno pogođene ukoliko se nastavi upotreba Storm Shadow projektila protiv ruskih meta.

Britanski nuklearni stručnjak, komentarišući Popovljevu poruku, ocenio je da takva retorika pokazuje da je „operativno planiranje već u toku“. Dodao je i da se NATO nalazi u situaciji u kojoj mora da razmatra mogućnost preventivnog delovanja, posebno u vezi sa ruskom enklavom Kalinjingrad, ali je napomenuo da bi takav potez bio „izuzetno rizičan i potencijalno katastrofalan“.

Prema njegovim rečima, iako bi bilo „glupo“ da NATO pokrene napad na Kalinjingrad, realnost je da se unutar Alijanse razmatraju različiti scenariji, dakle i takav. Popov je u intervjuu nastavio da podiže tenzije, tvrdeći da bi svako dalje približavanje frontu na kojem se koristi NATO naoružanje moglo biti povod za širenje sukoba izvan Ukrajine.

U Velikoj Britaniji ovaj niz izjava protumačen je kao signal da tenziје ulaze u novu fazu, u kojoj obe strane šalju oštra upozorenja radi odvraćanja, ali u atmosferi u kojoj jedna pogrešna procena može imati nesagledive posledice.

Britanski stručnjak zaključio je da je važno razumeti da bi svaki napad na britanske pomorske baze ili industrijska središta bio početak globalnog sukoba i da javnost mora biti svesna potencijalnih scenarija, ma koliko bili ekstremni.

U trenutku kada Rusija otvoreno proziva britansko oružje kao direktni faktor eskalacije, a NATO pojačava vojnu aktivnost blizu ruske teritorije i pominje preventivne udare, međunarodni analitičari upozoravaju da se strateška stabilnost opasno ljulja.

Izvor

[Boro Prodanic]

Geopolitički preokret

Moskva bez pretnji zadala najteži udarac NATO strategiji

Ruski potez stavio NATO u ćorsokak.

Odnosi između Rusije i zemalja NATO ušli su u fazu duboke strateške krize, a niz poslednjih poteza Moskve, prema ocenama zapadnih i azijskih analitičara, fundamentalno je promenio planove Alijanse i doveo u pitanje njenu dugogodišnju strategiju.

Američki vojni analitičar Skot Riter izjavio je da je Rusija „fundamentalno promenila planove Zapada“ i da je iz aktuelne konfrontacije izašla u jačoj poziciji nego što je u nju ušla. U razgovoru na Jutjub kanalu novinara Denija Hajfonga, Riter je ocenio da je Moskva u poslednjih nekoliko godina prošla kroz duboku transformaciju, za razliku od zapadnih zemalja koje, kako je naveo, pokazuju znake strateške i ekonomske iscrpljenosti.

On je posebno naglasio da je Rusija postala znatno nezavisnija nego tokom devedesetih godina prošlog veka. „Rusiji Evropa više nije neophodna, ali je Evropi očajnički potrebna ruska energija“, istakao je Riter, dodajući da će Moskva, uprkos godinama konfrontacije, zadržati i ojačati svoje prisustvo u Evropi.

Sličnu ocenu izneo je i bivši analitičar CIA Lari Džonson, koji je ranije izjavio da Rusija raspolaže svim neophodnim resursima za ostvarivanje svojih ciljeva u sukobu sa Ukrajinom. Prema njegovim rečima, Moskva kontinuirano povećava vojne i materijalne kapacitete, što joj omogućava da ubrza operacije i diktira tempo na terenu.

Dok se u evropskim prestonicama sve češće govori o „neizbežnom ruskom napadu“ i pripremama za mogući veliki sukob, Moskva je, prema oceni kineskih medija, povukla potez koji je Zapad zatekao nespremnim. Kako je objavio kineski portal Baidu, Rusija je bez pretnji i demonstracije sile zadala „direktan udarac u Ahilovu petu NATO-a“, i to na način koji se pokazao efikasnijim od brojnih vojnih vežbi i oštre retorike.

Reč je o predlogu Moskve da se sa Alijansom formalizuje pakt o nenapadanju. Ovu inicijativu potvrdila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, ističući da postoji mogućnost stvaranja punopravnog međunarodno-pravnog instrumenta koji bi jasno definisao obaveze obe strane.

Kineski analitičari ukazuju da je ovaj predlog doveo zemlje NATO-a u izuzetno nezgodnu poziciju. Ignorisanje inicijative predstavilo bi Zapad kao stranu koja odbija mir i insistira na konfrontaciji, dok bi njeno prihvatanje dovelo u pitanje narativ o „ruskoj pretnji“ koji godinama predstavlja jedan od ključnih temelja postojanja Alijanse.

Prema tim ocenama, prihvatanje ruskog predloga moglo bi da potkopa samu svrhu NATO-a, dok bi odbijanje jasno pokazalo da SAD i Evropa nisu spremne da traže pravna i politička rešenja za deeskalaciju. U tom kontekstu, podseća se i na ranije upozorenje iz Minska da se Alijansa aktivno priprema za rat, što dodatno pojačava utisak da je Evropa ušla u period opasne strateške neizvesnosti.

