Offtopic

[motorista 57 klasa]

Pokušaću da budem kao neki naši prijatelji sa foruma pa da uslikam ako se može nešto uživo.

[wermez]

Jedan zaista zanimljiv intervju iz Politike, ne znam gde bih ga stavio, a ne otvara mi se nova tema.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Bela-i-crna-Rusija.lt.html

KULTURA

INTERVJU: ANDREJ KONČALOVSKI, reditelj
Bela i crna Rusija
Ni Petru Velikom ne bi bilo lako da modernizuje ovakvu zemlju. - Kina će kad-tad baciti oko na ogromna, nenaseljena ruska prostranstva. - Za američkim idealima više ne idu Latinska Amerika, Azija, Afrika


Foto Željko Jovanović
Reditelj Andrej Končalovski (1937) izdanak je čuvene ruske umetničke dinastije. Njegov otac Sergej Mihalkov autor je tri verzije sovjetske i ruske himne, ali i vatreni progonitelj disidenata poput Solženjicina u eri komunizma.

Brat je široj javnosti poznatijeg Nikite Mihalkova, za razliku od kojeg je manje politički angažovan. Iako umereniji, Končalovski (koristi majčino prezime) neretko javno komentariše političke tokove u Rusiji i u svetu.

Na ovogodišnjoj venecijanskoj Mostri nagrađen je „Srebrnim lavom” za film „Bele noći poštara Alekseja Trjapsina”, a krajem januara će biti gost na filmskom i muzičkom festivalu „Kustendorf”.

Ovaj film nije namenjen tipičnoj holivudskoj publici i gledanju uz kokice. Moja publika retko ide u bioskope i hteo sam da im priuštim film koji mogu da pogledaju besplatno na televiziji. Da mogu da odu do kupatila kad god hoće, da sebi sipaju piće ili da se prebace na drugi kanal.Film sam povukao iz trke za najbolje strano ostvarenje u konkurenciji za Oskara. Ne razumem šta znači da imate nekih dvadesetak najrazličitijih kategorija za nagrađivanje domaće, američke, kinematografije, a samo jednu za filmove iz ostatka sveta. Na festivalu u Kanu filmovi dobijaju priznanja za kvalitet bez obzira na to da li su strane ili domaće produkcije”, priča u razgovoru za „Politiku”.

Iste metafore često koristite za opisivanje stanja u kinematografiji i u politici. Može li dualitet između holivudskog i evropskog pristupa filmu koji pominjete da se primeni na trenutno politički suprotstavljene pozicije Istoka i Zapada?

Na velikoj sceni događa se takmičenje između SAD i ostatka sveta. Za poslednjih dvadesetak godina Amerika je postala prilično arogantna i pokušava da na ostatak sveta proširi svoje vrednosti i način razmišljanja. Svedoci smo američkog centrizma, a politika koja ga propagira često je agresivna. Čini mi se da je takav pristup konačno izazvao reakciju.

Pisali ste o eroziji ruske države i padu morala nacije koji se ne zaustavlja još od vremena komunizma. Da li je takva Rusija u stanju da se nosi sa novim spoljnopolitičkim okolnostima?

Ruska država nije naročito efikasna. Tu ne mislim ni na političku ili ekonomsku dimenziju, već mi se čini da je najveći problem u ruskom narodu, u njegovom mentalitetu. Rekao bih da je reč o srednjovekovnom mentalitetu. Mi smo u potpuno drugom vagonu, u sasvim drugoj brzini u poređenju sa evropskim zemljama. U samoj Rusiji postoje dve države. Jedan manji deo koji nazivamo „belom Rusijom” čine misleći ljudi koji žele slobodu. Njihove temelje je udario Petar Veliki i sve čime se ponosimo u ruskoj kulturi desilo se posle njegovih reformi – Čajkovski, Dostojevski, Čehov... Postoji međutim i onaj mnogo brojniji deo, takozvana crna Rusija koju čine srednjovekovne mase kako u Moskvi tako i širom zemlje, a među njima Putin uživa najveću podršku. Po pitanju mentaliteta još se nisu otarasili robovskog nasleđa i sebe i dalje ne doživljavaju kao građane. Jaz između dve Rusije ispunjen je strahom i nepoverenjem...

