Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

Amerika počela da prebacuje vojsku u Evropu
Novosti online 03. 02. 2022.

AMERIČKI vojno-transportni avioni počeli su da prebacuju dodatne snage u Evropu, javlja američka televizija „Si-Bi-Es“.

Kako je saopšteno, avioni C-17 „Globmaster“ sa oko 2.000 američkih vojnika poleteli su sa vojne baze Fort Brag (Severna Karolina). Većina vojnika biće bazirana u Poljskoj, a ostali će privremeno biti raspoređeni u Nemačkoj. Prema rečima stalnog predstavnika Rusije pri EU Vladimira Čižova, prebacivanje američke vojske u Evropu podstiče „usijane glave“ u Kijevu na nasilno rešavanje situacije oko Donbasa.

- Strateški gledano, prebacivanje nekoliko hiljada američkih i drugih zapadnih trupa u taj region ne menja ravnotežu snaga. Međutim, sa političkog stanovišta to je provokativna akcija koja podstiče usijane glave u Kijevu, kojih u glavnom gradu Ukrajine ima dosta, da nastave sa demonstracijom sile i naporima da se, kako oni kažu, pitanje Donbasa reši silom - rekao je Čižov u intervjuu za televiziju „Si-En-En“, istakavši da je Rusija veoma zabrinuta zbog takvih postupaka. Takođe je dodao da i dalje postoji mogućnost za konstruktivan, produktivan dijalog sa SAD i NATO-om o bezbednosti.

Čižov je dodao da će zapadne sankcije kojima prete Rusiji ako krene u „invaziju“ na Ukrajinu naštetiti običnim građanima u svim delovima Evrope, te da će to biti jedini rezultat te „veoma kratkovide logike“.

Juče je portparol Pentagona DŽon Kirbi najavio prebacivanje dodatnih američkih snaga u Evropu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da Sjedinjene Američke Države tako nastavljaju da povećavaju tenzije u Evropi, što je dokaz da Rusija i ma razloga za brigu.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

SAD šalju trupe u savezničke evropske zemlje zbog navodnog straha od ruske invazije na Ukrajinu
D. SAVIĆ 03. 02. 2022.

MOSKVA je osudila odluku SAD da pošalju dodatne trupe u Evropu kako bi podržale saveznike zbog navodnog straha od ruske invazije na Ukrajinu. Za Moskvu je to "destruktivan" korak koji je pojačao tenzije i smanjio prostor za političko rešenje.

Pentagon je u Vašingtonu precizirao da će 2.000 američkih vojnika biti poslato iz Severne Karoline u Poljsku i Nemačku, a da će još 1.000, koji su već u Nemačkoj, otići u Rumuniju. Novo raspoređivanje je dodatak na 8.500 vojnika koje je Pentagon stavio u pripravnost prošlog meseca za raspoređivanje u Evropu. Pentagon je saopštio da se američke trupe neće boriti u Ukrajini, ali će obezbediti odbranu saveznika.

- Važno je da pošaljemo snažan signal Putinu i, iskreno, svetu da je NATO važan Sjedinjenim Državama i našim saveznicima - rekao je novinarima portparol Pentagona DŽon Kirbi.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško smatra da je to "destruktivan" i "neopravdan" korak. On smatra da to samo "oduševljava" ukrajinske vlasti, koje će nastaviti da sabotiraju sporazum iz Minska "nekažnjeno".

Predsednik SAD DŽozef Bajden pokušava da pokaže odlučnost bez potkopavanja šansi za diplomatsko rešenje. Ne šalje mnogo trupa, a posebno nijednu u baltičke države, na prag Rusije. Ali, njegova raspoređivanja su znak da je kriza šira od Ukrajine, koja je bila svojevremeno ključni deo Sovjetskog Saveza, odmah iza Rusije.

I Francuska je ponudila da pošalje trupe u Rumuniju u okviru širih planova NATO za jačanje snaga na istočnom krilu, iako je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv le Drijan, posle sureta sa rumunskim kolegom Bogdanom Aureskuom, poručio da Pariz i NATO čine sve da ubede Rusiju da izabere dijalog umesto eskalacije. Rumunija, domaćin nekih od novoraspoređenih američkih trupa, dom je i kopnene raketne odbrambene stanice Idžis koju su sagradile SAD. Rusija je smatra bezbednosnom pretnjom otkako je otvorena 2016. godine.

