Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

Mađarski ministar odbrane: Ne trebaju nam dodatne jedinice NATO kod nas
SVET Autor: FoNet 29. jan. 2022

Mađarska ima na raspolaganju dovoljan broj nacionalnih oružanih snaga i nema potrebe za raspoređivanjem dodatnih jedinica NATO na njenoj teritoriji, izjavio je mađarski ministar odbrane Tibor Benke.

On je na taj način prokomentarisao nedavnu vest televizije „Skaj njuz“ da članice NATO razmatraju mogućnost formiranja novih vojnih jedinica u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Slovačkoj. Na pitanje da li je istina da SAD pregovaraju o raspoređivanju borbenih jedinica NATO i sa Mađarskom, Benke je rekao da Vašington i Alijansa razgovaraju o tome sa svim zemljama na istočnoj granici NATO, kao i sa onima koje se graniče sa Ukrajinom ili Rusijom. Naš stav je da je Mađarska već stvorila takve nacionalne snage, formirala takav nacionalni potencijal da u sadašnjoj situaciji nema potrebe da se oslanjamo na strane oružane snage i jedinice, rekao je Benke, prenosi Sputnjik.

On je istakao da Mađarska i dalje namerava da se kreće tim putem, a povodom članstva Ukrajine u NATO, podsetio je da je Budimpešta dugo podržavala želju Ukrajine da postane članica Alijanse. Onda je Ukrajina istupila protiv Mađara koji žive u Zakarpatju i ponela se na način neprihvatljiv za Alijansu, nakon čega je naša vlada zauzela stav da još nije spremna za članstvo, kazao je Benke. Dodao je da je ministru odbrane Ukrajine rekao da ponovo mogu da razgovaraju o tom pitanju ako zakarpatskim Mađarima budu data ista prava kakva u Mađarskoj imaju ljudi koji govore ukrajinski jezik.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto u petak je rekao da su se SAD obratile Mađarskoj u vezi sa privremenim raspoređivanjem američkih trupa u toj zemlji.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Benke: Mađarska ne smatra da je svrsishodno da na svojoj teritoriji rasporedi dodatne snage NATO-a


Mađarska ne smatra da je svrsishodno u trenutnoj situaciji da na svojoj teritoriji rasporedi dodatne snage NATO-a, saopštio je ministar odbrane te zemlje Tibor Benke posle objave britanskog Skaj Njuza, od četvrtka da NATO-a razmatra uspostavljanje novih borbenih jedinica jaline 1.000 vojnika u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Slovačkoj, koje bi bile slične jednicama koje postoje u baltičkim zemljama i Poljskoj.

"Mađarska ima dovoljan broj nacionalnih oružanih snaga, tako da nije preporučljivo raspoređivanje dodatnih NATO jedinica na teritoriji zemlje", rekao je mađarski ministar odbrane Tibor Benke. Na pitanje da li je tačno da su SAD pregovarale o razmeštanju borbenih jedinica NATO-a, uključujući i Mađarsku, Benke je odgovorio da SAD i NATO pregovaraju sa svim zemljama na istočnoj granici Severnoatlantske alijanse ili zemljama koje se graniče sa Ukrajinom ili Rusijom.

„Istovremeno, naš stav je da je u skladu sa primarnom direktivom „Programa razvoja odbrane i oružanih snaga“ Mađarska već stvorila takvu nacionalnu snagu, formirala takav nacionalni potencijal da u sadašnjoj situaciji nema potrebe da se oslanja na strane oružane snage i jedinice. Ovim putem idemo dalje, tako da sada, u trenutnoj situaciji, ne smatramo to svrsishodnim i ne zahtevamo da se ovde stacioniraju dodatne snage NATO-a“, rekao je Benke u eteru mađarske radio stanice Info Radio.

Povodom prijema Ukrajine u NATO, Benke je napomenuo da Mađarska već dugo podržava želju susedne zemlje da postane članica alijanse.

„Ali tada je Ukrajina izašla protiv Mađara koji žive u Zakarpatju i ponašala se neprihvatljivo za alijansu. Nakon toga, vlada zauzima stav da Ukrajina još nije spremna za ulazak, da ne ispunjava očekivanja NATO-a. Naravno, poslednji put sam lično rekao ministru odbrane Ukrajine da možemo ponovo da razgovaramo o ovom pitanju ako se zakarpatskim Mađarima daju ista prava koja mi dajemo ljudima koji govore ukrajinski koji žive u Mađarskoj“, naglasio je ministar.


izvor

[Dreadnought]

Francuska treba da napusti NATO: „Rusofobija“ postala egzistencijalno sredstvo Zapada


Rusofobija je postala egzistencijalno sredstvo za zapadne zemlje, zbog čega bi Francuska trebalo da napusti NATO, smatra bivši francuski obaveštajac, doktor političkih nauka Erik Denese.

