Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

Hladan odgovor sa 30.000 vojnika i 200 letelica i 50 brodova
Tanjug 14. 03. 2022.

NATO je danas sa partnerima započeo veliku vojnu vežbu u Norveskoj koja je planirana pre ruskog napada na Ukrajinu.

U manevrima učestvuje oko 30.000 vojnika, 200 letelica i 50 brodova iz 27 zemalja uključujući Švedsku i Finsku koje nisu članice Alijanse, javlja AP. Kako je NATO ranije saopštio, Rusija je obaveštena o vežbi koja nosi naziv "Hladan odgovor", a pozvana je i da pošalje posmatrače ali je to odbila.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Nemačka vojska loše i nedovoljno opremljena


Nemačka vojska strašno je loše i nedovoljno opremljena, zaključila je izaslanica nemačkog Bundestaga za Bundesver Eva Hegl.

Ona je, u saopštenju, naglasila da je samo polovina veće opreme spremna za upotrebu u vojnim operacijama.

"Ovo je potpuno neprihvatljivo. U hitnim slučajevima, naši vojnici rizikuju svoje živote u akciji. Zauzvrat, imaju pravo na najbolju moguću i sveobuhvatnu opremu", poručila je Eva Hegl.

Nemački kancelar Olaf Šolc najavio je, na početku sukoba u Ukrajini, da će Nemačka u vojsku uložiti 100 milijardi evra. Tako je najavljeno da će se naglo povećati budžet odbrane na više od dva odsto bruto društvenog proizvoda.


izvor

[MOTORISTA]

Уторак, 15.03.2022.

Столтенбер: У Европи је створена нова „безбедносна реалност”

БРИСЕЛ - Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је данас да је руска војна интервенција у Украјини створила „нову безбедносну реалност” у Европи и додао да војна позиција Алијансе мора да буде спремна за ту нову реалност.

„Лидери НАТО-а сутра ће почети разговоре о конкретним мерама за дугорочно јачање безбедности”, рекао је Столтенберг, преноси Би-Би-Си. Како је рекао, на копну, ове мере би могле да обухвате „знатно више снага” у источном делу Алијансе, које би биле у већем стању приправности. Такође, како је додао Столтенберг, НАТО ће размотрити „велика повећања поморског и ваздушног распоређивања снага, јачање ракетне и ваздушне одбране, као и повећање сајбер одбране”. Указао је да ће јачање одбране у Алијанси захтевати нова средства. Осврнуо се на употребу хемијског оружја и рекао да је НАТО забринут да би Русија могла да употреби то оружје у склопу своје војне интервенције у Украјини.

„Забринути смо да би Москва могла да изведе операцију 'лажне заставе' у Украјини, вероватно хемијским оружјем”, поручио је Столтенберг на конференцији за новинаре, јавља агенција Ројтерс, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Nemačka, kompozicija voza sa američkim M1A2 Abrams tenkovima.


https://twitter.com/i/status/1503842586288607238

[Dreadnought]

масовно пребацивање америчке технике у Пољску ...Пољска граница

https://twitter.com/i/status/1503874828993978368

[Dreadnought]

У Италији циркуларна наређења Министарства одбране забрана одсуства и интивизирање припреме за рат и специфичну припрему, међу индикацијама оперативна спремност одељења мора бити 100%

Такође је истоветна ситуација у свим земљама које су чланице НАТО-а и буду спремне за рад ...

За то време Американци премештају тенкове и технику ка Аљасци .

Док друге композиције спремају за слање у ЕУ и ако су боје песка на техници


https://twitter.com/i/status/1503863268288442371

Вајоминг


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

NATO sprema novi plan posle ruskog napada na Ukrajinu

NATO će danas reći svojim vojnim komandantima da izrade planove za nove načine odvraćanja Rusije nakon napada na Ukrajinu, i da razmotre razmeštanje dodatnih trupa i postavljanje protivraketne odbrane u istočnoj Evropi, prenosi Rojters pozivajući se na neimenovane zvaničnike i diplomate.

