Vesti iz Kosmonautike

[Dreadnought]

Šatl "Endevor" podigao orbitu MKS za 2 kilometra


19.02.2010.

Pred odvajanje od MKS i povratak na Zemlju šatl "Endevor" je podigao orbitu stanice za 2 kilometra.

Kako su saopštili u podmoskovskom Centru za upravljanje letovima, to je potrebno kako bi se stvorili optimalni uslovi za spajanje ruskog broda Sojuz TMA-18 sa stanicom. On će početkom aprila dostaviti na MKS narednu posadu. Druga korekcija orbite biće izvedena 21. februara pomoću motora teretnog broda Progres, spojenog uz MKS.


Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

Spejs šatl Endevor uspešno sleteo


22.02.2010.

Američki spejs šatl Endevor sa šest astronauta uspešno je sleteo na Zemlju, na Floridu, u noći između nedelje i ponedeljka

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tokom misije koja je trajala dve sedmice, astronauti su na Međunarodnu svemirsku stanicu doneli novu prostoriju Trankiliti (Tranquility) i veliki prozor kroz koji se može posmatrati Zemlja.

Dva nova odeljka koja su ugradili šest astronauta sa Endevora i petoro sa Međunarodne svemirske stanice obezbedila je Evropska svemirska agencija, a koštali su više od 400 miliona dolara.

Njihovim ugrađivanjem je Međunarodna svemirska stanica 98 odsto završena.
Preostalo je da se u četiri leta spejs šatla odnese još rezervnih delova i zaliha. Diskaveri treba ponovo da poleti početkom aprila.

Ovo je bila pretposlednja misija Endevora, a poslednja je planirana za kraj jula.

NASA planira da na jesen završi ovaj projekat, a Međunarodnu svemirsku stanicu će snabdevati misije iz Rusije, EU i Japana. Astronauti će leteti sključivo ruskim kapsulama Sajuz, a teret će se prevoziti svemirskim letelicama bez posade.

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/e2dJiFv-R28?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>


Izvor: Beta, AP / Foto: AFP

[Dreadnought]

NASA: Otkriven led na Mesecu


02.03.2010.

Vašingon - Američki radar na indkijskoj bespilotnoj letilici "Čandrajan-1" otkrio je nekolio desetina kratera ispunjenih ledom na Mesečevom severnom polu.


Radar Mini-SAR, pronašao je više od 40 manjih kratera punih leda, čija se veličina kreće od 1,5 do 14 kilometara. "Procenjuje se da krateri sadrže najmanje 600 miliona metričkih tona zaleđene vode", saopštila je NASA.

Otkriće do kojeg je došao Mini-SAR pokazuje da je Mesec daleko interesantnije i atraktivnije naučno, istraživačko i operativno odredište nego što se dosad verovalo, kazao je šef misije na Planetarnom i lunarnom institutu u Hjustonu Pol Spudis, preneli su strani mediji.

Mini-SAR je tokom cele prošle godine radio na prikupljanju podataka o mesečevim polarnim kraterima koji su stalno u senci i nevidljivi su sa Zemlje.

Prikopljeni podaci tokom ove misije, koji će biti objavljeni u časopisu "Geophysical Research Letters", poklapaju se sa podacima drugih instrumenata NASA i dopunjuju sve veća naučna saznanja o mnogobrojnim stanjima vode pronađene na Mesecu.


Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

„Roskosmos" namerava da „poseje" u orbiti 2 desetine mikrosatelita


08.03.2010

Rusija planira da izbaci  u orbitu preko 20 malih kosmi9čkih aparata namenjenih za rešavanje specijalnih naučnih zadataka


- saopštio je zamenik rukovodioca Ruske kosmičke agencije Anatolij Šilov izveštaču agencije Interfaks. Prema njegovim rečima, sateliti koji se stvaraju na osnovu platforme „Karat" su jevtini u izradi i svaki od njih nosi samo 1 naučni uređaj. Planira se da se oni izbacuju u orbitu kao dodatno opterećenje većeg aparata. Ukoliko se takva tehnologija pokaže efikasna, lansiranje mikrosatelita će poprimiti masovni karakter. Oni će istraživati zračenje Sunca, vršiti posmatranje malih tela Sunčevog sistema, izvoditi astrofizičke eksperimente i rešavati druge naučno zadatke.

