Kina i Rusija će ojačati, ali Amerika ostaje supersila

[Dreadnought]

Obama se dobro drži s obzirom na to da na njega vrše ogroman pritisak da napadne Iran

13/07/2009
Recesija se neće završiti ove godine. Bogati sloj u Americi je poslednjih 10 godina radio neverovatne stvari. Berni Majdof je proneverio između 50 i 60 milijardi dolara, što znači da je za nekoliko godina ukrao tri bruto nacionalna proizvoda manjih i manje razvijenih zemalja. To je samo jedan primer koji govori da sa našom ekonomijom nešto nije u redu.

Ovo u intervjuu za „Politiku“ konstatuje profesor Gordon Bardoš, zamenik direktora instituta „Hariman” na univerzitetu Kolumbija, na kom je pokrenut i centar „Njegoš”, posvećen Srbiji i srpskom jeziku. Naš sagovornik, koji je ovih dana na poziv beogradskog Fakulteta političkih nauka boravio u Srbiji da bi studentima govorio o američkoj politici prema svetu i Balkanu, Americi za vreme svetske ekonomske krize i njenoj budućnosti, izvršni je direktor Asocijacije za studije nacionalnosti koju naziva najvećom organizacijom za proučavanje etniciteta u jugoistočnoj Evropi i Rusiji. Takođe je i savetnik za Balkan u Kući slobode, nevladinoj organizaciji koja promoviše demokratiju i ljudska prava.

Roditelji su mu emigrirali iz Beograda pre nego što je rođen, a on se opredelio za profesiju koja ga uvek vraća na Balkan.

Kakve promene kriza donosi Americi?

Donosi joj kraj filozofije neoliberalizma, mada naša ekonomska klasa to nije shvatila. Ljudi iz Volstrita veruju u nepogrešivost tržišta. Smatraju da im vrtoglave zarade i dalje pripadaju, dok njihove kompanije mole državu za pomoć da ne bi propale. Direktori „Dženeral motorsa” i „Krajslera” sleteli su u Vašington privatnim avionima, a otišli su tamo da mole Kongres za izbavljenje.

Hoće li SAD slabiti ekonomski i politički i gubiti lidersku poziciju?

Zemlje poput Kine i Rusije će sigurno jačati, pre svega ekonomski, ali Amerika ostaje supersila. Mi smo veoma dinamično društvo, lako se prilagođavamo izmenjenim uslovima i idemo dalje.

Mora li Amerika, ipak, nešto da promeni u spoljnoj politici?

Militarizam. Obama mora da prekine neokonzervativizam Džordža Buša koji je hteo da nameće američki sistem demokratije svetu i liberalni intervencionizam Bila Klintona koji je smatrao da je Amerika pozvana da štiti ljudska prava po svetu. Irak i Kosovo pokazuju da nisu uspeli.

Šta će Amerika menjati u odnosu prema zemljama kao što su Kina i Rusija?

Više će slušati njihov glas. Vašington se nije dogovarao sa Moskvom o pitanju nezavisnosti Kosova i odgovor je usledio nekoliko meseci kasnije na Kavkazu. Kini se već ne prigovara zbog kršenja ljudskih prava.

Da li će se SAD dogovarati sa nekim o pitanju Irana?

Obama zasad ne razmišlja o intervenciji. Zna da bi napadom na Iran navukao gnev islamskog sveta. On se dobro drži s obzirom na to da na njega vrše ogroman pritisak da napadne Iran.

Ko?

Vlada Izraela. I američka vojna industrija.

Bili ste kritični prema Bilu Klintonu. Sada je na sceni njegova supruga. Hoće li ona imati istu politiku prema jugoistočnoj Evropi kao i njen suprug?

Bil Klinton je imao posla sa diktatorima na Balkanu, a Hilari Klinton mora da misli o tome kako da ovaj region približi EU. Ona je, kao i on nekada, okružena ljudima koji i danas veruju da je Srbija kriva za sve nevolje na Balkanu.

Da li Bajdenova poseta znači da je Amerika posle dužeg vremena ponovo jako zainteresovana za ovo područje?

Ne baš. Jugoistočnom Evropom će se mnogo više baviti EU.

Hoće li zemlje jugoistočne Evrope postati članice EU?

Ne verujem. Za razliku od, na primer, Estonije koja je imala 90 odsto većinskog stanovništva, balkanske države su multietničke. Baltičke zemlje su mogle da se posvete zahtevima EU, da popravljaju ekonomiju i usklađuju svoje zakone sa zakonima EU. Na Balkanu se države bave time da li treba da postoje, da li su građanske ili nacionalne, gde su im granice… Ako bi sadašnjim tempom nastavila da usvaja zakone potrebne za ulazak u EU, BiH bi taj posao završila za 50 godina.

Hoće li neke zemlje ipak ući u EU?

Mislim da Hrvatska i Srbija hoće. EU je dobro učinila što je primila Bugarsku i Rumuniji, iako one nisu bile sasvim spremne. Prevladao je stav da ih ne treba izolovati već integrisati i da onda reše probleme. Tako treba i sa Srbijom.

I sami ste rekli da je slika o Srbiji prilično loša u krugovima koji odlučuju.

U Briselu je već mnogo bolja nego u Vašingtonu.

Vi na Univerzitetu Kolumbija ipak radite na tome da popravite srpski imidž.

Na Kolumbiji smo pre 12 godina osnovali zadužbinu „Njegoš” koja promoviše srpski jezik i kulturu. Naša želja je da na Kolumbiji pokrenemo katedru za srpski jezik i književnost. Dužnost zadužbine je da prikupi od tri do pet miliona dolara, jer u Americi svaka nova katedra mora da ima ovu sumu da bi krenula sa radom. Podstičemo razne donatore da nam pomognu. Srpski predsednik Boris Tadić je obećao da će se založiti.

Koliko ste dosad skupili?

Oko 500.000 dolara.

Jelena Stevanović
Izvor: Politika Online

[lovac]

Dobar reklamni video za kinesku vojsku.