Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

Петак, 18.03.2022.

Норвешка јача војно присуство на крајњем северу, у близини границе са Русијом

ОСЛО – Норвешка влада је данас саопштила да ће ове године издвојити додатне три милијарде круна (308 милиона евра) како би ојачала своје војно присуство на крајњем северу, у близини границе са Русијом.

„Чак и ако руски напад на Норвешку није вероватан, мора се схватити да имамо суседа на истоку који је постао опаснији и непредвидљивији”, рекао је норвешки министар одбране Од Рогер Еноксен на конференцији за новинаре, преноси Бета.

Влада Норвешке је најавила и издвајање додатних 50 милиона евра за јачање цивилне одбране. Чувар северних граница НАТО у Европи, Норвешка дели са Русијом копнену границу на северу Скандинвског полуострва, копнену границу на Арктику, као и огромну поморску границу у Баренцовом мору.

„Морамо да повећамо наше присуство на крајњем северу. Русија има значајне безбедносне интересе у нашем суседству, а крајњи север такође има снажан економски значај за Русију”, рекао је министар.

У Норвешкој су у току поморски, ваздушни и копнени маневри у којима учествује око 30.000 војника из 27 земаља чланица НАТО или партнера Алијансе (Шведске и Финске).

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Недеља, 20.03.2022.
Јелена Стевановић

Путину полази за руком оно што није Трампу

Немачка није попуштала пред америчким притиском да почне да издваја два одсто БДП-а за одбрану све док руски тенкови нису ушли у Украјину

Владимир Путин би могао да уради оно што није успело Доналду Трампу и ниједном другом америчком председнику – да приволи европске земље да почну да више новца одвајају за одбрану. Немачки министар финансија Кристијан Линднер потврдио је у среду да ће влада у Берлину после руског напада на Украјину повисити издвајања за војску и да ће због тога држава ове године удвостручити јавни дуг.

Трамп је све време мандата упозоравао да Европа мора да почне да води више рачуна о својој одбрани, уместо да се ослања на Америку и претио да ће напустити НАТО ако Европљани не повисе буџете за одбрану. На финији начин су и Барак Обама и Џо Бајден тражили од прекоокеанских савезника да издвајају два одсто бруто друштвеног производа за војску, колико би требало да је минимум за државе чланице Северноатлантског савеза. Ипак, Немачка је објавила да ће достићи буџетски циљ за земље чланице алијансе тек кад су руски тенкови ушли у Украјину. Већ у првим данима рата крајем прошлог месеца канцелар Олаф Шолц је саопштио да ће његова влада повећати буџет за армију са досадашњих један и по на два одсто немачке економије.

„Мораћемо више да улажемо у безбедност наше земље да бисмо заштитили слободу и демократију”, истакао је тада Шолц у Бундестагу.

Сада министар Линднер потврђује да ће држава уложити сто милијарди долара у војску, и то тако што ће се задужити, па ће немачки јавни дуг порасти на 200 милијарди долара, преноси Блумберг.

Док Америка троши 3,7 одсто БДП-а на војску, европске чланице савеза просечно троше око 1,7 одсто, због чега су трпеле оштре Трампове критике. Иако се последњих година повећавао број земаља које су поштовале буџет прописан у Бриселу, такве чланице ипак су остале у мањини. Немачка је годинама повећавала издвајања, али до 2020. није повисила потрошњу на више од 1,4 одсто БДП-а. Исте године у НАТО-у су најмање два одсто БДП-на одбрану трошиле само САД, Велика Британија, Грчка, Румунија, Литванија, Летонија, Естонија и Норвешка. Пољска је објавила да је у међувремену достигла циљ, а влада у Варшави је после избијања рата у Украјини саопштила да ће и то премашити и да ће војна издвајања повећати са 2,2 на три одсто БДП-а.

