Vesti iz Kosmonautike

[Yugol33]

Ruskinja pomimo sankcija ipak u kosmosu https://www.urania.edu.pl/wiadomosci/amerykanie-japonczyk-i-rosjanka-w-udanym-locie-statku-spacex-do-miedzynarodowej-stacji

[Kubovac]

SNIMAK LANSIRANJA: Kina poslala raketu u jednom smeru sa važnim ciljem

Kina je u subotu poslala novi satelit u orbitu iz Centra za lansiranje satelita Đijućuan, na severozapadu zemlje.

Satelit je lansiran u cilju testiranja i verifikacije novih tehnologija u orbiti, uključujući tehnologiju nadgledanja svemirskog okruženja.

Kako je preneo Kineski međunarodni radio, satelit Šijan-20C, koji je lansiran u subotu raketom-nosačem "Dugi marš-2D“, uspešno je ušao u orbitu.

[Kubovac]

Svemirski dron vojske SAD vratio se na Zemlju

Svemirska bespilotna letelica američke vojske X-37G je sletela u vazdušnu bazu Kejp Kanaveral u državi Floridi, posle gotovo dve i po godine boravka u orbiti.

Šatl bez posade, čiji je prvi let obavljen 2010. godine, proveo je ukupno više od deset godina u svemiru, tokom svojih šest misija, dodao je Boing.

"Nastavlja da obara rekorde i pruža našoj zemlji neuporedivu sposobnost da brzo testira i integriše nove svemirske tehnologije", rekao je potpredsednik Boinga za svemirski sektor Džim Čilton (Jim Chilton).

Letelica je dugačka devet metara, ima raspon krila od 4,5 metara, a napajenje je od solarnih panela.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

NASA je spremna: Zakazan novi datum poletanja rakete na Mesec

Nasina misija na Mesec je u prethodnom periodu bila suočena sa brojnim problemima koji su odložili poletanje, ali je novi termin za lansiranje "Artemisa I" je već poznat.

Posle nekoliko odlaganja poletanja zbog problema sa motorom, curenjem goriva i dva uragana koja su pogodila Floridu, lansiranje najnaprednije i najskuplje SLS rakete na zakazano je za sredu.

Proglašena najsnažnijom i najkompleksnijom raketom na svetu, ogromna dvostepena raketa „Spejs lanč sistem“ (SLS) predstavlja najveći novi vertikalni lansirni sistem koji je američka svemirska agencija izgradila otkako je „Saturn V“ leteo tokom programa „Apollo“ na Mesec 1960-ih i 70-ih godina.

Uspešno lansiranje označiće novu eru istraživanja svemira kada „Artemis 1“ odnese kapsulu „orajon“ i pošalje je na 25 dana dugačko putovanje oko Zemljinog prirodnog satelita.

„Artemis I“ je predviđen kao probni let sa ciljem da se isproba nova „SLS“ raketa i obave sve pripreme za buduće misije. Naredna misija „Artemis II“ zakazana za maj 2024. godine, odvešće četiri astronauta do Meseca i nazad, bez sletanja na površinu.

2025. godine „NASA“ planira da na površinu Meseca spusti dva astronauta, uključujući i prvu ženu, dok će druga dva astronauta ostati u orbiti Meseca u komandnom modulu.

Biće to prvi put da ljudi koračaju na Mesecu još od 1972. godine.

„Artemis 1“ je planirano da poleti iz Svemirskog centra „Kenedi“ na Floridi tokom 16. novembra u 7 časova.

Postoji mogućnost i da poletanje ponovo bude pomereno nakon inspekcije rakete zbog oluje, pošto je uragan Nikol prethodnih dana doneo vetrove brzine 160 kilometara na čas.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Lansiranje istorijske misije japanske letelice ka Mesecu

Letelica koju je konstruisala japanska privatna firma poletela je danas ka Mesecu iz Kejp Kanaverala na Floridi raketom Spejseksa.

To bi mogla da bude prva privatna letelica i prva japanska koja će sleteti na Mesec.
Raketa "Falkon 9" je ponela letelicu namenjena sletanju na Mesec koju je izgradila japanska startap kompanija iz Tokija "ajspejs" (ispace) i u njoj malo lunarno vozilo - veličine dva metra sa 2,5 metra, proizvedeno u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Kompanija "ajspejs" koja ima samo oko 200 zaposlenih planira da uspostavi čestu i jeftinu službu prevoza tereta ka Mesecu. Prema kompaniji letelica treba da sleti na vidljiv deo Meseca u aprilu 2023. godine, pošto zbog štednje goriva ide dužim putem.

