Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

Shefer: NATO spreman da doprinese bezbednosti u Africi

20.11.2008

NATO je spreman da doprinese bezbednosti u Africi, ali očekuje od afričkih država da preuzmu vođstvo u suzbijanju gusarenja u vodama Afrike, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer. "Ovaj kontinent još ima mnogo problema, ali uveren sam da bi Afrikanci trebalo da predvode napore u pronalaženju rešenja za te probleme, a ne neko drugi", rekao je sinoć u Gani Shefer, ne pominjući eksplicitno problem gusarenja u Adenskom zalivu.


Izvor:Tanjug

[Dreadnought]

Sikorski novi šef NATO?

31.12.2008.

Aktuelni šef Ministarstva spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski je najrealniji kandidat za novog generalnog sekretara NATO, smatraju poljski mediji.

Poljski mediji ističu,kako prenosi RIA Novosti, da Sikorski ima najvise šansi da postane novi generalni sekretar NATO.

Kako se očekuje, novi šef NATO treba da bude kandidat iz zemalja "novajlija" u Alijansi. Kandidaturu Sikorskog već su podržale sve krupnije političke partije Poljske, ističući njegove profesionalne i radne kvalitete kao šefa MIP.

Podršku Sikorskom dao je čak i njegov zakleti politički protivnik - lider partije "Pravo i pravičnost", bivši premijer Jaroslav Kacinski.

Sikorski je rođen 1963. godine. Kao student bio je u opoziciji vlastima komunističke Poljske, a 1981. godine napustio je zemlju i azil dobio u Velikoj Britaniji.

Od 1986. do 1989. godine radio je kao reporter za vreme rata u Avganistanu i Angoli. S početkom transformacije vratio se u Poljsku i 1992. godine u svojstvu zamenika ministra odbrane aktivno učestvovao u iniciranju procesa uključivanja Varšave u NATO.

Od 1998. do 2002. bio je zamenik ministra spoljnih poslova Poljske, od 2005. do 2007 ministar odbrane.
Oženjen je poznatom američkom novinarkom i publicistom Anom Apelbaum.

Izvor:FoNet

[Dreadnought]

06/01/2009
ВАРШАВА – Пољски председник Лех Качински подржао је кандидатуру министра спољних послова Радослава Сикорског за генералног секретара НАТО.

Сикорски је политички противник Качинског, иако су обојица политичари десне оријентације.

Мандат генералном секретару НАТО Јапу де Хоп Схеферу, бившем холандском министру спољних послова, истиче ове године.

Качински је новинарима који су га питали шта мисли о кандидовању Сикорског за високи положај у северноалтантској алијанси, рекао да пољски министар „има чак и подршку опозиције”.

„То би био велики успех за Пољску. Сваки пољски политичар кандидат за то место има пристанак пољског председника”, рекао је Качински а пренела агенција Ројтерс.

Извор:Тањуг

[Dreadnought]

Sikorski novi prvi čovek NATO

26.01.2009

Šef poljske diplomatije Radek Sikorski je vodeći kandidat za funkciju novog generalnog sekretara NATO, na koju će, najverovatnije, biti izabran u aprilu, piše danas londonski Dejli Telegraf.

Sikorski je izjavio da je NATO umoran od širenja i da trenutno u alijansi ne postoji volja za prijem Gruzije i Ukrajine.
Učlanjenje te dve zemlje u NATO je Sikorski opisao kao "prilično daleku mogućnost", ali je demantovao ocenu da to znači pobedu Rusije, prenosi Radio BBC.

Izvor: FoNet, BBC

[Dreadnought]

Shefer: NATO da više pomogne Obami


27.01.2009

NATO je danas pozvao svoje članice da učine više kako bi pomogli američkom predsedniku Baraku Obami da se obračuna sa sve većom pretnjom od terorizma, oružja za masovno uništenje i nefunkcionalnih država. Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer je na prvoj konferenciji za novinare od inauguracije novog američkog predsednika upozorio da aktuelni problemi nisu "magično nestali" i da svet nije ođednom mirnije mesto, naglasivši potrebu još veće saradnje Evope i Amerike.


Izvor:Tanjug

[Dreadnought]

Francuska se uključuje u vojnu komandu NATO-a


12.02.2009

Shefer: Francuska neće izgubiti suverenitet

Francuska neće izgubiti svoju suverenost ako se ponovo u potpunosti integriše u komandnu strukturu NATO-a, kaže generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer.

