Vesti iz Kosmonautike

[Perun]

Otkrivena 'mini' čudovišna crna rupa koja se skriva u patuljastoj galaksiji

Novootkrivena "mini" supermasivna crna rupa mogla bi pomoći u otkrivanju nekih od tajni iza najvećih crnih rupa u kozmosu. Istraživači koji su koristili NASA-in rendgenski opservatorij Chandra nedavno su otkrili monstruoznu crnu rupu koja je bila "zakopana" u prašini i plinu u patuljastoj galaksiji, navodi se u izjavi tima Chandra. Crna rupa, koja ima oko 200.000 puta veću masu od našeg Sunca, nalazi se u središtu patuljaste galaksije Mrk 462 i, iako je ogromna, jedna je od najmanjih supermasivnih crnih rupa ikada pronađenih.
"Ova crna rupa u Mrk 462 jedna je od najmanjih supermasivnih ili čudovišnih crnih rupa", rekao je Jack Parker, istraživač s Dartmouth Collegea u New Hampshireu koji je suvoditelj studije identificiranja i proučavanja ove crne rupe. . "Ovakve crne rupe je poznato da je teško pronaći." Galaksija domaćin Mrk 462 "samo" ima nekoliko stotina milijuna zvijezda. Iako se ovo može činiti puno, naša galaksija Mliječni put ima nekoliko stotina milijardi zvijezda, pa ovaj broj klasificira Mrk 462 kao patuljastu galaksiju, navodi se u izjavi. Do sada je crna rupa bila zaklonjena iz našeg vidokruga, zamućena prašinom i plinom u Mrk 462. U većoj galaksiji znanstvenici bi mogli pronaći crnu rupu promatrajući zvijezde koje se brzo kreću u središtu galaksije (znakovi gravitacije utjecaj crne rupe), ali to ne bi bilo moguće u ovako maloj galaksiji. Umjesto toga, tim je mogao upotrijebiti Chandru kako bi vidio blistave rendgenske zrake koje emitiraju plin koji se uvlači u crnu rupu.
Ovo je zapravo jedan od prvih puta da je crna rupa prekrivena plinom i prašinom na ovaj način uočena u patuljastoj galaksiji, navodi se u priopćenju.

"Budući da je zakopane crne rupe još teže otkriti nego one izložene, pronalazak ovog primjera može značiti da postoji puno više patuljastih galaksija sa sličnim crnim rupama", rekao je suvoditelj studije Ryan Hickox, također istraživač u Dartmouthu. ista izjava. "Ovo je važno jer bi moglo pomoći u rješavanju glavnog pitanja u astrofizici: kako su crne rupe postale tako velike tako rano u svemiru?" Tim se nada da bi ovo otkriće moglo pomoći u daljnjem razgovoru o tome kako su supermasivne crne rupe tako brzo dosegle tako nevjerojatne veličine u ranom svemiru, što je trajni znanstveni misterij. Postoji niz suprotstavljenih teorija koje žele objasniti kako bi se supermasivne crne rupe našeg svemira "mogle nagomilati dovoljno brzo da dosegnu veličine viđene u ranom svemiru", kako kaže Chandra izjava.

Smatra se da svaka galaksija ima crne rupe zvjezdane mase, ali nije potvrđeno da postoji mnogo supermasivnih crnih rupa u patuljastim galaksijama. Stoga bi otkrića poput ovog mogla pomoći u objašnjenju njihovog postojanja. "Ne možemo donijeti čvrste zaključke iz jednog primjera, ali ovaj bi rezultat trebao potaknuti mnogo opsežnije pretrage zakopanih crnih rupa u patuljastim galaksijama", rekao je Parker o ovom otkriću. "Uzbuđeni smo zbog onoga što bismo mogli naučiti."

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

https://www.space.com/mini-supermassive-black-hole-dwarf-galaxy

[Perun]

NASA dovršila otvaranje svemirskog teleskopa James Webb

Inženjeri američke svemirske agencije NASA dovršili su otvaranje ogromnog, glavnog zrcala svemirskog teleskopa James Webb. Taj manevar posljednji je korak dvotjedne faze postavljanja opservatorija vrijednog 10 milijardi dolara koja je započela njegovim pokretanjem za Božić.

Teleskop, koji je već proputovao više od 950.000 kilometara kroz svemir, najveći je i najsnažniji svemirski teleskop ikad napravljen. Lansiran je na raketi Arijane-5 i smatra se jednim od najvećih znanstvenih pothvata 21. stoljeća, prenosi The Guardian.

