Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

Stoltenberg: Ne planiramo raspoređivanje raketa u Evropi
Tanjug 15.12.2021.

Severnoatlantska alijansa ne planira da raspoređuje nuklearne rakete srednjeg dometa u Evropi, saopšteno je danas iz NATO.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je Rusija godinama kršila Sporazum o zabrani širenja nuklearnog naoružanja (INF) raspoređujući projektile srednjeg dometa u Evropi i dodao da NATO nema za cilj da se ponaša kao Moskva, prenosi agencija Rojters.

- Predlog Rusije o moratorijumu nije pouzdan, jer su kršili INF. Dakle, ukoliko Rusija na proverljiv način uništi svoje projektile S SC-8, kojim su prekršili INF, onda nije pouzdano predlagati zabranu nečega što su već rasporedili - istakao je Stoltenberg.

Generalni sekretar NATO je pritom, kako navodi Rojters, mislio na INF sporazum koji su postigli 1987. godine tadašnji sovjetski lider Mihail Gorbačov i američki predsednik Ronald Regan.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Уторак, 14.12.2021.

Столтенберг напушта НАТО, кандидовао се за гувернера

БРИСЕЛ - Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, чији мандат истиче 2022. године, кандидат је за место гувернера Централне банке Норвешке, саопштило је данас Министарство финансија те земље.

Столтенберг, бивши премијер и министар финансија, дипломирани је економиста и налази се на списку од 22 кандидата за место гувернера.

„Контактирало ме је Министарство финансија у новембру да ме пита да ли бих размислио да се пријавим за ту позицију. Јесам то учинио јер ме то место веома мотивише”, рекао је 62-годишњи Столтенберг, којем мандат генералног секретара НАТО-а истиче 30. септембра 2022. године, јавља АФП а преноси Бета.

Централна банка Норвешке одлучује о монетарној политици земље и надгледа огроман државни фонд земље, који се сматра највећим на свету. Мандат гувернера траје шест година.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Sramota za NATO: Ukradena nafta iz najčuvanije vojne baze
IZVOR: RUSSIA TODAY SREDA, 15.12.2021.

Ruska državna televizija na engleskom RT objavila je vest o spektakularnoj krađi goriva iz američke vojne baze u Rumuniji.

Još skandaloznije je bilo objašnjenje rumunskog ministra odbrane Vasile Dinku da je do toga došlo zbog "nepažnje" Amerikanaca, koji nisu bili svesni lokalne kulture i da oni snose glavnu krivicu za krađu a ne Rumunija.

Ova priča dogodila se u vazdušnoj bazi Mihail Kogalniceanu koja je pored baze Deveselu gde je stacioniran deo antiraketnog štita SAD, glavni cenatr američkih trupa koje su stacionirane u Rumuniji, gde je i otkrivena krađa goriva

"Iako je krađu navodno počinila grupa meštana, možda joj je doprinela "nepažnja" i nedostatak znanja o lokalnoj "kulturi" od strane Amerikanaca" rekao je ministar u petak lokalnim medijima, sugerišući da je mesto snabdevanja gorivom trebalo bolje čuvati kako bi se sprečilo sifoniranje goriva. Ispostavilo se da je tačka snabdevanja zapravo bila negde izvan američke vojne baze. Vasile Dinku je u izjavi i dodao

"Bilo bi nemarno reći da možda naša kultura nije bila toliko poznata Amerikancima. Vojska čuva svoje objekte uključujući i one koje se ne koriste kako bi se sprečilo da ih lokalno stanovništvo opljačka", dodao je ministar.

Krađe počele 2017.godine

Skandal o krađi goriva prvi put je dospeo na naslovne strane krajem novembra, kada je rumunska policija saopštila da je otkrila šemu koja se navodno odvijala u bazi počevši od 2017. Policija je privela sedam osumnjičenih radi ispitivanja.

"Pod koordinacijom vođe grupe, njeni članovi... ukrali su količine dizel goriva iz generatora koji opslužuju određena područja unutar američke vojne baze, a štetu koju je oštećena strana, američka savezna vlada, procenila je na 2 miliona dolara", sapštila je tad policija.

Prema izveštajima lokalnih medija, sedmorica osumnjičenih bili su meštani zaposleni u bazi u kompaniji odgovornoj za upravljanje generatorima. Međutim, dok su oni posmatrali, nivo dizela u generatorima su ostali konstantno niži od očekivanog, a američka vojska je godinama postajala sumnjičava. Aferu sa krađom goriva u vazduhoplovnoj bazi priznali su američki zvaničnici, koji su rekli da blisko sarađuju sa Rumunima na utvrđivanju svih okolnosti oko šeme krađe.

