Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

NATO će razmotriti slanje novih jedinica na jugoistok Evrope
SVET Autor: Hina/Reuters 15. feb. 2022

Ministri obrane NATO trebalo bi ove nedelje da pokrenu plan koji bi omogućio uspostavljanje četiri multinacionalnih borbenih grupa u jugoistočnoj Evropi, kao odgovor na gomilanje ruskih snaga u Ukrajini, rekla su trojica diplomata.

Na sastanku savezničkih ministara u sredu i četvrtak odlučiće se hoće li vojnim komandantima narediti da izrade planove o razmeštanju borbenih grupa od po hiljadu vojnika u Bugarskoj i Rumuniji, a možda i u Slovačkoj i Mađarskoj. S obzirom na to da se sastanak NATO-a održava dok SAD upozorava na mogućnost ruskog napada na Ukrajinu, diplomati su rekli agenciji Rojters da će se ministri verovatno složiti o prvom koraku, odnosno davanju uputstva zapovednicima da izrade detaljan plan za četiri borbene grupe na kopnu.

"To će nam omogućiti eskalaciju, ali i deeskalaciju, povuče li Rusija svoju vojsku", rekao je viši diplomata u NATO-u, naglašavajući da će te nove borbene grupe značiti dodatne snage, uz nedavne ponude Britanije, SAD-a i drugih da će poslati brodove i avione kako bi ojačale NATO-ovo istočno krilo.

Ukrajina nije članica NATO-a i savez nema obavezu da je brani. Jačanjem snaga na Crnom moru pokazala bi se odlučnost u strateški važnom regionu i zemljama poput Mađarske i Slovačke koje se graniče sa Ukrajinom. Svaka konačna odluka o razmeštanju donosiće se kasnije, premda su Francuska i Bugarska ponudile da će predvoditi borbene grupe u Rumuniji i Bugarskoj. Taj bi potez bio najveća NATO-ova promena u položaju snaga otkako su u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj osnovane borbene grupe u sklopu "Enhanced Forward Presence", kao odgovor na rusko pripajanje Krima 2014. godine. Svako razmeštanje bilo bi protivno zahtevima Moskve da savez povuče svoje snage iz istočne Evrope.

Mogućnost novih borbenih grupa nagovestio je glavni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg 7. februara, kada je rekao:

"Razmatramo dugoročnija prilagođavanja naše prisutnosti u istočnom delu saveza. Konačna odluka nije doneta, ali trenutno traje proces unutar NATO-a".

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Milanović protiv širenja NATO-a: "Dovoljno je došao na istok, ne možete države naoružavati praćkama za borbu protiv nuklearne sile"
Tanjug 18.02.2022.

Hrvatski predsednik Zoran Milanović izjavio je danas da je protiv širenja NATO bilo gde i da će se tome protiviti dok je na ovoj funkciji.

- Dosta je širenja NATO-a. Širenje NATO-a je figurativni napad. Dok sam predsednik, biću protiv toga da se NATO širi bilo gde - rekao je Milanović.

On je to rekao odgovarajući na pitanja novinara u Požegi, a na konstataciju da opravdava ruskog predsednika Vladimira Putina, rekao je:

- Ja mislim da onaj ko zagovara da se NATO širi na Ukrajinu ugrožava i hrvatski interes. Jer mi smo u NATO-u, neko sutra može naše ljude tamo da pošalje. Putin je stariji čovek, on će otići. Rusija neće otići. U jednom trenutku treba kazati dosta, gde je kraj NATO-a - kazao je. On je novinare upitao "hoćete li vi preuzeti odgovornost i da li ćete vi slati svoje dete tamo".

- Kad jednom preuzmete obavezu, nema natrag. NATO je došao dovoljno na Istok, dosta je - jasan je hrvatski predsednik.

Istakao je da ono što danas govori, govori zdravorazumski, iz iskustva, kao hrvatski predsednik. Dodao je da se u NATO ulazi politički.

- Ovo su delikatne stvari, nemojte se zezati s ovim. Ja kad nekoga primam u porodicu želim da znam ko je to. BiH u NATO-u? Pa kako? Ta država je nefunkcionalna. Njima se podgejava iluzija da će ući u NATO ovakvi - rekao je Milanović, preneli su hrvatski mediji. Rusiji, naveo je to strahovito smeta i to je opasna država.