Izvor: Glas Rusije

[Бродски мали]

18. марта 2010. навршило се 45 година од кад је космонаут СССР Алексеј Леонов први пут у историји изашао у отворени космос. Он се од брода удаљио пет метара, везан за капсулу само сигурносним појасом. Експеримент је трајао 23 минута и 40 секунди.
Поводом ове годишњице РИА Новости су објавиле инфографику "Како изгледа излазак у отворени космос, какве опасности вребају космонаута, габарити и структура излаза из МКС, структура скафандера".
http://rian.ru/infografika/20100318/215172311.html
Нисам била у могућности да преводем анимацију али мислим да неће бити проблем што је на руском, јер слика говори више од 1000 речи 

[Boro Prodanic]

Hvala Tanja! 

Da je malo više tvojih priloga...

[Dreadnought]

Ruski SOJUZ-i će prebacivati posade na MKS do 2017. godine


25.03.2010.

Posle prekidanja letova američkih šatlova, ruski kosmički brodovi Sojuz će biti jedino sredstvo za prebacivanje posada na MKS do 2017. godine.

Ovo je saopštio direktor raketno-kosmičke korporacije Energija Vitalij Lopota u intervjuu za Glas Rusije. Po njegovim rečima, u narednih 7 godina u SAD, Japanu i Evropi neće biti napravljen brod koji bi mogao da bude konkurent ruskom Sojuzu.


Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

Sojuz stigao na Međunarodnu svemirsku stanicu


04.04.2010.

Ruski svemirski brod "Sojuz" sa jednim američkim i dva ruska astronauta uspešno je stigao na Međunarodnu kosmičku stanicu (MKS), gde se već nalazi troje astronauta, saopštio je danas portparol Kontrolnog centra misije Velarij Lindin.

_{"Sojuz" poleće sa kosmodroma Bajkonur}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Sojuz" je lansiran u petak sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, javile su agencije.
Na svemirsku stanicu za tri dana će stići i spejs šatl "Diskaveri" sa posadom od sedam astronauta, a njihova misija će trajati 13 dana.
 
_{Astronauti Aleksandar Skovortsov (u sredini) i Trejsi Kaldvel Dajson (treća s leva)}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Za to vreme, na MKS će prvi put u istoriji istovremeno boraviti četiri žene.


Izvor: Tanjug

[Бродски мали]

Русија ствара космички систем сондирања Земље

Русија ствара космички систем сондирања Земље – саопштио је генерални конструктор Саверуског научноистраживачког института за електромеханику Леонид Макриденко. Према његовим речима, у наредне 2 године Русија ће лансирати у орбиту 5 космичких апарата за даљинско сондирање Земље. Међу њима је сателит „Канопус В“ за мониторинг ванредних ситуација техногеног и природног карактера. Он може да снима објекте величине 2 метра у опсегу од 20 км. Други сателити ће прогнозирати време, анализирати стање акваторија мора и океана и контролисати њихов ледени оклоп.

Извор: Глас Русије

[Dreadnought]

NASA lansirala šatl Diskaveri


05.04. 2010.

Američka svemirska agencija NASA lansirala je danas šatl Diskaveri
koji bi trebalo da stigne do Međunarodne svemirske stanice.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Šatl sa sedam astronauta, među kojima su tri žene, lansiran je u 06.21 po lokalnom vremenu, iz svemirskog centra Kenedi na Floridi.

Ove godine ovo je drugo lansiranje Diskaverija koji na Međunarodnu svemirsku stanicu doprema zalihe i laboratorijsku opremu.



Novi rekord: Četiri žene u svemiru

Tri žene koje se nalaze u posadi Diskaverija, susreće se na Međunarodnoj svemirskoj stanici sa još jednom, koja se već nalazi u ruskoj svemirkoj letelici i tako postaviti novi rekord u broju žena u svemiru u jednom trenutku.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dve žene su inžinjeri, jedna je bivša učiteljica, a jedna hemičarka koja je neko vreme radila kao električar.

"Mislim da je ovo sjajan početak, i da ćemo na ovaj način potvrditi da su žene podjednako sposobne za obavljanje dužnosti u svemirskim letovima kao i muškarci", izjavila je Stefani Vilson, jedna od astronauta.

Posada će u svemiru boraviti 13 dana.


M. Dražić/Beta
Izvor: AFP, AP / Foto: Reuters, AFP

[Dreadnought]

Američki svemirski šatl uspešno se spojio sa MSS


07.04.2010.

Svemirski šatl Diskaveri spojio se danas sa Međunarodnom svemirskom stanicom (MSS), saopštila je Američka agencija za svemirska istraživanja.

