Vesti iz Kosmonautike

[Dreadnought]

Rusija obustavila rad na izgradnji superteške rakete „Jenisej“


Obustavljen je rad na superteškoj raketi „Jenisej“ koja je pravljena za lunarni program, izjavio je direktor Raketno-svemirskog centra „Progres“ Dmitrij Baranov.

„Možda će biti korekcije njenog oblika. Za sada to pitanje nije do kraja rešeno, zbog čega je stavljena pauza na njenu izradu. Spremni smo da nastavimo rad nakon što odgovarajuća odluka bude doneta. Mislim da je u pitanju nekoliko meseci, do sredine ove godine“, rekao je Baranov novinarima.

Ranije su u Ruskoj akademiji nauka preporučili da se na neodređeno vreme odloži pravljenje rakete-nosača za letove na Mesec, jer je za nju neophodno koristiti napredne, perspektivne i ekonomski isplative tehnologije.

Još u decembru 2020. godine direktor Roskosmosa Dmitrij Rogozin napisao je na fejsbuk da će projekat rakete „Jenisej“ biti revidiran. Umesto sadašnjih tehnologija, za raketu će biti korišćena nova tehnička rešenja. Zbog toga će prve ruske misije na Mesec biti realizovane uz pomoć raketa „Angara“ – do 2032. godine.

Prema ranijem ukazu predsednika Rusije „Jenisej“ je trebao da ima svoj prvi let 2028. godine.

izvor

[MOTORISTA]

Kineski svemirski brod ušao u orbitu Marsa
Srna 10.02.2021.

Kineski svemirski brod bez ljudske posade uspešno je danas ušao u orbitu oko planete Mars posle putovanja koje je trajalo šest i po meseci, javila je kineska državna televizija.

Brod "Tijanven-1" , težine pet tona, aktivirao je motore u periodu od 15 minuta da bi usporio i da bi ga uhvatila gravitacija Marsa. On će sada kružiti oko planete putanjom u obliku elipse, a razmak od Marsa kretaće se od 400 do 180.000 kilometara. Jedan krug će trajati 10 dana. "Tijanven-1" će postepeno smanjivati visinu orbite da bi mogao da vrši posmatranja Marsa i pripremi se za ulazak u atmosferu i spuštanje na površinu rovera na solarni pogon težine 240 kilograma, što bi trebalo da se desi u maju. Očekuje se da će se brod približiti površini do visine od 265 kilometara, što će omogućiti pravljennje snimaka visoke rezolucije.

Juče je u orbitu oko Marsa stigla istraživačka sonda "Nada", koju su poslali Ujedinjeni Arapski Emirati. Nasin rover "Preservens" stići će i pokušati da se spusti na Mars 18. februara. "Tijanven-1" će sakupljati podatke iz orbite i sa površine Marsa radi izučavanja sastava i topografije planete, a uz pomoć radara će tragati za vodom, proučavati sastav površine i klimu.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Rusija planira da pošalje u orbitu „Nojevu barku“ sa životinjama


Ruski naučnici rade na projektu „Nojeva barka“ u kome će životinje i biljke lposlati u svemir u cilju naučnih istraživanja, izjavio je generalni direktor Raketno-kosmičkog centra „Progres“ (ćerka firma „Roskosmosa“) Dmitrij Baranov.

Reč je o naučnom aparatu „Bion-M“ broj 2, koji je prvobitno trebao da se pošalje na visinu od 800 kilometara, a sada se razmatra visina od 20.000 kilometara. Kako navodi izvor Sputnjika, planovi su povezani sa pripremom ruskih kosmonauta za odlazak na Mesec i druge planete.

„Nema problema sa sletanjem sa takve visine. Da, zaista, mi kao jednu od varijanti razmatramo lansiranje ne na 800 kilometara, kao što se pretpostavljalo, već nešto više. Trenutno se ovo pitanje razrađuje“, rekao je Baranov.

Prema njegovim rečima, u slučaju da se predlog usvoji, trebalo bi da se napravi mala izmena kosmičke letelice. Odluku će doneti Institut za biomedicinske probleme Ruske akademije nauka (RAN), koji će u ovom predlogu pronaći naučni interes.

Ranije je saopšteno da je državna korporacija „Roskosmos“ predložila Institutu za biomedicinu RAN i Federalnoj biomedicinskoj agenciji da započne pripremu za slanje ruskih kosmonauta na Mesec i druge planete Sunčevog sistema.