Piše: Tanjug
16.03.2022.

Ministri odbrane sastaće se danas u sedištu NATO, i to nešto više od nedelju dana pre nego što se lideri savezničkih zemalja, uključujući američkog predsednika Džozefa Bajdena, okupe u Briselu 24. marta. Ministri će, takođe, saslušati ukrajinskog kolegu Oleksija Reznikova, za kojeg se očekuje da će se zalagati za dobijanje više oružja iz pojedinih zemalja NATO.

“Moramo da resetujemo našu vojnu poziciju za ovu novu realnost”, izjavio je juče generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, navodeći da će ministri započeti važnu raspravu o konkretnim merama za jačanje bezbednosti članica NATO-a na duži rok i u svim domenima.

Iako je najmanje 10 najvećih članica NATO-a, uključujući SAD, Britaniju i Francusku, rasporedilo veći broj trupa, brodova i ratnih aviona na svom istočnom krilu i stavilo ih u pripravnost, Alijansa još mora da razmisli kako da se, srednjoročno gledano, suoči sa novom bezbednosnom situacijom u Evropi.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

NATO nakon pada drona u Zagrebu promenio protokol

Slovenački ministar odbrane Matej Tonin izjavio je danas da je NATO savez zbog prošlonedeljnog pada drona sovjetske izrade u Zagrebu promenio postupak za praćenje sličnih incidentnih situacija.

Piše: Tanjug
17.03.2022.

Govoreći na konferenciji za novinare posle završenog vanrednog sastanka ministara odbrane članica NATO u Briselu, Tonin je kazao da se sada već zna da je bespilotna letelica prošla kroz vazdušni prostor "barem tri savezničke države", i da je prelet bio registrovan. Te države su, međutim, premda su letelicu registrovali radari, to zanemarile, označivši da je reč o "odrazu na radarskoj slici, odnosno tzv. lažnom tragu", kazao je novinarima u Briselu nakon sastanka Tonin, prenosi STA. Nakon tog incidenta, prema njegovim rečima, NATO je odmah promenio pristup za takve situacije, pa sada vazduhoplovstvo zemalja NATO mora da reaguje i kada je u pitanju moguć odraz na radarskoj slici.

Sada avioni država članica NATO u sličnim slučajevima odmah moraju da intervenišu, čak i ako operateri smatraju da je reč o lažnom tragu, precizirao je slovenački ministar.

- Kada god se na radaru nešto pojavi, pa i kada operateri smatraju da je to samo radarski odraz, avioni moraju odmah u vazduh i da provere o čemu se radi - kazao je Tonin novinarima.

Slovenija je nakon incidenta sa sovjetskim dronom koji je pao na Zagreb stavila u stanje pripravnosti i svoje vazduhoplovstvo, dodao je on.

- I Slovenija će u svim takvim slučajevima odmah reagovati. Oprezni smo, u stanju visoke pripravnosti i mislim da naši ljudi što se toga tiče mogu biti mirni - dodao je slovenački ministar odbrane.

Sančez: Greška s dronom je pretnja saveznicima

Španski premijer Pedro Sančez rekao je danas nakon sastanka s hrvatskim kolegom Andrejem Plenkovićem da Evropska unija i NATO moraju nešto naučiti iz "greške" s padom bespilotne letelice u Zagrebu, jer "se suočavamo s ratom".

- Moramo naučiti nešto o tom potencijalnom riziku i grešci, jer se suočavamo s ratom. To je ozbiljna pretnja svim saveznicima. To se mo0glo dogoditi u Madridu pa moramo pažljivo pratititi te situacije - rekao je Sančez na konferenciji za medije u Madridu, upitan da komentariše pad drona u Zagrebu, prenosi Hina.

- Važno je da se sprovede istraga - napomenuo je i dodao da izražava solidarnost s Hrvatskom.