Kompanija ajspejs je konstruisala svoju letelicu tako da koristi minimalno goriva da štedi novac i ostavi više prostora za teret i da ide sporim putem sa trošenjem male količine energije na putu za Mesec leteći 1,6 miliona kilometara od Zemlje pre no što skrene ka Mesecu.

Ujedinjeni Arapski Emirati koji sa japanskom letelicom šalju svoje robotsko vozilo, pridošlice su u trci za osvajanje svemira poslala je sondu ka Marsu prošle godine. Ako "rover" Emirata nazvan Rašid uspe da sleti na Mesec, to će biti prva misija arapskog sveta na Mesecu.

Do sada su SAD, Rusija i Kina uspeli da spuste robote na Mesec koji je na 400.000 kilometara od Zemlje.

Potrepsednik Emirata i vodja Dubaija šeih Mohamed ben Rašid al Maktum pozdravio je današnje lansiranje kao deo ambicioznog svemirskog programa Emirata.

"Naš cilj je da prenesemo znanje, razvijemo naše kapacitete i ostavimo naučni otisak u istoriji čovečanstva, rekao je on preko Tvitera.

Projekat japanske firme nazvan Hakuto (beli zec na japanskom) bio je jedan od pet finalista medjunarodnog nadmetanja Gugl Lunar Iksprajz (Google Lunar XPrize) koji je završen bez pobednika pošto ni jedna kompanija ne uspela da spusti robota na Mesec do odredjenog datuma, 2018. godine. Ali se nije odustalo od nekih projekata.

Japanska kompanija takodje hoće da doprinese programu Artemis američke svemirske agencije NASA čija prva misija za Mesec sa letelicom bez posade treba da se završi danas vraćanjem letelice na Zemlju. NASA planira da razvije "lunarnu privredu" i da narednih godina da izgradi svemirsku stanicu u oribti oko Meseca i jednu bazu na njegovoj površini.

NASA je sklopila ugovore sa više kompanija da razviju letelice za spuštanje na Mesec koje mogu da sprovode naučne eksperimente. Medju njima su dve američke kompanije koje treba da pošalju svoje letelice 2023. i koje bi mogle da stignu na destinaciju pre "ajspejsa" zato što idu direktnijom rutom, navode specijalizovani mediji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Astronomi otkrili „vodene svetove“ izvan Sunčevog sistema

Tim astronoma sa Univerzitetu u Montrealu pronašao je dokaze da su dve egzoplanete koje kruže oko zvezde crvenog patuljaka zapravo „vodeni svetovi“.

Astronomi su do otkrića egzoplaneta nazvanih Kepler-138c i Kepler-138d došli koristeći Nasine svemirske teleskope „Habl“ i „Špicer“. Tehnički gledano, obe egzoplanete u prošlosti je pronašao teleskop „Kepler“ (otuda i njihova imena), ali naučnici tek sada smatraju da imaju potvrdu o njihovom sastavu.

Kako navode, ovi svetovi se nalaze u planetarnom sistemu udaljenom od Zemlje 218 svetlosnih godina u sazvežđu Lira.

Studija je objavljena u časopisu „Nejčer astronomi“, a stručnjaci su otkrili da se planete (koje su oko jedan i po puta veće od Zemlje) uglavnom sastoje od vode. Kao i Zemlja, imaju unutrašnjost sastavljenu od metala i stena.

Ali Kepler-138d takođe ima debeo sloj vode pod visokim pritiskom u različitim oblicima: superkritična, potencijalno tečna voda duboko unutar planete, i veliki omotač vodene pare iznad nje. Ovi slojevi vode predstavljaju više od 50 odsto njene zapremine, odnosno dubinu od oko 2.000 km. Poređenja radi, Zemlja ima zanemarljiv udeo tečne vode sa prosečnom dubinom okeana manjom od 4 kilometara.

Upoređujući veličine i mase planeta sa modelima, zaključili su da značajan deo njihove zapremine mora biti napravljen od materijala lakših od stena, ali težih od vodonika. Ove karakteristike najčešće ima voda.

