Vesti iz Kosmonautike

[Brok]

Ovaj novinar kao da ima vremensku mašinu.

Vrhunac će biti danas, 25. januara, a nastaviće se verovatno i tokom srede, čitavog dana.

Danas je 24. januar.

[Solaris]

Progress M-14M
Rusi lansirali teretni brod koji na svemirsku postaju nosi namirnice.

Brod koji astronautima prevozi kisik, hranu, tehničku opremu i darove do svemirske postaje trebao bi stići u subotu.

Ruska svemirska agencija lansirala je neimenovani teretni svemirski brod koji na međunarodnu svemirsku postaju ISS nosi 2,6 tona namirnica i opreme. Roskosmos je potvrdio da je Progress M-14M uspješno lansiran u ranim jutarnjim satima s kozmodroma u Baikonuru, javlja AP.

Na svemirskoj postaji trenutačno je troje ruskih kozmonauta, dva američka i jedan danski astronaut. Desetljećima stara svemirska postaja nalazi se u orbiti Zemlje na oko 360 kilometara visine i sastavljena je od 13 modula.

Izvor : VL

[Dreadnought]

Otkrivena četvrta planeta na kojoj je život moguć


02.02.2012.

Međunarodni tim astronoma saopštio je danas da je otkrio četvrtu planetu van našeg sunčevog sistema na kojoj bi život mogao biti moguć.

Kako prenosi AFP, temperature na ovoj planeti, udaljenoj 22 svetlosne godine od Zemlje, ukazuju na mogućnost postojanja vode i života.

Istraživači su analizirali podatke koje je prikupila Evropska južna opservatorija o zvezdi GJ 667C, poznatoj kao patuljasta zvezda klase M koja isijava daleko manje toplote od Sunca.

Oko ove zvezde kruže najmanje tri planete, od kojih je jedna dovoljno blizu da apsorbuje isto toliko energije i svetlosti kao i Zemlja sa kojom ima sličnu površinsku temperaturu.

Obrćući se oko svoje zvezde za 28,15 dana, nova stenovita planeta GJ 667Č je 4,5 puta veća od Zemlje, ističe se u studiji objavljenoj u časopisu "Astrophysical Journal Letters".

"Ova planeta je novi najbolji kandidat za koji se pretpostavlja da sadrži vodu, a moguće i život kakav nam je poznat", kazao je vođa istraživanja Guilem Anglada-Eskude sa Univerziteta u Getingenu, u Nemačkoj.

Da bi mogli da potvrde teoriju o postojanju vode, astronomi moraju prethodno da saznaju više o atmosferi na ovoj planeti.

Među drugim planetama koje kruže oko iste zvezde - koja je deo sistema sastavljenog od tri zvezde - mogao bi da bude jedan gasni džin i jedna super-Zemlja s orbitalnim periodom od 75 dana, ali su za njihovu potvrdu potrebna dodatna istraživanja.

Pojedini stručnjaci sumnjaju da patuljaste zvezde klase M mogu da imaju planete na kojima je moguć život, jer su isuviše slabe i sa puno solarne aktivnosti koja obližnjim planetama šalje smrtonosnu radijaciju.

Iako u poređenju sa našim Suncem, GJ 667C ima daleko manje elemenata težih od helijuma, kao što su gvožđe, ugljenik i silicijum - koji čine gradivne elemente zemljanih planeta - astronomi su, ipak, intrigirani njenim potencijalima.

"Očekivali smo da je to zvezda bez planeta, pa, ipak, one su tu", kazao je Stiven Vogt, koautor studije i profesor astronomije i astrofizike na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Kruzu.

"Otkriće ove planete, tako blizu i tako brzo, ukazuje da u našoj galaksiji ima na milijarde stenovitih planeta na kojima je život moguć", rekao je on.

Dosad su otkrivene tri egzoplanete za koje su astronomi potvrdili da ispunjavaju uslove za život.

