Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

"Raspoređivanje trupa signal posvećenosti SAD" Stoltenberg: Alijansa će učiniti sve što je potrebno da zaštiti i odbrani sve saveznike
Tanjug 02.02.2022.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozdravio je danas odluku SAD da rasporede dodatne snage u Nemačkoj, Poljskoj i Rumuniji u trenutku pojačanih tenzija sa Moskvom zbog gomilanja ruske vojske na granicama Ukrajine.

- Ovo je snažan signal posvećenosti SAD i dolazi uz druge nedavne američke doprinose našoj zajedničkoj bezbednosti, uključujući 8.500 vojnika u borbenoj gotovosti kao doprinos Snagama za reagovanje NATO, kao i udarnu grupu sa američkog nosača aviona UŠ Hari S. Truman koja je pod komandom NATO na Mediteranu - naveo je Stoltenberg, a prenosi Rojters. On je dodao da je raspoređivanje NATO snaga defanzivno i proporcionalno i da šalje jasnu poruku da će Alijansa učiniti sve što je potrebno da zaštiti i odbrani sve saveznike.

Predsednik SAD DŽozef Bajden odobrio je danas raspoređivanje 2.000 američkih vojnika u Poljskoj i Nemačkoj, dok će 1.000 vojnika biti prebačeno iz Nemačke u Rumuniju, a Rojters je preneo da je Bajden naredio i da se 3.000 vojnika rasporedi kako bi se pomoglo evropskim saveznicima, objavio je ranije Vol Striz DŽornal.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

SAD za najmanje 3.000 vojnika povećava svoj kontigent u istočnoj Evropi
Tanjug 03.02.2022.

Sjedinjene Države će za najmanje 3.000 vojnika povećati svoj kontigent u istočnoj Evropi, u jeku krize odnosa zapadnih saveznika i Rusije, a Džon Kirbi, portparol Pentagona, ističe da uprkos tim najavama američki vojnici neće učestvovati u borbama na tlu Ukrajine, ako do toga bude došlo.

- Predsednik je stavio do znanja da u slučaju još jedne invazije ruskih snaga na Ukrajinu, američke snage neće biti angažovane na terenu, u borbama u Ukrajini. To je veoma jasno stavio do znanja. Međutim, istovremeno je bio jasan da imamo obavezu prema našim NATO saveznicima, da bi osigurali da podržavamo Član 5. Zbog toga razmatramo niz opcija da pomognemo jačanju Alijanse na njenoj istočnoj granici - rekao je Kirbi za Glas Amerike. Time se, kako je ustvrdio, dokazuje posvećenost američkih obaveza unutar NATO-a. Kirbi je rekao da je iz SAD Ukrajini stiglo nekoliko pošiljki na osnovu predsednikovog odobrenja prošlog decembra.

"Biće ih još i nastojimo da ubrzamo buduće isporuke opreme i pomoć Ukrajini. Radi se o naoružanju, ali i drugoj opremi: protivtenkovskim raketama, malokalibarskom oružju i municiji, kao i drugim vidovima podrške ukrajinskim oružanim snagama", rekao je Kirbi.

On je ukazao da pomoć ne šalju samo SAD, već i Britanci i neke baltičke države.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Američki saveznici nameravaju da pošalju trupe na istok NATO-a
Novosti online 02. 02. 2022.

NEKOLIKO zemalja NATO-a namerava da pošalje trupe da ojačaju istočno krilo Alijanse paralelno sa Sjedinjenim Američkim Državama, saopštila je portparolka Bele kuće DŽen Psaki.

- Velika Britanija, Francuska, Španija, Danska i Holandija nameravaju da rasporede dodatne snage u cilju jačanja istočnog krila NATO-a - izjavila je Psaki na brifingu. Takođe je dodala da se američka administracija nedeljama konsultovala sa svojim saveznicima o odluci da pošalje dodatne snage u Evropu.

- Ta odluka nije doneta u poslednjih 48 sati ili nekoliko dana. Poslednjih nekoliko nedelja bili smo u kontaktu sa našim partnerima u regionu - istakla je ona.

