Vesti iz Kosmonautike

[MOTORISTA]

Probno lansiranje nove ruske svemirske rakete
Tanjug   09.07.2014.

Rusija je danas izvršila probno lansiranje svoje prve nove svemirske rakete od sovjetske ere, rekao je agenciji Itar-Tas s portparol Svemirskog centra Pleseck na severu zemlje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Lansiranje rakete Angara-1 obavljeno je po planu. Angara je prva civilna svemirska letelica dizajnirana posle skoro 50 godina od smrti osnivača sovjetske kosmonautike Sergeja Koroljova, koji je umro 1966, podsetila je ruska agencija. Razvoj nove rakete deo je napora predsednika Vladimira Putina da oživi rusku svemirsku industriju.

Izvor: www.blic.rs

[Trifko]

Snimak danešnjeg probnog lansiranja

[MOTORISTA]

Univerzumu nedostaje svetlost
The Space Reporter / I.Z.K.   11.07.2014.

Instrument na teleskopu Habl je otkrio da nedostaje čak 80 odsto ultraljubičaste svetlosti iz univerzuma.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Količina svetlosti koja se emituje iz jonizovanog vodonika u svemiru je samo deo onoga što bi u stvari trebalo da postoji. “To je kao da se nalazite u velikoj jarko osvetljenoj prostoriji i vidite samo nekoliko sijalica od 40 vati. Odakle onda dolazi sva ta svetlost? Nje nema na našem popisu”, rekla je Džuna Kolmajer sa Instituta za nauku Karnegi u studiji objavljenoj u žurnalu “The Astrophysical Journal Letters”. Naučnici su istražili tragove vodonika u prostoru između galaksija. Kada su atomi vodonika izloženi ultraljubičastoj svetlosti sa velikom energijom, oni se od električno neutralnih atoma pretvaraju u naelektrisane jone. Na njihovo iznenađenje otkrili su postojanje mnogo većeg broja ovih jona nego što bi to moglo da se objasni izmerenom količinom ultraljubičaste svetlosti u univerzumu. Interesantno je to što ova nejednakost postoji samo u “obližnjem delu svemira”. Za transformisanje neutralnog vodonika u jonizovani vodonik neophodni su jonizujući fotoni koji potiču od kvazara i navrelijih mladih zvezda. Kvazar je kosmološki izvor svetlosti koji prividno izgleda kao obična zvezda s vrlo izraženim pomakom prema crvenom delu spektra. Jonizujuće fotone iz mladih zvezda uglavnom apsorbuje gas u njihovim galaksijama, pa su naučnici izbrojali poznate kvazare i ispostavilo se da je on mnogo manji od količine koja je potrebna za proizvodnju svetlosti koja je mogla da stvori tako veliku količinu jona vodonika. Do sada je izbrojeno više od 100.000 kvazara. “Ako izbrojimo sve poznate izvore ultraljubičastih jonizujućih fotona, dobijamo pet puta manji broj. Nedostaje nam 80 odsto jonizujućih fotona i pitanje je šta se sa njima desilo. Fascinantna je mogućnost da oni potiču od nekog nepoznatog izvora”, rekao je Bendžamin Openhajmer iz Centra za astrofiziku i astronomiju Univerziteta u Kaliforniji.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Kjuriositi našao misteriozni meteorit na Marsu
cnet   17.07.2014.

Robot Kjuriositi, koji vredno istražuje površinu Marsa, pronašao je neobični meteorit od gvožđa, prvi takve vrste.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovaj komad meteorita je dug oko dva metra u predelu Marsa koji su naučnici nazvani Liban. Nađena su i dva manja komada metala. Na slikama koje je Kjuriositi napravio, vidi se komad metala čija površina ima veoma neobičnu teksturu. Postoji više objašnjenja zašto tako izgleda. Naučnici NASA kažu da najpre je moguće da se radi o erozujiji samog metala. Može da se desi i da su šupljine koju su sada vidljive nekada bile pune kristala. Meteoriti od gvožđa su veoma retki, i na Zemlji ih ima samo nekoliko. Na Marsu se oni često nalaze, iako je ovo tek prvi takav meteorit na koji je Kjuriositi nabasao.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Oblak gasa obmotan tamnom materijom će se sudariti sa Mlečnim putem
National Geographic / I.Z.K.   29.07.2014.