Naučnici su uveravali da je ovo prvi put da smo posmatrali planete koje se bezbedno mogu identifikovati kao vodeni svetovi, iako nemaju okeane kao Zemlja. Temperatura u atmosferama Kepler-138c i Kepler-138d je verovatno iznad tačke ključanja vode.


Izvor

[Kubovac]

Neuspeh misije evropske rakete-nosača Vega-C

Evropska raketa-nosač Vega-C, koja je nosila dva satelita na svoj prvi komercijalni let, izgubljena je ubrzo nakon poletanja iz Kurua.

„Misija je izgubljena“, rekao je predsednik Arianespace Stefan Izrael iz svemirskog centra u Francuskoj Gvajani.

Deset minuta nakon poletanja, u utorak u 22.47 po lokalnom vremenu, putanja lansera je odstupila od programirane.

Analize podataka su u toku, kako bi se utvrdili razlozi neuspeha misije, rečeno je u Arijanspejsu.

Delovi rakete nisu pronađeni nakon poletanja.

Vega-C je trebalo da postavi u orbitu dva satelita za posmatranje Zemlje koje je konstruisao Erbas.

Sateliti su osmišljeni tako da snimaju bilo koju tačku na Zemlji nekoliko puta dnevno u visokoj rezoluciji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Svečano otvoren prvi kosmodrom za lansiranje satelita u Evropi

Prvi kosmodorom za lansiranje satelita s tla Evropske unije (EU) otvoren je u svemirskom centru “Esrange” blizu švedskog grada Kirune.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, švedski kralj Karlo XVI Gustaf i švedski premijer Ulf Kristerson na prigodnoj svečanosti simbolično su presjekli plavo-žutu vrpcu.

„Mnogo je dobrih razloga za ubrzanje evropskog svemirskog programa“, rekla je Fon der Lajen. „Evropa ima svoje mjesto u svemiru i čuvaće ga“, rekla je, kako prenosi agencija AFP.

Švedska svemirska kompanija (SSC) obavila je da je svemirski centar „Esrange“ otvoren nakon pet godina priprema i dopunjavaće postojeći svemirski centar Evropske unije u mjestu Kourou u Francuskoj Gvajani, prekomorskoj teritoriji u Južnoj Americi.

U kosmodrom je uloženo 15 miliona eura, a riječ je o proširenju postojećeg svemirskog centra „Esrange“ na švedskom Arktiku, nekih 40 kilometara od grada Kirune.

Lansiranje prvog satelita iz centra „Esrange“ očekuje se krajem 2023. višekratnim raketama, navodi SSC.

Prethodno se Evropska svemirska agencija (ESA) koristila ruskim kosmodromom Pleseck za lansiranje satelita u svemir. Odande je 2018. godine ESA lansirala opservacijski satelit Sentinel-3B.

Sateliti Sentinel-3 pružaju precizne optičke, radarske i altimetrijske podatke za usluge praćenja morske okoline i kopna.

Zbog rata u Ukrajini, Evropska unija teži da smanji zavisnost o Rusiji i veze s tom državom.

„Sadašnja geopolitička situacija – a tu je svakako ruska invazija na Ukrajinu, pokazala je koliko je važno da Evropska unija ima pristup svemiru“, rekao je Kristerson.

Ipak, švedska svemirska luka neće dugo biti usamljena u Evropi jer se pripremaju i luke u Portugalu, zatim na norveškom Arktiku, u španskoj pokrajini Andaluziji i u Velikoj Britaniji.

Mali njemački lanser RFA tako je odabrao SaxaVord na britanskom ostrvu Šetland za lansiranje koje se očekuje krajem 2023, piše agencija AFP.

Kompanija Virgin Orbit Ričarda Brensona u utorak je neuspješno pokušala da lansira raketu u orbitu iz svemirske luke Kornvol u Velikoj Britaniji, nakon čega je objavila da će ponovno pokušati.

Taj sektor proživljava pravi bum: broj operativnih satelita u 2040. godini trebao bi dosegnuti 100.000, istakao je SSC, a danas je operativno njih 5.000.