Tokom intervjua za francuski portal „Atlantiko“, novinara je zanimao stav bivšeg obaveštajca da li je verovatan načelni sporazum Rusije i NATO-a ili je trenutno rusofobija sredstvo za preživljavanje Alijanse.

Verujem da je oštra antiruska retorika egzistencijalno sredstvo zapadnih zemalja, zbog toga i insistiram da Francuska definitivno mora da napusti NATO, naglasio je ekspert.

S tim u vezi, on je objasnio da Amerikanci i Britanci iracionalno mrze Moskvu i vide u njoj pretnju Poljskoj i Baltiku, a da u proteklih 30 godina krše obaveze koje su preuzeli nakon Hladnog rata.

„A kada Rusija reaguje na njihove provokacije koje se ponavljaju, njene aktivnosti se kvalifikuju kao agresija!“, istakao je Denese.

Stručnjak je podsetio i na opširan izveštaj američke korporacije „Rand“ u kojem se navode „nenasilni“ načini destabilizacije Moskve.

Lider krajnje leve partije „Nepokorna Francuska“ Žan Luk Melanšon nedavno se založio za izlazak zemlje iz NATO-a i za saradnju sa Rusijom.


izvor

[MOTORISTA]

NATO pojačava prisustvo na istoku
P. Z. S. / ukdefencejournal.org.uk 31. 01. 2022.

LOVCI “jurofajter” (eurofighter) nemačkog ratnog vazduhoplovstva biće raspoređeni u Rumuniju u okviru NATO pojačane vazdušne kontrole tokom februara i marta.

Avion i posade će sprovesti misiju sa italijanskim vazduhoplovstvom u okviru postojeće „Plug & Fight“ misije. Prema ovdašnjem NATO-u, u okviru koncepta „Plug & Fight“ mali kontingent osoblja i aviona iz jednog saveznika sprovodi operacije sa drugim saveznikom, pristajanjem na postojeće strukture, čime se dalje razvija interoperabilnost tokom raspoređivanja.

- Izuzetno inovativan koncept, operacije 'Plug & Fight' su sprovedene između nemačkih i britanskih vazdušnih snaga ranije u Rumuniji, kao i tokom Baltičke vazdušne policije u Litvaniji i Estoniji.

Planirana saradnja između italijanskih i nemačkih vazduhoplovnih snaga omogućiće posadi jurofajtera i pomoćnom osoblju iz dve zemlje da blisko sarađuju na pokretanju poboljšanih misija vazdušne kontrole. Ova vrsta događaja nudi stvarnu korist svom osoblju NATO-a, kao i unapređenje interoperabilnosti saveznika, izgradnju poverenja i praktikovanje osnovnih komunikacijskih procedura. Italijanski i nemački lovci QRA održavaće istovremeno vreme reakcije i obezbediće 24/7 pripravnost za NATO, ali će dodatni avioni i osoblje ponuditi „dodatnu otpornost“ Alijansi, kažu u NATO-u.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Kako je ukrajinska kriza podelila Zapad na dva bloka
SVET Autor: Anđela Krstovic 31. jan. 2022

Jaz između Rusije i zapadnih zemalja opipljiviji je nego ikada ranije. Usled sve većih tenzija na granici sa Ukrajinom, vojnih trupa i tenkova koji gotovo svakodnevno pristižu na to područje, svetske sile ujedinile su se u nameri da pruže podršku i pomoć Ukrajini, a istovremeno pokažu Putinu da će odgovor na eventualni napad biti žestok. Međutim, nisu svi saglasni sa ovim stavom, pa su tako Nemačka i Francuska odbile da pošalju oružje u Ukrajinu i na taj način učestvuju u pripremi za rat.

Odluku da pređe sa reči na dela prva je donela Velika Britanija. Britanski ministar odbrane Ben Valas rekao je da postoji „opravdan i ozbiljan razlog za zabrinutost“ zbog moguće ruske invazije, zbog čega će ta zemlja Ukrajini isporučiti oružje, u znak solidarnosti. Prema Valasovim rečima, Britanija ne isporučuje Ukrajini „strateško oružje”, stoga ono ne predstavlja nikakvu pretnju za Rusiju, već služi za samoodbranu Ukrajine. Ta zemlja ima „svako pravo da brani svoje granice“, poručio je Valas.