De Hop Shefer je pred francuskim parlamentarcima govorio o približavanju Francuske i Alijanse u poslednjih nekoliko godina, sa sve većim učešćem Pariza u operacijama NATO-a.

"Francuska time nije izgubila suverenost, isto tako je neće izgubiti ni sutra", ako se odluči da se vrati u združenu komandu, rekao je De Hop Shefer pred parlamentarnim odborima za odbranu i spoljne poslove francuske skupštine.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi je u više navrata od 2007. godine najavljivao povratak Francuske u komandnu strukturu NATO-a koju je napustila odlukom bivšeg predsednika Šarla de Gola 1966, koji nije želeo da Francuska bude pod američkom komandom.

Na konferenciji o bezbednosti u Minhenu, Sarkozi je u subotu rekao da se "bliži trenutak" kada će biti potrebno da se objasni Francuzima da odluka o povratku u vojne strukture NATO neće ugroziti "nezavisnost zemlje".

Odluka o eventualnom povratku Francuske u komandu NATO-a trebalo bi da bude saopštena do samita NATO-a u Strazburu i Kilu početkom aprila.

Izvor:Tanjug

[Dreadnought]

Повратак у команду НАТО не угрожава Француску


11.03.2009

Француски министар одбране Ерве Морен одбацио је као „потпуне неистине” тврдње да повратак Француске у команду НАТО представља претњу њеној самосталности.

„Чујем како се прича да, ако будемо у здруженој команди НАТО, то би довело у питање нашу независности”, рекао је Морен.

Министар одбране Француске отворио је у војној школи у Паризу скуп о потпуном повратку Француске у структуре НАТО.

„Ко би уопште могао да претпоставља да учешће у здруженој команди НАТО намеће учешће у операцијама или одређену опрему, или неку одлуку о формату оружаних снага?”, рекао је Морен.

Он је додао да би „то био НАТО из 1966. године, а не овај из 2009. године” и нагласио да ће Француска учествовати у операцијама НАТО кад то буде желела и са обимом снага који она одреди.

Навео је и да ће Француска сама одлучивати коју ће опрему набављати.

Министар одбране Француске је рекао да су Немци поборници Алијансе и „значајно присутни у здруженој команди” а да их то није спречило да се успротиве САД око Ирака 2003. године.

Морен је рекао да су „потпуно неистините” тврдње да би Француска морала да учествује у операцији у Ираку 2003. године да је била у здруженој команди НАТО.

Француска је у време председника Шарла де Гола иступила 1966. године из команде НАТО, али је остала чланица Алијансе.

Противници повратка Француске у здружену команду НАТО тврде да ће због тога она морати да усклађује своје ставове са америчким.

Извор:Бета-АФП

[Dreadnought]

Rasmusen glavni kandidat za novog generalnog sekretara NATO


11.03.2009

Danski premijer Anders Fog Rasmusen smatra se glavnim kandidatom za novog generalnog sekretara NATO, zbog potpore naporima Alijanse u Avganistanu i podrške ključnih evropskih zemalja za izbor - Nemačke, Velike Britanije i Francuske. Britanska agencija Rojters navodi da su glavni kandidati za novog generalnog sekretara NATO, koje tradicionalno pripada Evropljaninu, pored Rasmusena, poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, šef norveške diplomatije Jonas Gar Ster i bivši britanski sekretar za odbranu Des Brauni.


Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Схефер: Ширње једна од стртегија НАТО


12.03.2009

Ширење НАТО и даље је на дневном реду Алијансе, посебно зато да би се осигурала безбедност процеса стабилизације Европе, изјавио је у Будимпешти генерални секретар НАТО Јап де Хоп Схефер.

„Врата ће увек бити отворена будућим чланицама”, рекао је Схефер на конференцији за новинаре поводом десет година од проширења НАТО на Чешку, Пољску и Мађарску.

Схефер је истакао да „ширење НАТО остаје једна од главних стратегија за консолидацију Европе”.

Шефица мађарске дипломатије Кинга Генц је истакла важност даљег ширења НАТО.

„Треба омогућити улазак свима који желе и могу да испуне критеријуме”, рекла је она.

Схефер је рекао да су највећи изазови који су пред НАТО Авганистан и односи са Русијом.

