Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

Vojska panično beži, NATO se povlači - talibani kontrolišu zemlju; Neuspeh intervencionističke politike
IZVOR: DW SUBOTA, 10.07.2021.

Intervencionistička politika Zapada u Avganistanu je postigla malo. Uspesi u Iraku I Libiji su takođe prilično skromni.

NATO se povlači iz Avganistana, a odnosi u zemlji koju napušta vojska sa Zapada daleko su stabilnih: talibani kontrolišu velike delove zemlje. Još jednom su zapadni političari i stratezi bili prinuđeni da se uvere da politička kultura u tom regionu ne može da se menja kao na nekakvoj tabli. Ono što u teoriji deluje dobro – poput progresivnog i liberalnog avganistanskog ustava donesenog 2004. – jedva da ima ikakvog efekta na terenu.

Avganistan nije jedino mesto na kojem zapadne intervencije nisu uspele da postignu svoje samoproklamovane ciljeve. Irak je takođe zemlja propalih nada, bar kada se poredi s očekivanjima najavljenim pre američke invazije.

"Stvaranje slobodnog Iraka u srcu Bliskog istoka biće prekretnica u globalnoj demokratskoj revoluciji", govorio je u novembru 2003. tadašnji američki predsednik Džordž V. Buš. Danas se Irak bori da ostane nezavisan od svog premoćnog suseda Irana.

Ni u Libiji se nade nisu ispunile nakon svrgavanja diktatora Muamera el Gadafija - uz podršku NATO. Tek kada on bude svrgnut, "može se zaista započeti stvarni prelaz sa diktature na participativni ustavni proces", napisali su u aprilu 2011.

U zajedničkom dokumentu predsednici SAD Barak Obama i Francuske Nikola Sarkozi, kao i britanski premijer Dejvid Kameron. Ono što je usledilo nakon pada Gadafija bilo je deset godina rata. Tek mnogo kasnije zaraćene strane uspele da se dogovore o ustavu i da će parlamentarni izbori biti održani u decembru 2021.

Zapadnjačke tvrdnje i avganistanska stvarnost

Koji su razlozi tih neuspeha ili bar skromnog uspeha u odnosu na očekivanja? Glavni leži u neskladu između zahteva država koje intervenišu i političke stvarnosti na terenu. U svojoj "Istoriji Avganistana" nemački istraživač mira i sukoba Konrad Šteter skicirao je osnovne poteškoće s kojima se suočavaju zapadne države. Tu spadaju "neprijateljski prirodni prostor, sukob između ruralnog i urbanog, ekstremni partikularizam, kulturna heterogenost". Uz sve to ,tu su različite društvene ideje pojedinih društvenih klasa.

"Procesi obezbeđivanja ljudskih prava i uvođenja demokratije, kao i jednakost žena, ne mogu da idu dovoljno brzo ni u urbanom društvu, dok veliki deo ruralnog stanovništva smatra da su ti principi neislamski", piše Šteter. Talibani zato mogli da imaju široku podršku, posebno u ruralnim područjima južnog Avganistana. Tako to vidi i islamolog Štefan Vajdner: "Pregovarati sada s talibanima je ravno porazu, ako ste 20 godina pod zaštitom Bundesvera učili avganistanske žene nemačkim ženskim pravima i vladavini zakona." Sveukupno, prema Vajdnerovom mišljenju, zapadne države postavile su previsoke i previše utopističke ciljeve, i to ne samo u Avganistanu, već i u Libiji i Iraku.

Velika ulaganja

Da bi postigle svoje ciljeve, zapadne države i međunarodne institucije uložile su ogromne svote novca. One to rade i dalje, uprkos povlačenju trupa: na virtuelnoj donatorskoj konferenciji za Avganistan u novembru prošle godine prikupljena je oko 10,1 milijarda evra. Novac bi trebao da stiže i tokom naredne četiri godine. Međutim, troškovi angažovanja u ratnim i kriznim područjima doveli su do optičke varke, kaže stručnjak za Bliski istok Danijel Gerlah, kourednik časopisa "Zenit – magazin za Orijent". Od tih sredstava, često samo mali deo pomoći dopre do stanovništva, zato što su tamo osoblje, kancelarije i obezbeđivanje svega - veoma skupi, kaže Gerlah za DW.