Moguće raspoređivanje dodatnih snaga na jugoistoku Alijanse

NATO razmatra mogućnost raspoređivanja dodatnih borbenih grupa u jugoistočnom delu bloka, navodi se u saopštenju generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga koje je dobila RIA

- Povećali smo spremnost Snaga za reagovanje NATO-a i razmatramo mogućnost raspoređivanja dodatnih borbenih grupa u jugoistočnom delu NATO-a - precizirano je u saopštenju. Prema rečima Stoltenberga, jačanje Alijanse u istočnom pravcu je „odbrambenog i proporcionalnog karaktera, a takođe šalje jasnu poruku da će NATO učiniti sve što je potrebno da zaštiti sve saveznike“. Generalni sekretar Alijanse takođe je pozdravio odluku SAD da pošalje dodatne snage u Nemačku, Poljsku i Rumuniju.

- Taj potez će još više ojačati kolektivne snage NATO-a za obuzdavanje i odbranu - konstatovao je on.

Podsetimo, ranije je portparol Pentagona DŽon Kirbi saopštio da će Sjedinjene Američke Države uskoro poslati dodatne vojne jedinice u Rumuniju, Poljsku i Nemačku.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Slovenija odbila NATO; "Nećemo"
IZVOR: INDEX.HR SREDA, 2.02.2022.

Slovenački ministar odbrane Matej Tonin izjavio je, nakon razgovora sa svojim britanskim kolegom Benom Valasom, da Slovenija neće slati oružje u Ukrajinu,

Ipak on je istakao da Slovenija ostaje kredibilna članica NATO saveza. Tonin je nakon razgovora koji su bili posvećeni stanju u Ukrajini kazao da ni ne želi da na istoku Europe dođe do rata, ali da je Rusiji potrebno poslati jasnu poruku.

"U Ukrajini je svakako bolji i lošiji mir od dobrog rata", kazao je Tonin, dodavši da njegova zemlja za sada ne razmišlja o slanju oružja u Ukrajinu, kako su to učinile neke druge članice NATO saveza, i to zbog ograničenih mogućnosti prihvata oružja i opreme koju Ukrajina dobiva od drugih zemalja.

"Cena rata je naprosto previsoka"

"Čini mi se da je ključno da Putinu u okviru savezništva u NATO savezu pošaljemo jasnu i nedvosmislenu poruku da je cena rata naprosto previsoka", kazao je Tonin u izjavi nakon susreta s britanskim ministrom. "Moguće agresivno ponašanje Rusije značilo bi još više vojnika iz NATO saveza na granicama Rusije", kazao je slovenački ministar, ocenivši da bi takvo ponašanje za Rusiju bilo kontraproduktivno.

Slovenija trenutno ima svoje vojnike u NATO-ovoj misiji u Litvaniji a u junu će se istom kontingentu pridružiti i vojnici iz Severne Makedonije. Takvo je delovanje, prema rečima slovenskog ministra obrane, najbolji odgovor NATO saveza u politici odvraćanja Rusije od mogućeg napada na Ukrajinu.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

SAD nastavljaju da povećavaju vojno prisustvo u Evropi
Novosti onlajn 03. 02. 2022.

DELEGACIJA litvanskih poslanika namerava da se obrati američkom Kongresu sa zahtevima za raspoređivanje stalnog vojnog kontingenta u Litvaniji i povećanje sredstava za vojnu pomoć baltičkim zemljama.

U Vašingtonu se trenutno nalazi grupa poslanika Litvanije, koja planira da se sastane sa Kongresom SAD i iznese niz zahteva, uključujući stalno raspoređivanje američkih trupa u Litvaniji i povećanje finansiranja za program vojne pomoći za baltičke zemlje, po kome Litvanija, Letonija i Estonija dobijaju 150 miliona dolara godišnje.

- Za nas su apsolutni prioritet američke trupe na stalnoj osnovi... To je samo crvena linija, vrlo jasna poruka Rusima - citira Forin Polisi predsednicu Komiteta za spoljne poslove litvanskog Seimasa.

NATO je prošle nedelje saopštio da jača svoje prisustvo u istočnoj Evropi u vezi sa situacijom oko Ukrajine, a takođe dovodi snage u stanje pripravnosti. Konkretno, kako je objašnjeno u alijansi, Danska šalje fregatu u Baltičko more i planira da pošalje četiri lovca F-16 kao podršku misiji NATO za zaštitu vazdušnog prostora u Litvaniji. SAD su takođe saopštile da razmatraju povećanje svog vojnog prisustva na istočnom krilu alijanse.

Kijev i zapadne države nedavno su izrazile zabrinutost zbog navodnog povećanja „agresivnih akcija“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Moskva je u više navrata demantovala takve optužbe, rekavši da nikome ne preti i da nema nameru da nikoga napada, a tvrdnje o „ruskoj agresiji“ koriste se kao izgovor da se više NATO vojne opreme postavi u blizini ruskih granica.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Amerika počela da prebacuje vojsku u Evropu
Novosti online 03. 02. 2022.