Da li i dalje smatrate da je Rusiji potreban lider kalibra Petra Velikog da bi napredovala i koji bi smogao snage da građanima kaže neke neprijatne istine o njima samima?

Mislim da sam bio previše optimističan u vreme kada sam tako nešto izjavljivao i više ne mislim tako. Ruski narod je veoma teško promeniti, teško je uticati na taj mentalitet koji je u ogromnoj meri ukorenjen i snažno povezan sa važnim konzervativnim institucijama poput pravoslavne crkve. Modernizovati takvu zemlju ne bi bilo lako ni Petru Velikom.

A kakva je u tom svetlu uloga Vladimira Putina?

Putin pokazuje mnogo liderskih kvaliteta. Ali mislim da bi ljudi poput njega trebalo što pre da shvate nužnost reformisanja države. Krajnje je vreme da se počne sa modernizacijom države, ali čini mi se da Putin sada ima hitnijih problema.

Kojih?

Zaustaviti rat i blokirati napredovanje NATO-a na istok.

Mediji i intelektualci na Zapadu međutim nemaju dilemu da je za taj sukob glavni krivac Putin, dok ruski mediji veličaju svog predsednika a njegova popularnost kod kuće je ogromna. Gde je istina?

Na Zapadu se vodi prava informativna kapanja i propagandni rat protiv Vladimira Putina samo zbog toga što je smogao snage da Americi kaže ne. SAD još nisu shvatile da se svet promenio i da je prošlo vreme kada je Vašington mogao celoj planeti da diktira šta da radi a da se niko ne usprotivi. Ubrzano nadolazi multipolarni svet u kojem nema apsolutne dominacije jedne sile i koji podrazumeva više drugačijih vrednosnih sistema i pogleda na svet. Ne znam zasigurno ko će biti glavni nosilac tih promena, ali i posmatraču sa strane je jasno da za američkim idealima više ne idu ni Latinska Amerika, niti delovi Azije, Afrike...

Spekuliše se o približavanju Rusije i Kine...

Kina će kad-tad baciti oko na ogromna, nenaseljena ruska prostranstva koja su pride prebogata prirodnim resursima. U Sibiru na kvadratnom kilometru u proseku živi dvoje ljudi, dok je na sličnim terenima u Kini naseljenost oko 150 stanovnika. To je jednostavno neumoljivi jezik zakona fizike. Kinezi su uz to veoma strpljivi, mnogo strpljiviji nego ljudi zapadne civilizacije.

Kakvoj sudbini mogu da se nadaju mali narodi kada dođe do sudara velikih igrača? Da li je ključ u grupisanju ili pristupanju savezima?

Gotovo svaka evropska zemlja želi da se priključi EU, ali unija se nije dokazala kao dobra tvorevina koja je u stanju da sačuva pojedinačne identitete država članica. Kada je pokrenut projekat njenog osnivanja tako nešto je bilo obećano, ali realnost kojoj smo danas svedoci demantuje proklamovane ideale i pokazuje da briselske institucije ne oklevaju pri sankcionisanju individualnosti. Pritisak koji dolazi iz centrale međutim ima mnogo više uspeha kod zemalja istočne Evrope koje pokazuju više spremnosti u ispunjavanju zadatih naloga.

Situacija u Srbiji je po mnogo čemu specifična. Sa jedne strane je težnja ka modernizaciji zemlje i ulasku u EU, a sa druge jak osećaj rusofilije među ovdašnjim građanima. Koliko taj osećaj ima pokriće u ruskom doživljaju Srbije?

Rusija je u slučaju Kosova nedvosmisleno stala uz Srbiju i podržala vaše interese za očuvanje jedinstva zemlje. Ipak, Evropska unija je želela drugačiji poredak, pa je pojačala pritisak. Vaša zemlja i celi region je pri kraju dvadesetog veka imao i previše problema sa ratovima i drugim strahotama. Čini mi se da i dalje trpite posledice i da će proći još mnogo vremena da se one saniraju. Posledice još ostaju.