- Ne ulazimo u opravdanost, mi imamo problem. A ne ljude naoružavati praćkama i podgrejavati ih da se bore protiv termonuklearne sile - rekao je. O NATO-u i slanju hrvatskih jedinica u borbene grupe, Milanović kaže: "Videćemo gde će hrvatski vojnici ići".

- Primetio je da nije isto biti deo borbene grupe u Mađarskoj, na Balatonu ili Hrvatska vojska na prvoj liniji u isčekivanju napada. Zašto bi ih slali tamo? Videćemo, sve ćemo utvrditi ad hoc. Sabor uvek može ići u suludu avanturu, ali će onda i odgovarati - dodao je.

Milanović je rekao da Ukrajina poziva na smirivanje tenzija, a gledamo, kaže, kako se jedna siromašna država uništava podgrejavanjem panike. Konstatovao je da se govori o nekoliko desetina hiljada ruskih vojnika nedaleko od milionskih gradova.

- Nakon ovoga će se nekim stvarima teško verovati. Naprosto, na ovakvim stvarima se gubi kredibilitet ako se pokaže da nije bilo sve tačno. Mi mislimo svojom glavom, tako će i biti. Niko nam nije ništa dao, ali nećemo se svetiti. Nama je bilo teže nego Ukrajini sada, a dobili smo embargo. Ukrajini se stvara iluzija da se mogu odbraniti od Rusije, podstiču ih na sukob, a istovremeno se govori kako naši vojnici tamo neće biti - rekao je Milanović.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"EU i NATO se ne spremaju za rat"
IZVOR: TANJUG PETAK, 18.02.2022.

Španski ministar apoljnih poslova Manuel Albares izjavio je da se zemlje NATO ne spremaju za rat a da se situacija u Ukrajini može rešiti dijalogom.

"Evropska unija i NATO se ne spremaju za rat, a razlike u mišljenjima sa Rusijom oko situacije u Ukrajini se mogu rešiti dijalogom", izjavio je Albares.

“Ne postoje nesuglasice sa Rusijom koje ne možemo da rešimo dijalogom. Ni NATO, ni Evropska unija nemaju nikakve skrivene agende, skrivene interese ili bilo šta drugo što se ne može objasniti”, izjavio je španski diplomata za radio “Onda Sero”, a navodi agencija TASS.

"Rat se može izbeći, on je nepotreban”, poručio je Albares. Prema njegovom mišljenju, ni NATO ni Evropska unija se ne spremaju ni za kakav rat, a Rusija, kako navodi, treba da počne sa deeskalacijom.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

SAD razmatraju vojno jačanje baltičkih zemalja
Tanjug 19.02.2022.

Potpredsednica SAD Kamala Haris saopštila je baltičkim liderima da Vašington razmatra vojno jačanje njihovih država u trenutku kada se ukrajinsko-ruska kriza usložnjava, izjavio je danas predsednik Litvanije Gitanas Nauseda.

- Rečeno nam je da se u ovom trenutku razgovara o jačanju baltičkih država, jer pretnje zahtevaju odgovor kako u okviru NATO formata, tako i od naših američkih saveznika - naveo je u video izjavi Nauseda, koji danas sa drugim baltičkim liderima boravi u Minhenu, prenosi Rojters.

On je rekao i da očekuje da će takva odluka uskoro biti doneta i izrazio je nadu da će ministri odbrane tih zemalja moći o svim detaljima da razgovaraju u Viljnusu.

Lideri baltičkih država Letonije, Litvanije i Estonije sastali su se danas sa američkom potpredsednicom Kamalom Haris na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, a ministar odbrane SAD Lojd Ostin sastaće se u subotu sa svojim baltičkim kolegama u Viljnusu, prenosi Rojters.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Pronađen dokument - Zapad 1991. godine tvrdio da je neprihvatljivo dalje širenje Alijanse
Novosti online 18. 02. 2022.

U NACIONALNOM arhivu Velike Britanije pronađen je dokument iz 1991. godine u kome su zapadne zemlje izjavile da je neprihvatljivo širenje NATO-a na Istok, piše list „Špigl“.