Portparol ruskog predsednika Vladimira Putina Dmitrij Peskov pozvao je SAD da "zaustave eskalaciju tenzija" u Evropi, rekavši da je novo raspoređivanje trupa pogoršalo situaciju i ističući da je zabrinutost Rusije oko širenja NATO na istok "apsolutno opravdana".

U međuvremenu, Kijev pokušava da ublaži razgovore o sukobu. Ministar odbrane Aleksij Reznikov kaže da je broj kršenja primirja na istoku Ukrajine opao, da tri nedelje nema borbenih gubitaka, i da ukrajinska vojska ne planira ofanzivu u Donbasu.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Четвртак, 03.02.2022.

Пољска жели да амерички војници остану и после мисије

ВАРШАВА – Министар спољних послова Пољске Збигњев Рау ће се залагати у Вашингтону да нови амерички војници, који ће доћи у склопу одлуке председника САД Џозефа Бајдена да се пошаље додатни контигент војске на исток Европе, остану ту и након истека привремене мисије, изјавио је данас неименовани пољски званичник пред Рауов пут у САД.

Бајденова администрација је у среду објавила да шаље додатних 3.000 војника у Европу, а пољски министар одбране Маријуш Блажчак је рекао да ће од те бројке у Пољску стићи 1.700 трупа.

„Природно је то што пољска дипломатија тражи начине да повећа присуство савезника у форми трајне ротације”, казао је заменик министра спољних послова Марцин Пржидач за Ројтерс.

Рау путује у Вашингтон како би се сутра састао са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном, како би се одредило када и где ће бити стациониране америчке трупе у Пољској, а разговараће се и о потенцијалним санкцијама против Русије, пренео је Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Američke trupe u našem komšiluku: Gde Bajden šalje vojsku na istok Evrope
SVET Autor: Ksenija Stojiljkovic 03. feb. 2022

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden od stupanja na funkciju pomno prati dešavanja na evropskom tlu. Sada, kada je situacija na rusko-ukrajinskoj granici usijana, odlučio je i da se direktno umeša. Amerika šalje vojne jedinice u Istočnu Evropu, koje će se, ukoliko stvari budu pošle po zlu, priključiti ukrajinskim jedinicama.

Američki predsednik formalno je odobrio dodatno raspoređivanje vojske u istočnoj Evropi, a očekuje se da će Pentagon uskoro objaviti da će se trupe biti raspoređene „u narednim danima“. Amerika u ovoj turi šalje oko 2.000 vojnika u Poljsku i još nekoliko hiljada u članice NATO saveza u jugoistočnoj Evropi, pre svega u Rumuniju. Procenjuje se da se neke od trupa već nalaze u Evropi, dok će ostale pristići iz Sjedinjenih Država.

Uz to, SAD su stavile još 8.500 vojnika u pojačanu pripravnost u slučaju da NATO pozove na hitnu reakciju.

Sjedninjene Države su navele da će rapoređivanje trupa biti ograničeno, proporcionalno i u potpunosti u skladu sa obavezama prema Osnivačkom aktu NATO-Rusija, dodajući da će saveznici „ojačati odbrambeni stav“ ako Rusija napadne Ukrajinu.

Rumunija već dugo želi NATO trupe na svojoj teritoriji

Rumunija, u koju bi trebalo da stigne oko hiljadu vojnika, već dugo želi da NATO trupe dođu na njenu teritoriju. Francuska je izrazila interesovanje da predvodi te jedinice, a tokom posete Bukureštu francuska ministarka odbrane Florans Parli najavila je skorašnji dolazak grupe eksperata u Rumuniju koje bi trebalo da započnu sa pripremama.

General u penziji Filip Bridlav, komandant NATO snaga u Evropi od 2013. do 2016, pohvalio je tu odluku. Govoreći u istraživačkom centru „Atlantski savet“ on je preporučio Alijansi da razmotri i „opcije koje bi Putinu pokazale da će dobiti suprotno od onoga što je tražio“. Pored pojačane uzbune, Bridlav predlaže i moguće pomeranje elemenata Zajedničke operativne grupe veoma visoke spremnosti (VJTF).