Objekat obmotan tamnom materijom poznat kao Smitov oblak kreće se prema našoj galaksiji, prenosi “National Geographic”.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovaj oblak vodonika je od Mlečnog puta trenutno udaljen oko 8.000 svetlosnih godina. Kreće se brzinom od oko 240 kilometara po sekundi i očekuje se da se sudari sa našom galaksijom za nekih 30 miliona godina. Pri sudaru će nastati ogromna eksplozija i rodiće se veliki broj zvezda. Naučnici su proučavanjem trajektorije oblaka zaključili da su se pre oko 70 miliona godina Smitov oblak i Mlečni put već bili sudarili. Oblaci gasova uglavnom ne prežive susret sa galaksijama, a da se ne “pokidaju”, da bi ostali celi moraju biti veoma gusti. Međutim, Smitov oblak nije dovoljno gust, a ipak je izgleda preživeo susret sa našom galaksijom. Astronomi su ranije smatrali da je jako magnetno polje ranije zaštitilo oblak pri prolasku kroz galaksiju. Međutim, nova posmatranja pomoću teleskopa “Green Bank” američke Nacionalne radio astronomske opservatorije, ponudila su drugo objašnjenje. Poput “svemirskog burita” oblak je obmotan misterioznom tamnom materijom koja ga štiti, smatraju astronomi. Međuzvezdani oblaci gasova se uglavnom ne viđaju ovako “upakovani”, pa naučnici veruju da je Smitov oblak ustvari gasovit ostatak patuljaste galaksije koja se nikada nije razvila. Smitov oblak je 1963. godine otkrila studentkinja astronomije u Holandiji Gejl Biger, čije je devojačko pezime bilo Smit.

Izvor: www.blic.rs

[Nenad]

Млечни пут „нагло смршао“!

Наша галаксија, Млечни пут, лакша је него што се до сада мислило – „само“ 800 пута је масивнија од Сунца, показало је најновије истраживања британских научника.


Веровало се да Млечни пут има масу три билиона пута већу од нашег Сунца.

Међутим, научници су открили да је наша галаксија много лакша – у њу маса наше звезда може „да стане“ само 800 пута!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

То значи да има само половину масе најближег суседа – галаксије Андромеда, удаљене 2,5 милиона светлосних година, која има сличну спиралну структуру као и наша.

Наиме, група стручњака са Универзитета у Единбургу први пут је прецизно израчунала масу галаксије у којој се налази и наш Сунчев систем.

„Сумњали смо да је Андромеда масивнија од Млечног пута, а мерење те две галаксије представљало је прави изазов“, рекао је вођа студије др Хорхе Пенарубија, преноси АФП.

Истраживање је показало да вишак масе Андромеде отпада на тамну материју, недовољно истражену, невидљиву супстанцу која чини већи део галаксија.

Стручњаци сматрају да Млечни пут садржи отприлике упола мање тамне материје од суседне галаксије, премда обе имају сличне димензије.

Млечни пут и Андромеда су две највеће галаксије у тзв. локалној групи, скупу од тридесетак гравитационо повезаних галаксија.

Деведесет одсто материје у обе галаксије је невидљиво, а досад научници нису били у стању да докажу која је већа.
Ранијим истраживањима је једино било могуће израчунати масу средишњег дела галаксије, док је новом студијом утврђено колико је невидљиве материје садржано у њеним спољним деловима.

Истраживачи кажу да ће им ова студија помоћи у разумевању структуре тих спољних области.

Студија је објављена у часопису Краљевског астрономског друштва (MNRAS).

RTS

[MOTORISTA]

Teleskop Gaja spreman za istraživanje Mlečnog puta
Tanjug   30.07.2014.