Plan je da se 2024. godine lansira naučna letelica sa biljkama i životinjama izvan geomagnetnog polja planete kako bi se proučila mogućnost njihovog dugog boravka u takvim uslovima.

Reč je o projektu „Nojeva barka“ koji je ranije najavio direktor „Roskosmosa“ Dmitrij Rogozin, u okviru kojeg se 2024. godine planira lansiranje svemirske letelice u orbitu na 20.000 kilometara iznad Zemlje na četiri nedelje radi istraživanja biologije, fiziologije i biotehnologije svemira.

S obzirom na to da projekat nije u Federalnom kosmičkom programu, dat je predlog da se promene naučni zadaci za misiju „Bion-M“ broj 2 koja je ranije planirana za 2023. godinu. U okviru misije je planirano da životinje (miševi, gmizavci, insekti, biljke i mikroorganizmi) budu poslate na mesec dana na visinu oko 800 kilometara iznad Zemlje, gde počinje unutrašnji radijacioni pojas planete.

Na visine veće od 17.000 kilometara, na koje je planirano da se lansira „Nojeva barka“, deluje spoljašnji radijacioni pojas. U pojasu se prikupljaju teške čestice iz svemira i od Sunca, koje su sposobne da „razbiju“ DNK i mikroelektroniku. Na ovaj način unutrašnji i spoljni radijacioni pojasevi, koji su u okviru Zemljine magnetosfere, štite žive organizme od kosmičke radijacije.

izvor

[MOTORISTA]

четвртак, 11.02.2021.
Миленко Пешић

„Инвазија” Земљана на Марс

У орбиту Црвене планете прва је ушла сонда Уједињених Арапских Емирата, дан касније кинеска летелица, док амерички васионски брод стиже 18. фебруара

Око Црвене планете се направила гужва. После десетина милиона пређених километара, до Марса је прва стигла мисија Уједињених Арапских Емирата, 24 сата касније придружио се и кинески орбитер, а 18. фебруара стиже и америчка свемирска летелица. Сонда „Ал Амал” („Нада” на српском) послала је сигнал да је успешно ушла у орбиту Марса после седмомесечног лета од лансирања са јапанског космодрома. Овим самосталним свемирским пројектом вредним 200 милиона долара, који су домаћи инжењери и стручњаци развијали с Универзитетом у Колораду, УАЕ је постала прва арапска земља која се придружила елитном клубу од пет свемирских агенција које су успешно стигле до ове планете.

Програм за Марс део је напора Емирата да развију своје научне и технолошке могућности и смање ослањање на нафту. Иако је циљ првог сателита да у току наредне две године сакупља податке о Марсовој клими, ова мала држава Персијског залива већ има план за насељавање планете до 2117. године, преноси Ројтерс. Покушај је имао 50 одсто шансе да не успе, рекао је владар Дубаија и потпредседник УАЕ шеик Мухамед бин Рашид ал Мактум. Да би ушла у Марсову орбиту, сонда је требало да сагори око половине својих 800 килограма горива да би довољно успорила, што је био најопаснији део путовања.

Пројекат слања сателита на Марс био је под будним оком председнице Свемирске агенције УАЕ Саре ел Амири. „У нашем научном тиму је 80 одсто жена. Оне су своје позиције избориле на основу свог доприноса пројектовању и развоју ове свемирске мисије”, открива за „Дојче веле” Сара ел Амири, која је и министарка за напредне науке. Само дан после мисије УАЕ у орбиту Марса пристигла је и прва кинеска међупланетарна мисија „Тјанвен 1” (Потрага за небеском истином), што је велики технолошки напредак за Пекинг, јер претходни заједнички напор са Русијом 2011. године није успео. Свемирски брод за Марс није успео да изађе из Земљине орбите.

Из Кинеске академије за свемирске технологије „Је Пеиђен” поручују да њихова мисија има три циља: да кружи орбитом, потом слети на површину Марса и покрене аутономно возило за прикупљање узорака. Ако успеју у томе, ово ће бити прва светска међупланетарна експедиција која је успела све то да уради једном лансираном сондом.