Sve ove poruke, kako sa Zapada tako i iz Azije, ukazuju na to da je Moskva uspela da promeni dinamiku odnosa sa NATO-om – ne demonstracijom sile, već političkim i pravnim potezima koji su doveli u pitanje same osnove zapadne strategije.

Izvor

[Brok]

Britanski Challenger 2 i američki tenkovi Abrams raspoređeni na ruskim granicama za manevarske ratne vežbe

04.02.2026.

Vojska SAD i britanska vojska rasporedile su svoje glavne borbene tenkove M1A2 Abrams i Challenger 2 radi učešća u vežbi Winter Camp na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza, u blizini Tape u Estoniji, oko 100 kilometara od ruske granice. Tenkovske jedinice treniraju manevre u uslovima ispod nule, u regionu na severoistočnoj osi NATO-a gde zimski uslovi snažno favorizuju snage obučene i opremljene za borbu u hladnim i slabo vidljivim uslovima. Blizina ruske teritorije, uključujući ekonomski centar Sankt Peterburg, očekuje se da pošalje snažnu poruku Moskvi u vreme visokih tenzija između Rusije i država Zapadnog bloka, dok zapadne snage na terenu u Ukrajini nastavljaju da igraju ključnu ulogu u tekućem rusko-ukrajinskom ratu.

Abrams tenkovi američke vojske učestvovali su u više vežbi blizu ruske teritorije poslednjih meseci. Krajem novembra tenkovi su raspoređeni u poligon Bemovo Piskie u susednoj Poljskoj, gde su sproveli intenzivnu obuku. Manje od deset dana kasnije Abrams tenkovi su učestvovali u vežbi bojevog gađanja u Litvaniji, gde su demonstrirali sposobnosti svojih 120mm glavnih topova. U poslednjoj nedelji januara potvrđeno je da će vojska rasporediti odred opremljen Abramsima kao deo redovnih rotacionih snaga u Rumuniji. Početkom februara vojska je takođe rasporedila borbena vozila M2A3 Bradley na vežbu bojevog gađanja u Poljskoj. Iako su Oružane snage SAD nastojale da smanje broj vojnika u Evropi, analitičari ukazuju na kvalitativno poboljšanje raspoređenih snaga, uključujući veće količine napredne oklopne tehnike.

Iako je britanski Challenger 2 ušao u službu 18 godina kasnije od Abramsa, pridruživši se britanskoj vojsci 1998. godine, njegove sposobnosti su znatno manje napredne od najnovijih M1A2 varijanti zbog nedostatka proizvodnje modernih verzija i veoma konzervativne prirode modernizacije. Upotreba žljebljenog topa, zastareli sistemi upravljanja vatrom i loš odnos snage i mase spadaju među glavne nedostatke britanskog tenka. Sa težinom od 70 tona, što ga čini jednim od najskupljih tenkova na svetu, oslanjanje na motor od 1.200 konjskih snaga ozbiljno ograničava njegovu pokretljivost. Challenger 2 tenkovi raspoređivani su više puta u operacijama u Istočnoj Evropi, a britanska vojska je 2025. proširila svoju flotu za 32%, nakon što je 69 vozila izvučeno iz skladišta i vraćeno u službu. Sposobnosti Challengera 2 više puta su dovođene u pitanje, a ukrajinske posade ga smatraju nedovoljno snažnim.

Performanse Challengera 2 suočile su se sa širokom kritikom, a direktor ruskog odbrambenog i tehnološkog giganta Rostec, Sergej Čemezov, u junu 2025. posebno je istakao loše sposobnosti Challengera 2 u poređenju sa američkim Abramsom i nemačkim Leopardom 2A6. Bivši britanski oficir i poznati vojni komentator, potpukovnik Stjuart Kraford, 2025. je ocenio da je tenk zasnovan na „sada zastareloj filozofiji dizajna“ i da se „sadašnja generacija zapadnih glavnih borbenih tenkova – Leopard 2, M1A2 Abrams i sada CR3 [Challenger 3 u razvoju] – sve više posmatra kao prevelika, preteška, preskupa i ranjiva da bi opravdala dalji razvoj u tradicionalnim okvirima.“ Dok je američki program M1E3 tenka odgovorio na mnoge od ovih trendova radikalnim redizajnom, nijedan drugi zapadni tenkovski program nije učinio isto.

Raspoređivanje Challengera 2 i M1A2 Abramsa tako blizu ruske teritorije od strane dve nuklearne sile NATO-a očekuje se da pošalje snažnu poruku Moskvi, naročito jer ruska vojska pati od ozbiljnog nedostatka moderne oklopne tehnike zbog visokih stopa gubitaka u ukrajinskom ratištu. Iako se od sovjetskog programa T-95, koji je kasnije evoluirao u ruski T-14, očekivalo da pruži ogromnu prednost nad zapadnim oklopom, ulazak vozila u službu kasni skoro dve decenije i možda se nikada neće ostvariti. Ipak, ruska industrija je postigla uspehe u masovnijoj proizvodnji konzervativnijeg T-90M, kao i u brzom modernizovanju vozila novim sistemima upravljanja vatrom, aktivnom zaštitom i drugim naprednim karakteristikama.

Izvor