AMERIČKI vojno-transportni avioni počeli su da prebacuju dodatne snage u Evropu, javlja američka televizija „Si-Bi-Es“.

Kako je saopšteno, avioni C-17 „Globmaster“ sa oko 2.000 američkih vojnika poleteli su sa vojne baze Fort Brag (Severna Karolina). Većina vojnika biće bazirana u Poljskoj, a ostali će privremeno biti raspoređeni u Nemačkoj. Prema rečima stalnog predstavnika Rusije pri EU Vladimira Čižova, prebacivanje američke vojske u Evropu podstiče „usijane glave“ u Kijevu na nasilno rešavanje situacije oko Donbasa.

- Strateški gledano, prebacivanje nekoliko hiljada američkih i drugih zapadnih trupa u taj region ne menja ravnotežu snaga. Međutim, sa političkog stanovišta to je provokativna akcija koja podstiče usijane glave u Kijevu, kojih u glavnom gradu Ukrajine ima dosta, da nastave sa demonstracijom sile i naporima da se, kako oni kažu, pitanje Donbasa reši silom - rekao je Čižov u intervjuu za televiziju „Si-En-En“, istakavši da je Rusija veoma zabrinuta zbog takvih postupaka. Takođe je dodao da i dalje postoji mogućnost za konstruktivan, produktivan dijalog sa SAD i NATO-om o bezbednosti.

Čižov je dodao da će zapadne sankcije kojima prete Rusiji ako krene u „invaziju“ na Ukrajinu naštetiti običnim građanima u svim delovima Evrope, te da će to biti jedini rezultat te „veoma kratkovide logike“.

Juče je portparol Pentagona DŽon Kirbi najavio prebacivanje dodatnih američkih snaga u Evropu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da Sjedinjene Američke Države tako nastavljaju da povećavaju tenzije u Evropi, što je dokaz da Rusija i ma razloga za brigu.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

SAD šalju trupe u savezničke evropske zemlje zbog navodnog straha od ruske invazije na Ukrajinu
D. SAVIĆ 03. 02. 2022.

MOSKVA je osudila odluku SAD da pošalju dodatne trupe u Evropu kako bi podržale saveznike zbog navodnog straha od ruske invazije na Ukrajinu. Za Moskvu je to "destruktivan" korak koji je pojačao tenzije i smanjio prostor za političko rešenje.

Pentagon je u Vašingtonu precizirao da će 2.000 američkih vojnika biti poslato iz Severne Karoline u Poljsku i Nemačku, a da će još 1.000, koji su već u Nemačkoj, otići u Rumuniju. Novo raspoređivanje je dodatak na 8.500 vojnika koje je Pentagon stavio u pripravnost prošlog meseca za raspoređivanje u Evropu. Pentagon je saopštio da se američke trupe neće boriti u Ukrajini, ali će obezbediti odbranu saveznika.

- Važno je da pošaljemo snažan signal Putinu i, iskreno, svetu da je NATO važan Sjedinjenim Državama i našim saveznicima - rekao je novinarima portparol Pentagona DŽon Kirbi.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško smatra da je to "destruktivan" i "neopravdan" korak. On smatra da to samo "oduševljava" ukrajinske vlasti, koje će nastaviti da sabotiraju sporazum iz Minska "nekažnjeno".

Predsednik SAD DŽozef Bajden pokušava da pokaže odlučnost bez potkopavanja šansi za diplomatsko rešenje. Ne šalje mnogo trupa, a posebno nijednu u baltičke države, na prag Rusije. Ali, njegova raspoređivanja su znak da je kriza šira od Ukrajine, koja je bila svojevremeno ključni deo Sovjetskog Saveza, odmah iza Rusije.

I Francuska je ponudila da pošalje trupe u Rumuniju u okviru širih planova NATO za jačanje snaga na istočnom krilu, iako je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv le Drijan, posle sureta sa rumunskim kolegom Bogdanom Aureskuom, poručio da Pariz i NATO čine sve da ubede Rusiju da izabere dijalog umesto eskalacije. Rumunija, domaćin nekih od novoraspoređenih američkih trupa, dom je i kopnene raketne odbrambene stanice Idžis koju su sagradile SAD. Rusija je smatra bezbednosnom pretnjom otkako je otvorena 2016. godine.