VJTF se sastoji od oko 20.000 multinacionalnih vojnika, i to je prethodnica NATO-snaga „za odgovor“, koju čini 40.000 vojnika. Vreme reakcije VJTF je ove godine već skraćeno sa sedam na pet dana. Ako je potrebno, te snage bi se rasporedile i brže od toga, smatra Ben Hodžis, takođe general u penziji - bivši komandant američke vojske u Evropi. On to opisuje ovako: „Ako mi kažete da imam rok od pet dana da se preselim, onda ću biti spreman da se preselim za dan ili dva dana.“

Rusija ne želi NATO u svom okruženju

Mogućnost brze rekacije i gomilanje dobro obučenih NATO vojnika oko njenih granica upravo je ono što zabrinjava Rusiju. Zbog toga su najvažniji zahtev ruskih pregovarača na prošlomesečnim razgovorima između Rusije i NATO-a koji su se održavali u Briselu, Ženevi i Beču, bile upravo bezbednosne garancije.

Antony Blinken, Sergey LavrovEntoni Blinken i Sergej Lavrov Foto: TANJUG/AP Photo/Alex Brandon
Garancijama bi se NATO obavezao da neće otvarati baze, niti dovoditi trupe u države koje se graniče sa Rusijom.

"NATO vojska i oružje u blizini ruskih granica predstavljaju bezbednosni izazov za zemlju, koji se mora odmah rešiti. Morate shvatiti da je ključ svega garancija da se NATO neće širiti na istok. Zahtevi Rusije su paket, a ne jelovnik gde može nešto da se odbere", rekao je nakon pregovora ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Zbog toga, na pregovorima nije postignut dogovor i oni su završili u ćorsokaku. Od tada je nastavljeno gomilanje vojnika sa obe strane granice, a prema poslednjim procenama na ruskoj strani granice nalazi se više od 100.000 vojnika.

Zapad je odgovorio da suverene države same odlučuju u koje saveze će pristupiti , a u koje ne. Od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, Ukrajina je ponovo suverena država, poručili su čelnici Zapada. Inače, ovo nije prvi put da NATO rapoređuje svoje trupe u blizini Rusije. One su bile prisutne u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj 2014. godine nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

Američki borbeni avioni nad Jadranom


Američki borbeni avioni sa nosača "Hari Truman" danas završavaju učešće u vežbi nad Jadranom, Panonskom nizijom i poligonom Krivolak.

U okviru te vežbe, američko vojno vazduhoplovstvo je treniralo napade na velikim daljinama i sadejstvo sa vojskama Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Severne Makedonije, Poljske, Italije i baltičkih država.

Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreža, avioni F/A-18 Hornet učestvovali su na manevrima pod nazivom "Udar Neptuna 2022", uz sadejstvo sa kontrolorima za navođenje više savezničkih vojski iz jugoistočne i severoistočne Evrope.

"To je sastavni deo NATO vežbe 'Neptunov udar 2022' koja je počela 24. januara i završava se 4. februara. Ovi manevri odigravaju se u jeku krize na ukrajinskim granicama i najave Rusije da će održati niz velikih pomorskih vežbi od Atlantika do Pacifika", navodi se u tekstu.

Mađarska vojska navela je da su njeni vojnici imali priliku da zajedno sa kolegama iz drugih zemalja vežbaju sa borbenim avionima kakvi se retko viđaju u ovom delu Evrope dok je Ministarstvo odbrane Severne Makedonije saopštilo da su na poligonu Krivolak američki avioni uvežbavali koordinaciju sa vojnim kopnenim komponentama i dejstvovanje po ciljevima na zemlji.

"Horneti sa 'Hari Trumana' prethodno su uigravali uz obalu Hrvatske zajedničko delovanje sa italijanskim palubnim borbenim avionima Harijer i stelt lovcima F-35. Podaci sa Flight radara otkrivaju da su avioni za dopunu gorivom u vazduhu KC-135 leteli nad centralnim i južnim delom Jadranskog mora", dodaje se.

Portal dodaje da su ključni akteri vežbe bili udarna grupa nosača aviona na nuklearni pogon 'Hari Truman' sa 90 letelica iz sastava američke Šeste flote, stalna pomorska grupa 2 NATO i snage italijanske mornarice predvodjene nosačem aviona "Kavur".