"Ako zapadni službenici ili čak visokoranigrane diplomate krenu da obiđu mesta na kojima se sprovodi neki projekat, potrebni su oklopni konvoji i naoružani čuvari." Takva poset košta po nekoliko hiljada evra dnevno.

Gospodari noći

Pored toga i vojnici u kriznim područjima kao što je Avganistan, svoj zadatak su mogli da obavljaju samo ograničeno, nastavlja Gerlah.

"To se posebno odnosi na noć – tada su vojnici bili u svojim kampovima, a talibani u selima."

Talibani bi tokom noći stanovnicima objasnili šta očekuju od njih, a ako oni ne bi ispunili ta očekivanja, talibani bi dolazili ponovo, i to uz neko veće sredstvo za pritisak, objašnjava Gerlah.

"Ista situacija je bila u Iraku pre nekoliko godina. Tamo su snage bezbednosti vladale danju, a 'Islamska država' (IS) noću – s sličnim posledicama".

Implozija u Libiji

Pa čak i uz te veoma visoke finansijske izdatke, teško je upravljati čak i nekim osnovnim prolemima. U svojoj knjizi o libijskom građanskom ratu, politikolog Volfram Laher koristi izraz "implozija države" i opisuje poteškoće u pronalaženju partnera za razgovor. U gotovo svim gradovima postoje suparničke grupe koje neprestano stvaraju nove saveze. Te grupe su često za nekoga spolja teško prepoznatljive. "Umesto da izoštre svoj javni profil i razviju jasan identitet, naoružane grupe često se maskiraju tako što stalno menjaju svoj ime", kaže Laher. Drugim rečima: NATO je svrgavao Gadafija, a da pritom pojma nije imao kako da se se struktura te države održi bez njega.

Pogrešne odluke u Iraku

I u Iraku su sile koje su intervenisale, napravile temeljne greške. Nakon 2003. američki civilni upravnik u Iraku, Pol Bremer, doneo je niz važnih odluka: privatizovao je državne firme, raspustio stranku svrgnutog diktatora Sadama Huseina, kao i iračku vojsku. A rezultat je bio sledeći: hiljade ljudi osetilo je ostalo bez egzistencije. Oni koji se nisu zaustavili na frustraciji i odbojnosti prema stranim silama, okrenuli su se džihadističkim grupama, pre svega Al Kaidi i takozvanoj Islamskoj državi koje su tu zemlju izložile talasu nasilja bez presedana.

"Iračka pustolovina bila bi bolja da su je izveli odgovorni, manje ideološki akteri", kaže islamolog Vajdner.

"Bilo bi, dodaje, manje katastrofalno da su susedne države u to bile uključene, umesto što im se pretilo pričom da su deo 'osovine zla'. Na manji otpor bi se naišlo da svi oni koji su na neki način morali da sarađuju sa Sadamom Huseinom nisu bili proglašeni za protivnike", zaključuje Vajdner.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Vojne vežbe na obali Crnog mora uz partnere iz NATO i Ukrajinu


Nedaleko od bugarskog grada Varne, na obali Crnog mora, počinju velike vojne vežbe „Briz-2021“ („Povetarac“). Učestvovaće vojnici iz 14 zemalja, pre svega članica NATO, ali i Ukrajine.

Kako je saopštila pres-služba bugarskog Ministarstva odbrane, u manevrima učestvuje 30 borbenih i pomoćnih brodova, tri aviona, osam helikoptera i oko 2.000 pripadnika oružanih snaga članica NATO - Bugarske, kao i Albanije, Velike Britanije, Gruzije, Grčke, Italije, Španije, Letonije, Poljske, Rumunije, SAD, Turske, ali i Ukrajine.

Na manevrima je predviđeno i učešće Druge stalne vojnopomorske NATO grupe i Druge stalne NATO grupe za uklanjanje mina.

Cilj je uvežbavanje saradnje u internacionalnoj sredini uz aktivno učešće lokalnih organa vlasti i civilnih organizacija kako bi se podigao nivo operativne kompatibilnosti i saradnje između mornarica.

Vežbe su planske i odvijaju se u skladu sa standardima i procedurama NATO, navodi se u saopštenju. Trajaće do 19. jula i održavaće se u teritorijalnim vodama i ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Bugarske.