O kakvom se oružju tačno radi, ministar odbrane nije želeo da otkrije, ali pojedini izveštaji ukazuju da je prva isporuka put Ukrajine krenula 17. januara. Britanska vojska već godinama obučava ukrajinske kolege, a na usluzi će im biti i kada je reč o rukovanju poslatim naoružanjem.

Primer Britanije ispratile su i Sjedinjene Države, kada je Stejt department odobrio izvozne dozvole za Estoniju, Letoniju i Litvaniju, što će omogućiti ovim zemljama da prenesu oružje američkog porekla u Ukrajinu. Ovaj potez usledio je nakon što je Bajdenova administracija upozorila da bi Rusija zaista mogla da izvrši invaziju na Ukrajinu u bilo kom trenutku. Odobrenje o prenosu oružja predstavlja signal da SAD žele da uzvrate udarac ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji ne odustaje od raspoređivanja trupa na granici sa Ukrajinom. Stejt department je naveo da postoji bliska koordinacija sa evropskim zemljama i Ukrajinom o transferu izvoznih dozvola.

„Evropski saveznici imaju ono što im je potrebno da napreduju u pogledu dodatne bezbednosne pomoći Ukrajini u narednim danima i nedeljama“, rekao je portparol Stejt departmenta.

U znak solidarnosti sa saveznicima, Estonija je saopštila da će Ukrajini obezbediti protivtenkovske rakete Javelin, dok će Litvanija i Letonija poslati protivvazdušne rakete Stinger. Pored toga, Holandija da će biti spremna da pruži odbrambenu pomoć Ukrajini.

Nemačka želi da bude posrednik

Uprkos pozivima na saradnju, u nekom momentu čak i pritiscima od strane SAD, Nemačka je odlučila da zauzme racionalniji stav i odbila da Ukrajini pošalje sredstva za rat.

Kako su istakli nemački zvaničnici - pregovori, a ne sukobi su način izlaska iz ove krize. Nemačka je zemlja koja pretnje ratom ne poteže olako, a slanje oružja je linija koju socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc nikada neće preći. Uz to, Šolc je itekako svestan da je Nemačka zemlja koja najviše zavisi od Rusije zbog isporuke gasa. Koliko god Vitalij Kličko - gradonačelnik Kijeva negoduje zbog potrošnih šlemova, to je najviše što će Nemačka ponuditi kao pomoć u ovom momentu.

Makronov pregovarački sto

Sličnog stava je i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je inicirao pregovore sukobljenih strana. Osam sati je trajao sastanak pregovarača iz Francuske, Nemačke, Rusije i Ukrajine, a zaključak je bio samo jedan - treba razmatrati prekid vatre. Francuski predsednik naglasio je važnost razgovora u takozvanom „Normandijskom formatu“ (predsednici Rusije i Ukrajine, uz prisustvo predsednika Francuske i nemačkog kancelara). Nakon pregovora u Parizu, sastanci se nastavljaju u Nemačkoj, gde će domaćin biti staložen i pragmatičan Olaf Šolc.

Nemačka i Francuska odlučile su da u slučaju ukrajinske krize prikažu solidarnost i "demokratski pristup", dok SAD i Velika Britanija smatraju da Zapad ima jedinstvenu priliku da Putinu pokaže gde mu je mesto. Zbog bojazni da besni Putin može da "zavrne cevi" i Evropu ostavi bez grejanja u sred zime, Bajden sa saveznicima već priprema alternativu ruskom gasovodu, koju će Amerika ponuditi Evropi.

U međuvremenu, zapadne zemlje nastaviće da pružaju vojnu podršku Ukrajini, dok se od Putina očekuje dodatno raspoređivanje trupa na granici.

Izvor. www.nova.rs

[MOTORISTA]

Pentagon: Moguće novo slanje američkih snaga na istok Evrope
Srna 01.02.2022.

Pentagon je danas saopštio da su u toku aktivni razgovori sa istočnoevropskih saveznicima o mogućem raspoređenju američkih vojnika na istočno krilo NATO.