Teleskop je toliko velik da je morao biti pakiran dio po dio da bi stao u raketu koja ga je odvela u orbitu 25. prosinca, a opremljen je glavnim zrcalom promjera 6,5 metara koje je otpakirano u petak kada su inženjeri pustili posljednji, drugi segment koji se povezao sa središnjom jezgrom, čime je najveći teleskop ikad poslan u svemir sastavljen i spreman za upotrebu.

Nešto ranije, uspješno je završeno otvaranje sunčanog štita na teleskopu James Webb, koji bi teleskop trebao štititi od Sunčevih zraka, jer samo uz pomoć te barijere veličine teniskog terena, teleskop će moći imati dovoljnu osjetljivost da detektira signale koji dolaze iz najudaljenijih dijelova svemira.

James Webb je zajednički projekt američke, europske i kanadske svemirske agencije, a za njegovo dizajniranje i izradu potrebno je bilo trideset godina. Znanstvenici su ga opisali kao “vremenski stroj”, a astronomima bi trebao omogućiti bolje shvaćanje događanja koja su uslijedila nakon velikog praska te objasniti proces nastanka prvih galaksija. Cilj novog teleskopa je nadovezati se na otkrića svog prethodnika, Hubble teleskopa, koji je 31. godinu u orbiti, a zbog sve češćih kvarova, bliži mu se kraj rada.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor: https://geek.hr/znanost/clanak/nasa-dovrsila-otvaranje-svemirskog-teleskopa-james-webb/#ixzz7HlUR0i3G

Izvor: https://geek.hr/znanost/clanak/nasa-dovrsila-otvaranje-svemirskog-teleskopa-james-webb/#ixzz7HlUCNavg

[Dreadnought]

SpaceX's latest launch

SpaceX has successfully launched a Falcon 9 rocket, sending the Transporter-3 mission into space. It's carrying 105 small satellites, and a range of spacecraft and orbital transfer vehicles.

[Dreadnought]

Šta je blokiralo rover na Marsu: Senzori zabeležili neuobičajena merenja


Rad NASA rovera na Marsu blokiran je jer su senzori zabeležili neuobičajena merenja frikcije tokom iskopavanja uzoraka.

Rover, koji prikuplja uzorke za dalje proučavanje na Zemlji, bio je blokiran pošto je krajem prošle godine uzeo uzorak iz stene koju su u NASA nazvali Izol (po reci u Francuskoj).

Iz NASA su saopštili da se problem dogodio na uređaju koji prenosi uzorke iz „ruke“ rovera kroz rotacionu mašinu do prostora za smeštaj unutar šasije rovera.

Tokom prenosa uzoraka, senzori u roveru zabeležili su „veći nego što je uobičajeno nivo frikcije“, navode iz NASA.

Rover se zbog toga ugasio i poslao alarm na Zemlju. Operatori su zatražili više podataka od rovera, ali mu je bilo potrebno više od nedelju dana da odgovori zbog razlike u marsovskim i zemaljskim danima, zbog koje je prenos podataka ograničen, piše „Lajvsajens“.

Kada je rover poslao te podatke, stručnjaci su mu naložili da se sam popravi, odnosno da skine bušilicu i otkači ruku za bušenje, te fotografiše sve delove koji učestvuju u prenosu uzoraka.

Fotografije su otkrile šta je uzrok problema: mala količina kamenčića unutar rotacione mašine. Oni su ispali tokom prenosa i blokirali delove bušilice, koji nisu mogli dobro da nalegnu.

„Ovo nije prvi problem koji nam je Mars zadao. Kada rešavate inženjerske probleme na udaljenosti od 346 miliona kilometara, morate da imate strpljenja i da budete temeljni“, rekla je Luis Džandura, glavni inženjer za prikupljanje uzoraka u NASA.

Marsovski rover (Perseverance) spustio se na Crvenu planetu u februaru prošle godine, gde istražuje krater Jezero, koji je nekad bio delta reke. Cilj je da uzme uzorke koji će biti ispitivani u potrazi za dokazima da li je nekada na Marsu bilo života.


izvor

[Dreadnought]

Iran testirao svemirsku raketu na čvrsto gorivo


Iran je uspešno testirao svemirsku raketu čiji motor koristi čvrsto gorivo, saopštio je general Revolucionarne garde Amir Ali Hadžizadeh.

