Vesti iz Kosmonautike

[pvanja]

Rusija je 2013 lansirala satelit - Kosmos 2499 koji moze manevrisati i prilaziti drugim objektima - satelitima u zemljinoj orbiti. Najverovatnije se radi o tesnom satelitu za razvoj i testiranje.
Amerikanci su slican satelit lansirali 90-tih godina kao i 2014. Osim USA i Rusije i Kina je lansirala slican satelit.

Vise na na linku dole.

http://www.extremetech.com/extreme/194442-russia-now-has-an-inspector-satellite-that-could-chase-down-or-destroy-other-orbiting-spacecraft

[lovac]

Interesantno - nađoh negde na netu:


JAVNA DEBATA: Nove teorije astro fizike i razumevanje Univerzuma

Ulaz je slobodan a pozvani su svi: naučnici, filozofi, teolozi, prirodni filozofi, mislioci i ostali zainteresovani ljudi.

Razgovarali smo sa niškim fizičarem Goranom Mitićem

- Zašto na plakatu kažete da je ovo dalekosežna revolucija koja se događa samo jednom u nekoliko vekova?

Zato što je drastičnih promena u razumevanju sveta oko nas bilo svega nekoliko u poznatoj istoriji. Dugo smo verovali da je Zemlja ravna ploča pa konačno shvatili da je ipak okrugla tj. loptasta. Verovali smo i da je Zemlja nepokretna u centru poznatog nam Univerzuma a da sva ostala nebeska tela kruže oko nje po vrlo komplikovanim putanjama, sve dok Kopernik nije obelodanio svoje otkriće da je Sunce u centru našeg sistema a da Zemlja kao i druge planete kruže oko njega. Ovakve saznajne revolucije su drastično uticale kako na nauku tako i na filozofiju ali i na celokupnu ljudsku misao. Ipak, u navedenim primerima mi smo se bavili "geometrijom" tada poznatog nam Univerzuma, a sada se bavimo i "geometrijom" i "hemijom" i "fizikom" sada nam poznatog Univerzuma. Do sada nije bilo tako dalekosežne i sveobuhvatne saznajne revolucije.

- A šta to nije u redu sa našim sadašnjim razumevanjem Univerzuma?

Mnogo toga. Počnimo od toga da na sadašnjem naučno-tehnološkom nivou mi "vidimo" jedva oko 4% materije Univerzuma. 96% Univerzuma se "krije" od nas i mi smo nedostajuće delove nazvali Tamna Materija, koja se procenjuje na oko 27%, i Tamna Energija kojoj pripada oko 69%. Pri tome niko pojma nema šta je to zaista. Poslednji i najosetljiviji eksperiment, izveden krajem prošle godine, opet je ostao neuspešan da detektuje postojanje Tamne Materije. Gotovo sva merenja i podaci koje dobijamo najsavremenijom tehnologijom istraživanja, uključujući satelite, se ne slažu sa postojećim teorijama. Postojeća teorija Astrofizike uzima Vodonik kao gradivni materijal zvezda a termo-nuklearnu fuziju kao proces kojim zvezde proizvode energiju. Te hipoteze nastale početkom prošlog veka i na njima bazirane kosmološke teorije, jednostavno rečeno, nisu položile ispit savremenih istraživanja. To jednostavno znači da smo negde napravili ozbiljnu grešku. Naše teorije su već suviše komplikovane a teoretičari nastavljaju da ih komplikuju, sve više i više. Vreme je zrelo za promenu.

- Šta čime treba promeniti?

Treba promeniti vodonik i Tamnu Materiju tečnom kipućom lavom a Tamnu Energiju anti-gravitacijom.
Shvatajući da je osnovni gradivni materijal Univerzuma tečna kipuća lava mi opet dobijamo: Jednostavan, Logičan i Očevidan Univerzum.
Otkrivajući anti-gravitaciju, kao nedostajuću fizičku silu, koja se sve vreme "krila" na vidljivom mestu, kao npr. vatra, gubimo potrebu za Tamnom Energijom.
Kad na Zemlji tražimo njen osnovni gradivni materijal mi vidimo da je to kamen. Na površini hladni čvrsti kamen a ispod tečni usijani kamen tj magma.

Toliko asteroida, kometa, meteora. Druge planete i njihovi sateliti. Pa zar nije logično da je Sunce tečna kipuća lava?

Najinteresantnije od svega je da je ono o čemu ovde govorimo sada vidljivo. Naše Sunce mi danas vidimo kao na dlanu. Vidljivo je da je ono tečno.

Ali mi smo hipnotisani starim pogrešnim teorijama i vidimo ono što želimo a ne ono što jeste istina.
- Šta će biti demonstrirano publici?