U saopštenju se navodi da će bilo kakva odluka o novom raspoređenju vojnika biti odvojena od 8.500 koji su prošle sedmice u SAD stavljeni u stanje pojačane borbene gotovosti kako bi eventualno pojačali snage za brzo reagovanje. Portparol Pentagona Džon Kirbi rekao je da je o mogućem, skorom raspoređenju novih snaga na istok Evrope govorio i američki predsednik Džo Bajden krajem prošle sedmice.

- Trenutno, rigorozono radimo kako bi pružili razne mogućnosti glavnokomandujućem koji će doneti odluku u bliskoj konsultaciji sa samim saveznicima - naglasio je Kirbi.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Benke: "Nećemo NATO u našoj zemlji"


Mirno rešavanje zastoja u odnosima Rusije i Ukrajine i uz pomoć dijaloga je u interesu Mađarske, izjavio je danas mađarski ministar odbrane Tibor Benko.

On je dodao da "nema potrebe da NATO kontingent od 1.000 vojnika bude stacioniran u Mađarskoj".

On je upozorio da ne bi trebalo da se intenzivira retorika iz vremena Hladnog rata.

Mađarski ministar odbrane je, govoreći o nedavnom zahtevu za stacioniranje NATO trupa u Mađarskoj, rekao da su mađarske oružane snage prošle kroz sveobuhvatni program razvoja od 2017. godine, što je rezultiralo “snažnim odbrambenih sposobnostima”, koje je NATO priznao, prenosi mađarska agencija MTI.

“Zato kažemo da nema potrebe da NATO kontingent od 1.000 vojnika bude stacioniran u Mađarskoj”, poručio je Benko.

U aktuelnim uslovima, kako dodaje, mađarske oružane snage imaju zadatak da obezbede mir i bezbednost u zemlji i regionu, a ne da “demonstriraju silu koja bi izazvala strah i uznemirenost ljudi”. Pozivajući se na jučerašnji razgovor sa britanskim kolegom Benom Volasom, Benko je rekao da je Volas pohvalio standard i profesionalizam mađarskih oružanih snaga i saglasio se s tim da nema potrebe za nuđenjem dodatnih trupa Mađarskoj.

Odgovarajući na izjavu poslanice Agneš Vadai iz opozicione Demokratske koalicije koja je ministra odbrane nazvala “oruđem ruskih dezinformacija”, Benko je izjavio da je mađarska vlada uvek odbacivala ideju o stacioniranju stranih snaga u zemlji.

“Uznemiriti ljude u trenutku kada se formira oružani sukob (u blizini) nije u redu”, poručio je Benko.


izvor

[PakleniVuk]

Rasporediće ih u Hrvatskoj.

[Dreadnought]

Poland: British troops practice NATO training in Orzysz

Soldiers from the British Army's Black Horse Troop of the Royal Dragoon Guards, deployed to Poland as part of NATO's enhanced Forward Presence (eFP) Battlegroup, conducted a training drill on Tuesday in Orzysz.

The week-long exercise focused on manoeuvring in an urban environment. Soldiers could be seen preparing for training, as well as practising cleaning rooms and buildings.

"What we do on a daily basis is that we train together, and you know on a particular Monday we do PT (physical training) like every unit, we'll go out to the range, we shoot, we practice, we practice communications," said Commander Craig Boyles who led the groups during training.

The eFP Battlegroup is currently training in Poland under the direction of the US.

The United Kingdom has increased the number of armed troops across Europe in response to heightened tensions between Russia and NATO members.

Russia has denied accusations that it is gathering forces at the border with the intention of invading Ukraine.

[MOTORISTA]

Bajden odobrio raspoređivanje američke vojske, u naš komšiluk stiže 1.000 vojnika
Tanjug 02.02.2022.

Predsednik SAD Džozef Bajden odobrio je danas raspoređivanje 2.000 američkih vojnika u Poljsku i Nemačku, a 1.000 vojnika će biti prebačeno iz Nemačke u Rumuniju, rekao je neimenovani američki zvaničnik.

Rojters je preneo da je Bajden naredio da se 3.000 vojnika rasporedi kako bi se pomoglo evropskim saveznicima, objavio je ranije "Vol Strit Žurnal". Pentagon je ove nedelje nagovestio da bi moglo da dođe do raspoređivanja američkih vojnika. Američka vojska je prošle nedelje stavila 8.500 vojnika u stanje pripravnosti, kako bi bili spremni da se rasporede u Evropi ukoliko bude potrebno, najverovatnije na kratko vreme.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Raspoređivanje trupa signal posvećenosti SAD" Stoltenberg: Alijansa će učiniti sve što je potrebno da zaštiti i odbrani sve saveznike
Tanjug 02.02.2022.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozdravio je danas odluku SAD da rasporede dodatne snage u Nemačkoj, Poljskoj i Rumuniji u trenutku pojačanih tenzija sa Moskvom zbog gomilanja ruske vojske na granicama Ukrajine.