Nakon nekoliko neprijatnih iznenadjenja, evropski svemirskim teleskop Gaja spreman je za svoju naučnu misiju - istraživanje i mapiranje Mlečnog puta, saopštila je Evropska svemirska agencija ESA.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Gaja je spremna da započne svoju naučnu misiju u trajanju od pet godina, ali je njeno puštanje u rad ukazalo i na nekoliko neočekivanih anomalija", objasnila je ESA, navodeći da će uprkos tim problemima biti u stanju da u leto 2016. objavi prvi "katalog neba" na osnovu podataka koje teleskop bude prikupio i poslao na Zemlju. Lansiran sa svemirske baze u Gvajani, u decembru prošle godine, Gaja se nalazi na oko 1,5 miliona kilometara od naše planete. Teleskop, čija je izgradnja koštala 740 miliona evra, ima zadatak da lokalizuje milijardu zveda u našoj galaksiji, od kojih će svaka biti snimljena i proučavana oko 70 puta. Satelit treba da odredi poziciju i kretanje zvezda kao i njihovu udaljenost od Zemlje, parametar koji je najteže dobiti. Udaljenost više od 99 odsto zvezdi nikada dosad nije precizno utvrdjena. "Faza puštanja u rad je bila teška", priznao je Timo Prusti, naučnik zadužen za projekat u okviru ESA. "Ali, sve u svemu, Gaja je u dobroj formi da održi svoja obećanja", dodao je on, prenosi AFP. "Svi osnovni naučni ciljevi su ostvarljivi", potvrdio je Prusti. Jedan od problema na koje su stručnjaci naišli prilikom puštanja u rad instrumenata je pojava leda na optičkim uredjajima, što je posledica zadržavanja vode na satelitu prilikom njegovog lansiranja. Led je uklonjen zagrevanjem uredjaja, ali će se ova operacija najverovatnije ponoviti tokom misije. Drugi problem tiče se "parazitske svetlosti" na koju je Gaja naišla, a koji će uticati na sposobnost teleskopa da detektuje bleđe zvezde. "I dalje ćemo biti u prilici da analiziramo milijardu zvezda, ako ne i više, sa 100 puta većom preciznošću nego sa Gajinim prethodnikom, Hiparkosom", naveo je Đuzepe Sari, direktor projekta Gaja.

Izvor: www.blic.rs

[Solaris]

POVIJESNI TRENUTAK
EUROPSKA SVEMIRSKA SONDA NA KORAK DO CILJA Rosetta nakon 10 godina konačno slijeće na komet

Europski projekt slanja robota na komet uskoro ulazi u ključnu fazu. Naime, sonda Rosetta koja je poslana na desetogodišnju misiju uskoro će ući u orbitu kometa 67P/Churyumov-Gerasimenko.

Nakon što je prešla šest milijardi kilometara sa sonde su počele stizati najdetaljnije fotografije kometa.

Rosetta se trenutno nalazi manje od 4000 kilometara daleko od kometa, te je u fazi kočenja .

Jednom kada uđe u orbiti kometa dugog četiri i širokog tri i pol kilometra, sonda će par mjeseci proučavati ovu nebesku gromadu na do sada nezabilježen način.

Kako je planirano, sonda bi trebala poslati malog robota, Philae, na površinu kometa 11. studenog, gdje bi ga on trebao izbliza proučavati i slati podatke na Zemlju.

Namjera je, inače, da Rosetta slijedi komet dok se približava prema Suncu i prati promjene na njemu a Philae će slati o tomu podatke.

Ovo će biti prvi put u povijesti da se neka svemirska letjelica spojila s ovim nebeskim tijelom.

Za komete se vjeruje da su nepromijenjenog sastava od formiranja Sunčeva sustava prije 4,6 milijarda godina.

  JL

[Nenad]

NASA šalje sedam instrumenata na Mars?

Američka svemirska agencija NASA planira da u narednoj misiji na Mars, 2020. godine, pošalje sedam naučnih instrumenata.

U misiju će biti poslat robot napravljen veoma slično "Kuriozitiju", robotu koji je sleteo na "crvenu planetu" avgusta 2012. i koji je i dalje operativan, piše na portalu linformatique.org.

Da bi mogao da prodre u nove tajne Marsa, taj robot će biti opremljen sa sedam instrumenata ukupne vrednosti oko 158 miliona dolara, objavila je NASA.

Zahvaljujući grupi od sedam instrumenata, robot će moći da sprovodi geološke analize, odredjuje potecijalnu naseljivost okruženja, ali i da traga za znacima života u prošlosti na Marsu zahvaljujući detektorima organskih materija.

B92

[MOTORISTA]

Večeras supermesec i kiša meteora
Tanjug   10.08.2014.