Ovo je jeftinija raketa za letove u svemir, ali je u stanju da podigne manji teret u orbitu u poređenju sa raketama na tečno gorivo. Raketu je napravila iranska firma "Zuldžahan" i omogućiće Iranu da nastavi razvoj svog svemirskog programa, preneo je "Sputnjik".

"Iran će od sada moći da lansira veliki broj satelita uz pomoć jeftinih motora", rekao je Hadžizadeh.

U prethodne dvije godine, Iran se u lansiranju satelita oslanjao na skuplje tečno gorivo, a sada će to moći da radi po povoljnijoj ceni, objasnio je vojni zvaničnik.

On nije precizirao koliku uštedu donosi nova raketa, koja može da podigne u orbitu teret od 220 kilograma. Raketa na tečno gorivo može da podigne teret od 350 kilograma.


izvor

[Perun]

Ako nekog zanima na ovoj stranici postoji popis nadolazećih kometa:

http://www.aerith.net/comet/future-n.html

[Dreadnought]

China launches new satellite into orbit

China successfully launched a satellite into orbit from Taiyuan Satellite Launch Center in north China's Shanxi Province on Monday. The satellite blasted off atop a Long March-2D carrier rocket at 10:35 a.m. (Beijing Time).

[MOTORISTA]

Asteroid „1994 PC1“ sve bliži Zemlji
SVET Autor: RTS 18. jan. 2022

Veliki asteroid juri ka Zemlji, a najbliži će nam biti večeras u 22.51. časova i u sredu 19. januara. Asteroid će se videti mnogo severnije u sazvežđu Andromeda, javlja Radio-televizija Srbije.

Asteroid je označen kao 7482 (1994 PC1). Procenjuje se da je oko 2,5 puta viši od Empajer stejt bildinga u Njujorku. Kako su naveli u Nasi, asteroid ima prečnik od 1.052 kilometra i period rotacije oko 2,6 sati. Svemirska agencija ga je klasifikovala kao potencijalno opasan asteroid zbog njegove veličine i relativno bliskih preleta oko naše planete. Udaljenost na kojoj će biti dok proleće blizu naše planete je 1,98 miliona kilometara.

Reč je o asteroidu koji je otkrio australijski astronom Robert Meknot 1994. godine, koji napravi pun krug oko Sunca za godinu i sedam meseci. Ogromni „svemirski putnik“ se može posmatrati čak i osnovnim teleskopom svakih 47 godina. Sledeći put biće blizu Zemlje tek 2105. godine.

Asteroid se kreće brzinom od 70.515 kilometara na sat, a na noćnom nebu izgledaće poput zvezde padalice.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

Astronomi upozoravaju: Zbog „Spejsiks“ satelita mogli bi da nam promaknu opasni asteroidi


Astronomska studija upozorava je da porast broja komercijalnih satelita kompanija kao što je "Spejsiks" zagađuje nisku orbitu i utiče na astronomske fotografije, što bi moglo da učini Zemlju lakšom metom za smrtonosne asteroide.

Skoro jedna od pet astronomskih fotografija snimljena u sumrak sadrži svetle pruge uzrokovane satelitima u niskoj orbiti.

U članku, koji je u petak objavljen u časopisu Astrophysical Journal Letters, tvrdi se da hiljade satelita iz programa kao što je „Starlink“ uzrokuju da alarmantan broj astronomskih fotografija bude prekriven svetlim prugama.

Dok je manje od 0,5% slika u sumrak prikazivalo ove pruge u 2019. godini, broj se povećao na neverovatnih 18% u avgustu 2021., što znači da je skoro jedna od pet fotografija prekrivena satelitskim tragovima.

Istraživači tvrde da satelitski tragovi „nesrazmerno utiču na posmatranja velike vazdušne mase“, koja se koristi za praćenje asteroida i kometa blizu Zemlje. Zabrinjavajuće je da bi nagli porast tragova uskoro mogao dovesti do toga da istraživači propuste da uoče određene asteroide i komete.

Prema autorima studije, trenutni brojevi nisu dovoljno visoki da bi značajno uticali na pretragu, iako se situacija brzo menja.

Nedavno, izvršni direktor "Spejsiksa" Ilon Mask pohvalio se da je 1.469 Starlink satelita trenutno aktivno u niskoj orbiti. Hiljade drugih satelita takođe kruže oko Zemlje, a izveštaj u septembru navodi se broj od skoro 8.000, prenosi RT.


izvor

[MOTORISTA]

Uloženo duplo više novca nego lane
Novosti online 20. 01. 2022.