Dokument, koji je prvobitno bio klasifikovan kao „tajni“, pronašao je profesor sa Bostonskog univerziteta DŽošua Šifrinson. U tekstu se govori o sastanku predstavnika ministarstava spoljnih poslova Velike Britanije, SAD, Francuske i Nemačke koji je održan u Bonu 6. marta 1991. godine. Na sastanku se razgovaralo o pitanju bezbednosti Poljske i drugih zemalja Istočne Evrope. Iz dokumenta proizilazi da su se učesnici sastanka složili da je članstvo zemalja Istočne Evrope u NATO- u „neprihvatljivo“, piše nemački list.

Ističe se da je nemački predstavnik Jirgen Hrobog tom prilikom rekao da „su potrebne nove ideje o tome kako da se osigura bezbednost Centralne i Istočne Evrope“.

- Tokom pregovora u formatu 2+4 jasno smo stavili do znanja da se NATO neće širiti dalje od reke Labe. Stoga ne možemo da ponudimo članstvo u NATO-u Poljskoj i drugim zemljama - navodi se u delu dokumenta, piše „Špigl“. U članku je precizirano da je nemački predstavnik u svojoj izjavi „očigledno pomešao Labu sa Odrom“.

Prema rečima Hroborga, taj stav se poklapa sa mišljenjem Vlade tadašnjeg nemačkog kancelara Helmuta Kola i ministra spoljnih poslova Hansa Ditriha Genšera. Kako piše list, pozivajući se na dokument, predstavnik SAD Rajmond Zajc je izjavio da su „Sovjetskom Savezu dali do znanja“ da neće oni neće profitirati od povlačenja sovjetskih trupa iz Istočne Evrope.

- NATO ne bi trebalo da se širi na Istok ni formalno ni nezvanično - rekao je američki predstavnik, prenosi „Špigl“.

Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da je Zapad nebrojeno puta obećavao Rusiji ravnopravnu bezbednost i kršio ta obećanja, nateravši tako Moskvu da zahteva pisane garancije za sopstvenu bezbednost.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Where NATO Ground Forces Are Deployed [Russia-Ukraine Crisis]

Here is an overview of where NATO ground forces are deployment to Eastern Europe amid Russia-Ukraine crisis.

[MOTORISTA]

Понедељак, 21.02.2022.
Слободан Самарџија

Стигли амерички војници, али Европа не жели рат

Барт Горман, заменик амбасадора Сједињених Америчких Држава у Руској Федерацији, добио је налог домицилних власти да под хитно напусти садашње место боравка, пренели су медији у четвртак. Поменути је само један у низу оних који су у протеклим недељама, на релацији Вашингтон–Москва и обратно, били принуђени да скрате своје дипломатско деловање.

Овим чином, као и претходним међусобним протеривањима, на неки начин је сублимирана и суштина актуелних збивања у вези са судбином првог руског суседа – Украјине. Укратко, све оно што се тумачи као неспоразум између Москве с једне стране и Кијева с друге пада у сенку пред простом чињеницом да су догађаји у центру Европе, којима се свет бави већ неколико недеља, у ствари, сукоб између САД и Русије. И ништа више.

А како смо уопште доспели на ивицу окршаја који је, на неки начин, најављен још прошле године војним маневрима НАТО-а на северу нашег континента? По свим анализама, без обзира на идеолошки или било који други приступ, САД све убрзаније губе статус светског лидера. Пажња света, посебно пословног, окреће се на другу страну – ка Истоку. Из сенке излази Кина као нови економски џин, али и још понеке до сада „успаване” силе, оне које Вашингтон не може да контролише. Европа с таквима тражи сарадњу, а никако војни сукоб.

Очигледно, Америка не може сама. И поред грандиозног војног буџета, нема ни снагу ни искуство који би јој указивали на то које потезе је у сукобу с равноправним противником неопходно повући, а којих се обавезно треба клонити. Подсетимо, у досадашње велике ратове актуелни западни лидер увек се укључивао тек на крају, далеко надмоћнији од противника, неокрњен, одморан, добро опремљен... И спреман да покупи главни „згодитак”.

Такође, амерички војници никада у рат нису кретали како би бранили сопствене домове. Нису то морали да раде чак ни после тешког пораза од Јапана 7. децембра 1941. код Перл Харбора. На фронту се гинуло, животе је дало око 300.000 њихових момака. Али за обичног Американца, код куће, фармера или радника у фабрици, рат и све несреће били су негде далеко. Могућност сукоба у непосредном комшилуку, или чак сопственом дворишту, примеренију савременој ратној технологији, сигурно не би дочекали раширених руку. Оружане сукобе наменили су НАТО-у.