Na noćnom nebu u nedelju očekuje nas dramatični spektakl tokom kojeg ćemo imati priliku da posmatramo supermesec i kišu meteora Perseida.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Perseidi će se poklopiti sa supermesecom u jednom od najiščekivanijih događaja u astronomskom kalendaru. Mesec će nam se predstaviti u svom najvećem i najblistavijem izdanju u poslednih 20 godina, jer osim što će biti pun, naći će se u tački u kojoj je najbliži Zemlji (perigej). Dva dana kasnije, kiša meteora Peseida dostići će svoj vrhunac, praćena vatrenim loptama, naziv za meteore svetlije od Jupitera i Venere. Supermesec je prilično česta pojava. U proseku se dogodi svakih 13 meseci i 18 dana, a ovog leta ćemo ih videti tri. Neobično svetli supermesec viđen je 12 jula, a još jedan bi trebalo da se pojavi 9. septembra. Ali supemesec koji ćemo imati priliku da posmatramo u nedelju uveče obećava izuzetan prizor, budući da će naš prirodni satelit biti na najbližoj razdaljini od Zemlje u godini. Samo nekoliko minuta nakon što će stići u perigej, Mesec će nam pokazati celu svoju osvetljenu stranu. Taj fenomen će se ponoviti tek 2034. Kada je u perigeju, Mesec je oko 50.000 kilometara bliži nama nego kada je u najudaljenijoj tački od Zemlje. Tada je za 14 odsto veći i 30 odsto sjajniji nego prilikom drugih punih meseca tokom godine.

Izvor: www.blic.rs

[Komsomolac]

Supermesec, pojava kada je Mesec na svojoj eliptičnoj orbiti oko Zemlje, najbliži Zemlji, možda zvuči "super", ali u realnosti, nećete moći da primetite nikakvu razliku između ovog punog Meseca i bilo kojeg drugog. Običnom oku ovaj puni Mesec neće biti ni po čemu različit od svih ostalih jer je razlika u daljini između Zemlje i Meseca veoma mala. Jedini efekat koji možete da očekujete jeste da će, zahvaljujući činjenici da će Mesec biti pun, biti teže uočiti perzeide.

[MOTORISTA]

Novi snimak Plutona i džinovskog meseca Harona
M.I.M.   12.08.2014.

Letelica američke svemirske agencije NASA "Novi horizonti" (New Horizons) snimala je patuljastu planetu Pluton i njen džinovski mesec Haron pet dana, od 19. do 24. jula, piše "Spejs".



Haron ima 1.205 kilometara u prečniku i najveći je poznati mesec u odnosu na planetu oko koje kruži. S obzirom da je Plutonov prečnik 2.274 km, neki naučnici teoretišu da su on i Haron binarne, odnosno dvojne planete. Haron kruži oko Plutona na udaljenosti od 19.640 km od središta patuljaste planete. Zajedno orbitiraju oko Sunca, a jedan takav krug traje 247 godina. Zanimljivo je i da Pluton i Haron rotiraju retrogradno, dakle suprotno od smera orbite oko Sunca. Pored Harona, Pluton, koji je manji od sedam satelita Sunčevog sistema, ima još četiri meseca. Letelica “Novi horizonti” lansirana je 2006. godine, s ciljem da istraži misteriozni Pluton i njegov mesec Haron.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Misteriozna pojava na Mesecu: Da li je NASA uslikala vanzemaljca?
huffingtonpost   14.08.2014.

Misteriozna senka nedavno je primećena na površini meseca i za kratko vreme “zapalila” maštu ljudi koji se pitaju da li je reč o senci čoveka ili vanzemaljcu.

Jutjub je započeo istraživanje ove pojave pomoću servisa “Google Moon”, koji prikazuje satelitske slike Meseca. Takođe, svetski sajtovi pokušavaju da razreše ovu misteriju. Dejli mejl smatra da je u pitanju vanzemaljac koji hoda pored svoje senke. Drugi navode da ih ta pojava podseća na antičku statuu Kolosa sa Rodosa. Šta vi mislite, kakva je ovo senka na mesecu?



Izvor: www.blic.rs

[motorista 57 klasa]

Opet neka zajeb...ija da mažu narodu oči.

[Bozo13]

MIslim da kad izađe "google moon street view" da če biti rešena ta misterija