Kakva program se koristi. Ako se radi o komplikovanim matematičkim algoritmima, oni su pretvoreni (jer algoritam je dijagram neke radnje a ne program) u neke mašinske i izvršne programe? Ko ti da taj (ili te) program, odnosno kako ga nabaviš? Kako znaš kakav hardver treba da imaš ako ne znaš program po kome radi?
Ne znam kakav je program, nisam ga preuzimao, jer ja lično sa miniranjem nisam započinjao.
Mislim da je to klijent preko kog ti ostvaruješ vezu sa glavim programom.
Moglo bi da se zaviri u sve, jer sam čuo da ima i varijanti programa za miniranje koje su Otvorenog Koda.
Što se tiče hardvera, postoji varijanta da se "rudari" sa grafičkim kartama, i to kažu da se sada ne isplati. Postoje namenski ASIC uređaji samo za miniranje, ali oni nisu ni malo jeftini (barem kada je reć o onim ASIC uređajima sa kojima može da se nešto zaradi).
Jedna zanimljiva vest u vezi Bitcoina miniranja i zarade
Novosađani sve više `kopaju` bitcoine09.01.2014.
Jedan Novosađanin skupio je 1.800 bitcoina, koji vrede oko 1,5 miliona evra, a za ovaj "poduhvat" je kupio čak 30 računara i to sa vrlo jakim performansama. Sve više Novosađana “kopa zlato” na internetu i zarađuje virtuelni novac. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ova vrsta “rudarstva” postala je toliko popularna da sugrađani kupuju i po nekoliko računara kako bi sakupili što više virtuelnog novca, pišu "24 sata".
Pošto je potrošnja struje velika, jer računar neprekidno radi, a procesor košta oko 300 evra, udružili smo se nas osmorica i kupili osam računara, koje smo umrežili i naizmenično svakoga dana drugi računar “kopa” bitcoine, kaže Novosađanin, programer po struci, koji nije želeo da mu se navodi ime i prezime, kako “ne bi provocirao hakere u gradu”.
Koliko je kupovina virtuelnog novca uzela maha potvrđuje i činjenica da je jedan Novosađanin kupio čak 30 računara, koji “kopaju zlato” na internetu. Za nekoliko meseci prikupio je 1.800 bitkoina, koji vrede oko million i po evra, kaže sagovornik 24 sata.
Da Novi Sad prednjači u upotrebi bitcoina, potvrđuje i podatak da je školarinu u novosadskoj E-gimnaziji moguće platiti upravo tom virtuelnom valutom.
"S obzirom na to da je nastava u našoj školi bazirana na informacionim tehnologijama, a ovakav način prikupljanja novca sve je popularniji među našim učenicima, odlučili smo da im ponudimo i mogućnost plaćanja digitalnim novcem", kaže direktor E-gimnazije Nebojša Jovanović.
Za prikupljanje virtuelnog novca neophodan je jak računar, a budite spremni i na daleko veći račun za struju. Računar bi, pored ostalog, trebalo da ima napajanje od bar 1.000 vati i dobro hlađenje, a takav košta oko 4.000 evra.
S njim, zarada bi bila od 50 do 100 dolara mesečno. Pri tom, neophodno je da imate dovoljno brz internet, a na računaru, koji traži bitcoine, nije moguće otvarati nijedan drugi program, objasnio je Jovanović.
Bitcoin se koristi za plaćanja na netu, ali se može menjati i za klasične valute, a nastaje "rudarenjem“, procesom kojim se deo snage procesora računara pozajmljuje sistemu, a on rešavanjem matematičkih operacija verifikuje transakcije u virtuelnoj valuti.
Algoritam za proizvodnju napravljen je tako da u svakom trenutku ubacuje u opticaj određenu količinu bitcoina koja se deli na sve koji u tom trenutku “rudare”. Što je više "rudara“, teže se dolazi do virtuelne valute.
Izvor: B92
Proveriću iz prve, zapravo druge ali pouzdane ruke koliko je ova vest "okićena" tj. "naduvana".