To su Gliese 581d koju su otkrili francuski astronomi u maju ove godine, HD 85512d, za koju su u avgustu švajcarski astronomi ustanovili da se nalazi u zoni pogodnoj za život i Kepler 22b koju je početkom decembra otkrio američki svemirski teleskop Kepler.

Izvor: www.tanjug.rs

[Dreadnought]

Iran lansirao novi satelit


03.02.2012.

Iran je danas uspešno lansirao još jedan satelit, poslednji u njihovom ambicioznom svemirskom programu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kako navodi državna novinska agencija IRNA satelit koji je namenjen prikupljanju klimatskih podataka i pračenju potencijalnih prirodnih katastrofa, lansiran rano u petak.

Težina satelita "Navid" iznosi 50 kilograma, a kružiće na visini od 370 kilometara iznad zemlje. U pitanju je takozvani minijaturni, odnosno mikrosatelit, koji je jeftiniji i za izradu i za lansiranje.

"Navid" je treći po redu satelit koji je Iran lansirao u proteklih godinu dana. Svaki od njegovih prethodnika u orbiti je ostao mesec dana.
   
Iranski svemirski program izaziva zabrinutosti na zapadu jer tehnologija koja se koristi za lansiranje satelita moze biti korišćena i za ispaljivanje nuklearnih bojnih glava.

Izvor: www.tanjug.rs

[Рашо]

NASA odustaje od misije na Mars sa ESA

06. 02. 2012. - 17:52h

Američka svemirska agencija NASA razmatra mogućnost da se povuče iz projekta zajedničkih misija na Mars sa Evropskom svemirskom agencijom (ESA).

NASA je obavestila kolege iz Evrope da verovatno neće moći da učestvuju u misijama slanja satelita u orbitu oko Marsa i istraživačkog robota na površinu crvene planete.

Očekuje se da će Sjedinjene Američke Države uskoro da objave formalno saopštenje u kojem će ukazati na budžetske razloge ovakve odluke. Evropa sada računa na partnere iz Rusije kako misija ne bi propala.

"Amerikanci su sugerisali da postoji veoma mala mogućnost da će oni učestvovati. To je malo verovatno. Oni su zainteresovani i znaju da je ovo za njih dobra opcija, ali teško mogu da uklope ove misije u budžet", izjavio je Alvaro Gimenez, direktor naučnih istraživanja u ESA.

Prema trenutnom planu, misija "Ekso Mars" trebalo bi da bude pokrenuta 2016. godine lansiranjem satelita koji će iz orbite Marsa tragati za metanom i ostalim gasovima u atmosferi te planete. Dve godine kasnije, na Mars bi trebalo da bude lansirano autonomno istraživačko vozilo radi kopanja na površini planete.

Amerikanci bi trebalo da osiguraju instrumente, paket za komunikacije i ostalu opremu za ove dve misije, kao i raketu koja će poneti oba aparata i sisteme za sletanje robota na Mars.

Najnoviji signal iz Vašingtona primoraće ESA da razgovara o bilateralnom sporazumu sa ruskim "Roskosmosom" o preuzimanju mnogih obaveza od Amerikanaca.

Izvor: www.srna.rs

[Dreadnought]

Evropska raketa Vega lansirana u orbitu


14.02.2012.

Raketa Vega, prva evropska letelica sposobna da postavi satelite u orbitu, lansirana je juče sa lokacije Evropske svemirske agencije (ESA) u Kourou u Gvajani, na severoistočnoj obali Južne Amerike.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Vega je, noseći devet malih satelita, došla do orbite nekoliko minuta nakon lansiranja u 10.00 sati GMT. Glavni “putnik” na raketi bio je satelit LARES, koji će testirati aspekte teorije opšte relativnosti Alberta Ajnštajna.

“Danas je trenutak ponosa za Evropu, kao i za 1.000 pojedinaca koji su bili uključeni u razvoj najmodernijeg i najkompetativnijeg lansirnog sistema za male satelite na svetu”, izjavio je Antonio Fabrici, direktor projekta ESA-e.

