Gori Evropa - Protesti bukte širom kontinenta, radnici štrajkuju, narod na ulicama

[fazan]

Danas zaista postaje sve veći problem "filtriranja" vesti kojima smo bombardovani i određivanje šta je tačno, a šta je lažna, isfabrikovana, napravljena vest.
A čini mi se da će, kako vreme prolazi, biti sve teže i teže. I onda kada više ne budemo znali šta je istina, a šta ne, tada se nama može raditi što se poželi.
Nadam se, naravno, da nas ne čeka takva budućnost, a pogotovo našu decu...deo nas već matori pomalo...pa smo i delimično oguglali na "gluposti"....ali "oni koji dolaze za nama"? Za njih će to biti "nova normalnost".

Не само да постоји проблем, него је већ проблем. У Холивуду глумци прете штрајком, зато што је далеко јефтиније заменити их копјутерски генерисаним ликовима. При томе се ради о снимцима који се праве за велики, биоскопски екран. Данас је немогуће разликовати компјутерски генерисане снимке од аутентичних, осим стручном анализом. Говорим о квалитетним снимцима, не о ономе што клинац из средње школе уради за пола сата. Нпр. релативно је лако открити да ли је зграда која гори на Филипинима или у Француској. Снима изазива панику, али га је релативно лако демантовати. Пуно би већи проблем био да је била приказана права бибилиотека у Марсеју, која гори.

Будућност наше деце је већ увелико поремећена. Вековима су вести биле оно што се догађало у нашем блиском окружењу. Чак и када дође вест из далека, она је била препричавана, није била илустрована. Данас смо бомбардовани неограниченим количимама вести из најудаљенијих делова света, а све је попраћено снимцима. На тај начин то постају вести из окружења. Када се на то дода и потреба новинара за сензацијама, негативне вести постају уобичајена појава. Наша деца ће то доживљавати као нормалан свет у коме живе.

[Boro Prodanic]

Novi raskol u Evropskoj Uniji?! Francuska žestoko odbrusila Briselu: "Naši protesti, naša policija"

Francuska odbrusila zvaničnicima Evropske unije.

Evropske unije se ne tiče kako je Francuska koristila svoju policiju tokom proteklih nereda, izjavila je Lorans Bun, francuska državna sekretarka za Evropu.

Evropski komesar za pravosuđe Didije Renders je ranije izjavio da o policiji u Francuskoj treba razmisliti, s obzirom na "upečatljiv nivo nasilja" u toj zemlja već nekoliko godina, a što je kulminiralo u poslednjim neredima.

- Biću vrlo jasna - rekla je Bun na pretresu u francuskom Senatu:

- Nije na Didijeu Rendersu ili Evropskoj komisiji da se interesuju za način na koji Francuska upravlja svojim policijskim snagama.

Ona je video-klip sa tom izjavom na pretresu objavila na svom tviter nalogu, preneo je portal "Politiko".

Renders je, u intervjuu belgijskom radiju, rekao da postoji potreba da se "razmišlja o (francuskoj) policiji" s obzirom na "upečatljiv nivo nasilja" kojem je ta zemlja bila svedok u poslednjih nekoliko godina, što je kulminiralo u nedelju dana nereda nakon smrti tinejdžera Nahela M., koga je ubio policajac.

- Moramo da ispitamo veoma visok nivo nasilja, jer ono ponekad predstavlja izazov u ​​ponašanju određenog broja policajaca — kao što smo videli iz dramatičnih situacija koje su se dogodile - rekao je Renders. To se takođe odnosi, dodao je, na "ponašanje ljudi, koji imaju pravo da slobodno demonstriraju – to je osnovno pravo – ali ne da pljačkaju prodavnice, uništavaju preduzeća ili uništavaju javnu imovinu - podseća "Politiko".

Izvor

[Boro Prodanic]

Svi razumeju zašto je Francuska u haosu, ali vlasti kriju uzrok

Osvrćući se na nedavne događaje u Francuskoj, „Dan Bastilje“ 2023. bio je iznenađujuće tih.

Posle višednevnih nereda, francuski predsednik Emanuel Makron predvodio je ceremoniju francuskog nacionalnog dana, koji slavi… revoluciju.

Ova tišina se može objasniti činjenicom, da su francuske vlasti ograničile kretanje tokom večeri, zabranile prodaju vatrometa i rasporedile 130.000 policajaca i vojnika po zemlji. Ove brojke su zanimljive. 130.000. Ne govorimo o ukrajinskim trupama za njenu kontraofanzivu. Govorimo o Francuskoj naciji koja se hvali svojom demokratijom i umetnošću života.