"Mi smo dali punu podršku i sarađujemo sa našim rumunskim partnerima i zvaničnicima tokom ove istrage, i cenimo njihove napore", rekla je prošle nedelje Voni Rajt, portparol 21. Komande za održavanje.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

NATO šalje trupe u Bugarsku i Rumuniju?


Vrhovni komandant NATO u Evropi general Tod Volters predložio je da NATO uspostavi vojno prisustvo u Bugarskoj i Rumuniji, objavio je nemački list "Špigel".

Kako je naveo, Volters je to predložio nakon što je Rusija, kako se tvrdi, nagomilala vojnike u blizini granice sa Ukrajinom, prenosi Rojters.

"Špigel" nije direktno citirao Voltersa, već je naveo da ima informacije da je Volters "pozvao na jačanje trupa na istočnoj granici" NATO tokom razgovora putem video linka sa vojnim zapovednicima partnerskih država.

Nemački list navodi da predlozi Votersa znače da se proširi prednja prisutnost misije NATO, u okviru koje je Alijansa rasporedila vojne snage u baltičke države i istočnu Poljsku.

NATO je odbio da komentariše navode "Špigela".

Bugarska i Rumunije su već pozvale na proširenje vojnog prisustva NATO u tim zemljama.


izvor

[MOTORISTA]

NATO jača trupe u Bugarskoj i Rumuniji: Amerikancu predlažu slanje po 1.500 vojnika u obe balkanske zemlje
Tanjug 19.12.2021.

Nemački "Špigl" piše da Amerikanci predlažu da NATO pošalje po 1.500 vojnika u dve balkanske zemlje kao odgovor na gomilanje ruskih trupa na ukrajinskoj granici, navodeći da taj poduhvat nosi velike političke rizike.

Američki general Tod D. Volters, zadužen za savezničke snage u Evropi, nedavno je kolegama u NATO predložio pojačano prisustvo trupa u Bugarskoj i Rumuniji, piše nemački nedeljnik, pozivajući se na izvore sa jednog sastanka. Prema navodima, Volters bi da i u dve balkanske zemlje budu snage nazvane "Enhanced Forward Presence" (EFP), formirane pre pet godina. Takvi kontingenti NATO se nalaze u Poljskoj i baltičkim zemljama, gde izvode manevre sa lokalnim vojskama. U slučaju sukoba, ideja je da te trupe budu na frontu dok ne stigne pojačanje. NATO je uvođenje jedinica EFP pravdao aneksijom Krima, pa i sada zagovornici misle da bi pojačanje bilo primeren odgovor na ruske vojne manevre blizu ukrajinske granice, prenosi Dojče Vele.

Špigl prenosi Voltersove reči da će se NATO i dalje držati sporazuma sa Rusijom koji zabranjuje trajno stacioniranje jakih trupa na istočnom krilu NATO. Iz tog razloga u baltičkim zemljama ne postoje stalne trupe, već se vojnici rotiraju. U centrali NATO nisu potvrdili ni demantovali navode nemačkog lista. Jedna portparolka je rekla da alijansa ostaje „budna“ i da će preduzeti „sve neophodne korake“ kako bi zaštitila članice NATO od bilo koje pretnje.

„Uzdržanost je razumljiva. Sve države NATO su svesne koliku političku eksplozivnost nosi ovaj predlog“, ocenjuje Špigl. Podseća se da je ruski predsednik Vladimir Putin najavio pregovore sa SAD kako bi rešio konflikt, a zahtev Moskve je da NATO ne raspoređuje dodatne trupe prema Rusiji. Kako dodaje nemački nedeljnik, general Volters je na sastanku saopštio da je Rusija, nakon okupljanja skoro 100.000 vojnika na granici ka Ukrajini, u stanju da umaršira u susednu zemlju i tamo ostane. List zaključuje da bi američki predlog mogao da bude problematičan za novu koalicionu vladu u Nemačkoj. Zeleni koji su deo vlade „već su se pokazali zapanjujuće otvorenim za ideju jačanja trupa na istočnom krilu“, piše Špigl.

Socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca mogle bi, međutim, da budu uzdržanije po tom pitanju, jer mnogi u stranci vide slanje trupa na istok kao nepotrebnu provokaciju Rusije.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

"NATO je zločinačka organizacija"


Predsednik Komunističke partije Slovačke Jozef Hrdlička tvrdi da je NATO zločinačka organizacija.