- Ovo je snažan signal posvećenosti SAD i dolazi uz druge nedavne američke doprinose našoj zajedničkoj bezbednosti, uključujući 8.500 vojnika u borbenoj gotovosti kao doprinos Snagama za reagovanje NATO, kao i udarnu grupu sa američkog nosača aviona UŠ Hari S. Truman koja je pod komandom NATO na Mediteranu - naveo je Stoltenberg, a prenosi Rojters. On je dodao da je raspoređivanje NATO snaga defanzivno i proporcionalno i da šalje jasnu poruku da će Alijansa učiniti sve što je potrebno da zaštiti i odbrani sve saveznike.

Predsednik SAD DŽozef Bajden odobrio je danas raspoređivanje 2.000 američkih vojnika u Poljskoj i Nemačkoj, dok će 1.000 vojnika biti prebačeno iz Nemačke u Rumuniju, a Rojters je preneo da je Bajden naredio i da se 3.000 vojnika rasporedi kako bi se pomoglo evropskim saveznicima, objavio je ranije Vol Striz DŽornal.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

SAD za najmanje 3.000 vojnika povećava svoj kontigent u istočnoj Evropi
Tanjug 03.02.2022.

Sjedinjene Države će za najmanje 3.000 vojnika povećati svoj kontigent u istočnoj Evropi, u jeku krize odnosa zapadnih saveznika i Rusije, a Džon Kirbi, portparol Pentagona, ističe da uprkos tim najavama američki vojnici neće učestvovati u borbama na tlu Ukrajine, ako do toga bude došlo.

- Predsednik je stavio do znanja da u slučaju još jedne invazije ruskih snaga na Ukrajinu, američke snage neće biti angažovane na terenu, u borbama u Ukrajini. To je veoma jasno stavio do znanja. Međutim, istovremeno je bio jasan da imamo obavezu prema našim NATO saveznicima, da bi osigurali da podržavamo Član 5. Zbog toga razmatramo niz opcija da pomognemo jačanju Alijanse na njenoj istočnoj granici - rekao je Kirbi za Glas Amerike. Time se, kako je ustvrdio, dokazuje posvećenost američkih obaveza unutar NATO-a. Kirbi je rekao da je iz SAD Ukrajini stiglo nekoliko pošiljki na osnovu predsednikovog odobrenja prošlog decembra.

"Biće ih još i nastojimo da ubrzamo buduće isporuke opreme i pomoć Ukrajini. Radi se o naoružanju, ali i drugoj opremi: protivtenkovskim raketama, malokalibarskom oružju i municiji, kao i drugim vidovima podrške ukrajinskim oružanim snagama", rekao je Kirbi.

On je ukazao da pomoć ne šalju samo SAD, već i Britanci i neke baltičke države.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Američki saveznici nameravaju da pošalju trupe na istok NATO-a
Novosti online 02. 02. 2022.

NEKOLIKO zemalja NATO-a namerava da pošalje trupe da ojačaju istočno krilo Alijanse paralelno sa Sjedinjenim Američkim Državama, saopštila je portparolka Bele kuće DŽen Psaki.

- Velika Britanija, Francuska, Španija, Danska i Holandija nameravaju da rasporede dodatne snage u cilju jačanja istočnog krila NATO-a - izjavila je Psaki na brifingu. Takođe je dodala da se američka administracija nedeljama konsultovala sa svojim saveznicima o odluci da pošalje dodatne snage u Evropu.

- Ta odluka nije doneta u poslednjih 48 sati ili nekoliko dana. Poslednjih nekoliko nedelja bili smo u kontaktu sa našim partnerima u regionu - istakla je ona.

Moguće raspoređivanje dodatnih snaga na jugoistoku Alijanse

NATO razmatra mogućnost raspoređivanja dodatnih borbenih grupa u jugoistočnom delu bloka, navodi se u saopštenju generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga koje je dobila RIA

- Povećali smo spremnost Snaga za reagovanje NATO-a i razmatramo mogućnost raspoređivanja dodatnih borbenih grupa u jugoistočnom delu NATO-a - precizirano je u saopštenju. Prema rečima Stoltenberga, jačanje Alijanse u istočnom pravcu je „odbrambenog i proporcionalnog karaktera, a takođe šalje jasnu poruku da će NATO učiniti sve što je potrebno da zaštiti sve saveznike“. Generalni sekretar Alijanse takođe je pozdravio odluku SAD da pošalje dodatne snage u Nemačku, Poljsku i Rumuniju.