Portparol ruskog predsednika Vladimira Putina Dmitrij Peskov pozvao je SAD da "zaustave eskalaciju tenzija" u Evropi, rekavši da je novo raspoređivanje trupa pogoršalo situaciju i ističući da je zabrinutost Rusije oko širenja NATO na istok "apsolutno opravdana".

U međuvremenu, Kijev pokušava da ublaži razgovore o sukobu. Ministar odbrane Aleksij Reznikov kaže da je broj kršenja primirja na istoku Ukrajine opao, da tri nedelje nema borbenih gubitaka, i da ukrajinska vojska ne planira ofanzivu u Donbasu.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Четвртак, 03.02.2022.

Пољска жели да амерички војници остану и после мисије

ВАРШАВА – Министар спољних послова Пољске Збигњев Рау ће се залагати у Вашингтону да нови амерички војници, који ће доћи у склопу одлуке председника САД Џозефа Бајдена да се пошаље додатни контигент војске на исток Европе, остану ту и након истека привремене мисије, изјавио је данас неименовани пољски званичник пред Рауов пут у САД.

Бајденова администрација је у среду објавила да шаље додатних 3.000 војника у Европу, а пољски министар одбране Маријуш Блажчак је рекао да ће од те бројке у Пољску стићи 1.700 трупа.

„Природно је то што пољска дипломатија тражи начине да повећа присуство савезника у форми трајне ротације”, казао је заменик министра спољних послова Марцин Пржидач за Ројтерс.

Рау путује у Вашингтон како би се сутра састао са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном, како би се одредило када и где ће бити стациониране америчке трупе у Пољској, а разговараће се и о потенцијалним санкцијама против Русије, пренео је Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Američke trupe u našem komšiluku: Gde Bajden šalje vojsku na istok Evrope
SVET Autor: Ksenija Stojiljkovic 03. feb. 2022

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden od stupanja na funkciju pomno prati dešavanja na evropskom tlu. Sada, kada je situacija na rusko-ukrajinskoj granici usijana, odlučio je i da se direktno umeša. Amerika šalje vojne jedinice u Istočnu Evropu, koje će se, ukoliko stvari budu pošle po zlu, priključiti ukrajinskim jedinicama.

Američki predsednik formalno je odobrio dodatno raspoređivanje vojske u istočnoj Evropi, a očekuje se da će Pentagon uskoro objaviti da će se trupe biti raspoređene „u narednim danima“. Amerika u ovoj turi šalje oko 2.000 vojnika u Poljsku i još nekoliko hiljada u članice NATO saveza u jugoistočnoj Evropi, pre svega u Rumuniju. Procenjuje se da se neke od trupa već nalaze u Evropi, dok će ostale pristići iz Sjedinjenih Država.

Uz to, SAD su stavile još 8.500 vojnika u pojačanu pripravnost u slučaju da NATO pozove na hitnu reakciju.

Sjedninjene Države su navele da će rapoređivanje trupa biti ograničeno, proporcionalno i u potpunosti u skladu sa obavezama prema Osnivačkom aktu NATO-Rusija, dodajući da će saveznici „ojačati odbrambeni stav“ ako Rusija napadne Ukrajinu.

Rumunija već dugo želi NATO trupe na svojoj teritoriji

Rumunija, u koju bi trebalo da stigne oko hiljadu vojnika, već dugo želi da NATO trupe dođu na njenu teritoriju. Francuska je izrazila interesovanje da predvodi te jedinice, a tokom posete Bukureštu francuska ministarka odbrane Florans Parli najavila je skorašnji dolazak grupe eksperata u Rumuniju koje bi trebalo da započnu sa pripremama.

General u penziji Filip Bridlav, komandant NATO snaga u Evropi od 2013. do 2016, pohvalio je tu odluku. Govoreći u istraživačkom centru „Atlantski savet“ on je preporučio Alijansi da razmotri i „opcije koje bi Putinu pokazale da će dobiti suprotno od onoga što je tražio“. Pored pojačane uzbune, Bridlav predlaže i moguće pomeranje elemenata Zajedničke operativne grupe veoma visoke spremnosti (VJTF).

