Vesti iz Kosmonautike

[MOTORISTA]

Novi istorijski događaj na Marsu: Rover stvorio kiseonik
Tanjug 22.04.2021.

Rover NASA "Prezervans" transformisao je ugljen dioksid iz Marsove atmosfere i pretvorio ga u kiseonik, što je prva transformacija urađena na drugoj planeti, saopštila je NASA.

- Ovo je ključan prvi korak ka pretvaranju ugljen dioksida u kiseonik na Marsu - rekao je u sredu Džim Rojter, jedan od pomoćnika direktora u NASA, preneo je sajt američke svemirske agencije.

Eksperiment se desio 20. aprila, a NASA se nada da će naredne verzije eksperimentalnog materijala pomoći da jednog dana i čovek koristi transformisani kiseonik sa Marsa. Astronautima koji budu išli u misiju na Mars će to pomoći da ne nose sa sobom velike količine kiseonika kako bi uspeli da se vrate na Zemlju. Eksperiment je urađen pomoću Mars oksidžen in-Situ rizors Jutulizejšn Eksperimenta (MOXIE), što je kutija veličine akumulatora i nalazi se na prednjem delu robera. Koristi struju i hemijske procese kako bi razdvojila molekule C02, praveći kiseonik sa jedne strane i ugljen monoksid, sa druge. U prvom pokušaju, dodaje Glas Amerike, MOXIE je napravio pet grama kiseonika, što je dovoljno za astronauta da diše deset minuta u normalnim aktivnostima.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Scramble for space: What's fueling frenzy of new missions

Never since the 1960s has humanity been so fixated on the heavens. The countdown to Friday's launch of SpaceX's Dragon Crew from Cape Canaveral in Florida just one small step on the road to returning to the Moon, manned trips to Mars and much more. We ask about this mission and the first Frenchman to return to space Thomas Pesquet.

[MOTORISTA]

Četvoro astronauta u recikliranoj raketi poleteli u svemir
Tanjug 23.04.2021.

Četvoročlani tim astronauta iz NASA poleteo je letelicom Spejs eksa na Međunarodnu svemirsku stanicu.

Oni su prva ekipa koja je poslata u orbitu recikliranom raketom od prethodnog leta. Skoro 24-časovna vožnja do svemirske stanice, koja se nalazi na 400 kilometara od površine zemlje, trebalo je da krene u četvrtak, ali je pomerena za danas zbog loših vremenskih prognoza. Meteorolozi su za danas prognozirali da će na putanji rakete biti 90 odsto šanse da meteorološki uslovi budu povoljni na mestu lansiranja, što poboljšava uslove za let. Ovo je treće lansiranje tima u orbitu privatne kompanije Ilona Maska, Spejs Iks, pod okriljem NASA.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

The SpaceX spaceship Endeavor is safely in orbit after an early morning lift-off from the Kennedy Space Center, marking the third time SpaceX has carried astronauts to the International Space Station. NBC’s Tom Costello reports for TODAY from Cape Canaveral.

[MOTORISTA]

NASA's Shane Kimbrough and Megan McArthur, JAXA astronaut Akihiko Hoshide and ESA's Thomas Pesquet give you a tour of Crew Dragon Endeavour shortly after their launch atop a SpaceX Falcon 9 rocket on April 23, 2021.

[MOTORISTA]

Kapsula Spejseksa stigla do Međunarodne svemirske stanice
INFO 24.04.2021.

Kapsula kompanije Spejseks (SpaceX) sa četiri astronauta stigla je danas do Međuanarodne svemirske stanice, što je treći let sa posadom te privatne kompanije Ilona Maska u manje od godinu dana

Kako prenosi televizija Nase, kapsula Dragon autonomno pristaje uz Međunarodnu svemirsku stanicu dan posle lansiranja iz Kenedi svemirskog centra američke svemirske agencije Nasa. Nova grupa astronauta, dvoje Amerikanaca po jedan Francuz i Japanac će provesti šest meseci na svemirskoj stanici. Oni će zameniti četiri astronauta koji će se vratiti na Zemlju u sredu drugom kapsulom Dragon. Ovo je prvi put da se dve kapsule kompanije Spejseks nalaze parkirane istovremeno uz Međunarodnu svemirsku stanicu.
 