Biće, prikazani foto i video snimci Sunca na kojima se vidi da je ono od tečne kipuće lave kao i sve zvezde.
Biće demonstrirani i objašnjeni astrofizički principi koji se javljaju u tečnoj kipućoj lavi koja rotira.
Ispostavilo se da zvezde imaju šupljinu u svojoj unutrašnjosti i zapravo rade kao pulsari, izbacujući višak gasa kroz pulsacije na svom severnom i južnom polu.
Tek to saznanje dovodi do razumevanja kako je moguće vodonik zameniti tečnim kamenom, koji je mnogostruko teži od njega.
Pulsare smo smatrali posebnom kategorijom zvezda a u stvari to su samo one zvezde koje vidimo iz pravca njihovog severnog ili južnog pola.
Sve zvezde su napravljene od tečne kipuće lave, imaju šupljinu u svojoj unutrašnjosti i rade kao pulsari, koristeći antigravitaciju za stvaranje energije.Promena je drastična i dalekosežna.

- Kada i kako ste odlučili da pokrenete ovu javnu debatu? 

Ova javna debata je počela Novembra 2013 u Torontu. Možete je naći na YouTube pod nazivom "Hollow Boiling Lava Stars Vs dark Matter".
Informacija je poslata brojnim naučnicima i filozofima širom sveta  na engleskom jeziku. Sada debatu nastavljamo u Evropi, počinjući od domaćeg terena, Srbije i grada Niša. Beograd je u planu za kraj Januara. Detalji o tome kad mesto i vreme budu utanačeni.
Ja na ovome projektu radim od 1997 godine, kada sam doživeo antigravitacionu eureku. Rad na tu temu sam objavio i predstavio 2000. Knjigu "Uvod u novu fiziku-prvi deo" sam objavio početkom 2008 a zatim preveo i na engleski. Kada je vreme sazrelo, prošle godine, održao sam prvo prezentaciju u Julu mesecu a zatim pokrenuo otvorenu javnu debatu u Novembru.

- Kakve su dosadašnje reakcije i šta očekujete u Srbiji?

Nikada nije bilo lako promeniti uvrežena shvatanja, pa ni danas. Postojanje interneta i elektronskih komunikacija je učinilo svet povezanijim i informisanijim, videćemo kako će to uticati na promene mišljenja i shvatanja. Čitava stvar je vrlo mlada i u razvoju. Znate, nije lako prihvatiti mogućnost da ste čitavog života bili u zabludi. Mi ljudi imamo taj psihološki problem a tu je i pitanje ega. Najveći umovi današnje nauke na zapadu neće lako prihvatiti mogućnost da su toliko pogrešili. Pa zaboga, pare, oprema i brojno ljudstvo koje radi na ovakvim problemima su kod njih.

Kako onda može neko izvana da zna bolje?

Ali znanje  se ne može osvojiti silom, ono se otkriva kroz pojedince koje samo izabere.
Zašto je to tako je takođe predmet debate i tu dolaze na teren filozofi i svi ostali misleći ljudi. Debata počinje kao naučna ali se neizbežno širi na sve ostale sfere ljudskog traganja za Istinom.
U Srbiji očekujem da naši misleći ljudi povrate veru u sebe i ne čekaju da im se "znanje" servira, već da sami rade na traganju za znanjem.
Ne postoji nikakav razlog zašto Srbija ne bi mogla da bude vodeća sila i u nauci, ne samo u tenisu, košarci, vaterpolu...

[Nenad]

Полетео „Oрион“ – велики корак ка Марсу!



Наса је данас успешно лансирала своју нову капсулу „орион“, у тест мисију која би требало да, како се америчка агенција за истраживање свемира нада, једнога дана прерасте у прву људску експедицију на Марс.


Јутрос у 7.05 по локалном времену (13.05 по нашем времену), пламен и дим су покуљали по  лансирној рампи у Кејп Канавералу, на Флориди, када је велика ракета „делта 4“ у свемир, без људи, понела капсулу „орион“.



вима је лакнуло када се „орион“ успешно одвојио од Земље, јер једно одлагање су већ „преживели“ – на први тест лет капсула је иницијално требало да крене јуче, али је због непредвиђеног појављивања неких објеката у зони лансирања, јаких ветрова и лошег затварања два вентила, све отказано.

Данас је све ишло „као подмазано“, и камере постављене на ракету су на Земљу послале невероватне призоре.

Мисија би могла много да се искомпликује током лета који би требало да траје свега 4,5 часа. Јер, „орион“ ће одлетети даље него што је било која свемирска летелица отишла деценијама – око 5.800 километара изнад површине наше Плаве планете.

Када током лета у другој орбити приђе Земљи, капсула ће се одвојити од ракете и поново ући у атмосферу, наводи Гардијан, и на крај пасти у Пацифик, далеко од обала јужне Калифорније. Тамо ће је Наса покупити.

Тест мисија би требало да покаже како се „орион“ понаша у екстремним условима свемирског лета.

Наса је конструисала капсулу тако да може да прими шест астронаута. На њој се налази и топлотни штит широк пет метара, чија би издржљивост такође требало да се провери.