За разлику од Кине, која планира да летелицу тек у мају спусти на површину планете, близу кратера Утопија планиција, НАСА, чија свемирска мисија „Истрајност” за мање од недељу дана стиже у орбиту Марса, слетање планира одмах. Циљ ове америчко-европске експедиције вредне три милијарде долара је да се на Земљу донесу узорци са Марса. Американци спуштају тону тежак ровер заједно са хеликоптером-дроном на северну хемисферу планете, где је кратер Језеро, врло неприступачно подручје са стрмим литицама, у којем је некада било воде.

Према плану НАСА и Европске свемирске агенције, геолошко благо на Земљу би требало да стигне почетком наредне деценије. Научници тврде да је то једини начин да се утврди да ли је било живота на Марсу пре три до четири милијарде година. Шеф ове научне мисије Томас Зурбухен каже да је ова експедиција „један од најтежих подухвата које је човечанство икада учинило у свемирској науци”.

Све три свемирске летелице лансиране су у року од неколико дана прошлог јула, искористивши за лет „прозор”, оптимални положај Земље и Марса који се јавља сваке две године. Пандемија ковида 19 закомпликовала је прошле године заједнички руско-европски подухват, тако да ће свемирске агенције ЕУ и Русије морати да сачекају 2022. годину да би послале своју летелицу на Марс.

До доласка орбитера УАЕ и Кине, око Марса је кружило шест летелица – три из САД, две из Европе и једна из Индије. Сједињене Америчке Државе за сада су једина држава чија је летелица успешно слетела на Марс, први пут је то био „Викинг” још далеке 1976. године. На површини Марса још су активна два америчка космичка уређаја: лендер „Инсајт” и ровер „Кјуорисити”.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Ogroman asteroid prolazi blizu zemlje u martu
Srna 11.02.2021.

Asteroid veličine 1,7 kilometara, što je dvostruko u odnosu na visinu najviše zgrade na svetu - Burdž Kalifu u Dubaiju, proći će u martu na 1,93 miliona kilometara od Zemlje, saopštila je Nasa.

Asteroid "2001 FO32" otkriven je 2001. godine, pa, iako će proći na pet puta većoj razdaljini nego što se Mesec nalazi od Zemlje, i dalje se klasifikuje kao rizičan objekat, piše "Dejli mejl". Ovo nebesko telo obiđe oko Sunca za 2,22 godine, brzinom od 124.000 kilometara na čas. Potencijalno opasnim asteroidom smatra se svaki objekat koji se nalazi na manje od 7,2 miliona kilometara od Zemlje jer postoji mogućnost da u nekom trenutku skrene sa putanje i krene ka planeti.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

[MOTORISTA]

Najveći i najbrži rover NASA sve bliži Marsu, na crvenu planetu sleće sutra u 21.55 časova i treba da pronađe dokaze o životu na ovoj planeti
Tanjug 18.02.2021.

Posle sedmomesečnog putovanja od 470 miliona kilometara, Nasin najveći, najbrži i najmoćniji rover do sada Persevirens (Istrajnost) približava se dugo očekivanom sletanju na crvenu planetu.

Rover od 2,7 milijardi dolara, koji treba da sleti na Mars sutra u 21.55 časova po našem vremenu predstavlja najnoviji i najambiciozniji Nasin napor da pronadje dokaze o životu na Marsu. Iako je to sada neplodno mesto ledenih dina, peščanih pijavica, mrtvih vulkana i hladnih vetrova, naučnici veruju da je Mars u dalekoj prošlosti možda bio relativno topao svet pogodan za hemiju života, piše Vols Strit Džurnal.

- Persevirens će pokušati da odgovori na vekovno pitanje koje je generacijama izmicalo čovečanstvu da li je život ikada postojao negde drugde izvan naše planete - rekao je Tomas Curbuhen, saradnik administratora za naučnu misiju svemirske agencije iz Vašingtona.

Tokom svoje dvogodišnje misije, Persevirens će lutati površinom i tražiti tragove organske materije, što bi moglo biti dokaz praiskonskih mikroba ili drugih jednostavnih oblika života. Druga mesta u Sunčevom sistemu, od vrelih oblaka Venere do zaledjenih okeana meseca oko Jupitera i Saturna, takodje mogu imati potencijal za život. Ali ta mesta se smatraju još nepristupačnijim od Marsa, zaključuje Vols Strit Džurnal.

Izvor: www.blic.rs

[lovac]

Čuo sam danas na nekim vestima da će NASA obezbediti zvanični prenos sletanja.
Ima li informacija gde bi mogli da vidimo to čudo?