Reč je o trećem letu sa posadom kompanije Ilona Maska, ali prvi put je upotrebljena letilica koja je ranije već letela. Kapsula Dragon upotrebljena je u maju prošle godine za prvo slanje letelice sa posadom do Međunarodne svemriske stanice, dok je raketa Falkon koja je prenela kapsulu juče upotrebljena za drugi let sa posadom u novembru. Nova četiri svemirska putnika su astronauti Nase Šejn Kimbro i Megan Mekartur, Francuz Toma Peske i Japanac Akihiko Hošide. Svi su, sem američke astronautkinje Megan Mekartur, ranije već boravili na Međunarodnoj svemriskoj stanici.
 
Naredna četiri dana na svemirskoj stanici će biti 11 astronauta, skoro kao i rekordnih 13 kada su leteli šatli američke svemirske agencije Nasa. U sredu će četiri astronauta da se vrate na Zemlju.

Izvor: www.021.rs

[Dreadnought]

Raketa „Sojuz“ poslala u svemir 36 britanskih satelita


Potisni blok „Fregat“ uspešno je izveo svih 36 komunikacionih satelita britanske kompanije „Van veb“ do ciljane orbite, izjavio je direktor „Roskosmosa“ Dmitrij Rogozin.

Kako prenosi „Roskosmos“, svi sateliti su se odvojili po planu od potisnog bloka nakon što je sa kosmodroma „Vostočni“ lansirana raketa-nosač „Sojuz 2.1b“.

​Lansiranje je posvećeno 60. godišnji leta legendarnog kosmonauta Jurija Gagarina u kosmos, a prvi čovek u svemiru predstavljen je na amblemu misije.

​Prvo ovogodišnje lansiranje „Sojuza 2“ sa 36 satelita „Van veb“ sa kosmodroma „Vostočni“ izvršeno je 25. marta. To je bilo i sedmo lansiranje u istoriji novog kosmodroma. Prvih šest satelita „Van veb“ poletelo je u orbitu sa kosmodroma „Kuru“ raketom „Sojuz-ST“ 28. februara 2019. godine.

Kako je ranije rekao izvor u raketno-kosmičkom sektoru, sledeća lansiranja su planirana 27. maja i 1. jula.

izvor/

[Dreadnought]

Helikopter izveo treći let na Marsu, u vazduhu proveo 80 sekundi


Još jedan let Nasinog minijaturnog helikoptera "Indženuiti" bio je najambiciozniji do sada, a inženjeri kažu da će pokušati da postignu još bolji rezultat.

Minijaturni helikopter "Indženuiti", težak manje od 2 kilograma, koji se na Marsu nalazi u sklopu misije rovera "Perseverance", obavio je i treći let, a ovoga puta je u vazduhu proveo 80 sekundi.

Prema Nasinim podacima, helikopter se vinuo do visine od oko pet metara, potom je izveo bočni manevar od 50 metara, u vazduhu je proveo 80 sekundi, a zatim se vratio na početnu poziciju. Inženjeri kažu da bi želeli da dosegnu krajnje granice letelice, čak i ako krajnja posledica bude njeno potpuno uništenje.

Piloti "Indženuitija" su rekli da se helikopter i ovoga puta najpre zaustavio, potom kratko lebdeo okrećući kameru u svim smerovima, bočno se pomakao, pa se vratio u prvobitnu poziciju i na kraju sleteo. Prethodna dva leta izvedena su u ponedeljak i četvrtak, a prvi će u istoriji ostati upisan kao prvi kontrolisani let na drugoj planeti.

"Indženuiti" je na Mars stigao sredinom februara. Tu ga je dopremio rover "Perseverance" koji je sleteo u krater Jezero na Crvenoj planeti.

Naučnici bi ovim poduhvatom želeli da dokažu da postoji mogućnost letenja u retkoj atmosferi Marsa.

Pojasnili su da bi se u budućnosti ovakvi helikopteri mogli koristiti za izviđanje terena pre slanja u svemir rovera i astronauta, ali i za istraživanje nekih teško pristupačnih lokacija, poput litica.

Zvaničnici Nase su inženjerskom timu "Indženuitija" odobrili još dva leta pre nego što se "Perseverance" posveti primarnoj misiji - potrazi za znacima života u krateru Jezero.

izvor

[Dreadnought]

Svemirska trka dva najbogatija čoveka na svetu poprimila nove razmere


Svemirska trka dva najbogatija čoveka na svetu poprimila je danas nove razmere.