To su prvi pomorski vojni manevri nakon Hladnog rata u kojima je američka udarna grupa nosača aviona zajedno sa plovilima drugih saveznika stavljena pod direktnu pomorsku komandu NATO.

"Neptunov udar 2022" finalna je faza aktivnosti takozvanog "Projekta Neptun" iz 2021. koji je pokrenut kako bi se uvežbala integracija udarne grupe nosača aviona u komandu stukturu NATO i pokazala solidarnost SAD sa evropskim saveznicima.


izvor

[Dreadnought]

 


Šef NATO postaje guverner norveške centralne banke


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg postaće novi guverner norveške centralne banke, saopštila je vlada u Oslu.

Povodom činjenice da bi dužnost guvernera trebalo da preuzme 1. marta, Stoltenberg je rekao da će prvo završiti svoj mandat u NATO, koji traje do kraja septembra 2022.

Ida Volden Baš, zamenica šefa centralne banke i Stoltenbergov glavni rival za tu funkciju, biće vršilac dužnosti guvernera dok Stoltenberg ne preuzme dužnost, saopštila je norveška vlada.

Stoltenberg nije do sada radio u centralnoj banci.


izvor

[MOTORISTA]

Stigle prve dodatne američke trupe u Nemačku: "Ovo su prvi, od 2.000 vojnika"
Tanjug 04.02.2022.

Prve američke trupe koje dolaze kao pojačanje savezničkim NATO snagama u istočnoj Evropi i Nemačkoj, u trenutku gomilanja ruske vojske na granici sa Ukrajinom, stigle su u Nemačku, saopštila je danas evropska komanda američke vojske.

- Vojnici iz 18. vazdušno-desantnog korpusa stigli su danas u Visbaden - naveo je portparol komande u saopštenju, dodajući da će u Nemačkoj uspostaviti štab za podršku 1.700 padobranaca koji bi trebalo da budu raspoređeni u Poljskoj, prenosi Rojters.

- Ovo su prvi, od 2.000 vojnika koji stižu nakon što je Pentagon najavio raspoređivanje dodatnih snaga iz SAD u Evropu u znak podrške našim saveznicima u NATO - navodi se u saopštenju.

U sredu je američki predsednik Džo Bajden naredio slanje gotovo 3.000 dodatnih vojnika u Poljsku i Rumuniju, kako bi zaštitili istočnu Evropu od potencijalnog prelivanja ukrajinske krize.

Prema Pentagonu, divizion Strajkera sa oko 1.000 američkih vojnika sa sedištem u nemačkom gradu Filzek biće poslat u Rumuniju, dok će oko 1.700 pripadnika, uglavnom iz 82. vazdušno-desantne divizije, biti raspoređeno iz Fort Braga, Severna Karolina, u Poljsku, navodi Rojters.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Ko će zameniti Stoltenberga i biti novi generalni sekretar
Novosti online 04. 02. 2022.

GENERALNI sekretar Jens Stoltenberg koji se nalazi na čelu NATO od 2014. godine nepustiće ovu poziciju u septembru 2022. godine i postaće novi šef norveške centralne banke. Mesecima unazad nekoliko političara proglašavani su u medijima kao njegovi naslednici, a ovoga puta ruski portal Russia today dao je spisak kandidata koji bi mogli da dođu na Stoltenbergovo mesto.

Tereza Mej

Mej je bila bitanska premijerka od 2016. do 2019. godine, a ukoliko bude imenovana za Stoltenbergovu naslednicu, postaće prva žena na čelu NATO. U tom slučaju njen izbor bi mogao da afirmiše Britaniju da se pozicionira kao evropski i transatlanski igrač.

Mark Rute

Aktuelni premijer Holandije na toj funkciji se nalazi od 2010. godine. NJegova kandidatura je logična jer zemlja koju on predstavlja je članica osnivač NATO. Ipak, on je sredinom decembra prošle godine, nakon teških koalicionih pregovora obezbedio četvrti mandat, te možda neće menjati svoje mesto za funkciju generalnog sekretara NATO.