Međutim, zatišje od 14. jula 2023. ne bi trebalo nikoga da zavara, jer francuske elite i dalje potpuno negiraju realnost situacije.

Neredi su počeli u Francuskoj nakon smrti Nahela, tinejdžera severnoafričkog porekla kojeg je ubio policajac. Dok je u zemlji besneo haos pod zaprepašćenim očima ostatka sveta i dok su putnici otkazivali letnje rezervacije u jednoj od najturističkijih zemalja na svetu, političari i novinari su se borili da održe narativ koji ne ukazuje na glavni izvor problema – masovnu imigraciju.

U 2022. godini, nakon katastrofalnih događaja oko Stade de France tokom finala između Liverpoola i Real Madrida, francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin optužio je britanske huligane za odgovornost za haos, što je izazvalo diplomatsku krizu.

U 2023. godini, Darmanin je ostao pri svojim tvrdnjama. Tokom saslušanja u Senatu, objasnio je da je obilazeći policijske stanice tokom tih zloglasnih noći primetio da je među uhapšenim mladićima „dosta Kevina i Matea“.

„Youngsters“ je uobičajeni politički korektan izraz koji se koristi u Francuskoj, kada se govori o deci imigranata koji žive u predgrađima velikih gradova. Francuski glavni mediji su pratili isti scenario, pri čemu je „BFM TV“ objavio listu najčešćih prezimena među izgrednicima- 80% njih su tipična francuska ili keltska imena.

Iako su među njima mogli biti neki Kevin i Mateo, ovo insistiranje političara i medija otkrilo je istinu. Negiranje je takvo, da dok francuski mediji lako govore o „rasnim neredima“ kada je reč o Sjedinjenim Američkim Državama, francuski novinari isključivo koriste izraz „gradski neredi“ da opišu situaciju u Francuskoj.

Da bi smirili umove, zvanični glasovi su morali da insistiraju na tome da nije problem imigracije, a retki hrabri koji su se na to usudili bili su, očigledno, odmah primorani da prođu dvoranom srama što su rasisti, fašisti, beli supremacisti, ultradesničari… birajte šta god želite u trenutnom leksikonu zapadne vladajuće klase.

Francuska javnost mora da miruje, dok političari koriste isprazne izraze poput „potrebe solidarnosti“ i daju milione kako bi vlasnici radnji, preduzeća i pojedinci pogođeni haosom ćutali i popravljali uništenu infrastrukturu, koja će ponovo biti uništena tokom sledećeg kruga nereda.

Ironija je da se degradacija infrastrukture posvećene mladima dešava svaki dan u Francuskoj. Za razliku od Rusije, multietničke imperije koja se organski gradila vekovima, za razliku od SAD, ogromne federacije država koja se izgradila na imigraciji, Francuska je poslednjih decenija iznenada primila ogromnu količinu ljudi neevropskog porekla. Nadati se brzoj integraciji ovog naroda, očekivati njihovo prilagođavanje „vrednostima Republike“ je čista želja.

Demografski odnos snaga u Francuskoj se polako ali nepovratno menja, a vlasti se suočavaju sa izazovom koji su same stvorile.

U Francuskoj je prikupljanje podataka o etničkoj pripadnosti načelno zabranjeno. Međutim, tokom saslušanja u Senatu, Darmanin je rekao da nije moguće doneti zakon o imigraciji jer su izgrednici rođeni pre 17-20 godina, pa je, kako je rekao, „prekasno”.

Svaki put kada izbiju neredi u Francuskoj, oni postaju sve ozbiljniji. Haos je 2005. godine počeo nakon smrti dvoje tinejdžera afričkog porekla koji su se sakrili u elektrani da bi pobegli od policije.

Neredi su trajali tri nedelje. 2023. je trajalo pet dana, ali je intenzitet nasilja bio neuporediv. Da dodamo komično-tragični prizvuk ovom opisu nesposobnosti francuskih vlasti- prema nekima, dileri droge su odigrali glavnu ulogu u okončanju haosa.

Šta dalje očekivati, kada vidimo da uz to, političke elite tvrdoglavo pokušavaju da proguraju svoju apsurdnu i neprirodnu LGBT agendu, nešto što došljaci iz Afrike, Bliskog istoka, Pakistana itd. nikada neće prihvatiti?

Istorija bi se mogla ponoviti. Možda će Makron, ili njegov naslednik, završiti u situaciji sličnoj onoj u kojoj se našao Luj XVI. „Da li je ovo pobuna?“ upita car. „Ne, gospodine, ovo je revolucija“, odgovorio je njegov ministar.