Hrvatski premijer Plenković došao je u posetu Španiji nakon što je Sančez posetio Zagreb u oktobru.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Makron: "Ruska invazija na Ukrajinu izazvala 'električni šok' NATO alijansi"

Nalazimo se na prekretnici u kojoj možemo da napravimo stvarnu razliku, izjavio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron, ističući da postoji rat na pragu Evropske unije i globalni izazov zbog klimatskih promena.

Piše: Tanjug
18.03.2022.

Makron je to rekao predstavljajući svoj plan za drugi mandat na funkciji predsednika, ukoliko pobedi na izborima koji će biti održani sledećeg meseca, preneo je Rojters. Predsednik Francuske je kazao da ne isključuje mogućnost da sledi primer istočnoevropskih lidera i da otputuje u Kijev, ali je rekao da takvo putovanje mora da dođe u pravom trenutku i da bude korisno za rešavanje krize. On je naveo da je ruska invazija na Ukrajinu izazvala "električni šok" NATO alijansi i dala joj novu stratešku jasnoću koja joj nedostaje.

Makron je, obraćajući se novinarima u trenutku pokretanja svoje kampanje za reizbor, odgovorio na pitanje da li je pozdravio NATO, za koji je rekao pre oko dve godine da prolazi "smrt mozga". Predsednik Francuske je naveo da je situacija krajem 2019. godine, kada je izneo svoj komentar, drugačija od današnje i da je Alijansa neophodna za suočavanje sa invazijom Rusije na Ukrajinu. On je izjavio da će učiniti Francusku samodovoljnijom, smanjiti poreze, reformisati tržište rada i postati oštriji po pitanju imigracije ako osvoji drugi mandat na izborima sledećeg meseca. Makron je rekao da će ključni cilj biti da Francuska postane samodovoljnija, sa predlozima koji se kreću od masovnog ulaganja u poljoprivrednu i industrijsku nezavisnost do izgradnje više nuklearnih reaktora i jačanja vojske.

Predsednik Francuske obećao je da će ojačati suverenitet Francuske ako osvoji drugi mandat na mestu predsednika na izborima sledećeg meseca, kako bi vodio zemlju kroz, kako je rekao, novu kriznu eru. Makronova prednost u odnosu na njegove rivale uoči izbora porasla je nakon ruske invazije na Ukrajinu. Istraživanja javnog mnjenja objavljena proteklih nedelja pokazuju da bi Makron trebalo da osvoji oko 30,5 odsto glasova u prvom krugu, što je za 10 odsto više nego što su pokazivala istraživanja prošlog meseca. On je kazao da će Francuska dostići do 2025. godine potrošnju u vojne svrhe u iznosu od 50 milijardi evra.

Makron je rekao da bi zemlja trebalo postepeno da ide ka tome da starosnu granicu za dobijanje penzije pomeri na 65 godina, uz istovremeno uzimanje u obzir specifičnosti pojedinih profesija. On je rekao da će rat između Ukrajine i Rusije, dva najveća svetska proizvođača žitarica, verovatno dovesti do krize sa hranom u narednih 12-18 meseci u Africi i na Bliskom istoku.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Budesver planira da pošalje svoje PVO sisteme Patriot u Slovačku, tako da će Slovačka, možda, isporučiti svoje sisteme S-300P Ukrajini:

https://www.bundeswehr.de/de/aktuelles/meldungen/bundeswehr-verlegt-luftverteidigungskraefte-in-slowakei-5375776

[MOTORISTA]

Петак, 18.03.2022.

Норвешка јача војно присуство на крајњем северу, у близини границе са Русијом

ОСЛО – Норвешка влада је данас саопштила да ће ове године издвојити додатне три милијарде круна (308 милиона евра) како би ојачала своје војно присуство на крајњем северу, у близини границе са Русијом.

„Чак и ако руски напад на Норвешку није вероватан, мора се схватити да имамо суседа на истоку који је постао опаснији и непредвидљивији”, рекао је норвешки министар одбране Од Рогер Еноксен на конференцији за новинаре, преноси Бета.