Zvaničnici se nadaju da će Vega, nazvana po drugoj najsjajnijoj zvezdi severne hemisfere, obezbediti evropskim zemljama “kartu” za svemir za lansiranje manjih satelita, što bi im dalo više kontrole nad rasporedom njihovih svemirskih projekata.

Trenutno jedna manja letelica, što uključuje mnoge evropske satelite, mora da se prevozi na preuređenim ruskim nuklearnim projektilima, a operatori moraju da čekaju mesecima za lansiranje.

Vega vredi više od milijardu evra, a 60 odsto finansija je uložila Italija, koja je izgradila raketu. ESA je potrošila 700 miliona i nepunih devet godina u njen razvoj, a planira da potroši još 300 miliona na prvih pet letova rakete. Vega je visoka 30, široka tri metra, a teška oko 137 metričkih tona.

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/roG2y-W1Qfw?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

M. Milikšić
Izvor: www.blic.rs

[Brok]

Kinezi lansiraju letelicu ”Čang E 3” na Mesec sledeće godine

07.03.2012.

Delegat Svekineskog narodnog kongresa i stručnjak za kosmologiju i istraživanja dubokog kosmosa Kineske kosmičke akademije Je Peiđian je saopštio da se planirani poslovi u vezi letelice ”Čang E 3” odvijaju prema planu i da će, kako je planirano, ova letelica biti lansirana 2013 godine.

”Čang E 3” , za razliku od prva dva satelita pod istim nazivom, ima”noge”’, odnosno stubove koji se koriste prilikom prizemljenja satelita. Planom nije bilo predviđeno prizemljenje”Čang E” 1 i 2, kao ni stotinak drugih kineskih letelica, pa nije bilo potrebe za ugradnjom stubova, a drugi povratni sateliti su imali ugrađene padobrane.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

”Čang E 3”će nakon sletanja na Mesec izvršiti određena istraživanja, pa su mu zbog toga ugrađeni detektori. Ovo je prva kineska letelica koja će imati svemirsko vozilo, težine 100 kilograma, koje će na Mesecu vršiti istraživanja tri meseca.

Je Peiđian je rekao da će Kina, sudeći prema dosadašnjem razvoju ovoga projekta, 2013. godine lansirati ”Čang E 3” na Mesec.


Izvor: personalmag

[Solaris]

Posada Međunarodne svemirske postaje morala se skloniti u ruski Sojuz kako bi se zaštitili od komada svemirskog smeća.

NASA je na Twitteru u petak navečer navodila kako bi komad ruskog satelita trebao proći kraj postaje na udaljenosti od 14,8 kilometara. Iako nije prijetila opasnost, astronauti su morali poduzeti mjere zaštite. Nadali su se da će uspjeti i uloviti fotografiju ili barem vidjeti komad, no nisu ni to uspjeli.

Komad ruskog satelita ostao je u orbiti nakon sudara dva satelita 2009. godine, a zamijetili su ga u petak. Iz NASA-e kažu da je sve prošlo po propisu, a ovakve mjere poduzimali su i ranije, kada su morali i unositi manje promjene kursa postaje, prenosi MSNBC.

Izvor : 24sata

[Solaris]

Automatizirano prijenosno vozilo.
Lansiran "E. Amaldi", najveći europski svemirski teretnjak.

S težinom od 20 tona, ATV je najveći brod koji se koristi za servisiranje ISS-a nakon što je SAD prekinuo s lansiranjem shuttleova.

Europski svemirski teretnjak ATV 3 lansiran je iz svemirske luke Kourou u Francuskoj Gvajani. Robotizirani tegljač na Međunarodnu svemirsku postaju (ISS) dostavit će nove zalihe hrane, vode, zraka i goriva. Uz zalihe na tegljaču se nalaze, javlja BBC, i rezervni dijelovi za svemirsku postaju.