Izvor

[fazan]

Европа скреће десно

Староседелац против придошлице раздваја рањиви континент

Washington Examiner, 25. јули 2023.
Аутор: Доминик Грин (Dominic Green)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Сукоб младих са полицијом у париском предграђу Нантер, 29. јуна 2023.

Нахел Мерзук је јурио аутобуском траком у мерцедесу високих перформанси пољских регистарских ознака када га је полиција приметила. Било је 7:55 ујутро 27. јуна на Булевару Жака Жермена Суфло у Нантеру, предграђу западно од Париза. Када се Мерзук, 17-годишњак алжирског и мароканског порекла, зауставио на црвеном семафору, два полицијска мотоциклиста су активирала сирене и наредила му да стане. Прескочио је светло и починио даље саобраћајне прекршаје у 20-минутној јурњави пре него што је ухваћен у саобраћајној гужви.

Полиција је сјахала и наредила Мерзуку да угаси мотор на нишану. Мерзук је убрзао. У 8:16 један од официра, нар. Флоријан М., пуцао у њега из непосредне близине кроз отворени прозор возача. Аутомобил је кренуо даље и ударио у улични намештај. Један путник је побегао пешке, а други је ухапшен. До 9:15 ујутру, Мерзук је искрварио.

Снимак на друштвеним мрежама је у супротности са првобитном тврдњом полиције да је Мерзук покушао да прегази полицајце и да је Флоријан М. пуцао у самоодбрани. Док су локални становници протестовали испред седишта полиције у Нантеру, председник Емануел Макрон назвао је Мерзуково убиство „необјашњивим“ и „неопростивим“. Фудбалска звезда Килијан Мбапе, син имиграната из Камеруна и Алжира, рекао је да је то "неприхватљиво". На ТикТоку је позвала Мерзукова мајка
"побуна за мог сина." Флориан М. је приведен и оптужен за убиство из нехата („добровољно убиство од стране надлежне особе“).

Нереди су почели у Нантеру у сумрак, а затим су се проширили током ноћи на банлиеуе, стамбене комплексе који обилују имигрантима који окружују Париз. Запаљени су аутомобили, аутобуси и школе, а ватромет је пуцао на полицију. Градска већница у Мантес-ла-Јолиеу, северозападно од Париза, била је бомбардована. Повређено је најмање 20 полицајаца. Увече 28. јуна, док су Макрон и његова супруга Брижит свирали на једном од опроштајних концерата Елтона Џона, избили су нереди у градовима широм Француске. Неко је снимио Макрона како тапка председничком ногом уз песму „Суботом увече је у реду за борбу“. У међувремену, нападнуто је више од 90 јавних зграда, од полицијских станица до школа, градских већница и библиотека. Повређено је још 170 полицајаца.

Трећег дана влада је послала интервентне и антитерористичке јединице. Вечерње услуге јавног превоза су обустављене, а неколико општина прогласило је полицијски час. Али разарања су се интензивирала. Последњи пут Европска криза је сада вишедимензионална и општа. Заиста, ради се о неколико међусобно повезаних проблема. Сада већ позната скраћеница 'ислам' и 'имиграција' не успева да објасни њихову сложеност. Нити могу у потпуности да објасне политичку промену кроз коју Европа пролази.

Француска је видела нереде оваквих размера, 2005. године, немири су обуздавани у оквиру овог пута, проширили су се на центар Париза и друге градове, пљачкајући продавнице и палећи аутомобиле. У Нантеру је руља напала споменик холокаусту. „Nike les condés. Bande de chiennes. On va vous faire un Shoah“, неко је спрејом насликао: „Јебем ти пандуре. Банда кучки. Направићемо холокауст за вас.”

Емануел Макрон је отказао планирано путовање у Немачку, обећао да ће ангажовати још полицајаца и окривио родитеље, друштвене мреже и компјутерске игрице. Министарство унутрашњих послова забранило је продају ватромета и канти са бензином и обуставило сав јавни превоз после 21 сат Два највећа француска полицијска синдиката објавила су саопштење: „Ратовали су“ са „дивљачким хордама“ и „штеточинама“. Нереди су трајали још пет дана.

