Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

Kada se kamere ugase, ton se menja: Rusija na evropskom pragu, Amerika na nogama, a Berlinžmuri
I.Z.K. 25.01.2022.

Tokom protekle decenije, ideja da Nemačka više ne može u potpunosti da se oslanja na SAD u pogledu bezbednosti usred američkog „zakreta“ ka Aziji postala je prihvaćen stav među nemačkim liderima. Kriza koja se razvija u Ukrajini otkriva da ta nepoverljivost važi i u drugom smeru.

Nemački saveznici su se nadali da će koalicija Olafa Šolca, koja uključuje Zelene koji su kritični prema Rusiji, odustati od popustljive politike prema Moskvi koja je obeležila eru Angele Merkel. Poslednji dani su pokazali da je takav optimizam pogrešan.

Dok je Vašington poslednjih nedelja pokušavao da predstavi ujedinjeni zapadni front protiv ruskog zastrašivanja, Nemačka je bila upadljivo otuđena. Pod uticajem snažnog koktela energetskih i komercijalnih interesa i političke kulture prošarane starim dobrim antiamerikanizmom, Nemačka je skrenula sa kursa, piše Politiko. Izjave zvaničnika naizgled stavljaju do znanja da se Nemačka slaže sa Amerikom i drugim zapadnim saveznicima po pitanju opasnosti koju Rusija predstavlja prema Ukrajini.

- Posle godina rastućih tenzija, ćutanje nije razumna opcija - rekao je kancelar Šolc u sredu, govoreći o ruskom gomilanju trupa na ukrajinskoj granici, naglašavajući da je Nemačka posvećena teritorijalnom integritetu Ukrajine.

- Teško je ne videti ovo kao pretnju - rekla je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok tokom ove nedelje tokom posete Moskvi.

Ali kada se kamere ugase, nemački ton se menja.

Dok je Velika Britanija požurila da isporuči tenkove, raketnu artiljeriju i drugo oružje Ukrajincima, Nemačka je odbila da pošalje čak i puške. U svom koalicionom sporazumu, SPD levog centra, Zeleni i neoliberalne Slobodne demokrate (FDP) dogovorili su se o restriktivnoj politici izvoza oružja koja ne dozvoljava isporuku oružja regionima u krizi. I umesto da se udruži sa SAD i drugim transatlantskim saveznicima kako bi pomogla Ukrajini da se pripremi za napad, Nemačka je pokušala da smiri Rusiju tako što je sklonila sa stola neke od najmoćnijih sredstava odvraćanja Zapada.

Kako se kriza intenzivirala, nemački zvaničnici i političari oštro su se protivili korišćenju pretnje suspendovanjem Rusije iz SWIFT-a, međunarodnog platnog sistema sa sedištem u Belgiji, korak koji bi izuzetno otežao ruskim subjektima da se bave međunarodnom trgovinom. Čak je i nemačka konzervativna opozicija upozorila da se SWIFT ne koristi kao moneta za pregovaranje. Fridrih Merc, lider Hrišćanskih demokrata desnog centra, rekao je da bi obustavljanje ruskog pristupa mreži na finansijskom tržištu bilo ekvivalentno bacanju „atomske bombe“.

Dok je Šolc signalizirao da će o zaustavljanju Severnog toka 2, gasovoda za prirodni gas između Nemačke i Rusije koji čeka konačno regulatorno odobrenje, „morati da se razgovara“ ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, on je odustao od obećanja da će to učiniti. Dakle, koji je plan Berlina? Velika ideja Nemačke za rešavanje ukrajinske krize je oživljavanje uspavanog diplomatskog procesa poznatog kao Normandijski format koji uključuje Nemačku, Francusku, Rusiju i Ukrajinu, ali, ne i SAD (Taj isti skup je došao do tzv. Minskog sporazuma, neuspelog pokušaja da se zaustave borbe u istočnoj Ukrajini.)

Bez sinhronizacije

Politika u vezi sa gasovodom i naklonost koju mnoge nemačke elite imaju prema Rusiji često se navode kao objašnjenje upornog odbijanja Berlina da zauzme tvrđi stav prema Rusiji. Ti faktori su značajni, ali nedovoljni da objasne zašto Nemačka sve smatra da njeni interesi nisu usklađeni sa interesima SAD i šireg transatlantskog saveza. Ustvari, udaljavanje Nemačke od SAD odražava dublji pomak koji je započeo ratom u Iraku i nastavio se kasnijih godina, posebno tokom predsedavanja Donalda Trampa. Trampovo redovno ismevanje Nemačke (optužio je zemlju da ne čini dovoljno u NATO-u i pokušava da iskoristi prednosti SAD uopšteno) ostavilo je duboke ožiljke. Iako su Trampove žalbe (koje su prethodne administracije mnogo tiše iznosile), istina je da NATO ne funkcioniše tako dobro bez aktivnog učešća najveće evropske zemlje. Sam geografski položaj Nemačke čini je ključnom osovinom u alijansi.