Капсула треба да „преживи“ не само лансирање и орбитирање, него и температуре изнад 2.200 степени Целзијуса, колико ће бити док се буде враћала у Земљину атмосферу.

Америчка агенција ће тестирати и систем за хитно прекидање лансирања, функцију развијену да спасе астронауте ако нешто пође наопако или дође до квара.

Планиране су још две мисије без људи до 2018. године, а прва са посадом, и то „пут око Месеца“, би требало да се деси до 2020.

На крају, како се надају људи из агенције, „орион“ би требало да носи људе до астероида и Марса средином 2030-тих.

РТС

[Solaris]

NAKON DEVET GODINA
Svemirska sonda na putu za Pluton završila fazu hibernacije

Nakon devet godina i puta dugog 4,8 milijarde kilometara NASA-ina robotska sonda "New Horizons" probudila se u subotu navečer iz hibernacije kako bi započela povijesnu misiju proučavanja ledenog patuljastog planeta Plutona u Kuiperovu pojasu.

Programirani sat probudio je sondu iz elektronskog sna u 21 sat a potvrda buđenja na Zemlju je stigla u kontrolnu salu NASA-e tek u 3,30 sati u nedjelju.

"New Horizons" je sada toliko daleko da radio signali, koji se kreću brzinom svjetlosti, trebaju za taj put četiri i 25 minute.

Promatranje Plutona, njegovih satelita i drugih tijela u ledenom zaleđu Sunčeva sustava sonda je započela 15. siječnja a Plutonu će prići najbliže 14. srpnja.

Pluton leži iza Neptuna u pojasu Kuiper, području ledenih patuljastih planeta koji kruže oko Sunca, a za koje se vjeruje da predstavljaju ostatke formiranja Sunčeva sustava prije 4,6 milijarde godina.

To je posljednji neistraženi dio Sunčeva sustava.

Od otkrića 1930. Pluton je zagonetka. Znanstvenici su pokušavali objasniti kako planet promjera samo 1.190 kilometara, što je oko polovice širine SAD-a, može postojati iza velikih svjetova Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna.

Godine 1992. astronomi su otkrili da Pluton, koji je 40 puta udaljeniji od Sunca nego Zemlja, nije sam u dalekim prostranstvima Sunčeva sustava potaknuvši Međunarodno astronomsko udruženje da preispita njegovu definiciju kao planeta.

Godine 2006., kad je "New Horizons" već bio na putu, Pluton je ostao bez titule devetog planeta u Sunčevu sustavu i postao je patuljasti planet kojih je više od tisuću otkriveno od tada u pojasu Kuiper.

http://www.slobodnadalmacija.hr/

[Rocker]

"New Horizons" je sada toliko daleko da radio signali, koji se kreću brzinom svjetlosti, trebaju za taj put četiri i 25 minute.

Ovo malo teže!

[MOTORISTA]

SVEMIRSKI SPEKTAKL Ovako izgleda kada se zvezde spajaju
National Geographic /M.A.   10.12.2014.

Tim španskih astronoma, okupljenih oko Havijera Lorenca sa Univerziteta u Alikanteu, ustanovio je da su dve zvezde u sistemu MY Camelopardalis (MY Cam) toliko približile jedna drugoj da je pitanje dana kada će se spojiti u jednu supermasivnu zvezdu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U članku objavljenom časopisu “Astronomy & Astrophysics”, oni kažu da su se zvezde toliko blizu jedna drugoj da im se spoljni omotači mešaju. Pedeset godina se verovalo da je MY Camelopardalis jedna jedina svetla blistava zvezda u sazvežđu Žirafa, a pre desetak godina se ispostavilo da je zapravo reč o dvojnoj zvezdi. Tim naučnika posmatrao ih je kroz moćni teleskop od 2,2 metra u Opservatoriji Kalar Alto na jugu Španije i utvrdio fizičke karakteristike svake zvezde ponaosob, uključujući i temperaturu na površini i dimenzije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dve mlade zvezde plavičastog sjaja, 38 i 32 puta veće mase od Sunca, obiđu krug jedna oko druge za manje od 1,2 dana. Pri tom se kreću brzinom većom od milion kilometara na čas i, pod uticajem uzajamnih sila privlačnosti, rotiraju gotovo isto toliko brzo. One su toliko blizu jedna drugoj da su naučnici zaključili da će se neizbežno stopiti u jednu džinovsku zvezdu, koja će imati čak 60 puta veću masu od Sunca. Šta će se desiti prilikom njihovog spajanja - da li će to biti moćna eksplozija, ili će se ono manifestovati samo dugotrajnijim intenzivnijim blistanjem - za sada nije poznato. Takvo stapanje, naime, do sada nije zabeleženo, jer je MY Camelopardalis prvi poznati primer mladog sistema dvojnih zvezda u toj fazi. MY Cam se nalazi u malom zvezdanom jatu, poznatom kao Alicante 1, 13.000 svetlosnih godina od Zemlje. Ona je najsjajniji član rasadnika vrelih, mladih zvezda od svega nekoliko miliona godina. MY Cam može da se vidi u sazvežđu Camelopardalis, tj. Žirafa, trenutno vidljivog širom severne Zemljine hemisfere na severoistočnom noćnom nebu. MY Cam se nalazi na kraju zadnjih nogu Žirafe, a magnituda sjaja MY Cam varira između 9,8 i 10,1. To znači da jedva može da se vidi kroz dvogled, ali da je lako uočljiv kroz mali kućni teleskop.