Do toga je došlo nakon što se vlasnik kompanije Tesla Ilon Mask narugao pokušajima Džefa Bezosa da ospori njegov veliki ugovor s NASA.

Rojters prenosi da su dvojica milijardera, koji pokušavaju da lansiraju orbitalne rakete dalekog dometa, bili konkurenti za ugovor s američkom vladom u vezi sa izgradnjom svemirskog broda koji će prevoziti astronaute na Mesec možda već 2024. godine.

Mask je u ovom poslu pobedio, a Bezos nije bio zadovoljan takvim ishodom i njegova kompanija Blu Oridžin se u ponedeljak žalila nadležnoj vladinoj kancelariji i optužila američku svemirsku agenciju NASA da je izmenila uslove konkursa u poslednjem momentu.

Mask, koji vodi aeronautičku kompaniju Spejs Iks, uzvratio je porukom Bezosu na Tviteru, a koju nije dodatno objašnjavao.

"Ne može se dići (do orbite), umirem od smeha", napisao je Mask, navodi agencija.

Blu Oridžin daleko zaostaje za kompanijama Spejs Iks i Junajted lanč alijens (ULA) u orbitalnom transportu i zbog toga je izgubila milijarde dolara na američkim ugovorima u oblasti nacionalne bezbednosti, a čija realizacija počinje 2022. godine.

izvor

[Dreadnought]

[lovac]

Preminuo "zaboravljeni astronaut" iz čuvene misije Apolo 11

Američki astronaut Majkl Kolins, koji je učestvovao u prvoj misiji Apolo, preminuo je danas u 90. godini, saopštila je njegova porodica.

U toj misiji upravljao je komandnim modulom u orbiti oko Meseca, dok su se druga dva astronauta spustila na Mesec lunarnim modulom.
Jedan je od 24 čoveka koji su putovali na Mesec.

Izvor:https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2021&mm=04&dd=28&nav_id=1850004

[MOTORISTA]

Umro astronaut Majkl Kolins Sa misijom Apolo 11 sleteo na Mesec, odlikovan prilikom posete Jugoslaviji
S. M. L. 28.04.2021.

Astronaut i vojni pilot Majkl Kolins, koji je sa misijom Apolo 11 sleteo na Mesec 1969. godine, umro je danas u 90. godini nakon borbe za kancerom, saopštila je porodica.



Kolins je bio deo tročlane posade koja je izvela istorijski podvig, ali za razliku od Nila Armstronga i Baza Aldrina, nikada nije hodao po Mesecu. Zbog toga je nazvan i "zaboravljeni astronaut". Međutim, Kolins je imao zadatak da upravlja komandnim modulom koji je kružio 60 milja iznad njegovih drugova i odneo kući različito i jedinstveno iskustvo misije, piše Dejli mejl. On je ostao sam u modulu više od 21 sat, dok se njegova dvojica kolega nisu vratila sa Meseca.

- Najviše se sećam pogleda na planetu Zemlju sa velike daljine. Malena. Veoma sjajno. Plava i bela. Lepa. Spokojna i krhka - rekao je kasnije.

Prilikom posete Jugoslaviji sa članovima ekspedicije (Nilom Armstrongom i Edvinom Oldrinom), oktobra 1969, odlikovan je Ordenom jugoslovenske zvezde s lentom.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Šta kosmonauti nose ispod skafandera kada lete ka zvezdama
Novosti online 02. 05. 2021.

U SVEMIRU nema godišnjih doba i odeće za svaku novu sezonu, ali su u isto vreme zahtevi za kvalitet odeće stroži nego u modnim kućama svetskih brendova.

Otkrivamo šta kosmonauti nose u kosmosu ispod zaštitnih odela. Danas specijaliste Međunarodne svemirske stanice (MSS) „oblače“ tri zemlje: Rusija, Amerika i Japan.

Svetlana Krjutčenko, generalna direktorka kompanije „Kentaur-nauka“ u kojoj se proizvode te posebne stvari je povodom 60. godišnjice prvog čovekovog leta u svemir je ispričala kakva treba da bude odeća za one koji putuju ka zvezdama.