Све тврдње Вашингтона да располаже непобитним доказима по којима се Русија спрема да нападне Украјину изгледа да су биле пуста маштарија. Наиме, према објашњењу једног од бивших припадника британске обавештајне службе, извештаји о предстојећим дешавања уопште нису били базирани на подацима са терена, сателитским снимцима и прислушкиваним разговорима, већ су извођени из гомиле претпоставки о томе како би Москва могла да реагује у одређеним ситуацијама. Управо стога игра је препуштена медијима.

Како год било, закључак који се већ сада намеће јесте да у Вашингтону нису задовољни понашањем својих савезника из алијансе. Посебно не оних са европског континента, као и да им је потребно улити мало више куражи. А шта је боље од претње ратом широких размера, сличног оним раније преживљеним.

Ипак, после прошлогодишњих великих маневара НАТО-а на Балтику и након што су Американци распоредили своје додатно људство у Немачкој, Пољској, Бугарској и Румунији – а реч је о неколико хиљада војника под пуном ратном опремом, подржаних одговарајућим артиљеријским оруђима, тенковима, авијацијом и логистиком – веровања да ће европске чланице алијансе на себе преузети део посла одређен договором о „заједничкој одбрани” пале су у воду. Европљанима није ни до каквог рата. Посебно не на њиховој територији. Јер Русија је ту, одмах преко граничне жице.

У државама које су најближе узбуњеној Украјини, већ поменутима, Пољској, Бугарској, Румунији, па и Немачкој, а којима је претило нежељено уплитање у дешавања у непосредном комшилуку, пристизање неколико хиљада америчких војника није дочекано са салвама одушевљења. Јер од самог доласка поменутих јасно је наглашено да су они ту да командују, извиђају, саветују... За евентуалне погибије предвиђени су домаћи момци.

Након прошлогодишњег прилично хаотичног повлачења из Авганистана у којем су боравили пуних 20 година, а које је оне са дужим памћењем неодољиво подсетило на сличну бежанију 1975. из престонице Вијетнама – Сајгона, у централи америчких оружаних снага главу су морали да погну и у погледу Украјине. Не због чињенице да су им се у походу на бившу совјетску републику испречиле оружане снаге Русије, већ стога што нико од озбиљнијих савезника из НАТО-а, објективно, није показао ни најмању амбицију да им у том смислу пружи руку сарадње.

Америка више не може сама...

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Američka vojska i vojna oprema stiže u Bugarsku

Do 150 američkih vojnika i vojne opreme stići će ove nedelje u Bugarsku na zajedničku obuku, saopštilo je danas ministarstvo odbrane te zemlje.

Piše: Tanjug
22.02.2022.

Američki vojnici i oklopna vozila preći će danas i u četvrtak iz Rumunije u Bugarsku kako bi učestvovali u obuci koja ima za cilj jačanja kompatibilnosti trupa, navodi se u saopštenju ministarstva, prenosi agencija Rojters.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je sinoć ukaze o priznanju samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) i Luganske Narodne Republike (LNR) Putin je potpisao i sporazume o saradnji sa DNR i LNR.

Prema sporazumu sa NATO saveznikom Bugarskom, Sjedinjene Države mogu da zadrže do 2.500 američkih vojnika u nekoliko zajedničkih baza toj zemlji, podseća britanska agencija. Prošle nedelje ministar odbrane Stefan Janev rekao je da će američka vojska biti u vojnoj bazi Novo Selo u istočnoj Bugarskoj zbog zajedničke obuke.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Generalni sekretar NATO-a: Nije kasno za političko rešenje


Generlani sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da “nikad nije kasno tražiti političko rešenje za krizu u Ukrajini i dodao da je alijansa spremna da razmatra probleme za pregovaračkim stolom.

„Nikada nije kasno za Rusiju da odluči da ne napada i da traži političko rešenje“, rekao je Stoltenberg na vanrednoj sednici Zajedničke komisije NATO-Ukrajina.

Generalni sekretar NATO-a je rekao da je alijansa, ukoliko bude potrebno, spremna da nastavi jačanje svog prisustva na istoku Evrope.