[Dreadnought]

NASA Perseverance Landing on MARS

[Dreadnought]

leteo na najopasnije mesto do sada, a evo šta će biti njegov zadatak


Rover "Perseverance" (Istrajnost) američke svemirske agencije NASA uspešno je sleteo na površinu Marsa, tačnije u krater nazvan Jezero. Krater je dobio ime po opštini Jezero u BiH.

Rover je sleteo posle sedam meseci putovanja, više decenija rada i više milijardi utrošenih dolara. Njegovo sletanje označava početak višegodišnje misije koja ima za cilj da odgovori da li je život nekad postojao van Zemlje.

NASA je odmah prenela slike koje je rover snimio na licu mesta.

"Dobar dan svete. Moj prvi pogled na kuću koja će biti moja zauvek", napisano je na zvaničnom Tviter nalogu rovera uz crno belu sliku na kojoj se vidi senka vozila na tlu.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Rover treba tokom leta da počne da uzima prve uzorke stena, a zapečaćene tube buduća misija će vratiti na Zemlju posle 2030. godine.

Krater Jezero, gde naučnici misle da je pre 3,5 milijardi godina postojalo jezero, bilo je najopasnije mesto sletanja koje je NASA ikad pokušala.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


izvor

[Dreadnought]

Peskov o sletanju američkog rovera na Mars: Takvi događaji su svetska baština


Kremlj pozdravlja sletanje američkog istraživačkog rovera na Mars, rekao je portparol Dmitrij Peskov, napominjući da takva svemirska dostignuća pripadaju čitavom svetu.

„Naravno, svaki uspeh u istraživanju svemira je svetska baština i možemo ih samo pozdraviti“, izjavio je Peskov.

Peskov je naveo, da je svaka zemlja, koja ima svemirski program, konkurentna „u dobrom smislu te reči“. On smatra, da je upravo ta konkurencija efikasan pokretač razvoja.

„Još jednom ću ponoviti, svaki uspeh bi trebalo pozdraviti, naravno, i naša zemlja ima svoj ambiciozan program osvajanja svemira. Ne zaboravimo na njega“, dodao je on.

Američki istraživački rover „Perseverans“ 18. februara je sleteo unutar kratera Jezero na Marsu. „Perseverans“ je prešao 472 miliona kilometara pre nego što je probio atmosferu Marsa brzinom od 19.000 kilometara na sat da bi se spustio na površinu planete.

izvor

[lovac]

Šta reći na ovaj događaj, kako ga komentarisati?

Jednostavno: BRAVO!

[MOTORISTA]

Amerika, Emirati i Kina poslale letelice, ali jedno pitanje zanima mnoge - zašto nema Rusa
Tanja Ćulafić 19.02.2021.

Ujedinjeni Arapski Emirati i Kina, u razmaku od samo 24 časa, pridružili su se malom broju zemalja čije su letelice stigle do Marsa, a sinoć je to uradila i američka NASA. Pre njih članovi ovog kluba bile su samo Rusija, odnosno Sovjetski Savez, Evropska svemirska agencija i Indija.

Gužva na Crvenoj planeti

Tri države, UAE, Kina i SAD, pokrenule su u junu misije i svoje svemirske letelice poslale u pohod na Crvenu planetu. "Amal", letelica Emirata, u orbitu Marsa ušla je 9. februara. To je dočekano sa velikim oduševljenjem u čitavom arapskom svetu. Boravak u orbiti biće iskorišćen za proučavanje atmosfere te planete. Sonda sa tri instrumenta posmatraće kako neutralni atomi vodonika i kiseonika, koji predstavljaju ostatke vode na ovoj planeti, cure u svemir. Nova saznanja očekuju se iz praćenja kretanja energije od dna do vrha atmosfere, prenosi BCC.

Kineska svemirska letelica leti oko Marsa

Samo dan kasnije, 10. februara, u orbitu je stigla i kineska sonda. Prva koju je Kina lansirala za istraživanje dubokog svemira. Kineski "Tianwen-1" se neće zadržati samo u orbiti. Za nekoliko meseci pokušaće da sleti na površinu planete. Pomoću rovera, vozila za izviđanje i sakupljanje, pokušaće da se dođu do uzoraka sa površine tla. Ako spuštanje letelice bude uspešno, Kina će biti jedina zemlja, pored Amerike, koja je spustila robotsko vozilo na drugi svet.