Podsetimo, u Crnom moru su održane međunarodne vojne vežbe Ukrajine i NATO „Morski povetarac“ („Si briz“). U vežbama, koje su završene juče, učestvovalo je 5.000 vojnika, 40 aviona i 32 broda iz 32 zemlje, uključujući Ukrajinu, SAD i zemlje članice NATO-a.

izvor

[Dreadnought]

Rusi vrše inspekciju vojnih objekata u Sloveniji


Ruski inspektori će posetiti 15. jula vojne objekte u Sloveniji radi provere, saopštio je načelnik nacionalnog centra za smanjenje nuklearne opasnosti Sergej Rižkov.

Po njegovim rečima, poseta će biti obavljena u skladu sa Bečkom konvencijom iz 2011. godine o merama jačanja poverenja i bezbednosti. Cilj – provera informacija o vojnim snagama i planovima instalacije osnovnih sistema naoružanja i tehnike.

Rižkov je naglasio da će inspektori boraviti na objektu gde se u mirnodopskom vremenu nalazi vojna tehnika.

Podsetimo, Bečka konvencija omogućava širu razmenu informacija o vojnim snagama, vojnom planiranju i vojnim budžetima među državama OEBS-a. Države-članice mogu da vrše inspekciju na teritoriji bilo koje druge države-članice.

izvorl

[Dreadnought]

Merkel, Biden face tough talks on Russian gas pipeline, China

Chancellor Angela Merkel and President Joe Biden hold talks at the White House on Thursday that experts say are unlikely to yield major breakthroughs on divisive issues like a Russian gas pipeline to Germany and a US push to counterbalance China.

[Dreadnought]

Merkel to discuss Nord Stream 2 differences with Biden

Angela Merkel and Joe Biden are meeting in Washington and expected to discuss a number of pressing issues, including Afghanistan, cybersecurity, and the Nord Stream 2 pipeline. The energy project has become a thorn in the side of relations between the US and Germany.

[MOTORISTA]

Traži se naslednik Jensa Stoltenberga, Amerika gura bivšu hrvatsku predsednicu koja se rado slika u uniformi
Jurica Kerbler 18. 07. 2021.

BIVŠA hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović se ponovo pominje kao kandidatkinja za glavnog sekretara NATO.

Pre nego što je Jensu Stoltenbergu produžen mandat do 2022. mediji su isticali da bi njegova naslednica mogla biti Kolinda, a sada se ponovo pominje zajedno uz bivšu predsednicu Litvanije, gvozdenu ledi Daliju Grijbauskajte, i bivšu britansku premijerku Terezu Mej.

I dok Grabar Kitarović pakuje kofere za put u Japan, kao hrvatski član Međunarodnog olimpijskog komiteta, gde će prisustvovati svečanom otvaranju Olimpijskih igara, ponovo se aktiviraju priče kako vojni savez već duže vreme želi da vidi ženu na čelu te organizacije. A Kolinda ima iskustvo u NATO, bila je pomoćnica glavnog sekretara za javnu diplomatiju, u vojnoj uniformi više je puta putovala u Avganistan i dok je bila predsednica Hrvatske agitovala da male zemlje članice više izdvajaju za vojni budžet.

Sama Kolinda Grabar Kitarović otkako je izgubila izbore od Zorana Milanovića retko se pojavljuje u javnosti. Iako se o njenoj kandidaturi razgovaralo i na marginama nedavnog skupa u Bratislavi, Kolinda se ne izjašnjava, ćuti, a niko ne zna da li preduzima nešto oko lobiranja. Hrvatski premijer Andrej Plenković kaže da bi podržali njenu kandidaturu, ali da su to zasada samo glasine.

- Spekulacije u medijima o kojima nemam saznanja - tvrdi premijer, uz dodatak da mu je drago da se o tome raspravlja, jer Kolinda "ima međunarodni ugled i razume međunarodne teme".