ATV 3 zajedno sa svojim raketnim nosačem Ariane 5 lansiran je u 5.34 sati, a let do orbite trajao je 63 minute. S težinom od 20 tona ATV je najveći brod koji se koristi za servisiranje ISS-a nakon što je SAD prekinuo s lansiranjem shuttleova.

Ariane je Automatizirano prijenosno vozilo (ATV) ostavila na visini od 260-ak kilometara, a teretnjak će se korištenjem vlastitih potisnika popeti za još 130 kilometara kako bi kroz nekoliko dana stigao do ISS-a.

– Ovo je početak dugog putovanja na kojem nas čeka još mnogo kritičnih trenutaka među kojima se posebno ističe "sastanak" s ISS-om koji će se dogoditi u noći s 28. na 29. ožujak – kazao je generalni direktor Europske svemirske agencije (ESA) Jean-Jacques Dordain.

Ovaj ATV treći je svoje vrste koji je ESA poslala prem ISS-u, a nazvan je "Edoardo Amaldi" u čast talijanskog fizičara iz 20. stoljeća koji je kao jedan od otkrivača sporih neutrona omogućio korištenje nuklearne energije. Dva prijašnja ATV-a lansirana su 2008. i 2011. godine.

Izvor : VL

[švercer011]

Rusija: Kosmonauti više nisu u modi


24.03.2012 |



Moskva -- Na nedavni konkurs za popunu odreda svemirskih letača u Rusiji javila se samo 43 čoveka. U Centru za pripremu kosmonauta veruju da je problem u dokumentaciji.




U centru “Jurij Gagarin” pripremala su se 422 kosmonauta iz 33 zemlje, od čega je letelo 212.

Svi kandidati moraju imati visoku stručnu spremu, do 33 godine starosti, ne smeju biti osuđivani, visine od 150 do 190 cm, težine od 50 do 90 kg. Dužina stopala do 29,5 cm.

Odabere se pet-šest kandidata. Odred kosmonauta se stalno menja, a sada ima 39 ljudi. Oni koji prođu selekcije postaju kandidati za let na međunarodnu kosmičku stanicu. Njena eksploatacija je produžena do 2020.

U martu 2010. posle povratka Maksima Viktoroviča Surajeva sa višemesečne ekspedicije na Međunarodnoj kosmičkoj stanici rasplamsala se debata: treba li po automatizmu deliti ordene heroja kosmonautima. Tako je prekinuta tradicija od Gagarina da povratniku iz kosmosa sledi “zlatna zvezda heroja”.

Šezdesetih godina sva deca znala su biografiju Jurija Aleksejeviča Gagarina (1934). Posebno se isticalo da je iz radničke porodice i da je član Komunističke partije. Niko ne zna koliko puta je emitovan u SSSR-u i svetu snimak sa kosmodroma Bajkonur iz 12. aprila 1961. kad je poleteo “Vostok” sa Jurijem Gagarinom. Od 1962. godine 12. april se slavi kao dan kosmonautike.

Dr Jurij Karaš, dopisni član Ruske akademije kosmonautike, objasnio je da je na početku orden imao opravdanje, jer su šanse na uspeh leta Jurija Gagarina procenjivane na samo 45 odsto. Protivnici deljenja ordena kao jak argument iznose da su od 2001. do 2009. na “Sojuzima” letela osmorica turista.

Američki kosmonauti su tek 1969. počeli da dobijaju državnu Medalju časti. Ni ona se ne dodeljuje svima. Od oko 400 kosmonauta SAD samo 28 je dobilo medalju, a od toga 17 - posmrtno. Nil Armstrong, prvi čovek koji je stupio na Mesec, dobio je medalju devet godina posle velikog događaja.

I Amerikanci popunjavaju svoj odred kosmonauta. Ali za 15 novih mesta NASA je dobila 6.300 prijava.

Centar za pripremu kosmonauta u Zvezdanom gradiću osnovan je 11. januara 1960. Posle pogibije prvog kosmonauta dobio je ime Jurija Gagarina. Da bi se poletelo moraju se položiti ispiti iz 15 disciplina.