Влада Норвешке је најавила и издвајање додатних 50 милиона евра за јачање цивилне одбране. Чувар северних граница НАТО у Европи, Норвешка дели са Русијом копнену границу на северу Скандинвског полуострва, копнену границу на Арктику, као и огромну поморску границу у Баренцовом мору.

„Морамо да повећамо наше присуство на крајњем северу. Русија има значајне безбедносне интересе у нашем суседству, а крајњи север такође има снажан економски значај за Русију”, рекао је министар.

У Норвешкој су у току поморски, ваздушни и копнени маневри у којима учествује око 30.000 војника из 27 земаља чланица НАТО или партнера Алијансе (Шведске и Финске).

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Недеља, 20.03.2022.
Јелена Стевановић

Путину полази за руком оно што није Трампу

Немачка није попуштала пред америчким притиском да почне да издваја два одсто БДП-а за одбрану све док руски тенкови нису ушли у Украјину

Владимир Путин би могао да уради оно што није успело Доналду Трампу и ниједном другом америчком председнику – да приволи европске земље да почну да више новца одвајају за одбрану. Немачки министар финансија Кристијан Линднер потврдио је у среду да ће влада у Берлину после руског напада на Украјину повисити издвајања за војску и да ће због тога држава ове године удвостручити јавни дуг.

Трамп је све време мандата упозоравао да Европа мора да почне да води више рачуна о својој одбрани, уместо да се ослања на Америку и претио да ће напустити НАТО ако Европљани не повисе буџете за одбрану. На финији начин су и Барак Обама и Џо Бајден тражили од прекоокеанских савезника да издвајају два одсто бруто друштвеног производа за војску, колико би требало да је минимум за државе чланице Северноатлантског савеза. Ипак, Немачка је објавила да ће достићи буџетски циљ за земље чланице алијансе тек кад су руски тенкови ушли у Украјину. Већ у првим данима рата крајем прошлог месеца канцелар Олаф Шолц је саопштио да ће његова влада повећати буџет за армију са досадашњих један и по на два одсто немачке економије.

„Мораћемо више да улажемо у безбедност наше земље да бисмо заштитили слободу и демократију”, истакао је тада Шолц у Бундестагу.

Сада министар Линднер потврђује да ће држава уложити сто милијарди долара у војску, и то тако што ће се задужити, па ће немачки јавни дуг порасти на 200 милијарди долара, преноси Блумберг.

Док Америка троши 3,7 одсто БДП-а на војску, европске чланице савеза просечно троше око 1,7 одсто, због чега су трпеле оштре Трампове критике. Иако се последњих година повећавао број земаља које су поштовале буџет прописан у Бриселу, такве чланице ипак су остале у мањини. Немачка је годинама повећавала издвајања, али до 2020. није повисила потрошњу на више од 1,4 одсто БДП-а. Исте године у НАТО-у су најмање два одсто БДП-на одбрану трошиле само САД, Велика Британија, Грчка, Румунија, Литванија, Летонија, Естонија и Норвешка. Пољска је објавила да је у међувремену достигла циљ, а влада у Варшави је после избијања рата у Украјини саопштила да ће и то премашити и да ће војна издвајања повећати са 2,2 на три одсто БДП-а.

Иако није чланица трансатлантског савеза, и Шведска је прошле недеље саопштила да намерава да повиси издвајања за војску на два одсто БДП-а. После руског напада на Украјину, у досад неутралним земљама Шведској и Финској почели су да расправљају да ли ипак треба да уђу у НАТО. Нагло је скочила подршка јавног мњења, па док је 2017. само 19 одсто Финаца подржавало учлањење, данас 53 одсто грађана ове земље жели у НАТО, као и 51 одсто Швеђана, преноси „Бизнис инсајдер”.

Званичници из Финске, која с Русијом дели границу дугу 1.340 километара, поручују да ће преиспитати „алтернативе и ризике” чланства. Опозиција у Стокхолму тражи да се дебатује о пријављивању за улазак у НАТО, али је шведска премијерка Магдалена Андерсон одговорила да би то „још више дестабилизовало овај део Европе и повећало напетости”. Генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг изјавио је да би се обе земље учланиле „прилично брзо” јер су у великој мери компатибилне с чланицама НАТО-а, па не би било потребе за дугачком процедуром као у случају других земаља.