KOMPANIJE koje grade i lansiraju satelite privukle su u 2021. godini rekordnih 14,5 milijardi dolara ulaganja, gotovo upola više nego u godini ranije, saopštila je fabrika Space Capital.

Samo u posljednja tri meseca prošle godine ulaganja u infrastrukturu u svemiru dostigla su čak 4,3 milijarde dolara, takođe najviše u istoriji razvoja takvih projekata, pokazuje godišnji izveštaj fabrike specijalizovana za ulaganja u svemirske tehnologije. Oprema i softver za povezivanje satelita i obradu njihovih podataka privukli su u četvrtom prošlogodišnjem tromesečju 9,8 milijardi dolara ulaganja, a specijalni softver za korišćenje tih podataka 600 miliona. Veliki investicioni ciklusi na kraju 2021. uključuju 1,4 milijarde dolara ulaganja u Sierra Space, te 337 miliona uloženih u SpaceX i 250 miliona koje je privukao Planer Labs.

- U budućnosti vidimo ogromne mogućnosti za podsticanje masovnih ulaganja u postojeću infrastrukturu, uz paralelnu potragu za novim pristupima izgradnji i upravljanju svemirskom imovinom - rekao je izvršni partner Space Capitala Čad Anderson.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Kineski satelit visoke rezolucije pušten u rad:
Šta sve može da snimi i ko prima podatke


Kineski satelit visoke rezolucije za snimanje je zvanično pušten u rad, saopštila je u četvrtak Državna svemirska administracija Kine (CNSA).

Reč je o civilnom optičkom satelitu visoke rezolucije. Satelit može da pruži visokoprecizne slikovne podatke za industrije, uključujući kartografiju, prirodne resurse, upravljanje u hitnim slučajevima, poljoprivredu, ekologiju, stambenu izgradnju i šumarstvo.

Satelit je lansiran 3. jula 2020. godine iz Centra za lansiranje u Taijuenu u kineskoj provinciji Šansi. Pregled o testu u orbiti završen je 17. decembra 2021. godine.

Rezultati testa su pokazali da je satelit u dobrom stanju, dobro radi i zadovoljava uslove za puštanje u rad, objavila je CNSA.

To je prvi civilni svemirski projekt istraživanja u modelu javno-privatnog partnerstva. Kineska vlada je odgovorna za razvoj, prijem podataka i obradu satelitskih slika, javlja Kineski internacionalni radio.


izvor

[MOTORISTA]

DŽinovski teleskop ispituje prostore izvan Sunčevog sistema
D. D. S. 26. 01. 2022.

SVEMIRSKI teleskop DŽejms Veb, najmoćniji ikada napravljen, 30 dana posle lansiranja stigao je do "parking" mesta udaljenog oko milion i po kilometara od Zemlje. Odatle će započeti ambicioznu misiju boljeg razumevanja ranih dana našeg univerzuma. Teleskop veličine teniskog terena zaviriće u udaljene planete i njihove atmosfere u traganju za odgovorom koliko se brzo univerzum širi.

- Korak smo bliže otkrivanju misterija univerzuma. Jedva čekam da vidim Vebove prve nove poglede na univerzum ovog leta! - saopštio je administrator NASA Bil Nelson. Ovaj teleskop, sofisticiraniji od moćnog Habl, snimaće slike prvih zvezda u svemiru. Naučnici kažu da će proučavati i atmosfere planeta koje kruže oko zvezda izvan našeg solarnog sistema, kako bi se videlo da li bi one mogle biti nastanjene.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Ostaci rakete Spejs eks srušiće se na Mesec početkom marta
SVET Autor: Agencije 26. jan. 2022

Deo rakete Spejs eks-a (Space X), koja je poletela u svemir pre sedam godina, srušiće se u martu na Mesec, saopštili su večeras stručnjaci koji su nadgledali putanju rakete.

Raketa je 2015. godine poslata u svemir zajedno sa satelitom za posmatranje klimatskih promena na Zemlji, saopštila je Opservatorija za posmatranje klime sa svemira. Deo rakete od tada lebdi u svemiru, naveli su stručnjaci i dodali da je taj deo početkom januara viđen u blizini Meseca. Izračunato je da bi deo rakete trebalo da se sruši na Mesec 4. marta. Taj deo je težak oko četiri tone i sa Zemlje se neće videti kad se bude srušio na Mesec.