Spajanje je uspešno obavljeno uprkos kvaru na velikoj tanjirastoj anteni letilice. Tokom pristajanja na MSS, na 346 kilometara visine, astonauti su morali da se oslanjaju na druge navigacione instrumente.

Prilikom jučerašnje inspekcije svemirske letilice u potrazi za eventualnim oštećenjima izazvanim tokom lansiranja, zadatak astronauta američkog šatla Diskaveri bio je otežan zbog kvara velike tanjiraste antene.

Zbog tog kvara, sedmoro astronauta nije moglo da šalje ni da prima velike količine informacija, kao što su slike krila ili nosa šatla koje se obično odmah prosleđuju Kontrolnoj misiji.

Umesto toga, komandant šatla Alan Pointdekster i njegova posada bili su prinuđeni da prikupljaju informacije na trakama koje će biti poslate na Zemlju putem opreme MSS.

Ti podaci će biti pomno pregledani u NASA kako bi se utvrdilo da li je Diskaveri pretrpeo oštećenja prilikom lansiranja koja bi mogla da ugroze njegov povratak za 11 dana.

Na MSS se sada nalazi devet astronauta od kojih su četiri žene.

Izvor: Tanjug

[Бродски мали]

У петак поред Земље пролетеће астероид
17:15 07/04/2010

МОСКВА, 7 апр - РИА Новости. Астероид 2010 GA6, кога су научници открили 5 априла, пролетеће између Земље и Месеца у ноћи између четвртка и петка, саопштила је пресс-служба NASA.
Космички објекат, коиј су пронашли астрономи Catalina Sky Survey у Аризони, проћи ће поред Земље на растојању од око 360 хиљада километара што представља 9/10 растојања наше планете од Месеца. Астероид ће пролетети поред Земље и њеног сателита у четвртак у 23.06 по Гринвичу.
"То је уобичајен случај, тако нешто се дешава преко десет пута годишње. Ја бих чак рекао неколико десетина пута годишње"- рекао је за РИА Новости коментаришући обавештење о проналаску астероида, астроном Леонид Еленин, научни сарадник Келдишовог Института примењене математике.
По његовим речима, астероид 2010 GA6 је откривен у 04.00 по Гринвичу 5 априла. Његов пречник износи око 22 метра.
Научник је додао да тај објекат не припада астероидима који потенцијално могу да угрозе Земљу јер је премали. И раније су астрономи више пута откривали астероиде, који су пролетали много ближе Земљи од поменутог објекта.
Тако је у новембру 2009. године седмометарски 2009 VA пролетео на 14 хиљада километара од планете. У јанурару 2010. г. "необични" космички објекат 2010 AL30, за кога неки стручњаци сматрају да је блок "Фрегат" руске производње, прошао је на растојању од 128 хиљада километара, или на 1/3 растојања између Земље и Месеца.
Праћење космичких објеката у близини Земље врши се у оквиру програма NASA Near Earth Observation, који називају и "Космички чувар" (Spaceguard). Стручњаци у оквиру тог програма утврђују орбите астероида и комета и процењују њихову потенцијалну опасност за планету.

[Бродски мали]

Астронаути шатла Дискавери завршили излазак у отворени космос

11.04.2010, 22:21

Астронаути шатла Дискавери Клеј Андерсон и Рик Мастрачо су завршили радове у отвореном космосу. То је био други од три планирана изласка у безваздушни простор. Рад на површини МКС је трајао 7 и по сати, сат дуже од планираног времена. Астронаути су заменили резервоар са течним амонијаком који се користи у систему за хлађење станице. Трећи излазак се планира за уторак. Шатл Дискавери је лансиран 5. априла, 8. априла се он прикључио МКС. Повратак шатла на Земљу се планира за 19. април. Укупно НАСА мора да изврши још три лета шатлова, последњи ће бити остварен у септембру ове године. После тога ће астронауте САД на МКС возити руске ракете.
Извор: Глас Русије

[Рашо]

Nil Armstrong kritikuje Obamu zbog budžeta za svemirski program

14.04.2010. 23:56

Američki astronaut Nil Armstrong, prvi čovek koji je kročio na Mesec, je, zajedno sa još dvojicom kolega Džejmsom Lovelom i Južinom Sernanom, uputio otvoreno pismo predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Baraku Obami, u kojem kritikuje njegovu nameru da smanji budžet NASA-e, i time onemogući novi povratak ljudi na Mesec, prenosi "Telegraf".

Armstrong je poslao ovo pismo uoči Obaminog govora o svemirskoj politici u četvrtak na Floridi.