Izvor: www.blic.rs

[JASON]

Волите да гледате у небо? Ове године можете свашта да видите.

Током 2015. пружа вам се прилика да видите невероватне појаве на ноћном небу, чак и ако нисте астроном. Довољно је само да подигнете поглед, јер се готово све ове појаве могу видети голим оком. Наравно, доживљај ће бити још упечатљивији ако користите телескоп или квалитетнији двоглед.

Јануар
3 - 4 - Метеорски рој Квадрантиди - Први метеорски рој ове године биће видљив од 1. до 5. јануара, али ће доживети врхунац 3. јануара и у раним јутарњим часовима 4. јануара. Обично се може видети око 40 метеора на сат, али ће 5. јануара због пуног месеца бити видљиви само најсјајнији метеори.

Фебруар
Јупитер и његови сателити
6 - Јупитер у опозицији - Ово је најбољи дан у години за посматрање Јупитера, јер ће се тада највише приближити Земљи и у потпуности рефлектовати Сунчеву светлост. На северној и јужној Земљиној хемисфери кроз двоглед или телескоп моћи ће да се виде четири највећа Јупитерова сателита: Ио, Европа, Ганимед и Калисто.
22 - Венера и Марс у коњункцији - Одмах после заласка сунца, Венера и Марс биће видљиви на западном небу на удаљености од свега пола степена.

Март
Помрачење Сунца
20 - Потпуно помрачење Сунца - Сунчева корона биће видљива у близини месеца приликом потпуног помрачења Сунца 20. марта. Призор ће најбоље моћи да се види са Атлантика, у близини Гренланда, и у северним деловима Сибира, али и они који живе у Европи, Северној Африци и западној Азији моћи ће бар делимично да виде ову појаву.

Април
Помрачење Месеца
4 - Потпуно помрачење Месеца - Месец ће готово девет и по сати бити делимично, односно потпуно помрачен, при чему ће фаза потпуног (умбралног) помрачења трајати мање од пет минута. Помрачење ће најбоље моћи да се види у Аустралији, али ће бити видљиво и са било ког места у Северној Америци, у већем делу Јужне Америке, већем делу Азије и појединим деловима Африке.
22-23 - Метеорски рој Лириди - Остаци комете Ц/1861 Г1 Тачер биће видљиви између 16. и 25. априла, а врхунац појаве биће 22. априла, када ћемо за један сат моћи да видимо 20 метеора. Идеално време за посматрање је око поноћи. Ови метеори за собом остављају дугачак траг у ваздуху.

Мај
5-6 - Метеорски рој Ета Аквариди - Састоји се од прашњавих остатака чувене Халејеве комете. Биће видљив од 19. априла па све до 28. маја, али се кулминација очекује у ноћи 5. маја, када ће за један сат моћи да се види и до 30 метеора. Нажалост, због пуног месеца 4. маја неће моћи да се виде ни најсјајнији метеори, који вероватно потичу из сазвежђа Водолије. Ета Аквариди моћи ће да се виде на северној и јужној Земљиној хемисфери, мада ће на југу поглед бити бољи.
Сатурн
23 - Сатурн у опозицији - Најбоља ноћ за посматрање Сатурна, који ће се тада највише приближити и рефлектовати велику количину сунчеве светлости. Да би се видели Сатурнови прстенови и неки од његових највећих и најсјајнијих сателита потребан је телескоп од 13-20 центиметара.

Јул
28-29 - Метеорски рој Делта Аквариди - Састоји се од остатака Марсденове и Крахтове комете. Дуготрајни метеорски пљусак биће видљив од 19. априла од 28. маја, али ће најизраженији бити у ноћи 28. јула и 29. јула ујутро. Због светлости пуног месеца неће моћи да се виде сви метеори (око 30 за један сат), већ само они најсјајнији.

Август
Персеиди
12-13 - Метеорски рој Персеиди - Ови метеори су остаци комете Свит-Татл и омиљени су међу астрономима аматерима. Метеорски пљусак биће видљив од 17. јула до 24. августа, али ће појава бити најизраженија 12. августа, са 60 метеора на сат. Ове године се очекује велики небески спектакл, будући да ће месец 14. августа бити млад, па ће небо бити тамно. Метеори вероватно потичу из сазвежђа Персеј.