Иако није чланица трансатлантског савеза, и Шведска је прошле недеље саопштила да намерава да повиси издвајања за војску на два одсто БДП-а. После руског напада на Украјину, у досад неутралним земљама Шведској и Финској почели су да расправљају да ли ипак треба да уђу у НАТО. Нагло је скочила подршка јавног мњења, па док је 2017. само 19 одсто Финаца подржавало учлањење, данас 53 одсто грађана ове земље жели у НАТО, као и 51 одсто Швеђана, преноси „Бизнис инсајдер”.

Званичници из Финске, која с Русијом дели границу дугу 1.340 километара, поручују да ће преиспитати „алтернативе и ризике” чланства. Опозиција у Стокхолму тражи да се дебатује о пријављивању за улазак у НАТО, али је шведска премијерка Магдалена Андерсон одговорила да би то „још више дестабилизовало овај део Европе и повећало напетости”. Генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг изјавио је да би се обе земље учланиле „прилично брзо” јер су у великој мери компатибилне с чланицама НАТО-а, па не би било потребе за дугачком процедуром као у случају других земаља.

Два дана после инвазије на Украјину, из Кремља су упозорили да ако Шведска и Финска уђу у НАТО, то би изазвало „озбиљне војнополитичке последице, на шта би Русија морала да узврати”.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

U Stokholm ide 13 brodova iz nekoliko zemalja NATO-a, piše švedska štampa.

Prema navodima Oružanih snaga Švedske, brodovi se tamo šalju posle vežbi da se "malo odmore", a to nema veze sa situacijom u Ukrajini.

izvor

[MOTORISTA]

NATO otvara vazdušnu bazu na Balkanu

Stara vazdušna baza iz doba komunizma u Albaniji trebala bi da postane taktička operativna postaja NATO-a kada se ponovno otvori 2023. godine.

Piše: S.R.
21.03.2022.

Potrošnja vojnog naoružanja i municije sada je u porastu u velikom delu Evrope, ponajviše u Nemačkoj, ali i na Balkanu. Napetost koja raste u Evropi početkom ruske agresije na Ukrajinu, učinila je da se pojedine evropske zemlje dodatno naoružavaju. Kako piše "Evronjuz", Hrvatska i Srbija su navodno u mini trci po pitanju kupovine novog oružija. Naime, Srbija je od Rusije nabavila nadograđene avione MiG-29, tenkove i raketne sisteme, dok je Hrvatska od Francuske kupila 12 borbenih aviona Rafale.

Započeli radovi

U januaru su započeli radovi na nadogradnji avio baze Kučova kao modernog operativnog središta. NATO i Albanija obećali su 50 miliona evra za centar koji se nalazi 85 kilometara južno od glavnog grada Tirane. Mali obližnji grad Kučova nazvan je Staljinov grad tokom albanskog komunističkog režima, a baza je izgrađena 1950-ih koristeći zatvorsku radnu snagu pod vodstvom vođe Envera Hodže koji je, uprkos tome što je bio komunista, na kraju bio neprijateljski nastrojen prema SSSR-u, Kini i obližnjoj Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata, stavljajući zemlju pod "stakleno zvono", piše "Evronjuz".

Nakon pada komunističkog režima 1990., albanska vojska imala je više od 200 mlaznjaka, uglavnom raznih modela MiG-ova, u tri vazdušne baze. Većina ih je sada rashodovana, a stari ruski i kineski mlaznjaci prestali su da lete 2005. godine. Albanske vazdušne snage sada imaju nekoliko helikoptera, uglavnom Bells i Eurocoptera i očekuju da će dobiti nekoliko Blackhawka, piše "Evronjuz".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Čavušoglu: Lideri NATO da se fokusiraju na primirje u Ukrajini

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da ovonedeljni sastanak lidera NATO treba da bude fokusiran na načine obezbeđivanja primirja u Ukrajini, a ne samo na sankcije.

Piše: Tanjug
22.03.2022.

- Prvi cilj svih treba da bude prekid vatre - rekao je Čavušoglu novinarima na marginama Organizacije islamske konferencije u Pakistanu, prenosi agencija AP. Čavušoglu je poručio da bi "trebalo da se zaustavi rat koji trenutno traje i da bi svako trebalo da se ponaša odgovorno i konstruktivno.''