Два дана после инвазије на Украјину, из Кремља су упозорили да ако Шведска и Финска уђу у НАТО, то би изазвало „озбиљне војнополитичке последице, на шта би Русија морала да узврати”.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

U Stokholm ide 13 brodova iz nekoliko zemalja NATO-a, piše švedska štampa.

Prema navodima Oružanih snaga Švedske, brodovi se tamo šalju posle vežbi da se "malo odmore", a to nema veze sa situacijom u Ukrajini.

izvor

[MOTORISTA]

NATO otvara vazdušnu bazu na Balkanu

Stara vazdušna baza iz doba komunizma u Albaniji trebala bi da postane taktička operativna postaja NATO-a kada se ponovno otvori 2023. godine.

Piše: S.R.
21.03.2022.

Potrošnja vojnog naoružanja i municije sada je u porastu u velikom delu Evrope, ponajviše u Nemačkoj, ali i na Balkanu. Napetost koja raste u Evropi početkom ruske agresije na Ukrajinu, učinila je da se pojedine evropske zemlje dodatno naoružavaju. Kako piše "Evronjuz", Hrvatska i Srbija su navodno u mini trci po pitanju kupovine novog oružija. Naime, Srbija je od Rusije nabavila nadograđene avione MiG-29, tenkove i raketne sisteme, dok je Hrvatska od Francuske kupila 12 borbenih aviona Rafale.

Započeli radovi

U januaru su započeli radovi na nadogradnji avio baze Kučova kao modernog operativnog središta. NATO i Albanija obećali su 50 miliona evra za centar koji se nalazi 85 kilometara južno od glavnog grada Tirane. Mali obližnji grad Kučova nazvan je Staljinov grad tokom albanskog komunističkog režima, a baza je izgrađena 1950-ih koristeći zatvorsku radnu snagu pod vodstvom vođe Envera Hodže koji je, uprkos tome što je bio komunista, na kraju bio neprijateljski nastrojen prema SSSR-u, Kini i obližnjoj Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata, stavljajući zemlju pod "stakleno zvono", piše "Evronjuz".

Nakon pada komunističkog režima 1990., albanska vojska imala je više od 200 mlaznjaka, uglavnom raznih modela MiG-ova, u tri vazdušne baze. Većina ih je sada rashodovana, a stari ruski i kineski mlaznjaci prestali su da lete 2005. godine. Albanske vazdušne snage sada imaju nekoliko helikoptera, uglavnom Bells i Eurocoptera i očekuju da će dobiti nekoliko Blackhawka, piše "Evronjuz".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Čavušoglu: Lideri NATO da se fokusiraju na primirje u Ukrajini

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da ovonedeljni sastanak lidera NATO treba da bude fokusiran na načine obezbeđivanja primirja u Ukrajini, a ne samo na sankcije.

Piše: Tanjug
22.03.2022.

- Prvi cilj svih treba da bude prekid vatre - rekao je Čavušoglu novinarima na marginama Organizacije islamske konferencije u Pakistanu, prenosi agencija AP. Čavušoglu je poručio da bi "trebalo da se zaustavi rat koji trenutno traje i da bi svako trebalo da se ponaša odgovorno i konstruktivno.''

- Naravno, treba da pokažemo jedinstvo i solidarnost unutar NATO. Ali ko plaća cenu rata koji je u toku? - zapitao se šef turske diplomatije.

Čavusoglu je dodao da Turska kao posrednik vrši pritisak da se okončaju borbe i da je u kontaktu sa ruskom i ukrajinskom stranom. Američki predsednik Džo Bajden i drugi lideri članica NATO trebalo bi da se sastanu u četvrtak u Briselu. Ranije ovog meseca ministri spoljnih poslova Rusije i Ukrajine sastali su se u Antaliji.

Izvor: www.blic.rs