Kada pominjete Kosovo, zar se ne čini da je upravo Vladimir Putin nedavno indirektno signalizirao zaokret u ruskoj politici prema tamošnjoj situaciji pravdajući kosovskim presedanom dešavanja na Krimu?

Na to ne mogu da odgovorim jer nisam politički analitičar, ali kao posmatrač mogu da kažem ono što je meni očigledno. Čini mi se da je prerano da govorim o Krimu. Svi govore o Krimu, ali hajde da sačekamo desetak godina i vidimo šta će se dogoditi. Predosećam da u tom periodu ni EU neće biti ista kao što je danas. Ujedinjeno Kraljevstvo i možda Grčka nisu preterano vezani za jedinstvenu evropsku ideju. Pokazaće se da je potpuno iluzoran pristup da se iz jednog centra, kao što je trenutno Brisel, kontrolišu različiti sistemi i potpuno drugačije kulture.

Dragan Vukotić
objavljeno: 02.01.2015

[Duki]

Trik pitanje, ko ovde ima prednost? 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

zavisi da li automobili stoje ili se već kreću. Ako stoje i treba da krenu sa raskrsnice automobil broj 1 ima prednost jer nema nikoga sa desne strane, auto 2 mora da sačeka da krene auto 3 tako da auto 1 ne mora da ga propusti što bi inače morao da uradi u slučaju da su oba automobila ušla u raskrsnicu. U slučaju da se kreću auto br 2 bi imao prednost jer auto br 1 mora da ga propusti.
U svakom slučaju zanimljivo trik pitanje ali nije baš fer prema mladim vozačima

[wermez]

drei?

[Trifko]

Siledžija s crvenim BMW-om ima prednost

[Duki]

drei?

Napisao sam moj odgovor ispod slike ali sam promenio boju fonta. Treći ne može iz dva razloga, prvo zbog pravila desne strane a drugo zato što bi blokirao raskrsnicu.

[mwolf]

U praksi bi crvendać došao do pola, pa bi stao da propusti žutog, belac svakako ne bi smeo ni da krene zbog pravila desne strane a i crvendać bi već blokirao njegovu putanju

[Solaris]

Zar puna crta nije ujedno i stop znak ?

poz.

[Duki]

U praksi bi crvendać došao do pola, pa bi stao da propusti žutog, belac svakako ne bi smeo ni da krene zbog pravila desne strane a i crvendać bi već blokirao njegovu putanju

Ali žuti ne sme da krene pre belog jer mu je beli sa desne strane tako da mu crveni ne seče putanju jer beli mora svakako da ga propusti jer je sa desne strane.

[Рашо]

U praksi bi crvendać došao do pola, pa bi stao da propusti žutog, belac svakako ne bi smeo ni da krene zbog pravila desne strane a i crvendać bi već blokirao njegovu putanju

Ali žuti ne sme da krene pre belog jer mu je beli sa desne strane tako da mu crveni ne seče putanju jer beli mora svakako da ga propusti jer je sa desne strane.

И Алвировићи би се дубоко замислили над овим проблемом...

[Boris P]

Uh, zbog ovoga se pada.

[kumbor]

Davne 2000. izmislio sam poslovicu "razume se k`o Rus u prasetinu" - kad se neko u nešto uopšte ne razume. Takođe, do nedavnog vremena je pešački prelaz i crveno svetlo pred njim bio znak za moskovskog vozača da pritisne gas, prebaci u viši prenos i uključi brisače. Nekoliko puta provereno... lično, na sopstveni strah i rizik. A onda je Putin počeo da zavodi red, i dobrim delom je uspeo u tome.

[Kuzma®]

Nema sta nejasno. Automobil koji ne menja pravac ima prednost u odnosu na automobil koji menja kao sto je ovde slucaj posto je u pitanju raskrsnica puteva iste vaznosti. Posto postoji i pravilo desne strane onda prvo mora da prodje auto br. 3, zatim broj 2 pa tek onda ovaj koji skrece.

[Kuzma®]

Evo odgovor nadjoh na Fejsbuku

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

I sad neko na osnovu fotografije treba d azna da onaj plavi automobil stoji. Osim toga nikako mi nije jasno kako broj 1 koji skrece ima prednost u odnosu na broj 2 koji na istom putu ide pravo.

[Brok]