 

Pre dva meseca objavljen je plan kojim se ukida budžet predviđen za konstruisanje nove rakete, koja je trebalo da američke astronaute vrati na Mesec. Takođe je u planu da se privatnim kompanijama dodeli pravo za izgradnju svemirskih letelica kojima će se astronauti prevoziti u Međunarodnu kosmičku stanicu (MKS).

 

Po rečima bivših astronauta, Obamina odluka da smanji budžet NASA-e, dovela je do ukidanja misije "Sazvežđa", kao i svemirske letelice "Orion" i raketa "Ares 1" i "Ares V".

 

Američki astronauti sada mogu da dođu do niske Zemljine orbite i MKS samo ako ih prevezu Rusi u svojoj letelici "Sojuz", i to po ceni od oko 50 miliona dolara po osobi.

 

"SAD su pola veka bile vodeća država u istraživanju svemira, i odlukom da u bližoj budućnosti ne preduzima misije sa ljudskom posadom, pašće na drugo, a možda i treće mesto. Bez veštine i iskustva koju pružaju svemirske misije, SAD će ubrzo skliznuti u osrednjost", napisao je Arsmstrong u svom pismu.


Izvor: Blic Online

[Рашо]

Obama: Idemo na Mars

 Свемирске амбиције остају, али НАСА „више не може да функционише на стари начин”

Вашингтон, 16. априла – Амерички астронаути више неће слетати на Месец, „јер тамо смо већ били”. Уместо тога, НАСА (Национална аеронаутичка и свемирска администрација), свој буџет и своје умове упослиће у пројекте да се отпутује „много даље”. Да се прво слети на неки астероид, а потом и Марс. „Ја очекујем да ћу то видети”.

Ово су планови председника Барака Обаме које је изнео у свом јуче по подне одржаном говору у Кенеди свемирском центру на Флориди, где је, пред око 200 одабраних званица, први пут детаљније образложио своју визију америчких свемирских амбиција и одговорио критичарима који су неке његове раније изјаве протумачили као америчко повлачење „са свемирских граница”.

Обамини планови за НАСА доносе, према овдашњим оценама, неке од највећих промена у њеној историји. Те промене нису само у напуштању програма „констелејшн” (сазвежђе), у који је досад уложено девет милијарди долара и који је увелико иза рокова, већ и порука да свемирска администрације „не може више да функционише на стари начин”.

„Желимо скок у будућност”, поручио је Обама, унеколико на сличан начин као што је то пре око пола века (1961) на истом месту изговорио Џон Кенеди, најављујући програм слетања на Месец који се обистинио само осам година касније, 20. јуна 1969. Председник није, међутим, говорио о прецизним датумима, ако се изузме напомена да „очекује да ће то видети”, односно жеља је да се то догоди за његовог живота. Наговестио је међутим да би нову свемирску летелицу „пројектовану за дуга путовања, која би омогућила прве летове са посадама иза Месеца, у дубоки свемир” – Америка могла да има до 2025.

До средине 2030. свемирски брод са посадом би могао да облети око Марса и да се безбедно врати. Пре слетања на „црвену планету”, људи би крочили на неки астероид, где је гравитација мања и захтева ракете са мање горива. Све ово међутим подразумева одустајање од Бушових планова да амерички астронаути до 2020. поново слете на Месец.

„Свемирски програм није луксуз, већ неопходност за Америку”, напоменуо је Обама у свом аплаузима 15 пута прекиданом говору. Неопходност су и прагматично-политичка, јер „пензионисање” остарелих шатлова већ ове јесени, уз одустајање од „констелејшна”, подразумева да без посла на Флориди и у Калифорнији, где су истраживачки центри НАСА, остане око 9.000 људи. Нови програми, пак, треба да створе око 12.000 нових послова.

Обамин приступ свемирском програму критиковали су и неки од хероја америчких свемирских подухвата, као што су Нил Армстронг, први човек на Месецу, и Џин Сернан, члан посаде последњег слетања на Земљин сателит. Такође, замера му се што коначно приземљење „шатлова”, уз планове да их у догледној будућности замене сличне летелице из приватног сектора, Америци, док се то не догоди, као једину опцију оставља „услужне” летове до орбиталних станица руским „сојузима”, по цени од 50 милиона долара по „путнику”.

Овогодишњи буџет НАСА је 15 милијарди долара, и знатно је мањи у поређењу са оним из 1965, када је пројектовано слетање на Месец. Обама је међутим обећао да ће фондови намењени НАСА у идућих пет година бити увећани за шест милијарди.


Izvor: Politika