- Naravno, treba da pokažemo jedinstvo i solidarnost unutar NATO. Ali ko plaća cenu rata koji je u toku? - zapitao se šef turske diplomatije.

Čavusoglu je dodao da Turska kao posrednik vrši pritisak da se okončaju borbe i da je u kontaktu sa ruskom i ukrajinskom stranom. Američki predsednik Džo Bajden i drugi lideri članica NATO trebalo bi da se sastanu u četvrtak u Briselu. Ranije ovog meseca ministri spoljnih poslova Rusije i Ukrajine sastali su se u Antaliji.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Treba ojačati istočni krak NATO
Tanjug 23. 03. 2022.
   
DRŽAVNI sekretar SAD Entoni Blinken razgovarao je danas sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom o aktuelnim naporima da se utvrdi istočni krak NATO, rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

Blinken je ponovio da postoji potreba za snažnim i ujedinjenim transatlantskim odgovorom ruskoj vladi u ratu protiv Ukrajine i pozdravio rad na jačanju odbrane NATO. Državni sekretar SAD je ponovio da Amerika čvrsto podržava ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet usled, kako je naveo, "brutalnog rata koji je izabrao predsednik Putin". NJih dvojica su takođe razgovarali o značaju humanitarne i bezbednosne pomoći koje članice NATO pružaju Ukrajini, rekao je Prajs u saopštenju Stejt departmenta.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"Jačanje snaga na istočnom krilu"

Lideri NATO-a dogovoriće sutra na samitu "jačanje snaga" na istočnom krilu Alijanse raspoređivanjem četiri nove borbene grupe u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj, rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

Piše: Srna
23.03.2022.

- Očekujem da će se lideri saglasiti da ojačaju poziciju NATO-a u svim domenima, uz znatna povećanja u istočnom dijelu Alijanse na kopnu, u vazduhu i na moru - rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare uoči samita u Briselu.

On je naveo da će, sa novim borbenim grupama i postojećim snagama u baltičkim zemljama i Poljskoj, NATO imati osam multinacionalnih grupa duž istočnog krila Alijanse. Stoltenberg je istakao da je ukrajinska kriza pokazala da NATO mora da resetuje svoj stav odvraćanja i odbrane na duži rok.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Već pravimo zalihe oružja i spremamo ih za prebacivanje ovde"

Predsednik SAD Džo Bajden doputovao je večeras u Brisel uoči samita NATO saveza, EU i Grupe sedam o ukrajinskoj krizi.

Piše: Srna
23.03.2022.

Istovremeno je visoki zvaničnik u američkom Ministarstvu odbrane izjavio da će paket vojne pomoći vredan 800 miliona dolara, koji je Bajden odobrio za Ukrajinu prošle sedmice, početi da stiže iz Amerike od sutra. Zvaničnik, koji je želio da ostane anoniman, nije precizirao koji će sistemi stići u prvoj isporuci Ukrajini, ali je rekao da će prioritet biti ona vrsta defanzivnog oružja koje ukrajinska vojska već koristi.

- Već pravimo zalihe u SAD i spremamo ih za prebacivanje ovde - rekao je zvaničnik.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

NATO poziva Kinu i Belorusiju da se priklone njihovoj strani
Novosti online 23. 03. 2022.

OGLASIO se generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenebrg i izjasnio se oko daljih namera NATO alijanse kada je u pitanju kriza u Ukrajini.

- Odlučni smo da pomognemo Ukrajini, ali imamo i obavezu da osiguramo da se sukobi ne preliju preko granica Ukrajine i postanu rat između Rusije i NATO-a, što bi dovelo do još više žrtava i razaranja - poručio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenebrg.