Više od godinu dana pre odlaska Stoltenberga, čiji se mandat završava 30. septembra sledeće godine, već je počelo kadriranje u kojem će glavnu reč imati Amerikanci. A Kolinda je bliska Americi, bila je i hrvatska ambasadorka u Vašingtonu, nakon što ju je Stipe Mesić spasao od bivšeg premijera Ive Sanadera kojem se zamerila. Pričalo se da je o njemu govorila negativno američkoj strani, a kada su ti razgovori došli do premijera, on ju je maknuo sa mesta ministarke spoljnih poslova, a Mesić se zauzeo da ode u Ameriku. Ni tamo za nju nije bilo mnogo sreće, jer je izbila afera sa njenim suprugom Jakovom, koji je koristio službeni automobil u privatne svrhe, a nije bila ni u dobrim odnosima sa tadašnjom premijerkom Jadrankom Kosor, koja je nasledila Sanadera.

Sama Kolinda se i kao hrvatska predsednica rado slikala u vojnoj uniformi, pa i sa oružjem u ruci, a sada dovršava i doktorat na temu međunarodnih odnosa, gde se naravno spominje i uloga NATO. Nikada i nigde Kolinda nije kritikovala vojni savez za napad na Srbiju, a kao vrhovna zapovednica hrvatskih oružanih snaga zdušno je zagovarala odlazak hrvatskih vojnika u razne NATO misije, među onima i na Kosovo. Vojna pitanja i vojska bili su joj miljenice u mandatu kojeg neće u Hrvatskoj mnogi pamtiti po dobru, a nikada nije otkriveno ni zašto se zalagala za smenu šefa obaveštajne zajednice, koji je verovatno po funkciji mnogo toga znao.

POVUKLA SE IZ POLITIKE

Nakon gubitka izbora Kolinda je imala i zdravstvenih problema, a ove godine u septembru proslaviće 53. rođendan. U hrvatsku se politiku više ne meša, ne daje izjave niti komentariše svog naslednika. Bilo je i kalkulacija da bi mogla da preuzme vođstvo u HDZ. Odlaskom u MOK to je demantovala, barem privremeno.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Počela potraga za naslednikom Stoltenberga, bivša hrvatska predsednica ima velike šanse
Srna 19.07.2021.

Članice Severnoatlantskog saveza u potrazi su za naslednikom generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, čiji drugi mandat ističe naredne godine u septembru.

U sedištu NATO-a u Briselu počele su zvanične diskusije i mogući Stoltenbergov naslednik mogao bi da bude predstavljen na samitu Alijanse u Madridu krajem proleća naredne godine. Međutim, spekulacije su zahvatile Brisel i druge prestonice članica NATO saveza i pojedini zvaničnici, diplomate i analitičari navode da je nakon 72 godine vreme da na čelo Alijanse dođe žena. Drugi tvrde da zbog neprestanih nesuglasica sa Rusijom rukovodeću ulogu u Alijansi treba da ima kandidat iz istočne Evrope, što bi poslalo važan signal Moskvi.

Evropski portal "Politiko" piše da se, iz ovih razloga, među zvaničnicima izdvajaju tri kandidata - bivše predsednice Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović i Litvanije Dalija Gribuskejte, te aktuelna predsednica Estonije Kersti Kaljulaid. Prema navodima portala, Grabar-Kitarović ima najviše šanse jer je već radila u sedištu Alijanse kao pomoćnik generalnog sekretara za diplomatiju od 2011. godine do 2014. godine. Kritičari Grabar-Kitarović smatraju da je ona narušila svoj imidž jer je zauzela stav krajnje desnice tokom svoje neuspjele predsedničke kampanje 2019. godine.

Neimenovani bivši ambasador u NATO-u izjavio je da postoje i očekivanja da bi Britanija mogla da pokrene snažnu inicijativu za funkciju generalnog sekretara kako pokazala da i dalje imaju uticaja u Evropi nakon Bregzita. Pojedine članice EU, posebno Italija, smatraju da u bivšem ministru spoljnih poslova i visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Federiki Mogerini imaju dobrog kandidata za generalnog sekretara, ali diplomate ističu da ona nema podršku Vašingtona. Ostali potencijalni kandidati iz Zapadne Evrope su aktuelni premijer Holandije Mark Rute i belgijski ministar spoljnih poslova Sofi Vilmes.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Понедељак, 19.07.2021.

Да ли ће Колинда Китаровић на чело НАТО

БРИСЕЛ - Потрага за наследником Јенса Столтенберга на месту генералног секретара НАТО фокусирана је на жене лидере из Источне Европе, пише портал Политико, а као једну од могућих кандидата види бившу хрватску председницу Колинду Грабар Китаровић.