Dakle, u nastojanju da popravi štetu, američki predsednik Džo Bajden je “udvaranje” Nemačkoj postavio kao prvi prioritet. On je otkazao Trampov plan da povuče skoro sve američke trupe iz Nemačke, pozvao je tadašnju kancelarku Merkel u Belu kuću i odrekao se sankcija Severnom toku 2, za koji se SAD i drugi saveznici u NATO-u plaše da bi Moskvi dali moćno oruđe za zastrašivanje Evrope. Čak je imenovao nekoliko germanofila na ključne pozicije u svojoj administraciji, među kojima je najistaknutija pomoćnica državnog sekretara za Evropu Karen Donfrid, bivša predsednica Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država, istraživačkog centra koji je pokrenula nemačka vlada. Kombinacija Trampovog odlaska i Bajdenovih izmena imala je skoro trenutni efekat na nemačko javno mnjenje (u anketi sprovedenoj tokom leta, više od 70 odsto Nemaca je reklo da su odnosi sa SAD „dobri“ ili „veoma dobri“). Međutim, ubeđivanje nemačke elite bilo je izazovnije.

Nova nemačka koalicija bila je nejasna u vezi sa tim da li će se pridržavati ciljeva NATO-a o potrošnji na odbranu svojih članica, a to su ciljevi koje Nemačka godinama ne ispunjava. Jedini stvarni ustupak koji je nova vlada učinila Vašingtonu bilo je obećanje da će zameniti zastarelu flotu nuklearnih bombardera, potez koji je verovatno više u interesu Nemačke nego SAD. Brus Stouks, gostujući saradnik u Nemačkom Maršal fondu SAD, koji je godine proveo proučavajući transatlantske stavove, nedavno je obavio više od 50 intervjua, uključujući i neke sa Nemcima, o stanju odnosa dve zemlje. Rezultati pokazuju da su nedavni sporovi oko AUKUS-a (novog saveza između Australije, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD) i brzog povlačenja SAD iz Avganistana nastavili da narušavaju odnose.

- Anksioznost, skepticizam i loša atmosfera oko zaokreta ka Aziji preovlađuju svuda u Evropi. Strah je da će to dovesti do transatlantskog razdvajanja - rekao je Stouksu jedan sagovornik iz Berlina.

Istorija

Antiamerikanizam je otprilike isto toliko nov za nemačku politiku kao što je uticaj hrišćanstva na američku. Uvek je bilo "vruće" u vremenima napetosti, bilo da se radi o Vijetnamskom ratu, debatama o raspoređivanju nuklearnih projektila u Hladnom ratu ili Ratu SAD protiv terorizma. Međutim, u prošlosti, SAD su uvek imale jake branioce, kako u političkom domenu Nemačke, tako i u javnosti u celini. Danas su ti glasovi sve ređi.

To bi trebalo da brine Vašington. Uprkos svim pričama o potrebi da se SAD koncentrišu na Kinu, Evropa – sa Nemačkom kao njenom tačkom oslonca – ostaje od suštinskog značaja za dalji prosperitet Amerike.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Išinger poručuje: Nemačka mora da bude jasno pozicionirana
Tanjug 25. 01. 2022.

SITUACIJA za Ukrajinu i Evropu je dramatična, preti realna opasnost od rata pred našim kućnim pragom i zato je važno da Nemačka izbori jasno evropsko pozicioniranje i ne ide posebnim putem, smatra Volfgang Išinger, šef Minhenske bezbednosne konferencije.

EU mora kao i NATO govoriti jednim jezikom, a tome može doprineti današnji sastanak nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika Francuske Emanuela Makrona u Berlinu, ističe on u autorskom tekstu objavljenom u dnevniku “Bild”. Naglasio je da je potrebna zajednička pozicija po pitanju sankcija, uključujući i energerstkih pitanja kao što je gasovod “Severni tok 2”. Išinger naglašava da je hitno potreban i evropski stav po pitanju da li je isporuka naoružanja Ukrajini korisna i potrebna opcija.