MODA U KOSMOSU

Svaka stvar koju će nositi kosmonauti, bilo da su u pitanju čarape, šorts ili majica, zavodi se u dokumentaciju. Odeća se opisuje detaljno: svojstva tkanine, šavovi, boje. Čak i u takvim uslovima proizvođači se trude da rade sa bojama i da ispune želje kosmonauta, u skladu sa mogućnostima. Stvari se izrađuju po individualnim merama svakog člana posade.

- Estetski zahtevi za odeću su usko povezani sa pravcem savremene mode. Upravo moda određuje siluete, oblike, stepen uklopljenosti, dekorativne elemente, boje i njihovo kombinovanje sa odećom. Ali to nije najvažniji faktor u odeći za kosmonauta - izjavila je Krjutčenkova. Proizvođači prilikom rada sa bojom odeće uzimaju u obzir uticaj različitih boja na ljudsku psihu, kao i želje samih kosmonauta.

- Raznolikost spektra boja veša i odeće omogućava da se u zatvorenom prostoru stanice prihološko stanje ljudi održava na potrebnom emocionalnom nivou. Postoji čitava logistika u pogledu boja. U našem katalogu ima više od 35 boja - objasnila je ona.

Trenutno je asortiman svakodnevne odeće koju ruska strana doprema na MSS prilično raznovrstan i kosmonauti mogu da biraju odeću i veš u skladu sa ličnim ukusom i afinitetima. Primera radi, za nemačkog kosmonauta, fizičara Rajnholda Evalda napravljena je oprema sa velikim brojem džepova. Na stanici nije imao svoju kabinu i bilo mu je zgodno da sve svoje stvari nosi sa sobom. Nakon leta, zadovoljni Nemac je poklonio proizvođačima svoju fotografiju baš u tom odelu sa autogramom: „Ovo svemirsko odelo vašeg tima je sjajno izdržalo test sa vatrom u kosmosu“.

PRIPREMA SVEMIRSKE „KOLEKCIJE“

Rusija isporučuje na MSS više od 23 vrste odeće, donjeg rublja, sredstva za obezbeđivanje rada na stanici.

- Tokom pripreme za let, članovi posade se bave selekcijom odeće. Nakon toga oni određuju količinu stvari za isporuku u skladu sa normama u zavisnosti od trajanja i programa leta. Pre izrade cele serije, odabrana odeća i veš obavezno moraju da se probaju. Kosmonaut odobrava isprobanu odeću ili izražava svoje želje za doradom - rekla je direktorka.

Pre slanja na Međunarodnu svemirsku stanicu, odevni predmeti se detaljno čiste pomoću običnog usisivača. Zatim se svaka stvar pakuje u plastičnu kesu, obeležava i navodi ime i prezime kosmonauta. Kesa se hermetički zatvara. Svi odevni kompleti se obavezno proveravaju na rendgenskom uređaju zbog moguće pojave stranih metalnih predmeta. Poslednja „operacija“ u pripremi odeće za isporuku je sterilizacija.

KARAKTERISTIKE MATERIJALA I PROIZVODNJE

U Sovjetskom Savezu u kosmonautici su, po pravilu, korišćeni domaći materijali. Kosmonautika nije služila sovjetskim zemljama samo za pokazivanje, već je bila i ozbiljna produkcija. Materijali su morali da stižu na vreme kako se ne bi remetio istraživački program i rasipali milioni rubalja.

- Danas izrađujemo odeću od materijala stranih proizvođača. To su Belorusija, Turska, Japan i Nemačka - dodala je Krjutčenkova.

Većina tkanina i vlakana koji se koriste u izradi odeće za letove u svemir je u potpunosti zemljana. To su pamuk, viskoza, spandeks, poliestarske tkanine. Po pravilu, prednost se daje prirodnim materijalima.

- U odeći se koriste tkanine koje sadrže pamuk. Donji veš, polo majice i čarape se izrađuju od pamučnih materijala. Kombinezoni, pantalone i šorts se proizvode od materijala koji, pored pamuka, sadrže poliestar. Pamuk osigurava higijenu, prijatnost i udobnost, a poliestar poboljšava izgled - dodala je.

Glavna karakteristika proizvodnje odeće za svemirske letove je najstroža kontrola kvaliteta svakog odevnog predmeta u svim fazama njegove proizvodnje. Specijalisti pažljivo biraju i kontrolišu sve: od kvaliteta materijala i niti, do kvaliteta šavova u gotovoj robi.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Solarna oluja mogla bi danas da pogodi Zemlju
Novosti online 02. 05. 2021.