Kaja Kalas

Kalas je premijerka Estonije koja se kao još jedna žena našla na ovoj listi. Ona je poznata u svetu po svom oštrom stavu prema Rusiji, kritikujući svoje kolege zbog oslanjanja na rusku energiju.Osim Kalasa, bivša predsednica Estonije Kersti Kaljulaid, takođe, je reklamirana u medijima kao mogući Stoltenbergov naslednik.

Federika Mogerini

Italijanska političarka koja se na međunarodnoj sceni istakla kao Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku takođe se našla na ovoj listi. Da italija, preuzme vođstvo NATO, kaže ovaj ruski portal da je potpuno logično jer je ta zemlja imala samo jednom svog čoveka na čelu ove organizacije.

Klaus Johanis

Johanis, aktuelni predsednik Rumunije, takođe, ima nekoliko kečeva u rukavu. Prvo, zemlja koju vodi je među najboljima u NATO u pogledu vojne potrošnje. Takođe,  Rumunija je  dobro pozicionirana jer se nalazi u istočnoj Evropi.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Stoltenberg: Širenje NATO-a na Istok – veoma uspešna priča


Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da širenje Alijanse na Istok predstavlja „veoma uspešnu priču“, te da je to doprinelo širenju slobode i demokratije u Evropi.

„Proteklih decenija širenje NATO-a na Istok imalo je ogroman uspeh. Zemlje Centralne i Istočne Evrope pridružile su se Alijansi, broj članica se skoro udvostručio od završetka Hladnog rata. To je pomoglo da se Evropom prošire sloboda i demokratija“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za „Em-Es-En-Bi-Si“, upitan da prokomentariše zajedničku izjavu lidera Kine i Rusije u kojoj se navodi da se obe zemlje protive daljem širenju NATO-a.

Prema rečima generalnog sekretara, kada je reč o stavovima po pitanju širenja NATO-a, tu se zapravo javlja dilema između slobode izbora nezavisnih nacija i povratka u „eru sfera uticaja velikih sila“.

„U suštini se tu ne radi o širenju NATO-a, nego o pravu svake suverene nacije da bira sopstveni put, između ostalog i da odlučuje da li želi da pripada NATO-u ili ne. NATO poštuje te suverene slobodne odluke i NATO nikada nije prisiljavao nijednu zemlju da se pridruži našim redovima“, rekao je Stoltenberg.


izvor

[MOTORISTA]

Vojno pojačanje na istoku Evrope: Prvi američki vojnici stigli u Poljsku
Tanjug 05.02.2022.

Prvi američki vojnici, u okviru vojnog pojačanja za Evropu, stigli su u Poljsku, javila je danas poljska novinska agencija PAP.

Prema navodima agencije, avion sa vojnicima američke 82. vazdušno-desantne divizije sleteo je na aerodrom Jasionka u blizini Žešova, preneo je TAS. Očekuje se da će u Poljskoj biti raspoređeno ukupno 1.700 vojnika. Američka vojna oprema počela je da stiže u zemlju ranije ove nedelje. U sredu su američke vlasti objavile planove za raspoređivanje trupa kao pojačanje u Rumuniju, Poljsku i Nemačku. Ukupno 1.700 vojnika biće raspoređeno u Poljskoj.

Portparol Pentagona Džon Kirbi izjavio je da te snage neće da ratuju u Ukrajini, već da će obezbediti snažnu odbranu "naših NATO saveznika". U jučerašnjim izveštajima je navedeno da su prve američke trupe, u okviru pojačanja za Evropu, stigle u Nemačku.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Jedinstvo NATO je ključno u ovom kritičnom trenutku" - Stoltenberg pohvalio angažovanje Makrona oko Ukrajine
Tanjug 05.02.2022.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg saopštio je da je razgovarao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, pre svega o situaciji na ukrajinskoj granici uoči Makronove posete Rusiji.

Generalni sekretar NATO je u svojoj objavi na Tviteru pohvalio ličnu posvećenost francuskog predsednika dvostrukom pristupu NATO ovoj krizi, koja podrazumeva, kako je naveo, odvraćanje, odbranu, kao i dijalog, prenosi TAS S.

"Jedinstvo NATO je ključno u ovom kritičnom trenutku", napisao je Stoltenberg.

