Geopolitički potres u Aziji: da li će Rusija ući u rat na strani Kine19.11.2025.
Moskva u nezahvalnoj pozicijiDok svet pažljivo prati razvoj situacije u Ukrajini, na istoku se otvara novo žarište koje bi, po procenama velikog broja analitičara, moglo da zaseni sve ostale globalne krize. Indikacije da je Azija na pragu ozbiljnog sukoba umnožavaju se iz dana u dan — a u centru tih procesa nalazi se osovina Moskva–Peking, čija koordinacija više nije predmet spekulacija, već diplomatska činjenica.
Najjači politički potres u regionu izazvala je novoizabrana japanska premijerka Sanae Takaiči, koja je u neobično otvorenom i nedvosmislenom obraćanju poručila da će japanske snage samoodbrane „odmah i bez oklevanja“ intervenisati ukoliko Kina pokuša da silom uspostavi kontrolu nad Tajvanom.
Ono što ovaj stav čini presedanom jeste njena eksplicitna tvrdnja da ni japanski ustav, koji decenijama ograničava učešće Japana u oružanim sukobima van njegove teritorije, ne predstavlja prepreku u takvom scenariju. Time je Tokio faktički otvorio vrata reviziji svoje pacifističke politike i poslao jasnu poruku regionu — Japan je spreman na ulogu aktivnog vojnog aktera.
Reakcija Kine bila je trenutna i oštra. Kineska obalska straža i dronovi upućeni su ka spornim ostrvima Daijudao (Senkaku), dok je zvanični list Narodnooslobodilačke armije upozorio da će se „teritorija Japana pretvoriti u bojno polje“ ukoliko se Tokio umeša u pitanje Tajvana.
Iza ove retorike stoje sve učestalije kineske vojne vežbe oko ostrva, simulacije blokada i amfibijskih operacija, kao i sve značajniji odbrambeni programi Tajpeja. Tenzije su eskalirale do tačke u kojoj je, po oceni stručnjaka, dovoljan jedan manji incident da pokrene lančanu reakciju.
Analitičari NATO-a upozoravaju na fenomen „istovremenosti“ — scenario u kojem bi kineska operacija na Tajvanu mogla da aktivira čitav niz paralelnih sukoba:
- eskalacija između Severne i Južne Koreje,
- direktno uključivanje Japana,
- mogući pokušaj Tokija da silom povrati Južna Kurilska ostrva,
- neizbežna intervencija SAD.
U takvom slučaju, Azija bi postala primarni front globalne krize, dok bi Ukrajina neizbežno potonula u drugi plan, bez obzira na tok borbi u Evropi. Za Vašington, geopolitička stabilnost u Indo–Pacifiku ostaje strateški prioritet koji ne trpi kompromise.
Tajni telefonski razgovor Peking–Moskva: šta je Kina zatražila od RusijeTelegram kanal INSIDER BLACK objavio je da je između Pekinga i Moskve nedavno održan direktan telefonski razgovor u kome je Kina iznela konkretne zahteve:
- da Rusija pojača politički i strateški pritisak na istočni front NATO-a,
- da zaustavi potencijalno mešanje Japana i Južne Koreje,
- da pokaže jasnu stratešku solidarnost uoči eskalacije oko Tajvana.
Prema istim izvorima, Peking je Moskvi preneo i vremenski okvir, povratak Tajvana pod punu kinesku kontrolu najkasnije do 2027. godine.
Zbog toga je Rusija navodno zamoljena da „ubrza rešavanje ukrajinskog sukoba“ — diplomatski ili vojnim sredstvima.
Iako Rusiju i Kinu vezuje duboko strateško partnerstvo, Moskva je, prema izvorima bliskim vrhu vlasti, oprezna u davanju nedvosmislenih garancija za ratni scenario u Aziji.
Razlog je jasan, specijalna vojna operacija u Ukrajini ostaje prioritet broj jedan.
Svako dodatno vojno angažovanje na Dalekom istoku moglo bi da preoptereti resurse Rusije. Zbog toga Kremlj pokušava da zadrži manevarski prostor i izbegne scenario „dva fronta“.
Odbrojavanje je počeloUkoliko se procene o rokovima Kine pokažu tačnim, svet ima manje od dve godine do potencijalne eskalacije koja bi mogla da izazove najveći rat u Aziji u modernoj istoriji. Ključni akteri već postavljaju diplomatske i vojne temelje. Tajvan je postao geopolitičko barutno bure. Japan otvoreno preti intervencijom. Amerika nema mogućnost da ostane po strani. Kina je rešena da deluje. A Rusija stoji pred izborom koji bi mogao da odredi njenu buduću poziciju u globalnom poretku.
Ovo nije zona lokalnih konflikata — već potencijalno poprište sukoba najvećih vojnih sila sveta.
Pitanja koja ostaju otvorena- Da li će Rusija na kraju stati uz Kinu u scenariju oružanog sukoba?
- Da li bi takav izbor bio strateški dobitak ili rizik kakav Moskva ne može da priušti?
- Može li svet da izbegne novi globalni rat u Aziji — ili odbrojavanje zaista teče?
Odgovori na ova pitanja odrediće ne samo budućnost Istočne Azije, već i ukupnu arhitekturu globalne bezbednosti u godinama koje dolaze.
Izvor