- Nije pitanje samo šta Nemačka čini, već se radi o tome da li EU kao celina može ispuniti svoje strateške zadatke sa NATO-om. A taj strateški zadatak je sprečavanje rata - podvlači dugogodišnji nemački diplomata.

Rekao je da je za to potrebna dvostruka strategija prema Rusiji - dijalog i verodostojno odvraćanje.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"Naši avioni nisu u ofanzivi"; Španija pomaže NATO
IZVOR: TANJUG UTORAK, 25.01.2022.

Madrid -- Tenzije na Istoku rastu, gomilanje vojske na granicama se nastavlja, ratni brodovi se raspoređuju. Španija je takođe poslala svoje naoružanje.

Španska ministarka odbrane Margarita Robles izjavila je danas da španski ratni brodovi i borbeni avioni raspoređeni u istočnoj Evropi nisu ofanzivni, već su fokusirani na stabilnost i odvraćanje.

“Ovo su stalne misije stabilnosti i odvraćanja i ni na koji način nisu ofanzivne”, izjavila je Robles tokom intervjua za radio stanicu SER, a navodi agencija Rojters.

Španija je ranije rasporedila borbene avione u baltičkim zemljama kako bi doprinela NATO-ovom programu vazdušnog nadzora. Ministarka Robles je prošle nedelje izjavila da je Španija poslala i dva ratna broda u Sredozemno i Crno more, i da razmatra slanje još ratnih aviona u Bugarsku.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Po hiljadu vojnika u Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku!
N.I. 26.01.2022.

Sjedinjene Američke Države i nekolicina saveznika su u razgovorima o raspoređivanju još hiljada vojnika u istočnoevropskim zemljama NATO-a pre bilo kakve potencijalne ruske invazije na Ukrajinu, kao znak podrške Kijevu suočenom sa tekućom agresijom Moskve, izjavila su za CNN tri američka zvaničnika upoznata sa diskusijama.

Raspoređivanje, koje bi brojalo oko 1.000 ljudi iz svake zemlje, bilo bi slično prednjim borbenim grupama koje su trenutno stacionirane u baltičkim državama i Poljskoj, rekla su dva zvaničnika odbrane. Među zemljama koje razmatraju prihvatanje raspoređivanja su Rumunija, Bugarska i Mađarska, rekla su sva tri zvaničnika. Konačne odluke nisu donete, piše CNN. SAD i Velika Britanija su među onima koji razmatraju nova raspoređivanja pre invazije, ali nije svih 30 članica NATO voljnoa, kaže evropski diplomata. Stoga su SAD u razgovorima da pošalju dodatne snage na bilateralnoj osnovi ili, kako je to opisao jedan zvaničnik, kao „koaliciju voljnih“.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Predsednik Johanis – Razmotrili smo situaciju u Crnom moru
Novosti online 26. 01. 2022.

VISOKI savet bezbednosti Rumunije doneo je odluku da se preduzmu koraci u cilju povećanja prisustva NATO-a u zemlji, izjavio je predsednik države Klaus Johanis.

- Na sednici Saveta smo razmotrili bezbednosnu situaciju u regionu Crnog mora. Odlučili smo da preduzmemo više važnih mera: da načinimo konkretne korake u cilju povećanja prisustva NATO-a u Rumuniji, a takođe vlada je nastavila da pravi plan za slučaj potencijalnog talasa izbeglica na našu teritoriju - rekao je Johanis.

Prema njegovim rečima, Rumunija i Ukrajina imaju 6.000 kilometara dugu zajedničku granicu i zbog toga je neophodno da bude spremna za bilo koji scenario razvoja događaja.

Podsetimo, Moskva je u decembru prošle godine uputila Zapadu u pisanoj formi zahteve za garancije bezbednosti. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije preciziralo je da zahtevi podrazumevaju i da NATO povuče svoje snage iz Rumunije i Bugarske, što je Alijansa odbila.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Ministar odbrane istakao da nema planova za slanje trupa van zemlje
Novosti online 26. 01. 2022.

NIJEDAN bugarski vojnik neće učestvovati u potencijalnom vojnom sukobu na teritoriji Ukrajine ili neke druge zemlje bez odobrenja parlamenta, rekao je ministar odbrane Stefan Janjev.

Ministar je dodao da nema planova da bugarski vojnici budu deo snaga izvan granica zemlje, ali da će biti formiran poseban bataljon koji će proći obuku kao bi mogao da dogovori na svaki scenario razvoja događaja. U Sofiji je danas je održana sednica Saveta ministara iza zatvorenih vrata na kojoj je glavna tema bila kriza u odnosima NATO i Rusije u vezi sa situacijom u Ukrajini.