"Dovoljno je pogledati istoriju da bi se saznalo ko je počinio zločine, intervenisao i bombardovao suverene zemlje i ko je organizovao državne udare u drugim zemljama", naveo je Hrdlička u objavi na svojoj stranici na Fejsbuku.

On je istakao da "pogrešni zapadni političari", uz neke medije, tvrde da Rusija želi rat, ali kada se pogledaju lokacije američkih i atlantskih baza u Evropi, postaje jasno ko se sprema za rat.

Hrdlička je ranije tvrdio da je NATO odgovoran za sabotažu i razaranja koja su se dogodila u mnogim arapskim zemljama, uključujući Siriju.


izvor

[Dreadnought]

Bugari ne žele NATO trupe na svojoj teritoriji? "Ne vidimo potrebu"


Bugarska ne vidi potrebu za raspoređivanjem NATO trupa na svojoj teritoriji kao odgovor na gomilanje ruskih snaga duž granice sa Ukrajinom.

To je danas izjavio ministar odbrane Bugarske Stefan Janev.

On je potvrdio izveštaje da se unutar NATO razgovara o različitim opcijama, uključujući i prisustvo vojnih snaga Bugarske i Rumunije u Crnom moru kao deo misije nazvane Poboljšano napredno prisustvo u okviru koje NATO već raspoređuje dodatne vojne snage u baltičke države i na istoku Poljske, preneo je Rojters.

"Moj stav je da takav pristup potencijalno može da dovede do nepoželjnog povećanja tenzija u regionu", objavio je Janev na svom Fejsbuk profilu i ocenio da za sada nema razloga da se raspoređivanje ruskih trupa smatra direktnom pretnjom Severnoatlantskoj alijansi i njenoj zoni uticaja.

"U tom smislu, ne verujem da postoje realne okolnosti koje mogu opravdati odluku u vezi sa razmeštanjem dodatnih trupa na teritoriji Bugarske", napisao je Janev.

On je dodao da će Bugarska, koja je pristupila NATO 2004. godine, pomno pratiti situaciju, kao i da je spremna da poveća kapacitet svojih oružanih snaga u okviru pojačanih NATO napora za odvraćanja i odbranu, ako to bude potrebno.


izvor

[Dreadnought]

Bugarski premijer odlučno: "Nema potrebe raspoređivati snage NATO u Bugarskoj"


Novi bugarski premijer, Kiril Petkov, izjavio je da Bugarska nije donela bilo kakvu odluku koja bi se ticala raspoređivanja NATO trupa.

"Bugarska ni sa kim nije razgovarala niti je donela bilo kakvu odluku o eventualnom rasporedjivanju NATO snaga u Crnomorskom regionu, kao odgovor na rasporedjivanje ruskih trupa duž granice sa Ukrajinom" , rekao je Petkov.

Njegov komentar usledio je nakon jučerašnje Fejsbuk objave bugarskog ministra odbrane Stefana Janeva, koji je takođe poručio da Bugarska ne vidi potrebu za raspoređivanjem NATO trupa na svojoj teritoriji kao odgovor na gomilanje ruskih snaga duž granice sa Ukrajinom, prenosi Rojters.

"Jasno sam rekao da jesmo i da ćemo biti aktivna članica Evropske unije i NATO. Ovakva vrsta odluka će biti usaglašena", rekao je Petkov i istakao da se Bugarska, koja je ušla u NATO 2004. godine, zalaže za više diplomatije i mirnih rešenja, a manje vojnih razgovora o bezbednosti istočnog krila EU i NATO.

On je odbio da otkrije svoj lični stav o ovom pitanju i rekao je da će svaka odluka biti doneta nakon detaljne analize i razgovora sa zapadnim saveznicima Bugarske.

Ministar odbrane Bugarske sinoć je potvrdio izveštaje da se unutar NATO razgovara o različitim opcijama, uključujući i prisustvo vojnih snaga Bugarske i Rumunije u Crnom moru kao deo misije nazvane "Poboljšano napredno prisustvo", u okviru koje NATO već raspoređuje dodatne vojne snage u baltičke države i na istoku Poljske, preneo je ranije Rojters.

"Moj stav je da takav pristup potencijalno može da dovede do nepoželjnog povećanja tenzija u regionu", objavio je sinoć ministar Janev na Fejsbuku i ocenio da za sada nema razloga da se raspoređivanje ruskih trupa smatra direktnom pretnjom Severnoatlantskoj alijansi i njenoj zoni uticaja.