- Taj potez će još više ojačati kolektivne snage NATO-a za obuzdavanje i odbranu - konstatovao je on.

Podsetimo, ranije je portparol Pentagona DŽon Kirbi saopštio da će Sjedinjene Američke Države uskoro poslati dodatne vojne jedinice u Rumuniju, Poljsku i Nemačku.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Slovenija odbila NATO; "Nećemo"
IZVOR: INDEX.HR SREDA, 2.02.2022.

Slovenački ministar odbrane Matej Tonin izjavio je, nakon razgovora sa svojim britanskim kolegom Benom Valasom, da Slovenija neće slati oružje u Ukrajinu,

Ipak on je istakao da Slovenija ostaje kredibilna članica NATO saveza. Tonin je nakon razgovora koji su bili posvećeni stanju u Ukrajini kazao da ni ne želi da na istoku Europe dođe do rata, ali da je Rusiji potrebno poslati jasnu poruku.

"U Ukrajini je svakako bolji i lošiji mir od dobrog rata", kazao je Tonin, dodavši da njegova zemlja za sada ne razmišlja o slanju oružja u Ukrajinu, kako su to učinile neke druge članice NATO saveza, i to zbog ograničenih mogućnosti prihvata oružja i opreme koju Ukrajina dobiva od drugih zemalja.

"Cena rata je naprosto previsoka"

"Čini mi se da je ključno da Putinu u okviru savezništva u NATO savezu pošaljemo jasnu i nedvosmislenu poruku da je cena rata naprosto previsoka", kazao je Tonin u izjavi nakon susreta s britanskim ministrom. "Moguće agresivno ponašanje Rusije značilo bi još više vojnika iz NATO saveza na granicama Rusije", kazao je slovenački ministar, ocenivši da bi takvo ponašanje za Rusiju bilo kontraproduktivno.

Slovenija trenutno ima svoje vojnike u NATO-ovoj misiji u Litvaniji a u junu će se istom kontingentu pridružiti i vojnici iz Severne Makedonije. Takvo je delovanje, prema rečima slovenskog ministra obrane, najbolji odgovor NATO saveza u politici odvraćanja Rusije od mogućeg napada na Ukrajinu.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

SAD nastavljaju da povećavaju vojno prisustvo u Evropi
Novosti onlajn 03. 02. 2022.

DELEGACIJA litvanskih poslanika namerava da se obrati američkom Kongresu sa zahtevima za raspoređivanje stalnog vojnog kontingenta u Litvaniji i povećanje sredstava za vojnu pomoć baltičkim zemljama.

U Vašingtonu se trenutno nalazi grupa poslanika Litvanije, koja planira da se sastane sa Kongresom SAD i iznese niz zahteva, uključujući stalno raspoređivanje američkih trupa u Litvaniji i povećanje finansiranja za program vojne pomoći za baltičke zemlje, po kome Litvanija, Letonija i Estonija dobijaju 150 miliona dolara godišnje.

- Za nas su apsolutni prioritet američke trupe na stalnoj osnovi... To je samo crvena linija, vrlo jasna poruka Rusima - citira Forin Polisi predsednicu Komiteta za spoljne poslove litvanskog Seimasa.

NATO je prošle nedelje saopštio da jača svoje prisustvo u istočnoj Evropi u vezi sa situacijom oko Ukrajine, a takođe dovodi snage u stanje pripravnosti. Konkretno, kako je objašnjeno u alijansi, Danska šalje fregatu u Baltičko more i planira da pošalje četiri lovca F-16 kao podršku misiji NATO za zaštitu vazdušnog prostora u Litvaniji. SAD su takođe saopštile da razmatraju povećanje svog vojnog prisustva na istočnom krilu alijanse.

Kijev i zapadne države nedavno su izrazile zabrinutost zbog navodnog povećanja „agresivnih akcija“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Moskva je u više navrata demantovala takve optužbe, rekavši da nikome ne preti i da nema nameru da nikoga napada, a tvrdnje o „ruskoj agresiji“ koriste se kao izgovor da se više NATO vojne opreme postavi u blizini ruskih granica.

Izvor: www.novosti.rs