- Deeskalacija između Rusije i NATO je prioritet nacionalne strategije - rekao je premijera Kiril Petkov posle sastanka, a prenosi Bugarski nacionalni radio.

Poljski predsednik zakazao sednicu Saveta za bezbednost

Predsednik Poljske Andžej Duda sazvao je za petak sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. Kako je navedeno, sastanak će biti posvećen bezbednosnoj situaciji u regionu i biće iza zatvorenih vrata. Podsetimo, Rusija je nebrojeno puta odbacila tvrdnje Zapada i Ukrajine da planira agresiju na tu zemlju, ističući da ne predstavlja opasnost ni za koga i da nikoga nema nameru da napada. U Moskvi takođe naglašavaju da se tvrdnje o navodnoj ruskoj agresiji koriste zapravo kao povod za dalje razmeštanje snaga i vojne tehnike NATO u blizini ruskih granica. Zapad, pak, insistira na tome da se Rusija sprema da navodno izvrši invaziju na Ukrajinu. Zbog toga su SAD i druge zemlje zapretile Rusiji do sada neviđenim sankcijama, a američki predsednik najavio je mogućnost da u Evropu pošalje dodatnih 8.500 vojnika kao podrška istočnom krilu NATO. Te snage bi, kako prenose mediji, mogle da budu raspoređene u Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj.

I SAD i NATO su naglasili da snage neće biti razmeštene na teritoriji Ukrajine jer ona nije članica Alijanse.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Stižu vojnici elitnih vazdušno-desantnih divizija
Novosti online 27. 01. 2022.

OKOSNICU američkih snaga koje se pripremaju za odlazak u Evropu čine elitne vazdušno-desantne jedinice, saopštio je portparol Pentagona DŽon Kirbi.

- Danas mogu da kažem da te snage uključuju jedinice 82. vazdušno-desantne divizije, 18. vazdušno-desantnog korpusa i 101. vazdušno-desantne divizije - otkrio je Kirbi tokom brifinga. S tim u vezi, pomenuo je i vojsku četvrte pešadijske jedinice, dodajući da ne planira da otkrije kompletan spisak Pentagona.

Sjedinjene Američke Države su, podsećanja radi, u ponedeljak povećale borbenu gotovost trupa u zemlji i inostranstvu zbog situacije oko Ukrajine. Portparol Pentagona DŽon Kirbi saopštio je da je Pentagon doveo oko 8,5 hiljada vojnika u SAD u stanje povećane gotovosti za prebacivanje u Evropu. Prema njegovim rečima, još nije doneta odluke o njihovom slanju.

O isporukama oružja Kijevu

On je na brifingu napomenuo da je Vašington u stalnom kontaktu sa Kijevom oko toga kakva tačna vojna pomoć mu je potrebna. S tim u vezi, istakao je da američke vlasti razmatraju opcije za ubrzanu isporuku oružja Ukrajini. Portparol je saopštio je da SAD počinju sa isporukom novog paketa vojne pomoći Ukrajini, koja uključuje i ubojito oružje. Prema njegovim rečima, Amerika se sprema da pošalje odbrambeno i ofanzivno oružje Ukrajini u okviru sledećeg paketa vojne pomoći Kijevu.

- Na početku smo isporuka potpuno novog paketa pomoći - rekao je Kirbi novinarima. Međutim, on nije precizirao o kom se tačno oružju radi.

Američka misija u Ukrajini nastavlja sa radom

Otprilike 200 pripadnika nacionalne garde američke države Floride nastavlja svoju misiju instruktora i savetnika u Ukrajini, nije doneta odluka o njihovom povlačenju, napomenuo je Kirbi.

- U ovom trenutku nije bilo odluka o promeni njihove misije ili statusa, kao ni njihove lokacije u Ukrajini. Pripadnici Nacionalne garde Floride su i dalje tamo - izjavio je portparol, dajući do znanja da je bezbednost vojske prioritet za Pentagon i u da slučaju zaoštravanja situacije ona može biti brzo povučena. Kako kaže, Pentagon primećuje gomilanje ruskih vojnih snaga duž granica sa Ukrajinom i Belorusijom. On tvrdi da je Pentagon u poslednja 24 časa registrovao dolazak novih vojnih jedinica u taj region.