Избор:Бета

[Dreadnought]

Džon Mekol: Mnogi smatraju da EU i NATO nisu komplementarni 


17.03.2009

Britanski general, ser Džon Mekol, zamenik glavnokomandujućeg snaga NATO-a za Evropu, nedavno je u Vašingtonu govorio o teškoćama saradnje Evropske unije i Severnoatlantskog saveza na Kosovu i u Avganistanu.

General Džon Mekol govorio je na skupu organizovanom pod pokroviteljstvom Evropske komisije i privatne grupe Savet za spoljnopolitičke odnose. Prema rečima britanskog generala, NATO i Evropska unija godinama govore o potrebi unapređenja saradnje, ali bez većeg rezultata.

„Predsedavajući Evropske unije, koji se svakih šest meseci menja, na dnevni red organizacije po pravilu na prvo ili drugo mesto po važnosti stavlja saradnju sa NATO-om. Tu potrebu često pominje i generalni sekretar NATO-a, koji takođe govori o nužnosti zajedničkog rada, a ne međusobnog takmičenja i o korišćenju sredstava bez rasipanja“.

Međutim, zvaničan dogovor o tome još uvek nije postignut, kaže general Mekol.

„Jedan od problema koji ometaju dogovor je to što mnogi te dve organizacije ne smatraju komplementarnim. NATO je isključivo vojni savez, dok Evropa stvara ekonomsko-političku uniju sa širokim spektrom „oruđa“, uključujući bezbednosne snage. Mnogi ukazuju na opasnost od dupliranja poslova, budžeta, institucija pa i snaga bezbednosti“.

Odsustvo formalnog sporazuma o saradnji dve organizacije stvara niz praktičnih problema, na primer na Kosovu i u Avganistanu, kaže general Mekol.

„NATO i Evropska unija rade u istom operativnom prostoru, na Kosovu i u Avganistanu, obavljajući odvojene funkcije. U oba slučaja NATO igra vojno-bezbednosnu ulogu, dok  Evropska unija vodi civilnu upravu i obavlja policijske zadatke. Na Kosovu to znači razvoj vladavine zakona, pravosuđa i policije, dok se u Avganistanu to odnosi na obuku i nadzor policijskih snaga. Logično bi bilo da NATO i EU koordiniraju svoje zadatke, pogotovo kad su mnoge zemlje koje učestvuju u tim misijama članice i jedne i druge organizacije. Međutim, takva saradnja je gotovo nemoguća“.

Glavni razlog je, kaže general Mekol, to što nisu sve članice Evropske unije i članice NATO-a.  Posebnu teškoću stvaraju napeti odnosi između Turske, koja je u NATO-u, ali ne i u Evropskoj uniji, i Kipra, koji nije član alijanse, ali je grčki deo tog ostrva član evropskog bloka.

„Zbog takve situacije NATO ne može da prosleđuje bezbednosne informacije Evropskoj uniji.  To maksimalno koči izradu procedure prema kojoj bi dve organizacije mogle da usklade rad u istom području u kojem se nalaze. Uzmimo za primer Kosovo. U slučaju izbijanja demonstracija, trebalo bi prvo da reaguje kosovska policija. Ako bi došlo do eskalacije bila bi potrebna intervencija EULEKSA, dok K-FOR nastupa u slučaju da nemiri izmaknu kontroli.  Međutim, o tome ne postoji nikakav zvaničan aranžman između EULEKSA i K-FOR-a. Njihova zajednička akcija zavisi od dobrih odnosa NATO i evropskih komandanata na terenu, koji se dogovaraju na neformalnim sastancima, bez dnevnog reda i vođenja zapisnika“.

U Avganistanu, Evropska policijska misija do danas nije uspela da potpiše memorandum o razumevanju sa NATO-om, čija misija broji oko 36.000 vojnika u međunarodnim snagama za stabilizaciju.

„Umesto nekog sveobuhvatnog sporazuma, Evropska unija je prinuđena da poptisuje pojedinačne sporazume sa 14 zemalja koje učestvuju u radu NATO-vih timova za rekonstrukciju u Avganistanu. Unija nije uspela da postigne sve potrebne sporazume ni posle 18-mesečnih pregovora.Ni posle dve godine međunarodne snage za stabilizaciju nemaju sistem prepoznavanja registarskih tablica vozila Evropske Unije kako bi se isključila mogućnost da greškom napadnu jedni druge“.

Zamenik glavnokomandujućeg NATO-a, general Džon Mekol, još jednom je podvukao da bi rešavanje tog pitanja znatno unapredilo saradnju između dve ključne institucije transatlantskih partnera.    

Izvor:VOA