SOLARNA oluja koja putuje brzinom većom od 500 kilometara u sekundi trebalo bi našu planetu da pogodi danas i mogla bi da utiče na Zemljinu satelitsku tehnologiju.

U ekvatorijalnom regionu sunčeve atmosfere pojavila se rupa koja izbacuje solarne čestice, naveli su istraživači. A Zemlja se nalazi na direktnom putu strujanja tih čestica. Kategorizovana je kao oluja koja može dovesti do „slabih fluktuacija električne mreže“ i imati „manji uticaj na satelitske operacije“. Iako je ova solarna oluja prilično mala, stručnjaci koji upozoravaju na solarne oluje kažu da je pitanje vremena kada će nas pogoditi neka od velikih oluja.

Sunce često ispušta bleskove koji zauzvrat izbacuju energiju u svemir. Neki od ovih solarnih bleskova mogu pogoditi Zemlju, ali uglavnom su bezopasne za našu planetu. Međutim, Sunce može da oslobodi toliko snažne bleskove da mogu da osakate Zemljinu tehnologiju. Prethodne studije su otkrile da Sunce u proseku oslobađa ekstremni blesak svakih 25 godina, a poslednja koja je pogodila Zemlju desila se 1989. godine.

Ova oluja zabeležila je nestanak struje u Kvebeku u Kanadi, jer su provodne stene na Zemlji  prenele višak energije iz magnetnog polja i uvukle je u nacionalnu mrežu. Povrh toga, jaka sunčeva oluja može da sruši satelitske sisteme, jer bombardovanje solarnih čestica može proširiti Zemljinu magnetosferu, otežavajući satelitskim signalima proboj, piše „Ekspres“. Iako je nemoguće predvideti kada i gde bi mogla da pogodi ogromna solarna oluja, svakako je neizbežna. Zbog toga, stručnjaci apeluju da se bolje pripremimo za ekstremne svemirske događaje i upozoravaju da bi šteta mogla da se računa u bilionima i da izazove opštu paniku.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Najbrža svemirska letelica u istoriji skoro da je dotakla Sunce
INFO 02.05.2021.

Najbrža svemirska letelica u istoriji u petak je gotovo dotakla Sunce.

NASA-ina sonda Parker, lansirana 2018. godine, postavila je odjednom dva rekorda - najviše se približila našoj zvezdi i pritom postigla najveću brzinu za svemirsku letelicu. Sonda Parker je 29. aprila skoro okrznula Sunce, odnosno prošla na tek nešto više od 10 miliona kilometara od njegove površine. Kada je bila najbliže, jurila je brzinom od oko 150 kilometara u sekundi u odnosu na Sunce, odnosno putovala brže od bilo koje svemirske letelice do sada. Da bismo shvatili o kakvoj se brzini radi, treba napomenuti da je to oko 0,05 odsto brzine svetlosti i da bi nekome ko juri tom brzinom trebalo oko 4,5 minuta da napravi krug oko Zemlje ili 40 minuta da od Zemlje dođe do Meseca.
 
Međutim, solarna sonda Parker još nije gotova sa svojom misijom. Njen prolazak pored Sunca 29. aprila bio je tek osmi od planiranih 24 pre kraja misije 2025. godine. Pre svakog prolaza sonda prvo dolazi do Venere kako bi putem njene gravitacije oblikovala svoju orbitu i došla što bliže Suncu. U najbližem prolasku, sonda bi trebalo da prođe na nešto manje od sedam miliona kilometara od Sunca, što je šest puta bliže od sondi Helios, koje su držale rekord sve dok ga sonda Parker nije srušila 2018. godine, piše "New Scientist". Zbog te blizine moći će da se kreće velikom brzinom, a najveća bi trebalo da bude oko 200 kilometara u sekundi.
 
Sonda je dizajnirana za merenje magnetnih polja i praćenje protoka energije unutar Sunca. Njeni podaci trebalo bi da pomognu stručnjacima da shvate kako naša zvezda izbacuje energetske čestice koje čine solarni vetar, kao i misteriju zašto je površinski sloj Sunca topliji od unutrašnjih slojeva.

Izvor: www.021.rs