VJTF se sastoji od oko 20.000 multinacionalnih vojnika, i to je prethodnica NATO-snaga „za odgovor“, koju čini 40.000 vojnika. Vreme reakcije VJTF je ove godine već skraćeno sa sedam na pet dana. Ako je potrebno, te snage bi se rasporedile i brže od toga, smatra Ben Hodžis, takođe general u penziji - bivši komandant američke vojske u Evropi. On to opisuje ovako: „Ako mi kažete da imam rok od pet dana da se preselim, onda ću biti spreman da se preselim za dan ili dva dana.“

Rusija ne želi NATO u svom okruženju

Mogućnost brze rekacije i gomilanje dobro obučenih NATO vojnika oko njenih granica upravo je ono što zabrinjava Rusiju. Zbog toga su najvažniji zahtev ruskih pregovarača na prošlomesečnim razgovorima između Rusije i NATO-a koji su se održavali u Briselu, Ženevi i Beču, bile upravo bezbednosne garancije.

Antony Blinken, Sergey LavrovEntoni Blinken i Sergej Lavrov Foto: TANJUG/AP Photo/Alex Brandon
Garancijama bi se NATO obavezao da neće otvarati baze, niti dovoditi trupe u države koje se graniče sa Rusijom.

"NATO vojska i oružje u blizini ruskih granica predstavljaju bezbednosni izazov za zemlju, koji se mora odmah rešiti. Morate shvatiti da je ključ svega garancija da se NATO neće širiti na istok. Zahtevi Rusije su paket, a ne jelovnik gde može nešto da se odbere", rekao je nakon pregovora ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Zbog toga, na pregovorima nije postignut dogovor i oni su završili u ćorsokaku. Od tada je nastavljeno gomilanje vojnika sa obe strane granice, a prema poslednjim procenama na ruskoj strani granice nalazi se više od 100.000 vojnika.

Zapad je odgovorio da suverene države same odlučuju u koje saveze će pristupiti , a u koje ne. Od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, Ukrajina je ponovo suverena država, poručili su čelnici Zapada. Inače, ovo nije prvi put da NATO rapoređuje svoje trupe u blizini Rusije. One su bile prisutne u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj 2014. godine nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

Američki borbeni avioni nad Jadranom


Američki borbeni avioni sa nosača "Hari Truman" danas završavaju učešće u vežbi nad Jadranom, Panonskom nizijom i poligonom Krivolak.

U okviru te vežbe, američko vojno vazduhoplovstvo je treniralo napade na velikim daljinama i sadejstvo sa vojskama Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Severne Makedonije, Poljske, Italije i baltičkih država.

Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreža, avioni F/A-18 Hornet učestvovali su na manevrima pod nazivom "Udar Neptuna 2022", uz sadejstvo sa kontrolorima za navođenje više savezničkih vojski iz jugoistočne i severoistočne Evrope.

"To je sastavni deo NATO vežbe 'Neptunov udar 2022' koja je počela 24. januara i završava se 4. februara. Ovi manevri odigravaju se u jeku krize na ukrajinskim granicama i najave Rusije da će održati niz velikih pomorskih vežbi od Atlantika do Pacifika", navodi se u tekstu.

Mađarska vojska navela je da su njeni vojnici imali priliku da zajedno sa kolegama iz drugih zemalja vežbaju sa borbenim avionima kakvi se retko viđaju u ovom delu Evrope dok je Ministarstvo odbrane Severne Makedonije saopštilo da su na poligonu Krivolak američki avioni uvežbavali koordinaciju sa vojnim kopnenim komponentama i dejstvovanje po ciljevima na zemlji.

"Horneti sa 'Hari Trumana' prethodno su uigravali uz obalu Hrvatske zajedničko delovanje sa italijanskim palubnim borbenim avionima Harijer i stelt lovcima F-35. Podaci sa Flight radara otkrivaju da su avioni za dopunu gorivom u vazduhu KC-135 leteli nad centralnim i južnim delom Jadranskog mora", dodaje se.

Portal dodaje da su ključni akteri vežbe bili udarna grupa nosača aviona na nuklearni pogon 'Hari Truman' sa 90 letelica iz sastava američke Šeste flote, stalna pomorska grupa 2 NATO i snage italijanske mornarice predvodjene nosačem aviona "Kavur".

To su prvi pomorski vojni manevri nakon Hladnog rata u kojima je američka udarna grupa nosača aviona zajedno sa plovilima drugih saveznika stavljena pod direktnu pomorsku komandu NATO.

"Neptunov udar 2022" finalna je faza aktivnosti takozvanog "Projekta Neptun" iz 2021. koji je pokrenut kako bi se uvežbala integracija udarne grupe nosača aviona u komandu stukturu NATO i pokazala solidarnost SAD sa evropskim saveznicima.


izvor