Pretpostavlja se da će raketa ostaviti krater na Mesecu, koju će kasnije da proučavaju naučnici, verovatno lunarnom sondom američke svemirske agencije Nasa.

Izvor: www.nova.rs

[MOTORISTA]

Otkriven nepoznat rotirajući objekat u našoj galaksiji
Tanjug 27.01.2022.

Australijski naučnici tvrde da su otkrili nepoznati rotirajući objekat u našoj galaksiji i ističu da se radi o nečemu što dosad nije viđeno.

Objekat, koji je prvi otkrio student sa australijskog univerziteta Kurtin, specifičan je po tome što svakih 18 minuta emituje ogromnu količinu energije u radiodelu elektromagnetskog spektra. Kako prenosi BBC, objekti koji pulsiraju energijom relativno se često uočavaju u svemiru, međutim u ovom slučaju se radi o objektu koji pulsira ceo minut, što je krajnje neuobičajeno. Ovaj neobičan objekat otkrio je studen Tajron O'Doherti koristeći teleskop i novu tehniku koju je sam razvio.

Student je član tima radioastronoma koji vodi astrofizičarka Nataša Harli-Voker, u sklopu Međunarodnog centra za istraživanja u radioastronomiji (ICRAR).

- Puls energije se pojavljivao i nestajao satima tokom naših opservacija - rekao je O'Doherti u saopštenju za medije u kojem je ICRAR izvestio javnost o otkriću. Dodaje u saopštenju da je to bilo potpuno neočekivano, jer se ništa drugo što im je bilo poznato ne ponaša tako.

Objekat koji je "upaljen" ceo minut je "jako čudan", rekla je ICRAR-ova astrofizičarka DŽema Anderson u saopštenju za medije. ICRAR navodi da se objekat nalazi oko 4.000 svetlosnih godina od Zemlje, izuzetno je sjajan i ima ekstremno jako magnetsko polje.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Arktik M" se integriše u međunarodni sistem pretrage
Novosti online 27. 01. 2022.

PLAN je da se ruski hidrometeorološki sateliti "Arktik M" integrišu u međunarodni sistem satelitske pretrage i spasavanja "Kospas Sarsat", saopštio je "Roskosmos".

Pitanje integracije satelita rešeno je na godišnjoj 35. sednici združenog komiteta "Kospas sarsata", kojim je prvi put predsedavao predstavnik holdinga "Ruski svemirski sistemi" (deo "Roskosmosa"). Sistemu "Arktik M" predstoji da u periodu između 2022. i 2025. godine prođe testiranja procene performansi, poput onih koje su prolazili sateliti "Elektro L" i "Luč 5A", koji su već uključeni u "Kospas sarsat". Prvi satelit „Arktik-M“ je lansiran u februaru 2021. godine. Satelit sa procenjenim rokom trajanja od sedam godina napravilo je Naučno-proizvodno udruženje "Lavočkin". Sledeće lansiranje je planirano 2023. godine, a lansiranje još tri satelita – 2024. ili 2025. godine.

Predviđen je za rad u visokoeliptičkoj orbiti, što će mu omogućiti da rešava zadatke operativne meteorologije, hidrologije, agrometeorologije, praćenja klime i životne sredine u arktičkom regionu. Za ove zadatke satelit je opremljen sa dva multispektralna uređaja za skeniranje (MSU-GS) koji će praviti slike oblaka i zemljine površine u vidljivom i infracrvenom spektru. Osim toga, na satelitu "Arktika-M" su ugrađeni heliogeofizički instrumenti (GGAK-VE) za nadgledanje i predviđanje aktivnosti Sunca i zračenja u prostoru oko Zemlje, kao i aparatura za prenošenje meteoroloških informacija i signala sa havarijskih primopredajnika međunarodnog svemirskog sistema za potragu i spasavanje "Kospas sarsat".

Taj međunarodni program pokrenut je 1977. godine zahvaljujući međunarodnoj saradnji Sovjetskog Saveza, Kanade, Francuske i SAD. Trenutno se programu pridružilo 45 država i organizacija. NJegova svrha je spasavanje onih koji su doživeli havariju na kopnu i vodi, a pristup mu je besplatan. Uz pomoć tog programa spaseno je više od 53.000 ljudi širom sveta.

Izvor. www.novosti.rs