Kako je saopšteno iz Jelisejske palate, Makron je tokom razgovora istakao potrebu ''da se nastave napori za smanjenje tenzija u regionu kroz dijalog“. On je takođe rekao da je ključno poštovati "osnovne principe evropske bezbednosti i suvereniteta država". Razgovor Makrona i Stoltenberga je vođen uoči posete francuskog predsednika Rusiji, zakazane za 7. februar.

Portparol francuske vlade Gabrijel Atal rekao je ranije da je cilj poseta Makrona Moskvi 7. februara, a zatim Kijevu 8. februara, da se nastave napori Pariza da dođe do deeskalacije situacije oko Ukrajine. Osim ovoga, ruski predsednik Vladimir Putin i Makron su poslednjih nedelja održali tri telefonska razgovora o ovom pitanju, navodi TAS S.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Marin le Pen čvrsto obećala - Ako pobedim na izborima, Francuska izlazi iz NATO
Novosti onlajn 06. 02. 2022.

KANDIDATKINJA za predsednicu Francuske Marin le Pen izjavila je da će, u slučaju da pobedi na predstojećim izborima, doneti odluku da Francuska izađe iz NATO-a.

- Mi moramo da slobodno zastupamo sopstvene interese, da izađemo iz logike vojnih blokova. Zbog toga ćemo istupiti iz NATO-a kako nas više ne bi uvlačili u tuđe konflikte - rekla je ona u obraćanju pred svojim pristalicama. Ona je takođe rekla i da će, u slučaju pobede na izborima, predložiti da se postojeća Evropska unija zameni na Evropsku alijansu nacija.

- U svetu koji stalno smišlja nove hladne ratove Francuska treba da se postavi tako da svi čuju njen snažan i nezavistan glas, između ostalog, kroz svoje diplomatsko mesto u Savetu bezbednosti. Reformisaćemo EU, zamenićemo je Evropskom alijansom nacija - dodala je.

Na skupu su prikazani i video snimci sa obraćanjima političara iz drugih zemalja, između ostalog iz Austrije, Holandije, Italije i Portugalije, koji podržavaju kandidaturu Le Penove. Mediji podsećaju da je njenu kandidaturu podržao i mađarski premijer Viktor Orban.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Gomila se vojska na ukrajinskoj granici; iz Bele kuće upozoravaju – Vojna akcija koliko sutra
IZVOR: BETA, TANJUG NEDELJA, 6.02.2022.

Očekuje se da će stotine američkih elitnih vojnika stići danas u jugoistočnu Poljsku blizu granice sa Ukrajinom.

Po naređenju predsednika SAD Džoa Bajdena tamo će se rasporediti 1.700 vojnika zbog straha od ruske invazije na Ukrajinu. Desantne pešadijske trupe 82. vazdušno-desantne divizije čiji ;komandant je general-major Kristofer Donahju očekuju se na aerodromu Žešov-Jasionka.

Bajden je naredio da se dodatne trupe SAD-a rasporede u Poljsku, Rumuniju i Nemačku kako bi iskazao i saveznicima i neprijateljima posvećenost istočnom krilu NATO-a zbog rastućih tenzija između Rusije i Ukrajine. Poljska, članica NATO-a, graniči se sa Rusijom i Ukrajinom, Rumunija se graniči sa Ukrajinom. Divizija se može brzo rasporediti u roku od 18 sati i početi sa izvođenjem padobranskih napada kako bi osigurala ključne ciljeve.

Ranije ove nedelje, američki avioni su dovezli opremu i logističke trupe kao pripremu za dolazak divizije na aerodrom, koji se nalazi na nekih 90 kilometara od granice Poljske sa Ukrajinom. Poljski vojnici su ranije radili zajedno sa divizijom SAD na misijama u Iraku i Avganistanu dok je oko 4.000 američkih vojnika stacionirano u Poljskoj od 2017. godine po principu rotacije.

"Rusija bi svakog dana mogla da preduzme vojnu akciju protiv Ukrajine"

Rusija bi mogla da izvrši invaziju na Ukrajinu u roku od nekoliko dana ili nedelja, ali bi ipak mogla da se odluči za diplomatski put, izjavio je danas je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost DŽejk Saliven. Moguća ruska akcija mogla bi uključivati aneksiju ukrajinskog regiona Donbas, sajber napade ili invaziju na Ukrajinu u punom obimu, rekao je on za program En-Bi-Si (NBC) Njuza "Mit d pres" (Meet the Preš), preneo je Rojters. Saliven je istakao da bi ruska vojna akcija protiv Ukrajine mogla da usledi koliko sutra i da bi mogla da traje nekoliko nedelja.