Američki rover sleteo na Crvenu planetu

Podsetimo, nakon sedmomesečnog putovanja svemirom i milijardi uloženih dolara u četvrtak veče je na Mars sleteo rover Američke svemirske agencije (NASA) sa zadatkom da utvrdi da li je u prošlosti postojao život i van Zemlje. NASA je saopštila da je rover, nazvan ''Upornost'', obavio i poslednji, najrizičniji deo puta i da je uspešno sleteo na površinu Crvene planete na kojoj će prikupljati geološke uzorke i doneti ih na Zemlju za oko 10 godina gde će biti analizirani u potrazi za drevnim oblicima života.

Gde je Rusija?

Rusija je takođe imala u planu da u junu započne veliku ekspediciju ExoMars u saradnji sa Evropskom svemirskom agencijom, ali je traganje za znacima života na Marsu odloženo za 2022. godinu zbog tehničkih problema i epidemije korona virusa, kako je saopštila njihova svemirska agencija.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Rover poslao kako izgleda sletanje na Crvenu planetu


Nakon što je bezbedno sleteo na površinu Marsa u četvrtak, Nasin rover "Persevirens" poslao je fotografiju sa do sada neviđenim prizorom – kako izgleda sleteti na Crvenu planetu.

Prve fotografije koje je NASA primila od rovera bile su crno-bele napravljene sa donje kamere odmah po sletanju u krater Jezero, ali su stručnjaci na jučerašnjoj konferenciji objavili još jednu fotografiju, i to u boji.

Ona prikazuje trenutak sletanja rovera dok ga sonda spušta na površinu Marsa.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


"Ovu fotografiju napravila je kamera na mom "džet peku" u vazduhu, nekoliko trenutaka pre nego što su moji točkovi dotakli tlo", navodi se u tvitu "Persevirensa".

"Trenutak o kojem je moj tim sanjao godinama, sada je stvarnost. Usudite se da uradite velike stvari", zaključuje se u poruci.

Krater Jezero u koji je rover sleteo govori o nekada vlažnoj prošlosti Marsa. Pre više od 3,5 milijarde godina, rečni tok se izlio u krater i napravio jezero.

Naučnici su utvrdili da je voda u krater sa sobom donela glinu i minerale iz okolnog područja. Posledično, život na mikrobskom nivou mogao je da se razvije u Jezeru, a pronalazak tih tragova biće glavni zadatak rovera.

izvor

[Dreadnought]

„Roskosmos“ će ove godine lansirati prvi ruski radarski satelit i tri „Angare“


Šef ruske svemirske agencije „Roskosmos“ Dmitrij Rogozin saopštio je da je za ovu godinu planirano lansiranje tri rakete porodice „Angara“, kao i lansiranje prvog ruskog radarskog satelita za osmatranje Zemlje.

Prema rečima Rogozina, Rusija 2021. godine planira 29 lansiranja svemirskih raketa-nosača, a do sad su već dva lansiranja realizovana – po jedno sa kosmodroma Bajkonur i Pleseck.

„Od važnih lansiranja ove godine izdvojio bih lansiranje radarskog uređaja, prvi put prelazimo na radare“, rekao je Rogozin na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom koji je održan u Kremlju.

Pritom Rogozin nije spomenuo naziv radara, ali je poznato da je za 2021. godinu planirano lansiranje prvih radarskih satelita „Obzor R“ sa kosmodroma Pleseck i „Kondor FKA“ sa kosmodroma Vostočni.

Trenutno u ruskoj orbitalnoj grupi ne postoji nijedan radarski satelit.

Govoreći o raketama porodice „Angara“, Rogozin je saopštio da „Roskosmos“ ove godine planira da lansira jednu tešku i dve lake „Angare“.

Prema njegovim rečima, od 2023. godine serijska proizvodnja „Angare“ će biti pokrenuta u preduzeću „Polet“ u Omsku, koje će zadovoljavati praktično sve potrebe Ministarstva odbrane i „Roskosmosa“ za tim teškim raketama.

Raketa „Angara“ je do sad poletala tri puta – 2014. godine je lansirala laka i teška raketa, a 2020. je realizovano lansiranje teške „Angare“.

Šef „Roskosmosa“ je podsetio da je Ministarstvo odbrane 2020. godine lansiralo sedam balističkih raketa, a „Roskosmos“ 17 svemirskih raketa, i da su sva lansiranja prošla uspešno.

izvor