Izvor

[Kubovac]

RUSI LANSIRALI SATELIT "Elektro-L" sada ima jedan cilj koji će morati samostalno da ispuni

Ruski satelit "Elektro-L" će sada morati samostalno da dostigne ciljnu orbitu sa visinom od skoro 35,8 hiljada kilometara

Rusija je poslala u orbitu četvrti meteorološki satelit Elektro-L namenjen za vremensku prognozu, istraživanje vazduhoplovnih prilika, izviđanje morskih i okeanskih područja i praćenje vanrednih situacija

Četvrti meteorološki satelit "Elektro-L" ušao je u orbitu nakon što je lansiran raketom Proton-M sa kosmodroma Bajkonur, izvestio je u nedelju Roskosmos .
Satelit će sada morati samostalno da dostigne ciljnu orbitu sa visinom od skoro 35,8 hiljada kilometara, gde će se stacionirati na tački od 165,8 stepeni istočne geografske dužine. "Elektro-L" će odatle posmatrati Tihi okean, kao i ruski Daleki istok.

Ovo je bilo prvo rusko lansiranje u svemir 2023. godine.

Prvi "Elektro-L" pušten je u orbitu 2011. godine, a prestao je s radom 2016. godine. Trenutno su u funkciji sateliti "Elektro-L dva", lansiran u orbitu 2015. godine, i "Elektro-L tri", lansiran 2019. godine. Peti satelit ovog tipa bi trebalo da bude poslat u orbitu 2024. godine.

Sateliti iz ove serije emituju podatke o vremenu svakih 15-30 minuta, šaljući multispektralne slike 24 sata dnevno. "Elektro-L" pomaže u prognozi vremena, praćenju klime, istraživanje vazduhoplovnih prilika, izviđanju morskih i okeanskih područja i praćenju vanrednih situacija.


Izvor

[Kubovac]

LANSIRANJE LETELICE „LUNA-25“: „Roskosmos“ otkrio datum prvog leta na Mesec

LANSIRANjE prve misije na Mesec u istoriji savremene Rusije planirano je za 13. jul 2023. godine, objavila je pres služba ruske državne korporacije „Roskosmos“.

- Lansiranje kosmičke letelice ‘Luna-25’, u skladu sa astronomskim raposredom za 2023. godinu, planirano je za 13. jul - izjavili su u korporaciji.

„Luna-25“ je trebalo da bude lansirana još 2015. godine, ali se često odlagalo lansiranje.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 12. aprila 2022. godine izjavio da Rusija planira da obnovi lunarni program i lansira interplanetarnu automatsku stanicu „Luna-25“, koja se ranije zvala „Luna glob“. Tada je dodao da će lansiranje biti u trećem kvartalu 2022. godine. Kako je govorio generalni direktor „Roskosmosa“ Jurij Borisov misija „Luna-25“ je odložena za 2025. godinu.

U decembru je „Roskosmos“ saopštio agenciji da je aparat isporučen Naučno-proizvodnom institutu „Lavočkin“, da je prošao kontrolu i da je već instaliran na svemirski brod.

„Luna-25“ bi trebalo da bude prvi ruski aparat na Mesecu.

Cilj projekta je da se pošalje automatska sonda za istraživanje u rejonu južnog pola Zemljinog satelita. Prema planu „Roskosmos“, modul će biti spušten u blizini kratera Boguslavski.

Rusija je lunarni program utvrdila 2018. godine i on ima tri faze: „Izlaz“, „Predstraža“ i „Baza“.

Prva faza podrazumeva izgradnju osnovnog modula stanice blizu Meseca, testiranje perspektivnog broda „Orao“ sa posadom i bespilotne letelice. U isto vreme, planirano je istraživanje satelita automatskim stanicama serije „Luna“ od 2025. do 2028. godine, kao i početak izgradnje super teške rakete „Jenisej“ za letove sa posadom do Meseca, koji su planirani u drugoj fazi.

„Predstraža“ podrazumeva uvežbavanje sredstava za pristup Mesečevoj površini i sletanje kosmonauta na dve nedelje kako bi se rasporedili prvi elementi baze. Druga faza je predviđena za period 2025-2035. godine.

Treća faza „Baza“, koja je planirana za period posle 2035. godine, bi trebalo da bude konačna. Do tada bi trebalo da se završi izgradnja baze na Mesecu i da se formira naučna infrastruktura u obliku dve opservatorije. Tokom 2036-2040. godine će biti raspoređeni navigacioni aparati oko orbite Meseca kako bi se postavile maršrute tehnike koja je aktivna na površini Meseca.


Izvor