"Rusija bi svakog dana mogla da preduzme vojnu akciju protiv Ukrajine ili bi to moglo da se dogodi za nekoliko nedelja, ili bi Rusija mogla da izabere da krene diplomatskim putem umesto toga", rekao je Saliven za program "Foks njuz sandej".

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Zeman protiv slanja češke vojske kao pojačanja na istočno krilo NATO
SVET Autor: Beta 06. feb. 2022

Predsednik Češke Miloš Zeman protiv je toga da Češka šalje vojnike kao pojačanje na istočno krilo NATO.

On veruje da će se Rusija i Ukrajina zadržati samo na verbalnom ratu, a maksimalno bi, po njegovom mišljenju, mogao da izbije lokalni sukob ograničen na dve separatističke proruske oblasti u Ukrajini.

„Sigurno se ne bih složio. Slanje naših vojnika bilo bi zveckanje oružjem. Ako Ukrajina nije članica NATO, nema razloga da šaljemo vojnike“, kazao je predsednik Zeman u intervjuu češkoj privatnoj televiziji TV Prima. Češkom predsedniku međutim ne smeta to što je vlada premijera Petra Fijale odlučila da pošalje Ukrajini pomoć u naoružanju, konkretno artiljerijsku municiju, iako bi je radije prodavao nego poklanjao.

"U ukupnom obimu oružja, 5.000 artiljerijskih granata je zanemarljiv procenat. Ali ja bih sledio primer Turske, koja je Ukrajini prodala dronove. Ja bih prodao tu municiju, ali razumem i argument da nam više nije potrebna, jer se topovi za koje je, izbacuju iz upotrebe", kazao je Zeman. Češki predsednik nada se će sadašnje tenzije oko Ukrajine i Rusije ostati na nivou verbalnog rata.

"Rusi nisu budale, a napad na Ukrajinu bio bi čista dobit samo time da Ukrajinu nekako vojno upozore, a daleko veći gubitak zbog raznih sankcija. Za sada smatram da je to verbalni rat na obe strane. I želim da ostane verbalni rat, jer ljudski život je najviša vrednost", kazao je Zeman. Češki predsednik dopustio je, međutim, da bi ipak u Ukrajini mogao da izbije i pravi sukob, ali, po njegovoj oceni, ograničio bi se samo na dve proruske separatističke oblasti.

"Taj sukob, ako bude, koncentrisaće se na pitanje dve separatističke republike i biće to ograničeni teritorijalni sukob", rekao je predsednik Zeman.

SAD, sa nedavnom objavom da se za 14 dana spremaju provokacije kako bi Rusija mogla da napadne Ukrajinu, Zeman je optužio da ili blefiraju ili ponovo imaju pogrešne informacije, kao CIA u vreme napada na Irak 2003. godine, kad se nije našlo nikakvo oružje masovnog uništenja.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Češka: "Nećemo poslati vojnike da brane Ukrajinu"


Češka Republika ne planira da pošalje svoje vojnike u Ukrajinu, saopštila je portparolka češkog ministarstva spoljnih poslova Lenka Do.

"Sadašnja češka vlada neće poslati vojnike da brane Ukrajinu", rekla je ona i dodala da Češka učestvuje samo u NATO vežbama zemalja članica u Istočnoj Evropi.

Češki predsednik Miloš Zeman ranije je rekao da je protiv slanja NATO snaga u Ukrajinu i protiv slanja čeških vojnika u Slovačku kao što Alijansa sugeriše. Portparolka je, međutim, rekla da se predsednikova pozicija o Ukrajini razlikuje od one koju ima Vlada, prenosi TAS S.

Ona je istakla da Zemanove reci neće naškoditi odnosima Češke i Ukrajine i da će sustrašnja poseta šefa češke diplomatije Jana Lipavskog demonstrirati podršku Praga ukrajinskim vlastima.


izvor