Столтенбергу мандат генералног секретара истиче у септембру наредне године, а очекује се да ће његов наследник или наследница бити представљен на самиту лидера НАТО-а у Мадриду, крајем пролећа или почетком лета следеће године. У земљама чланицама је у току потрага за кандидатом који ће наследити Столтенберга, а неки званичници, дипломате и аналитичари кажу да је након 72 године постојања Алијансе крајње време да њено чело дође жена. Други, пак, сматрају да би, с обзиром на континуирано суочавање са Русијом, одабир новог генералног секртара ове војне алијансе из источноевропских земаља био „важан сигнал Москви”. Тако су се на врх листе потенцијалних кандидата осим Грабар-Китаровић из Хрватске нашли и Далиа Грибаускаите из Литваније, као и садашњи председник Естоније Керсти Каљулаид.

Политико подсећа да је Грабар-Китаровић, била прва хрватска председница у периоду од 2015. до 2020. године, а њена предност је,кажу, што је већ радила у седишту НАТО-а, као помоћница генералног секретара за јавну дипломатију од 2011. до 2014. и у том послу је, како се наводи, била веома добра. Подсећају и да је она доживела неуспех на реизбору за председницу Хрватске 2019., а томе се приписује то што се престројила крајње удесно и под притиском популиста укаљала своју репутацију изгубивши их од бившег премијера левог центра, Зорана Милановића.

Политико, међутим, констатује да се Грабар-Китаровић може похвалити једним од најупечатљивијих резимеа међу потенцијалним будућим шефовима НАТО-а. Подсећају да је била министарка спољних послова, имала је, кажу, важну улогу приликом аплицирања Хрватске ЕУ и НАТО, а била је и амбасадор Хрватске у САД од 2008. до 2011. године, допринела снажењу односа Вашингтоном, који ће имати пресудну реч у одлуци НАТО-а, преноси Танјуг.

А, што се Грабар-Китаровић тиче, Политико пише да су се појавила и нека питања око потенцијално блиских односа измеду Грабар Китаровић И руског председника Владимира Путина тоеком светског фубалског првенства у Русији 2018., када је, како се наводи, тадашња хрватска председница обучена у препознатљиви хрватски црвено-бели дрес – гласно навијала за репрезентацију Хрватске.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Kolinda Grabar Kitarović favorit za generalnog sekretara NATO?
IZVOR: INDEX.HR UTORAK, 20.07.2021.

NATO je u potrazi za naslednikom generalnog sekretara Jensa Stoltenberga.

Bivši norveški premijer je na najvišoj poziciji za civila u NATO-u od oktobra 2014. godine. Članice Saveza su mu produžile ugovor do septembra 2022, ostavljajući nešto više od godinu dana za imenovanje naslednika. U sedištu Alijanse formalne rasprave su tek započele, a očekuje se da će naslednik Stoltenberga biti predstavljen na samitu čelnika NATO-a u Madridu krajem proljeća ili početkom leta sledeće godine, piše "Politiko".

Međutim, u Alijansi su već krenula nagađanja, a neki državnici, diplomate i analitičari kažu da je posle 72 godine krajnje vreme da NATO imenuje prvu ženu na tu funkciju. Drugi kažu da bi, s obzirom na nastavak tenzija s Rusijom, izbor nekoga iz istočne Evrope poslao važan signal Moskvi.

Kad se spoje ova dva imperativa, na vrhu popisa kandidatkinja pojavljuju se tri imena: bivša hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović, nekadašnja predsednica Litvarnije Dalija Gribauskaite i aktuelna estonska predsednica predsednica Kersti Kaljulaid.

Grabar-Kitarović, koja je bila prva hrvatska predsednica od 2015. do 2020. godine, navodno je u prednosti, jer je već radila u sedištu NATO-a kao pomoćnica glavnog predstavnika za javnu diplomatiju od 2011. do 2014. I u tom je poslu bila prva žena. Njeni oponenti kažu da je svoju političku karijeru gradila kao konzervativka desnog centra, da bi se približila tvrdoj desnici tokom neuspešne kampanje u predsedničkim izborima 2019. godine.