U Podmoskovlju u centru “Jurij Gagarin” do sada su se pripremala 422 kosmonauta iz 33 zemlje, od čega je letelo 212.

U gradu Vidno u Podmoskovlju u Instititu specijalne prehrambene tehnologije pripremaju hranu za kosmonaute.

Glavni kosmički “kuvar” Viktor Dobrovoljski kaže da hrana za jednog kosmonauta za jedan dan košta 18.000 rubalja (1 evro 40 rubalja). Sada kosmonauti nose tzv. sublimiranu hranu. Specijalnom tehnologijom hrana se isuši i spakuje u plastične folije. Kasnije se podgreje i vrati joj se tečnost. Tako kosmonaut može da jede ruski boršč.

Deo porcija i za Amerikance se pravi u Podmoskovlju.

U kosmosu muškarac mora dnevno da kroz hranu i sokove dobije oko 3.000 kilokalorija, a žene 2.800 kilokalorija.

Parajlije koje žele u kosmos moraju da ispune dva uslova: da prođu zdravstvene preglede i kupe kartu. Za “Sojuz” karta košta 62,75 miliona dolara. Cena se neće menjati do 2016.

Pošto američki “šatlovi” više ne lete, Rusi su monopolisti u kosmičkom transportu. Osim turista, prevoze i američke kosmonaute. NASA plaća Rusima prevoz 12 kosmonauta 753 miliona dolara. Cena transporta korisnog tereta je 200.000 po kilogramu. Od 1993. Rusija je na prevozu tuđih kosmonauta zaradila više od tri milijarde dolara.



Izvor:B92/Vecernje novosti

[Solaris]

Bespilotna letjelica na Međunarodnu svemirsku postaju stigla je još 28. ožujka. Dopremili su kisik, vodu, gorivo i 2,5 tone tereta, hrane, odjeće i rezervnih dijelova.

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/n2k5oMMFjt4?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[Brok]

Ruski astronauti nosiće odela sa ekranom boljim nego kod iPhone-a

Ruski astronauti u Međunarodnoj svemirskoj stanici, naredne godine dobiće odela nove generacije “Orlan-MKS”, kako bi radili u otvorenom svemiru.

Glavne inovacije u ovim odelima će biti uvođenje kontrole klime, a takođe i proizvodnja nekih delova odela iz poliuretana – više izdržljive i elastične gume. Na daljinskom operatoru biće postavljen novi ekran, čiji će kvalitet slike biti bolji nego na iPhone.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Vek korišćenja novih odela biće produžen za najmanje 5 godina, dok je staro odelo služilo na samo 4 godine. Prema broju mogućih otvorenih svemirskih šetnji, rok trajanja ”Orlan-MKS”, će se produžiti sa 15 na 20 godina.

Izvor: personalmag

[Brok]

NASA eksprimentiše sa Robonautom

Već nekoliko meseci astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici eksperimentišu sa robotom u ljudskom obliku. NASA kaže da bi takvi roboti jednoga dana mogli da umesto ljudi rade na rutinskim i opasnim poslovima.

Animacija pokazuje moguću budućnost svemirskih istraživanja – humanoidnog robota koji radi zajedno sa ljudima. Robonaut dva, skraćeno R2, prvi je humanoidni robot koji je još prošle godine stigao na svemirsku stanicu. Od tada, astronauti i inženjeri na zemlji detaljno proveravaju sve njegove senzore i sisteme, u okviru postepenog uvođenja u praktičnu primenu.

Postoje četiri ovakva robota, ali je samo jedan poslat u svemir. Drugi je prošle godine prikazan u Muzeju aeronautike i svemirskih istraživanja, ovde u Vašingtonu. Projekt menadžer u NASI, Ron Diftler, kaže da je R2 konstruisan za blisku interakciju sa ljudima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

„O, izvini. Važno je osigurati da interakcija sa njima bude meka, kao kada se ljudi slučajno sudare“, kaže Diftler.