Септембар
Нептун
1 - Нептун у опозицији - Најбољи тренутак у години да видите Нептун, јер ће се тада највише приближити Земљи. Док ће искусни астрономи захваљујући великим, моћним телескопима моћи да виде детаље осме планете, они са скромнијом опремом моћи ће да виде само плаву тачку.
13 - Делимично помрачење Сунца - Најбоље ће моћи да се види изнад Антарктика, али ће бити видљиво и у јужноафричким земљама. Будите опрезни: Немојте гледати у сунце без одговарајуће заштите,
28 - Потпуно помрачење Месеца - Лунарна тетрада 2014/2015. биће окончана 28. септембра. Потпуно помрачење ће трајати мало више од сата, а видеће га становници Северне Америке, Јужне Америке, Европе, Африке и појединих делова Азије. Помрачење неће моћи да се види у Аустралији.

Октобар
8-9 - Метеорски рој Дракониди - Остаци комете 21 П Ђакобини-Зинер биће највидљивији током ноћи 8. октобра (10 метеора за један сат). Због светлости Месеца у другој четвртини велики број метеора неће бити видљив, али они најсјајнији ће ипак бити уочљиви.
11 - Уран у опозицији - Идеално време за посматрање Урана, будући да је то дан када ће нам се највише приближити. Детаље ове фасцинантне планете видеће се само кроз велики, моћни телескоп. Појединци који имају једноставнију опрему моћи ће да виде само малу плавичасту тачку.
21-22 - Метеорски рој Ориониди - Као и Ета Акваридис, састоји се од остатака Халејеве комете. Појава ће трајати од 2. октобра до 7. новембра, али ће бити најинтензивнија током ноћи 22. октобра, са чак 20 метеора на сат.
26 - Коњункција Венере и Јупитера - Венера и Јупитер су две међу најсјајнијим планетама на небу, а удаљеност између њих ће износити само један степен. Најбоље ће моћи да се виде пре изласка сунца, при чему поглед треба управити према истоку.
28 - Венера, Марс и Јупитер у коњункцији - Марс ће се придружити Венери и Јупитеру и настаће троугао планета, а размак између њих ће бити само један степен. Призор ће бити највидљивји непосредно пре изласка сунца, а поглед треба усмерити према истоку.

Новембар
5-6 - Метеорски рој Тауриди - Реч је о остацима астероида 2004 ТБ10, а метеорски пљусак ће трајати изузетно дуго - од 7. септембра па све до 10. децембра. Врхунац се очекује током ноћи 5. новембра, при чему ће за један сат моћи да се види 5-10 метеора.
17-18 - Метеорски рој Леониди - Састоји се од остатака комете Темпел-Татл, трајаће од 6. до 30. новембра, а врхунац се очекује током ноћи 17. новембра и у раним јутарњим часовима 18. новембра (15 метеора за један сат). Најбоље ће моћи да се види после поноћи. Године 2001. ова појава је била изузетно спектакуларна, када смо могли да видимо стотине метеора за један сат, али таква представа се неће поновити пре 2034.

Децембар
Пун месец
7 - Месец и Венера у коњункцији - Месец и Венера биће удаљени једно од другог само два степена у раним јутарјим часовима 7. децембра. Најбоље је да усмерите поглед према истоку непосредно пре изласка сунца.
13-14 - Метеорски пљусак Геминиди - Геминиди су остаци малог астероида 3200 Фаетон. Појава траје од 7. до 17. децембра, а њена кулминација се очекује 13. и у раним јутарњим часовима 14. децембра, када ће за један сат моћи да се види и до 120 метеора. Богатство боја допринеће да доживљај буде још упечатљивији. Најбоље ће се видети после поноћи.
22-23 - Метеорски рој Урсиди - Настао је од остатака комете Татл. Траје од 17. до 25. децембра, а појава ће бити најизраженија током ноћи 22. децембра и у раним јутарњим часовима 23. децембра (10 метеора на сат). Нажалост, светлост пуног месеца 25. децембра заклониће све осим најблиставијих метеора.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

POGLEDAJTE Meteorit eksplodirao iznad Bukurešta, noć se pretvorila u dan
M.I.M.   08.01.2015.

Juče rano ujutro, u 3.05 po lokalnom vremenu, eksplodirao je meteorit iznad rumunske prestonice, a njegova svetlost pretvorila je noć u dan, preneo je “Mašabl”.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dezintegraciju meteorita iznad Bukurešta snimilo je nekoliko kamera širom grada, uključujući jednu na krovu bezbednosne kompanije NXDATA, čiji snimak prilažemo. Još jedna kamera prikazala je svetlost na nebu iz ugla aerodroma Otopeni. Kako je navela Rumunska svemirska agencija (ROSA), događaj je uzrokovan meteoridom, koji je u Zemljinu atmosferu ušao na visini od 50-70 kilometara, iznad područja između Bukurešta i Vrancea. Nije poznato da li je ovaj meteorid postao meteorit, to jest da li je ijedan njegov deo preživeo prolazak kroz atomosferu naše planete i pao na tlo. Najverovatnije je izgoreo u atmosferi i nije bilo štete, navode iz ROSA.