Pod pritiskom populističkog protivkandidata pomaknula se udesno, što je dovelo do optužbi da se u kampanji verbalno približavala desničarskim biračima, da bi na kraju izgubila od bivšeg premijera iz levog centra Zorana Milanovića, navodi "index".

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Bivša predsednica Hrvatske na čelu NATO? "Priznajem, nisam iznenađenja"
IZVOR: JUTARNJI LIST SREDA, 21.07.2021.

Priznajem, nisam iznenađena, ali sam počastvovana time što me se spominje u tako uglednom društvu za tu vrlo važnu dužnost, kaže Kolinda Grabar Kitarović.

"Uostalom, to je i svojevrsno priznanje i dodatna međunarodna potvrda za Hrvatsku. Reći bilo što više od toga u ovom trenutku bilo bi uistinu preuranjeno i krajnje neprofesionalno", kratko je rekla bivša predsednica Hrvatske govoreći o navodima da je među favoritima za naslednika generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga na toj funkciji.

Kako prenosi Jutarnji list, Grabar-Kitarović se javila iz Tokija, gde je prisustvovala sjednici Međunarodnog olimpijskog odbora u čije je članstvo izabrana u julu prošle godine kao četvrta osoba iz Hrvatske i prva žena. Upravo to što je žena navodi se kao jedan od argumenata za "nominaciju" Grabar-Kitarović za generalnog sekretara NATO-a. Tako portal "Politiko" navodi da su u Briselu i u drugim zemljama članicama NATO-a već uvelike krenula nagađanja o tome ko bi mogao da nasledi Stoltenberga. Navodi se da političari, diplomati i analitičari ističu da je posle 72 godine krajnje vreme da NATO imenuje prvu ženu na čelnu civilnu poziciju. Spekuliše se i da bi, s obzirom na nastavak sučeljavanja s Rusijom, odabir nekoga iz istočne Europe poslao važan signal Moskvi.

U tom se kontekstu uz bivšu predsednicu Hrvatske spominju bivša litvanska predsjednica Dalija Gribauskaite i aktuelna predsednica Estonije Kersti Kaljulaid. Prednost Grabar-Kitarović je njena bogata biografija u kojoj se, među ostalim, navodi iskustvo rada u NATO-u. Bila je pomoćnica glavnog predstavnika za javnu diplomatiju od 2011. do 2014. godine, takođe prva žena na toj funkciji. Neki spominju da je karijeru gradila na konzervativnim političkim stavovima. "Jutarnji" je zamolio bivšu predsednicu zamolili smo da se osvrne i na te kritike, ali je ona to odbila, smatrajući da bi bilo kakav komentar u ovome trenutku bio neprimeren.

Stoltenbergu ističe mandat u septembru 2022.

Diplomatski izvori oprezni su kad je reč o mogućnosti da Grabar-Kitarović postane nova generalna sekretarka NATO-a jer, kaže jedan od njih, to su tek spekulacije koje su počele među političkim analitičarima.

"Kolinda Grabar-Kitarović ima briljantnu karijeru, od ambasadorka u Sjedinjenim Američkim Državama, ministarke, pomoćnice glavnog predstavnika do predsednice, i to joj je prednost u odnosu na druge kandidatkinje koje se spominju. Osim toga, rado je viđena u briselskim krugovima, Amerikanci je vole i nije se ozbiljno zamjerila nikome na međunarodnoj sceni, dakle, vrlo dobro kotira. Ali, potrebno je biti oprezan, jer na tu temu nije održan nijedan sastanak i lobiranje još nije počelo", kaže sagovornik "Jutarnjeg". Za ozbiljniju priču, dodaju u diplomatskim krugovima, potreban je signal moćnih, SAD-a, Francuske i Nemačke.

"To bi bilo sjajno za Hrvatsku i dobro je da ima podršku i predsednika i premijera. Ako nagađanja postanu ozbiljnija, onda kreće lobiranje. Plenković je u odličnim odnosima s (Emanuelom) Makronom, (Angela) Merkel je još tu, a Kolinda je u dobrim odnosima sa svima. Ali, o tome oprezno, jer ko sada pokaže nestrpljenje, taj će prvi ispasti", napominje se u diplomatskim izvorima.

Izvor: www.b92.net