On je dodao da će Bugarska pomno pratiti situaciju, kao i da je spremna da poveća kapacitet svojih oružanih snaga u okviru pojačanih NATO napora za odvraćanja i odbranu, ako to bude potrebno.

"Što je fokus manje na vojnom potencijalu, a više na traženju diplomatskih rešenja, to bolje za Bugarsku", predočio je predsednik bugarske vlade Kiril Petkov.


izvor

[MOTORISTA]

Bugarski ministar odbrane na meti kritika, smatra da nove trupe dovode do eskalacije
Novosti online 22. 12. 2021.
   
PREMIJER Bugarske Kiril Petkov smatra da izjavu ministra odbrane Stefana Janjeva da nije potrebno da se u zemlju rasporede dodatne NATO snage njegov lični stav.

Ministar odbrane je izjavio da je neophodno da se pažljivo prate akcije Rusije na istočnom krilu NATO-a, međutim, napomenuo je da bi raspoređivanje snaga NATO u Bugarskoj dovelo do eskalacije napetosti. Prema rečima premijera, to je izjava Janjeva i ne predstavlja stav države.

- Pitanje o povećanju vojnog prisustva NATO u Bugarskoj nije razmatrano ni u Savetu ministara ni sa partnerima. Stav ministra odbrane o tome da nema potrebe da se vojno prisustvo poveća je njegov lični stav. Mi smo aktivan član NATO-a, ali verujemo da je probleme bolje rešavati diplomatijom i mirnim putem - izjavio je Petkov nakon zasedanja Vlade.

Predsednik parlamentarne grupe "Demokratska Bugarska" Hristo Ivanov je takođe tražio da se ministar odbrane Stefan Janjev pozove u parlament kako bi objasnio svoj stav. Ivanov je razočaran izjavom ministra. Prema njegovim rečima, Bugarska ne može sebi da dozvoli da sačuva neutralnost prema „ekspanzionističkoj politici Kremlja“ na Istoku.

- "Demokratska Bugarska" insistira na onome šta je dogovoreno u koalicionom sporazumu (sporazum između "Demokratske Bugarske", "Nastavićemo sa promenama", "Bugarska socijalistička partija" i "Postoji takav narod") u njegovoj preambuli: Bugarska mora da razvija svoje potpuno učešće u NATO-u, ali ne formalno, već kao njen aktivni član - izjavio je Ivanov.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

SAD jačaju odbranu Baltika! Novac ide za PVO, pomorski nadzor, obaveštajne službe


Sjedinjene Američke države odlučile su finansijski podržati baltičke zemlje sa 150 miliona dolara u cilju dodatno jačanja vojnih kapaciteta.

“Zahvaljujemo našem strateškom partneru, Sjedinjenim Američkim Državama, na ovoj značajnoj podršci u jačanju baltičke odbrane, koja će omogućiti ulaganje resursa u razvoj kritičnih sposobnosti na istočnom krilu NATO-a, kao i interoperabilnost sa SAD-om i drugim saveznicima, značajno jačanje regionalne bezbednosti, rekao je ministar odbrane Letonije Artis Pabriks.

Planirano je da Baltička bezbednosna inicijativa podrži razvoj regionalno važnih odbrambenih sposobnosti kao što su vazdušna odbrana, indirektna vatrena podrška, pomorski nadzor i rano upozoravanje, obaveštajne službe i sposobnosti za specijalne operacije.

"Osim toga, ova sredstva bi se mogla usmeriti na zajednički projekt razvoja artiljerijske sposobnosti baltičkih raketa, u kojem sve tri zemlje trenutno komuniciraju sa Sjedinjenim Državama", navodi se u saopštenju.

Zakon o odobrenju nacionalne odbrane predstavlja "značajnu podršku SAD baltičkim državama i snažan signal za odvraćanje agresora", dodaje se.

Od 2014. godine, američke oružane snage su prisutne u baltičkim državama na principu rotacije kao deo operacije Atlantic Resolve.

Letonija i Sjedinjene Američke Države potpisale su 2018. godine međuvladin sporazum o kupovini četiri nova helikoptera UH-60M “Black Hawk”.

SAD su takođe pružile podršku Litvaniji kroz različite programe vojne podrške, snabdijevanje municijom za samohodne sisteme haubica i minobacača, kao i osnovnom opremom za razvoj nacionalnih oružanih snaga, kao što su sredstva komunikacije, uređaji za noćno osmatranje i vozila.

"U okviru Evropske inicijative za evropsku odbranu, Sjedinjene Američke Države dale su značajan doprinos razvoju vojne infrastrukture Latvije“, navodi se u saopćenju.


izvor