Izvor: www.blic.rs

[duje]

Vir: Dnevnik.hr
http://dnevnik.hr/

Drama na svemirskoj postaji: Američka posada evakuirana
 
Preptpostavlja se da je na svemirskoj postaji došlo do curenja amonijaka.

14.36 - U NASA-i kažu kako nema indikacija da je došlo do curenja amonijaka te da je vjerojatno riječ o lažnoj uzbuni.

Članovi američke posade evakuirani su s Međunarodne svemirske postaje nakon što su je u njihovom odjelu došlo do curenja štetnih tvari. Pretpostavlja se da je riječ o amonijaku iz sustava za hlađenje, a zbog curenja su se aktivirali alarmi. Došlo je i do povećanja tlaka u kabini.

 Američki astronauti premješteni su u rusko odjeljenje, javljaju ruske agencije a prenosi Sky News.

Šesteročlana posada postaje - tri Rusa, dva Amerikanca i jedan Talijan - nije ugrožena.

[MOTORISTA]

IZNENAĐENJE Na Marsu pronađena sonda izgubljena pre 11 godina
Tanjug   16.01.2015.

Britanska svemirska agencija saopštila je danas da je na površini Marsa pronađena sonda Bigl 2 kojoj se pre 11 godina izgubio svaki trag.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Robot Bigl 2 za koji smo verovali da je nestao 2003. pronađen je na površini crvene planete", ističe se u saopštenju britanske agencije, dodajući da je time stavljena tačka na desetogodišnju misteriju. Fotografije visoke rezolucije, snimljene iz orbite, pokazuju da je Bigl 2 ostao noštećen. Robot je bio sastavljen iz više rasklopljivih delova, "latica", od koji se jedan deo otvorio. "S obzirom da se sonda nije u potpunosti rasklopila, nije postojao način da se uspostavi kontakt s njom" objasnio je za BBC prof Mark Sims sa Univerziteta u Lesteru i menadžer misije Bigl. On je rekao da je radijska antena ostala zaglavljena ispod solarnih panela i naveo da se o uzroku neuspeha misije može samo špekulisati, ali da je moguće, a to se i najverovatnije desilo, da je sonda jako odskočila prilikom ateriranja što je izazvalo iskrivljenje njene strukture.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Britanska sonda je trebalo da nakon šestomesečnog putovanja sleti na Mars 25. decembra 2003. Ali, čim ju je orbiter Mars Ekspreš odbacio 19. decembra, sonda je nestala sa radara. Proglašena je definitivno izgubljenom 6. februara 2004. Evropska sonda Mars Ekspres, prva evropska misija na Marsu, lansirana je 2. juna 2003. iz baze u Bajkonuru, u Kazahstanu. Generalni direktor Evropske svemirske agencije (ESA) Žan Žak Dorden izjavio je da "ono što je pre 11 godina delovalo kao neuspeh izgleda nije bio potpuni promašaj, jer je ipak bilo prizemljenja". Misija ESA sastojala se od orbitera koji je poleteo sa sedam instrumenata za detekciju i posmatranje i sondom Bigl 2 opremljenom bušilicom koja imala zadatak da sa dva metra dubine uzme uzorke marsovskog tla. Orbiter Mars Ekspres je započeo svoja naučna posmatranja kao predviđeno, u januaru 2004, proučavanjem atmosfere, strukture i geologije crvene planete.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Asteroid širok pola kilometra proleteće toliko blizu da će se videti dvogledom
24sata.hr   20.01.2015.

Veliki asteroid širine oko 500 metara proći će 26. januara pored Zemlje. Najmanja udaljenost između asteroida 2004 BL86 i naše planete biće 1,2 miliona kilometara, što je otprilike tri puta više od udaljenosti između Zemlje i Meseca.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iako su brojke velike, takva udaljenost se za svemirske uslove smatra vrlo malom. "U ponedeljak 26. januara, asteroid 2004 BL86 prići će Zemlji. Opasnosti za stanovništvo nema, ali veličina asteroida i blizina njegovog prolaska predstavljaju odličnu priliku za proučavanja" rekao je Don Džomans iz NASA-e. Priliku za posmatranje i proučavanje treba iskoristiti jer sledeći asteroid slične veličine pod nazivom 1999 AN10 Zemlji će se približiti tek za 12 godina. "Asteroidi su nešto posebno. U budućnosti bi mogli da postanu vredni izvori ruda i ostalih bogatstava. Svakako su značajni za naše dalje istraživanje Sunčevog sistema" dodao je Džomans. Najbolji pogled na predstojeći 2004 BL86 imaće posmatrači iz Amerike, Evrope i Afrike. Ako bude vedro, asteroid će moći da se vidi i sa amaterskim teleskopom, pa čak i kvalitetnijim dvogledom. Sledeći put, ovaj asteroid će nam se ovako približiti tek za 200 godina.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Asteroid koji je juče "posetio" Zemlju ima sopstveni mesec
Tanjug   27.01.2015.