On je naglasio da „NATO jasno stavlja do znanja da je sposoban da zaštiti sve svoje saveznike“ i podsetio da su snage NATO-a za brzo reagovanje dovedene u visok stepen pripravnosti još pre nekoliko nedelja, ali da nisu raspoređene.

On je dodao da su Sjedinjene Države poslale jedinice u Rumuniju, Nemačka je poslala dodatne snage u Litvaniju, a Velika Britanija je udvostručila svoje prisustvo u Estoniji.

„Drugi saveznici - Španija, Holandija, Danska - takođe su odlučili da pošalju svoje snage, brodove i avione da pojačaju naše prisustvo. Francuska je saopštila da je spremna da predvodi borbenu grupu u Rumuniji", dodao je šef alijanse.


izvor

[MOTORISTA]

Pentagon šalje lovce F-35 i helikoptere AN-64
Novosti online 23. 02. 2022.

SJEDINJENE Američke Države upućuju lovce pete generacije F-35 i ofanzivne helikoptere AN-64 kao pojačanje jedinicama NATO-a na istočnom krilu, saopštio je Pentagon.

SAD smatraju da Vojska Rusije pristiže na teritorije koje kontrolišu DNR i LNR, ali da ne prelaze njihove granice, izjavio je portparol Pentagona DŽon Kirbi na konferenciji za novinare. On je dodao da je, prema mišljenju SAD, ruska vojska spremna za napad na Ukrajinu.

"Oni su spremni. Ograničiću se na to: oni su spremni", rekao je on i dodao da SAD ne vide potvrdu da je priprema ruskog napada na Ukrajinu blef i "balansiranje na ivici" bez namera da se ona pređe. Kirbi je, međutim, rekao da su kanali za komunikaciju američke i ruske vojske ostali otvoreni.

Bela kuća: Rusija spremna za napad, ali ne znamo kad

Istovremeno, iz Bele kuće je saopšteno da SAD veruju da je Rusija spremna da napadne Ukrajinu, ali da američka administracija ne može da prognozira kog dana i u koje vreme će se to dogoditi.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

US Airborne division moves near Ukrainian border in Poland as Donbass op continues

Personnel from the US 82nd Airborne Division were filmed stationing at Arlamow airfield in Poland as Russia conducts special military operations in Donbass.

[Dreadnought]

Severnoatlantski savez zvanično ne planira vojni odgovor na rusku akciju, ali gomila snage


Ruska intervencija u Ukrajini prošla je gotovo bez značajnijeg odgovora ukrajinske vojske, ali i bez konkretne akcije NATO. Ipak, u slučaju zaoštravanja oružanog konflikta Rusija mora da računa da je u Istočnoj Evropi raspoređeno više desetina hiljada NATO vojnika, uključujući američke snage, kao i velika količina sofisticiranog naoružanja i ratne tehnike. Eventualno angažovanje ovih snaga protiv ruske armije najosetljivije je pitanje ukrajinske krize i može biti okidač mnogo šireg konflikta na istoku Evrope.

Prve informacije iz sedišta NATO govore da Alijansa zasad ne planira upućivanje trupa, niti oružane akcije na tlu Ukrajine. Ipak, Severnoatlantska alijansa je aktivirala tzv. odbrambeni mehanizam NATO koji podrazumeva krizno skraćenje procedura i brže donošenje odluka, kao i lakše pomeranje jedinica.

Konkretan pokazatelj ove mere je podignuta pripravnost, u okviru koje je više od 100 NATO aviona stavljeno u stanje visoke borbene gotovosti.

Kako je u četvrtak u vanrednom obraćanju obrazložio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, Severnoatlantski savez povećao je prisustvo u istočnom pojasu Alijanse. Ruska intervencija u Ukrajini, kako je rekao za Brisel - nije iznenađenje.

- Preduzete su mere za odgovor NATO. Narednih dana imaćemo dodatno prisustvo snaga u istočnom delu Alijanse. Sve što preduzimamo ima odbrambeni karakter, ne želimo da dođe do konflikta - izjavio je u četvrtak generalni sekretar NATO.

Ambasadori NATO u četvrtak su se na hitnoj sednici u Briselu dogovorili da pojačaju vazdušne, kopnene i pomorske snage na svom istočnom krilu u blizini Ukrajine i Rusije.