Robonaut je sagrađen u saradnji sa Dženeral motorsom, a zadatke može da obavlja samostalno ili putem teleupravljanja, kaže inženjer Majk Goza.

„Za to je potrebna kaciga sa dva mala ekrana, tako da ja vidim isto ono što vidi robot“, kaže Goza.

Robonaut oponaša pokrete svog upravljača na osnovu signala iz senzora ugrađenih u kacigi O, izvini. Važno je osigurati da interakcija sa njima bude meka, kao kada se ljudi slučajno sudarei rukavicama.

„On tako postaje ogromna marioneta“, kaže Goza.

Robonaut je konstruisan sa rukama nalik na ljudske jer su sve alatke u stanici prilagođene ljudskim prstima. Goza kaže da bi robonauti mogli da skrate vreme koje ljudi provode van stanice.

„Želeli bismo da, dok astronauti spavaju, robonauti izlaze napolje i vrše sve pripreme kako bi astronauti, kada izađu, mogli za isto vreme više da urade“, kaže Goza.

Predviđa se da robonauti obavljaju i rutinske poslove i unutar stanice. Ali, ovo nisu prvi Nasini roboti u svemiru. Setimo se marsovskih rovera, kaže kustoskinja u Muzeju aeronautike i svemirskih istraživanja, Valeri Nil.

„Roboti su od početka istraživali planete, iako nisu ličili na ljude niti su se tako ponašali. Ovaj robot je interesantan zato što liči i ponaša se kao osoba, i to fizički snažna osoba“, kaže Valeri Nil.

NASA kaže da njeni stručnjaci intenzivno eksperimentišu sa robonautima i da će u budućnosti slični roboti raditi rame uz rame sa astronautima. Čovekolike robote grade i mnoge druge laboratorije u svetu pa se može očekivati da će u doglednoj budućnosti takvi roboti zaista pomagati ljudima u svakodnevnim poslovima.


Izvor: VOA

[Solaris]

GORKI PROTIVNIK
Po prvi puta Kina nadmašila Ameriku u lansiranju raketa: Cilj nam je lansirati dva puta više!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Po prvi je puta Kina u godini dana lansirala više raketa u orbitu od Sjedinjenih Država, piše Gizmodo. Naime, Kinezi su u 2011. poslali 19 raketa u svemir - SAD su poslale samo 18. Rusija, koja već godinama vodi u svemirskom programu, 2011. je ispalila čak 31 raketu!

Brojevi, koje je iznjela američka Agencija za nadzor zračnog prometa (FAA) i Svemirska zaklada, pokazatelji su pada broja lansiranja nasuprot američkom najgorčem suparniku - Kini.

Zadnjih godine, Kina je Ameriku pratila u stopu. 2010. ispalila je 15 raketa, i prvi se put izjednačila s Amerikom.

No sirovi podaci mogli bi zasjeniti realnost. Peking uopće ne bi trebao konkurirati Washingtonu. Naime, američka vlada troši na lansiranja raketa u svemr više no ijedna druga država - gotovo 50 bilijuna dolara. Dok ostale države zajedno potroše 25 bilijuna dolara na lansiranje.

Također, američke organizacije za lansiranje, uključujući i NASA-u, imale su odličan uspjeh u lansiranju prošle godine, dok je Kina izgubila jedan eksperimentalni satelit. Rusija je pak imala lošu godinu, sa četiri neuspješna lansiranja.

Kineskih 19 ispaljenih raketa impresivna je brojka, no Peking ima želju lansirati dva puta više samo kako bi izbrisao veliku prednost koju Amerika drži u svemiru.

    JL

[Solaris]

AssociatedPress

A Soyuz spacecraft launched from the Baikonur Cosmodrome in Kazakhstan on Tuesday. The spacecraft is carrying two Russians and an American. It is due to arrive at the International Space Station on Wednesday. (May 15)

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/qphrTpMhYBI?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>