On je pred sutrašnji samit lidera NATO-a u Briselu upozorio na ponašenje Kine u svetlu izvazije Rusije na Ukrajinu i ocenio da će lideri NATO-a sa samita pozvati Peking da se kao članica Saveta bezbednosti UN uzdrži od podrške ruskim ratnim aktivnostima i da se pridruži ostatku sveta u pozivu na trenutni mirni kraj rata. Očekuje se i poziv NATO Belorusiji da okonača saučesništvo u Putinovoj invaziji.

Lideri zemalja Alijanse trebalo bi sutra da se dogovore i o jačanju snaga na istočnom krilu NATO-a, uz raspoređivanje četiri nove borbene trupe u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj, što će sa već postojećim borbenim jedinicama u Poljskoj i baltičkim zemljama činiti ukupno osam multinacionalnih NATO grupacija na severoistoku Alijanse. Očekuje se da će se lideri NATO-a osvrnuti i na bezbednost Moldavije i BiH za koje se procenjuje da mogu biti ugrožene ruskim podrivajućim delovanjima. Stoltenberg napominje da će odluke koje sutra lideri članica NATO-a donesu imati dugoročne implikacije u cilju jačanja bezbednosti, što će zahtevati i značajna izdvajanja za odbranu.

- Očekujem da će saveznici odlučiti da udvostruče svoja izdvajanja. Imamo novu situaciju gde vidimo da mir ne možemo uzeti zdravo za gotovo - kaže Stoltenberg.

On je još jednom podvukao činjenicu da su Evropa i Severna Amerika ujedinjene u suprotstavljanju ruskoj agresiji, podršci Ukrajini i zaštiti svih saveznika.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Sutra sa Bajdenom o isporukama američkog gasa u EU za dve naredne zime
Novosti onlajn 23. 03. 2022.

PREDSEDNICA Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je da će sutra tokom samita lidera EU, kojem će prisustvovati i američki predsednik DŽosef Bajden razgovarati sa njim o isporukama prirodnog tečnog gasa iz SAD kako bi se obezbedila energetska nezavisnost EU od ruskih goriva.

- Sutra ću razgovarati s predsednikom Bajdenom kako da damo prioritet isporukama prirodnog tečnog gasa iz SAD u EU u narednim mesecima. Ciljamo i na postizanje dogovora o dodatnim zalihama za sledeće dve zime - poručila je Lajen.

Predsednica Evropske komisije je pred Evropskim parlamentom ocenila da je energetska politika isto što i politika bezbednosti i da EU ubrzano ide ka značajnom smanjenju uvoza gasa iz Rusije, koji se, prema stavu Komisije, može postići radom na obnovljivim izvorima, uključujući hidrogen i biogas, ubrzanjem investicija u energetsku efiksnost i prelaskom na sigurne dobavljače gasa širom sveta. Lajen je pozvala zemlje članice da po ugledu na mehanizam navake vakcina uspostavljen tokom pandemije zajedno rade na nabavci gasa, ali i na međusobnom deljenju rezervi iz skladišsa.

- Umesto da se međusobno takmičimo i tako dizemo cene, treba da zajedno kupujemo gas, a ne da to posebno svaka od 27 država članica radi za sebe - kaže Lajen.

Predsednica EK navodi da rat u Ukrajini može dovesti i do gladi širom sveta i pozvala je Vladimíra Putina da pusti ukrajinske brodove ”pune žita koji su zadržani u Crnom moru”. Ona navodi da je EU izdvojila 2,5 miljardi evra do 2024. godine za pomoć u snabdevanju hranom širom sveta, te da je dodatnih 500 milona izdvijeno samo za evropske poljoprivrednike kako bi im se pomoglo u saniranju trenutnih povećanih triškova, ali i gubitaka zbog trgovinskih mera protiv Moskve.

Ursula fon der Lajen je pred Evropskim parlamentom podsetila da je EU izdvojila milijardu evra za pomoć ukrajinskim oružanim snagama u odbrani od ruske vojske i poručila da je danas ”ime za slobodu Ukrajina, a da je ukrajinska zastava zastava slobode”.

Izvor: www.novosti.rs