Poslednje informacije o NATO snagama na istoku Evrope govore da je u Nemačku, Poljsku i Rumuniju upućeno dodatnih 6.000 američkih vojnika. Ukupna snaga zapadnih saveznika u eventualnoj zoni konflikta, ipak, nije sasvim poznata, budući da su širom Istočne Evrope raspoređene baze američke vojske, čiji su sastav i naoružanje prilična nepoznanica.

Zapadni stručnjaci za globalnu bezbednost ističu da Rusija protiv sebe ima NATO zid, koji u prvom pojasu eventualnih konflikata čine i američki saveznici visoke motivacije za konfrontaciju sa Rusijom. To se odnosi pre svega na Poljsku, a u manjoj meri na Nemačku, Rumuniju, kao i baltičke države.

Glavnu reč u eventualnom NATO odgovoru na ruske operacije u Ukrajini imao bi Vrhovni štab savezničkih snaga za Evropu, sa sedištem u Monsu, ali i Evropska komanda SAD, čiji je štab u Štutgartu.

U ovoj situaciji nije isključeno da će NATO prvi put u svojoj istoriji podići na noge svoje snage za uzvraćanje. Reč je o multinacionalnoj jedinici, snage oko 40.000 vojnika. NATO nikada nije aktivirao ove snage, delom i zbog toga što je za to potrebna saglasnost svih 30 članica Alijanse.

Oružane snage SAD u Evropi imaju oko 90.000 vojnika, od čega je veći deo pozicioniran izvan Istočne Evrope. Bajden je više nego udvostručio broj američkih kopnenih trupa u Poljskoj na oko 9.000, i Rumuniji na skoro 2.000. Američki predsednik je dan pre početka ruske intervencije prekomandovao iz Italije, Nemačke i Grčke jednu operativnu grupu, koju sem pešadijskih bataljona čini i više eskadrila lovačkih aviona i helikoptera. U stranim analizama ističe se i da američke snage nisu dopremile značajniji broj tenkova i teških oklopnih vozila.


izvor

[MOTORISTA]

Na istok šalju snage za reagovanje!
Novosti online 28. 02. 2022.
   
NATO u vezi sa situacijom u Ukrajini prvi put u okviru kolektivne odbrane raspoređuje snage za reagovanje, navodi se u saopštenju Vojnog komiteta Severnoatlantske alijanse koje je poslato Briselu nakon hitne sednice.

- Odbrambeni planovi NATO-a su sprovedeni i kao rezultat toga se prvi put u kontekstu kolektivne odbrane raspoređuju NATO snage za reagovanje - piše u saopštenju. Pored toga se navodi i da mnoge države-članice NATO-a predložile da se Ukrajini pruži vojna i humanitarna pomoć zbog vojne operacije Rusije u toj zemlji.

Podsetimo, Rusija je 24. februara pokrenula specijalnu operaciju čiji je cilj demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine. Predsednik Rusije Vladimir Putin je u televizijskom obraćanju Rusima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“i da su se narodne republike Donbasa obratile Rusiji sa zahtevom za pomoć.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

NATO ne planira da ulazi u Ukrajinu
Novosti online 28. 02. 2022.

GENERALNI sekretar NATO-a Jens Stoltenberg isključio je mogućnost da Alijansa uvede zabranu letova iznad Ukrajine kao i da uđe u Ukrajinu, navodi se u intervjuu koji je dao televiziji NBC.

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi.

-Nemamo nameru da ulazimo u Ukrajinu ni kopnom ni u vazdušnom prostoru - odgovorio je on na pitanje, kako se odnosi prema pozivima da se zatvori nebo iznad Ukrajine za letove ruske avijacije - Moramo da shvatimo da je to žestok sukob. U isto vreme smo odgovorni da sprečimo da taj konflikt ne izmakne kontroli i još više eskalira, preraste u rat u Evropi sa učešćem NATO saveznika - dodao je Stoltenberg.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Уторак, 01.03.2022.

У петак састанак НАТО о Украјини

БРИСЕЛ - Министри спољних послова земаља чланица НАТО одржаће у петак хитан састанак о Украијини, саопштила је данас Алијанса.

У саопштењу се наводи да ће састанак бити одржан уживо у седишту НАТО у Бриселу, преноси Си-Ен-Ен. Састанку ће председавати генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.

Izvor: www.politika.rs