Asteroid 2004 BL86 koji je juče preleteo pored Zemlje priredio je astronomima lepo iznenađenje. Snimci koje je Američka svemirska agencija (NASA) danas objavila pokazuju da ovo nebesko telo ima svoj mesec.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na fotografijama se jasno vidi da asteroida na svom putu kroz svemir prati maleni satelit veličine oko 70 metara. Ovaj putujući kamen prečnika 500 kilometara "očešao" nas je juče između 17 i 18 časova na udaljenosti od 1,2 miliona kilometara, što je tri puta veća razdaljina od one između Zemlje i Meseca. Reč je o najvećem nebeskom telu koje je projurilo pored naše planete u poslednja dva veka. "Asteroid nije predstavljao nikakvu opasnost za Zemlju, ali s obzirom da je prošao relativno blizu pružio je astronomima jedinstvenu priliku da ga posmatraju i bolje upoznaju" izjavio je Don Jemans, jedan od zvaničnika NASA, prenose strane agencije.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Otkriven najstariji solarni sistem u našoj galaksiji
Tanjug   27.01.2015.

Međunarodni tim astronoma obelodanio je danas da je otkrio dosad najstariji poznati sunčev sistem u našoj galaksiji.

Zvezda Kepler 444 sa svojih pet planeta (foto: Tiago Kampante)
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Reč je o jako staroj zvezdi, nazvanoj Kepler 444, oko koje kruži pet planeta nalik Zemlji, što upućuje na zaključak da su se planete formirale tokom cele istorije univerzuma. Ovaj sunčev sistem, otkriven pomoću NASA teleskopa Kepler, star je 11,2 milijade godina i nastao je u doba samog rađanja galaksije, u prvoj petini svog dosadašnjeg postojanja, ističe se u studiji objavljenoj u časopisu "Žurnal astrofiizike". Njegovih peta planeta, koje su nešto manje od Zemlje, predstavljaju pet "vrelih, po svemu sudeći kamenitih svetova", navode astronomi. "Zvezda Kepler 444 slična je Suncu, a udaljena je 117 svetlosnih godina od Zemlje", rekao je Bil Čaplin, astrofizičar sa Univerziteta u Birmingemu. Pomenute planete, od kojih se najudaljenija nalazi na samo 12 miliona kilometara od svoje zvezde, naprave krug oko Keplera 444 za manje od deset dana. Astronomi navode da zbog takve blizine na planetama najverojatnije nema života. "Pretpostavlja se da je na njihovoj površini toplije nego na Merkuru, a da su atmosfera i okeani odavno nestali. Ostala je samo spržena, kamenita površina. Planeta najbliža zvezdi Kepler 444 veličine je Merkura, a najudaljenija je manja od Venere ili Zemlje. Ostale su poput Marsa", kazao je Čaplin. Ono što je astronome, međutim, najviše iznenadilo je starost zvezde Kepler 444. Ova zvezda je, naime, dva puta starija od našeg sunčevog sistema. "Nikada nismo videli ništa slično. Reč je o veoma staroj zvezdi, a tako veliki broj malih planeta čini je izuzetnom", kazao je koautor studije fizičar Danijel Haber sa Univerziteta u Sidneju. "Prosto je neverovatno da je jedan tako drevni sistem sa planetama veličine Zemlje nastao u trenutku kada je univerzum tek počeo da stasava", dodao je on. Astronomi mogu da izmere starost udaljene planete pomoću asteroseizmologije, tehnike koja meri oscilacije zvezde. Stiv Kavaler, profesor fizike i astronomije sa Univerziteta države Ajova i takođe ko-autor studije, navodi da je Kepler 444 veoma sjajna zveda koja se može lako videti dogledom. "Sada znamo da su se planete poput Zemlje formirale tokom gotovo svih 13,8 milijardi godina duge istorije univerzuma", rekao je vođa istraživanja Tiago Kampante sa Univerziteta u Birmingemu, dodavši da bi to mogao biti dokaz o postojanju drevnog života u galaksiji.

Kepler

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

NASA teleskop Kepler lansiran je u martu 2009. godine sa zadatkom da u Mlečnom putu pronađe planete poput naše na kojima je život moguć. Kepler je dosad detektovao više od 3.800 planeta, od kojih je mnogo slično Zemlji.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Otkriven svemirski "gospodar prstenova"
Tanjug   29.01.2015.