У Бресту, на северозападној обали, изгорели су анекс градске куће, две банке, друштвени центар и теретана. У централном граду Лиону, симболу la France profonde, „дубоке Француске“, испаљени су калашњикови, а четири полицајца су повређена у паљби из пушке и сачмарице. У јужном лучком граду Марсеју, арапској престоници Француске, опљачкана је продавница оружја, запаљена највећа градска библиотека, а један мушкарац је убијен у пуцњави полиције. У Л'ај ле Роз (L'Haÿ-les-Roses), јужно од Париза, аутомобил се забио у капију градоначелниковог дома, а његова жена и једно од његове деце су повређени док су бежали. У Анжеу, на западној обали, националистичка милиција изашла је на улице са бејзбол палицама.

До 5. јула повређено је више од 800 полицајаца. Запаљено је преко 1.000 зграда и скоро 6.000 возила. Ухапшено је више од 3.300 младих људи, међу којима су били и малолетници, а погинула су два изгредника. Штета је процењена на 650 милиона евра (око 730 милиона долара). Штета за већ уситњено друштвено ткиво Француске је непроцењива. Импликације за Европу су неизбежне.

Вишедимензионална криза

Француски немири разоткривају европску кризу. Снимци пламена и ватромета могли би да наговештавају да је проблем сезонски и локални, као што су чамци миграната који се укрцавају са обала Африке и Турске када је лепо време и често се удаве на десетине пре него што стигну у Европу. Али криза је вишедимензионална и општа. Заиста, ради се о неколико међусобно повезаних проблема. Сада већ позната скраћеница „ислам“ и „имиграција“ не успева да објасни њихову сложеност. Нити могу у потпуности да објасне политичку промену кроз коју Европа пролази.

Имиграција је спољни притисак, којим наднационално управља Европска унија. Асимилација је унутрашњи проблем, којим управљају националне владе држава чланица ЕУ. Оба одговора не успевају у исто време.

Европа је богата. Европа има владавину закона, када изађете из банлија. Европа је лако доступан копном, ваздухом и морем. Европа је неодбрањива. Јужна граница САД дуга је нешто мање од 2.000 миља. Само Италија има скоро 5.000 миља обале. САД деле границу са две државе. Рачунајући прекоморске територије, ЕУ се граничи са 20 држава. Укупна граница САД је дуга 5.525 миља. Континентална европска обала ЕУ дуга је 41.000 миља.

Европске државе су отуђиле контролу својих граница ЕУ, која је занемарила контролу граница као прескупу и превише вероватну да ће је ставити на погрешну страну међународних конвенција и невладиних организација за људска права. У марту је буџет председника Џоа Бајдена за наредну годину укључивао 25 милијарди долара за америчку царину и заштиту граница и имиграцију и спровођење царина. У свом текућем шестогодишњем буџетском циклусу (2021-2027), ЕУ је доделила 34,9 милијарди евра (38,4 милијарде долара) Фронтексу, Европској агенцији за граничну и обалску стражу. Ово је нешто више од 6,3 милиона долара годишње - отприлике четвртина онога што ће САД потрошити на много краће границе.

До јануара 2022. године, известила је агенција ЕУ Еуростат, 23,8 милиона грађана који нису из ЕУ живело је у ЕУ. Ови „неовлашћени имигранти“ били су бројнији од становништва Румуније (19 милиона), Холандије (17 милиона) или Грчке (10 милиона).
ЕУ је доделила 34,9 милијарди евра (38,4 милијарде долара) Фронтексу, Европској агенцији за граничну и обалску стражу. Ово је нешто више од 6,3 милиона долара годишње - отприлике четвртина онога што ће САД потрошити на много краће границе.

Извор

Напомена: Ово је само прва страница обимне анализе на три стране, нисам у могућности да копирам и пренесем остатак текста.

[fazan]

Наставак текста (не могу да га копирам):

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Boro Prodanic]

Protest protiv policijskog nasilja, a nasilje činili...

Париз: на протесту против полицијског насиља повређена три полицајца

ПАРИЗ – Три полицајца су повређена данас када су учесници демонстрација у Паризу против полицијског насиља, напали њихово возило, јавила је БФМТВ.

Шеф париске полиције Лоран Нуњез навео је на друштвеној платформи X (Твитер) да су приведене три особе.

Француски министар Жералд Дарманен оценио је тај инцидент као „неприхватљиво насиље”.

Видео снимак који је поставио Нуњез на X, приказао је полицијски аутомобил у покрету који демонстранти ударају металним шипкама, пренео је Ројтерс.

Нуњез је, такође, рекао да је мета била и банка, преноси Танјуг.

„Видимо куда води мржња према полицији”, написао је Дарманен на платформи X.

Према БФМТВ, на демонстрацијама у Паризу је учествовало више хиљада људи.

Izvor