Podsetimo, Sjedinjene Američke Države su tokom proteklih dana poslale u Ukrajinu tri partije pomoći, teške gotovo 300 tona. Američki mediji u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog povećanja „agresivnih dejstava“ Rusije na granici sa Ukrajinom. Sa svoje strane, portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov rekao je da Rusija premešta trupe u okviru svoje teritorije i po svom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikoga ne ugrožava i nikoga ne treba da brine.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Sofija će ispunjavati obaveze prema NATO, ali neće da ratuje protiv Rusije
Novosti online 28. 01. 2022.

ZAMENIK predsednika bugarskog Narodnog sobranja Kristijan Vigenjin smatra da u situaciji kada postoji napetost u odnosima NATO i Rusija u Bugarskoj treba očuvati nacionalno jedinstvo po pitanjima kao što su odbrana i bezbednost.

Takođe, ključno je zadržati umereni stav u toj situaciji, dodao je on. Kako je istakao, Bugarska mora da garantuje da će ispuniti obaveze prema NATO, ali da istovremeno jasno stavi do znanja da se neće uključivati u neke neprijateljske aktivnosti ili sukob. Pozdravio je i stav premijera Kirila Petkova koji je ovih dana rekao da je za Bugarsku najvažnije pitanje deeskalacije napetosti i da će Sofija raditi u tom pravcu.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Четвртак, 27.01.2022.

НАТО разматра распоређивање трупа и у Словачкој

БРАТИСЛАВА – НАТО разматра могућност распоређивања трупа у Словачкој, као и у другим земљама на истоку Европе, изјавио је данас словачки министар спољних послова Иван Корчок, јавља Танјуг.

Шеф дипломатије Корчок рекао је новинарима да одлука није донета, да се ситуација развија и да Словачка, земља чланица НАТО, тренутно нема став о том питању, преноси Ројтерс. Британски ТВ канал Скај њуз известио је раније данас да НАТО разматра могућност да би 1.000 војника могло да буде послато у Румунију, Бугарску, Мађарску и Словачку, наводи агенција ТАСР.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Francuska u okviru NATO šalje više stotina vojnika u Rumuniju
SVET Autor: Beta/AFP 29. jan. 2022

Francuska planira da pošalje više stotina vojnika u Rumuniju u okviru mogućeg raspoređivanja NATO u toj zemlji, rekla je francuska ministarka odbrane, dok je francuski ministar spoljnih poslova najavio zajedničku posetu Ukrajini sa svojim nemačkim kolegom.

„Zato sam bila u Rumuniji u četvrtak. Mi smo očigledno razgovarali sa svojim rumunskim partnerima o tom pitanju“, rekla je francuska ministarka odbrane Florans Parli za radio Frans enter.

Predsednik Emanuel Makron najavio je 19. januara da je Francuska spremna da se angažuje u novim misijama, posebno u Rumunji. Ta zemlja koja se graniči sa Ukrajinom i ima pristup Crnom moru, koje je zona izuzetne napetosti, je u epicentru tenzija i prema tome treba da bude ohrabrena, ocenila je Parli. Ona je rekla da će Francuska uskoro imati sastanak sa članovima NATO o slanju kontingenta svojih snaga u Rumuniji i da se priprema da bude spremna da pošalje vojnike čim od nje to bude zatraženo, u dogovoru sa drugim partnerima i evropskim zemljama. Pariz računa na slanje nekoliko stotina ljudi i nada se da će biti zemlja koja će pružati okvir snagama koje će biti poslate u Rumuniji, kao što Velika Britanija trenutno komanduje bataljonom NATO u Estoniji, rekla je francuska ministarka.

"Radi se o davanju uveravanja u okviru defanzivne alijanse", rekla je ona.

Francuski šef diplomatije Žan-Iv Le Drian je objavio danas preko tvitera da će 7. i 8. februara otići u Ukrajinu zajedno sa svojom nemačkom koleginicom Analenom Berbok.

"Dao sam uveravanja Dmitru Kulebi (ukrajinskom ministru spoljnih poslova) o našoj punoj podršci i solidarnosti sa Ukrajinom. Naša mobilizacija se nastavlja posebno u Normandijskom formatu za deeskalaciju tenzija", napisao je Le Drian na tviteru.

Rusija, Ukrajina, Francuska i Nemačka u sredu su u Parizu razgovarale prvi put od septembra 2021. u tom formatu sa četiri strane, nazvanom "normandijski". Oni su se složili da prekid vatre treba da se održi izmedju ukrajinske vojske i proruskih separatista na istoku Ukrajine. Sličan sastanak treba da bude održan u februaru u Berlinu.

Izvor. www.n1info.com