Četiri veka nakon što je Galileo Galiej svojim teleskopom prvi put ugledao Saturnove prstenove, astronomi su uspeli da pronađu sličnu planetu van našeg sunčevog sistema.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Američki i holandski astronomi obelodanili su juče da su otkrili džinovsku planetu nalik Saturnu, nazvanu J1407b, čiji su pojasevi 200 puta veći od Saturnovih. Ova planeta ima sistem od 30 prstenova koji je tako velik da bi, u slučaju da se nalazi oko Saturna, dominirao našim noćnim nebom. "Bio bi ogroman! Prstenovi i razmak između njih bi se lako mogli videti sa Zemlje", kazao je Metju Kenvorti sa holandske Lajden opservatorije. "Bio bi sedam puta veći od punog Meseca". Svaki od prstenova planete J1407b ima u promeru više desetina miliona kilometara. Prstenovi počinju na rastojanju od oko 30 miliona kilometara od planete i protežu se dužinom do 90 miliona kilometara. Naučnici veruju da su sastavljeni od prašine, s obzirom da je planeta J1407b previše vrela - oko 1.000 do 2.000 stepeni Celzijusa, da bi imala prstenove od leda kao Saturn. Kenvorti i Erik Mamadžek iz Ročester Univerziteta u Njujorku pregledali su bazu podataka sa milionima fotografija zvezda snimljenih teleskopima širom sveta u okviru projekta SuperWASP koji ima za cilj pronalaženje egzoplaneta, svetova van našeg sunčevog sistema. Planeta J1407b, koja je udaljena oko 400 svetlosnih godina od Zemlje, snimljena je još 2007, a otkrivena tek 2012. godine. "Sigurno su je zapazili i drugi astronomi, ali su verovatno pomislili da je posredi bio problem s kamerom jer je snimak veoma čudan", objasnio je Kenvorti. J1407b je velika planeta, neka vrsta "super Saturna", kako ju je opisao Mamadžek. Pripada grupi "smeđih patuljaka", tj. substelarnih objekata mnogo većih od planeta, ali čija je masa ispod nivoa neophodnog za održavanje fuzionih reakcija tako da ne odašiljavaju svetlost.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

NEVIDLJIVA, ALI MOĆNA Čestica koja bi mogla da objasni misteriju tamne materije
Indipendent / M.A.   03.02.2015.

Potpuno nova vrsta elementarne čestice mogla bi da razotkrije misteriju “tamne materije”, od koje se sastoji više od 80 odsto mase u univerzumu, tvrde britanski naučnici.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tamna materija se manifestuje u načinu na koji njena gravitacija utiče na zvezde i galaksije, ali još niko nikada nije imao priliku da je neposredno posmatra. Stručnjaci sa Univerziteta u Sauthemptonu veruju da je jedan od razloga u tome što su čestice tamne materije mnogo lakše nego što se ranije pretpostavljalo i da njihova masa iznosi svega 0,02 odsto mase elektrona. Njihova najnovija saznanja objavljena su u časopisu “Sajentifik riports”. “Naša zamišljena čestica deluje suludo, ali izgleda da trenutno nema eksperimenata niti posmatranja koji bi isključili mogućnost njenog postojanja”, kaže dr Džejms Bejtman sa Katedre za fiziku i astronomiju Univerziteta u Sauthemptonu. Hipotetička čestica ne dolazi u interakciju sa svetlošću, ali je njena interakcija sa normalnom materijom začuđujuće jaka, pa možda i ne može da prodre u Zemljinu atmosferu. Ukoliko je zaista tako, detektori vezani za Zemlju teško mogu da je primete. Tim naučnika se nada da će istraživanje o novoj čestici doprineti njihovom svemirskom eksperimentu, u okviru koga MAQRO (Makroskopski kvantni rezonatori) treba da testiraju kvantne fenomene - neobično ponašanje subatomskih čestica na velikom prostoru. Nanočestica će biti “zakačena” u svemiru kako bi se proverilo da li će promeniti položaj pod uticajem tamne materije. Koautor studije dr Aleksander Merle sa Instituta “Maks Plank” u Minhenu, kaže da “Eksperimenti o tamnoj materiji trenutno ne upućuju na jasan trag, a s obzirom na to da Veliki hadronski sudarač (LHC) na institutu Cern još nije otkrio nagoveštaje o novoj fizici, možda je vreme da promenimo paradigmu u pravcu alternativnih kandidata za tamnu materiju. Sve je više stručnjaka za elementarnu fiziku koji tako misle, a naš predlog deluje kao ozbiljan kandidat na tržištu.” Naučnici veruju da tamna materija čini 26,8 odsto sveukupne mase i energije u svemiru. Normalna materija čini 4,9 odsto, a još misterioznija “tamna energija” 26,8 odsto. Ako se u obzir uzme samo masa, pretpostavlja se da tamna materija čini, čini 84,5 odsto mase u svemiru.

Izvor: www.blic.rs